April 2023 – ŽENSKI INFO

Piše: Milica Stojanović Kostić

Iako je Bog sveto, duhovno i nema rod, prihvatile smo da nam se predstavlja u muškom rodu. Neke od nas prihvatile su i tumačenje biblijskih priča o “lošoj prirodi žene” poput one o Adamu i Evi, pa čak i učenja patrijaraha srpskih o tome da žena “treba da bude poslušna kakav god da je muškarac” sve u cilju očuvanja braka. Međutim, mnoge od nas danas ne MORAJU da prihvate takva učenja i zato će MNOGE od nas danas reći DOSTA JE!

Patrijarh srpski Porfirija svojom izjavom o rodno osetljivom jeziku privukao je veliku pažnju javnosti prethodnih dana. Bura se dodatno podigla nakon emisije “Četvrtkom u 9” na RTS-u. Naime, patrijarh je u Uskršnjoj poslanici rekao:

“Apelujemo da se normira upotreba ćiriličnog pisma u javnom prostoru, kao i da se obustavi nasilje nad srpskim jezikom i ukinu odredbe zakonâ koji to nasilje nameću, naročito kroz protivustavni zakon koji nameće takozvani rodno osetljivi jezik iza koga se krije borba protiv braka i porodice kao bogoustanovljenih svetinja i prirodnih oblika čovekovog ličnog i sabornog života. Na jevanđelskim temeljima smo gradili i izgradili svoj način života, svoj etos, svoj sistem vrednosti, u kome su brak i porodica, zasnovani na ljubavi prema Bogu i na međusobnoj ljubavi, pretpostavka sklada u životu naroda, društva i države.”

Što se muško-ženskih odnosa tiče iako su mnogi očekivali, nije bilo ni reči u poslanici. Želele smo da od patrijarha čujemo osudu sve češćih ubistava žena u Srbiji, da se obrati svom “zalutalom muškom stadu” i nauči ih da Bog znači ljubav a ne nasilje nad ženom i decom, međutim od svega upućenog ženama i muškarcima kritika je pripala samo jeziku i to onom delu koji se zalaže za ravnopravnost.

Sa tugom smo slušale sve ovo, u danu kada su verovatno mnoge žene u Srbiji potlačene, tučene, obespravljene, uplašene zbog sistema koji ih ne štiti, a koje svake srede i petka poste, a u nedelju odlaze u crkvu da se pomole Bogu da ih nesrećnik kod kuće ne maltretira više, da ih “Bog pogleda”, da njega bar Bog urazumi.

Sa kakvim li su olakšanjem svi ti nasilnici gledali poslanicu patrijarha srpskog, jer u njihvom rezonu je :”Evo i patrijarh smatra da je to udar na brak i porodicu, i ja mislim isto?!”.

Pita li se Patrijarh Porfirije koliko je i kakvog uticaja ovakva konstatacija mogla imati na “brak i porodicu zasnovanu na srpskom etosu”. I kakav je uopšte taj etos? Ljubav prema Bogu i međusobna ljubav? Da li se na ovaj način promoviše ljubav?

Poštovani poglavaru SPC u prošloj 2022.godini u porodičnom nasilju ubijeno je 26 žena, a u 2023. godini u ovom mesecu ubijena je deseta žena.

Zaprepašćena sam time da svoje obraćanje u poslanici počinjete “Radujemo se i proslavljamo zato što smo, kao nekada žene mironosice, čuli reči anđela: „Ne plašite se!“. Zapitajte se, jesu li od Vas na ovaj veliki praznik čule isto to?

Žene u Srbiji su apsolutno diskiminisane, posebno u ruralnim sredinama, a o ovom “svetom” Kosovu da i ne govorim. One se uzdaju u Boga, svoju pravoslavnu crkvu i njene arhijereje da im pomognu i zaštite ih kada nigde drugde pomoći nema. Jeste li?

Naravno da nije stvar u tome šta smo mi želele da čujemo, već u tome da smo Vam verovale da ćete na mestu na kojem se nalazite učiti svoje “zalutalo krdo” moralnim vrednostima koje nam iz Biblije dolaze.

A što se jezika tiče, naravno da nam je potrebna i psihološkinja i pesnikinja i dramaturškinja, hoće li se žene tako oslovljavati na kraju krajeva pustite njih da o tome odluče. Videle smo na RTS-u tri žene koje o tome raspravljuju, i bilo je fenomenalno slušati i gledati, jer konačno se o tome javno, potpuno otvoreno razgovara. Sa kojom ćemo se od njih tri složiti samo je naša lična stvar, ali je potpuno fenomenalno da žene govore o svojim pravima i o svojim zvanjima.

Za kraj citiraću upravo deo iz poslanice patrijarha Porfirija:

“Svi mi zajedno, i kada stradamo i kada se radujemo, draga braćo i sestre, nikada ne smemo da zaboravimo činjenicu da je konačni odgovor i ključ života u Hristovim rečima: „Ovo sam vam kazao da u meni mir imate. U svetu ćete imati žalost; ali ne bojte se, ja sam pobedio svet“ (Jn 16, 33).”

Ne bojimo se više!

Piše Isidora Stojanović

Sigirna sam da ste svi čuli one čuvene:

,, On je muško, normalno je da nema tako dobre ocene..”

,, Ćero, idi sredi sobu svog brata..”

,, Ne može on da usisava, sprema, on je dečak.”

Na pitanje kao što je:

,, Zašto ne mogu da imam momka? On je našao devojku pre mene”, najčešći odgovor je: ,, Još si mala, a on je muško!”

I mnoge, mnoge druge. Svi smo svesni da je diskriminacija žena, u društvu i porodici, kod nas i u svetu, svakodnevna pojava. Iako se mnogo toga vremenom nije promenilo, ima pomaka u odnosu na ranije godine, decenije, vekove, to nije nešto što je nestalo. Proverili smo kakvo iskustva imaju tinejdžerke sa KiM-a kada je u pitanju diskriminacija u porodici. Da li se one susreću sa time i, u slučaju da je diskriminacija prisutna, u kojim situacijama?

Jefimija Mitic (16) kaže da taj vid diskriminacije nije prisutan u njihovom domu.

,,Ne osećam se diskriminisano, ali postoje situacije u kojima se popušta muškim članovivma porodice kada su u pitanju kućni poslovi.”

Kod Nikoline Jovanović (16) slučaj je još bolji.

,, S obzirom da živim u porodici u kojoj ženski pol predstavlja većinu, ne osećam nikakav vid diskriminacije.”

Sa druge strane, probleme ima sedamnaestogodišnja Marijana Ćirković

,, Da, osećam se diskriminisano, ali ne od strane roditelja, već dede. Stalno se srećem sa patrijarhalnim shvatanjima. Moj deda, koji je starog kova, ne miri se sa činjenicom da se svet menja i da ne važe iste vrednosti, a ni pravila koja su nekada važila. Zato se susrećem sa kritikama po pitanju toga da ništa ne radim i ne pomažem mami, da ne znam da kuvam i stalno kuka ,, Teško nama kad odeš kod svekra i svekrve.”. Da se više ceni muško dete, o tome da i ne pričam. Činjenica da su finansijski više podržani, ali i da imaju veću slobodu za druženje i izlaske govori u prilog tome.”

Iako, posebno devojčice i devojke često ne žele da javno govore o neravnopravnosti koju trpe od najmlađih dana, jasno je da je ovaj poslednji odgovor ono protiv čega se moramo jasno i glasno boriti. Mislim da je obrazovni sistem odličan način da se svest o ravnopravnosti podigne na viši nivo u cilju boljeg i lepšeg sveta u kojem svi imaju jednake šanse nezavisno od pola kojem pripadaju.