U Gračanici je uoči Vidovdana održan još jedan , 31. po redu, izbor za “Najlepšu Kosovku devojku”. Pobedila je Milica Ivanović iz Gračanice.
Uranila Kosovka devojka,
Uranila rano u nedelju,
U nedelju prije jarka sunca;
Zasukala bijele rukave,
Zasukala do belih lakata;
Na plećima nosi hleba bela,
U rukama dva kondira zlatna,
U jednome hlađane vodice,
U drugome rumenoga vina;
Ona ide na Kosovo ravno,
Pa se šeće po razboju mlada,
Po razboju čestitoga kneza,
Te prevrće po krvi junake:
Kog junaka u životu nađe,
Umiva ga hlađanom vodicom,
Pričešćuje vinom crvenijem
I zalaže hlebom bijelijem.
(deo iz narodne epske pesme “Kosovka devojka”)
Manifestacija “Izbor za najlepšu Kosovku devojku” izgleda ovako: Kandidatkinje najave voditelji, one se pojave na bini prošetaju, za to vreme čitaju se samo njihova imena i prezimena i mesto odakle dolaze. Kad prodefiluju ide red muzike i igre, pa opet tako i red pesme. Ova manifestacija je sigurno jedna od najposećenijih u okviru Vidovdanskih svečanosti. Posetioci su svih životnih dobi, od penzionera do beba. Održava se u porti manastira Gračanica svakog 26.juna uoči Vidovdana.
Zamislite kako bi idealno bilo da kandidatkinje za titulu Kosovke devojke budu sve one devojke koje su recimo doktorke nauka, buduće učiteljice, najbolje matematičarke, recitatorke, retoričarke.
Kada sam u svrhu pisanja ovog teksta svoje pratioce na Instagramu upitala šta za njih predstavlja Kosovska devojka, većina je odgovorila “lepotu”. Iako istraživanja ovog tipa nisu merodavna za doktorske disertacije, sigurno je da će u ovom slučaju većina pomisliti na to, ali i na smernost, požrtvovanje, nežnost, pokornost, uslužnost. Dakle, Kosovka devojka je simbol “idealne” patrijarhalno vaspitane devojke koja traži svog ranjenog nesuđenog verenika i vinom poji i pričešćuje ratnike na bojnom polju.
Jedan od najvećih slikara srpskog realizma Uroš Predić rad na slici (iznad) “Kosovka devojka” započeo je pre Prvog svetskog rata a završio 1919.godine. “Bezimena devojka iz naroda simboliše sačuvanu čast otadžbine i produžetak života“, ovako na sajtu artnit.net objašnjavaju lik Kosovke devojke. Kako se tamo dalje navodi Predić je želeo da na platnu ostavi svoje viđenje dešavanja na Kosovu polju posle boja. “Njome se posmatraču prenose i poruke ne samo vezane za Kosovski boj iz 1389. godine, već za kosovski fenomen.”
Pa da li je i sama Kosovka devojka fenomen po sebi, i jesu li sve devojke na Kosovu danas simboli “sačuvane časti otadžbine”?
Pravo je pitanje, zapravo, kako smo od čuvanja časti otadžbine stigle do “najlepših”?!
Feministkinje širom sveta već se decenijama bore da pokažu da su izbori za “miss” zapravo pijace na kojima se ocenjuje ženska lepota koja se isključivo posmatra spolja.
Miss Univerzuma bar pokazuje i drugu stranu ovih devojaka, a to je čime se bave, šta o nekim temama misle, kako neke teme komentarišu, dakle bar ih u određenom domenu zanima nešto malo više od puke lepote. Što se ovog “našeg miss-a” tiče tu je dovoljno da ste “lepe” (iako je lepota u očima posmatrača) i lepo odevene!
Zamislite kako bi idealno bilo da kandidatkinje za titulu Kosovke devojke budu sve one devojke koje su recimo doktorke nauka, buduće učiteljice, najbolje matematičarke, recitatorke, retoričarke. Kako bi samo bilo lepo da u porti manastira čujemo kako nam govore o nauci, kulturi, stvaralaštvu. Da nam citiraju Andrića i kazuju Šantića. Da nam možda koja od njih odglumi neki lik iz Nušićevog komada, a druga upozori na ekološku katastrofu koja nam predstoji ukoliko nastavimo da se loše ponašamo prema našoj sredini. Kako bi samo idealno bilo da neka od njih ponovo oživi Desanku Maksimović, Darinku Jevrić.
Pa da se u jednoj večeri ujedine sve znamenite srpkinje u liku i delu Kosovke devojke. I Jelisaveta Načić (arhitektkinja) , heroina Milunka Savić sa slikarkom Katarinom Ivanović, Mileva Marić i avijatičarka Danica Tomić. I mnoge mnoge druge tako ujedinjene stvore posebnu noć kojom ćemo se ponositi i kada ćemo još jednom podsetiti da treba da negujemo ravnopravnost jer samo u njoj cveta lepota, ali ne ona spoljašnja već ona umna!
I muka mi je dok sada ovako poniženu posmatram ovu našu Kosovku devojku, u porti manastira, kako joj sinonimom lepota opovrgavaju svaku drugu odrednicu. Žao mi je ove naše Kosovke devojke, nje koja predstavlja i hrabrost, i um i srce i moć. Nju koja se odvažila da dan posle bitke, kako predanje kaže, ode na bojno polje, ne zazirući od toga da tamo možda i dalje ima neki živi ratnik koje je može ubiti. Ona ima jasan cilj, jer ona za ljubav može i da strada, nije joj važno, cilj joj je da pronađe onog koji joj je obećao sebe. Ona sada traži njega, suprotno srpskoj tradicija a tako jasno jakoj srpskoj ženi! Ta njena upornost, vodi je do ranjenih vojnika kojima pomaže jer je plemenita ne pokorna i nemoćna. Lepo je obučena jer se sa poštovanjem ophodi prema činu koji radi ne zato što želi da pokazuje svoju lepotu i raskoš.
A šta su veliki “muškarci” od nje uradili misleći da “neguju tradiciju”?! Sveli je na lepotu i nošnju!
Kosovka devojka je mnogo više od toga zato je potrebno da joj što pre vratite sve ono što jeste pre nego je potpuno ubijete. Ona koja nije stradala od neprijateljskih ratnika ovakvim ophođenjem strada od svog naroda!
ŽENSKI INFO 