Sve mamine brige

Od onog momenta kada vam doktor/ka ili babica na porođajnom stolu izdeklamuju da je “zdravo, muško/žensko” pa do toga kolika je težina, dužina i koliko ima prstića, počinje “mama ludilo” zvano briga.

Od trenutka rođenja deteta pa do kraja života mame najviše brinu o zdravlju. Prema istraživanju koje je još 2019.godine objavio bebac.com čak 58 posto majki najviše brine o zdravlju deteta, 52 odsto brine da li dete jede dovoljno, a 47 odsto majki brine napreduje li dete “kako treba”.

Ni same ne možete poverovati oko čega se sve mame brinu i “stresiraju”. Samo u prvom mesecu života, mame brinu zbog bljuckanja, štucanja, disanja, boje i konstitucije bebeće stolice, načina spavanja… Taj se spisak vremenom samo povećava, neke će stavke vremenom ispariti ali će se na njihovom mestu naći nekoliko novih. Kako dete raste i počinje da pravi prve pokrete mama brine hoće li se mnogo jako udariti o pod, ako ga na isti stavi potrbuške, pa podiže li glavu dovoljno, kakvi su pokreti, da li rezonuje svet oko sebe, kako čuje, da li vidi… O padanju sa kreveta da i ne govorim. Trauma svoje vrste.

E a onda se uvode namirnice, ajde što se boje davljenja, već su mame bombardovane sa svih strana o pravilnom uvođenju namirnica. Tu imate dva stava jedan koji podržava to što detetu “knjiški” uvodite namirnice i drugi “šta je nama falilo” koji se ne bavi time, nego “kako su naše majke” daj sve pa kako bude. To dodatno stresira majku jer zna da je njena majka nju podigla bez knjiga, ali i dobro je razumela reči pedijatra da se drži protokola.

Pa stigne period za podizanje, pa prohodavanje, kada se sve oštre ivice ovog sveta ujedine sa svim utičnicama monofaznim i trofaznim, samo da bi mami stvarale glavobolje. Mama zapravo nije ni svesna koliko ima rizičnih predmeta u sobama dok dete ne prohoda. A onda govorimo o “pražnjenju” nižih polica, i podizanju svega onoga što je previše “na dohvat malih ruku”.

I to je tek prva godina.

A gde su sve one temperature, prehlade, virusi, neprospavane noći, grčevi, zubići, kontrole kukova, padanja, oguljena kolena, razbijene glave i ogrebane ručice, navikavanja i privikavanja na ljude, gužvu, buku. Jednom rečju -Stres, i to namerno sa velikim S.

I to je tek prva godina. A gde su sve one druge, treće, pa sve tako do ihaha. Pa problemi postanu malo drugačijeg oblika, pa umesto noše, dobijemo bacakanje po podu na privatnom i javnom mestu, udaranja i kako se sada zovu “tantrume”. Sve te kritike i poglede drugih koji nam govore da nešto nismo uradili kako treba,a mi smo sigurni da smo dali sto posto sebe i više od toga. Traje taj haos do polaska u školu, domaćih zadataka, telefona, televizora, video igrica. Koliko je dovoljno, a koliko previše?! Hiljadu pitanja, a isto toliko instant internet odgovora. Mama i dalje brine. Brine ona i kada je škola super, ocene odlične, primereno dete, jer društvo je ubedi “da mu nešto fali” čim je takav. Pedijatri iz jutarnjih programa samo viču: “Ne valja kad ne pričaš”, “Nemoj ni toliko nežno”, “Razgovaraj”, “Daj mu slobodu, ne davi ga pitanjima”, “Voli ga ne kažnjavaj”, “Kazni, to je dobro za disciplinu”… Pa onda sama odlučuje koga da posluša. Na kraju uvek samo sebe. Jer ako pogreši opet će biti kriva ona, ne oni. Jer znate ono mama je uvek kriva za sve.

Ako ne uči “ima li majku?”, ako je bezobrazno”vaspitavali ga majka”, ako je ćutljivo “priča li majka sa njim”?! Ako je po PS-u e onda je “isti otac”. Takvo je društvo spremno da uvek upre prstom u majku, zaboravljajući da mama brine čak i kada spava, jer u stvari ne spava, ona je u polusnu od kad se porodi do kraja života.

Maj je mesec posvećen mentalnom zdravlju majki, i ovim tekstom kao i pređašnjim pokušavamo da vas podsetimo da cenite, poštujete i vrednujete svoje majke, iako ne sumnjamo da to već činite. A najbolji način da joj pomognete jeste da joj omogućite da ima vreme za sebe i svoje snove. Jer mašta, ljubav i sreća umanjuju stres i brane organizam od mnogih bolesti.

Draga mama hvala ti za sve , budi mi zdrava!