Porođaj, trenutak kada je žena najbliža Bogu! Porođaj u Gračanici, trenutak kada je žena najbliža onoj “jao Bože”!
Šalu na stranu. Porodila sam se u Gračaničkom porodilištu (Kliničko bolnički centar Priština sa izmeštenim sedištem) tačnije na Ginekološko-akušerskoj klinici, bar se tako zove zvanično. U martu, na svoj rođendan rodila jednog dečkića od 3 kile, sad je veliki “momak” ima godinu i nešto. Elem o porođaju nemam mnogo da kažem sem da je ženama u prirodi da rađaju pa mu to i pored onolike brige dođe veoma spontano i jasno. Ali tu je i moja prva nelagoda oko ovog podneblja i načina na koji se gleda na porođaj.
Ja sam na porođaj otišla srećna, uzbuđena i “važna”, jer čoveče ja ću roditi život! To možemo Bog i ja! Kad kažem ja, mislim žena! To nije mala stvar. Posle devet meseci upoznaćemo se! Velika je to stvar, bar za mame, bar za žene! Međutim, tamo kao da uđete u bolnicu da bi se od nečega lečile. Sve je po protokolu, lica su uglavnom namrštena i mrzovoljna, samo vam kažu šta da radite i to je to. Sve izgleda kao da ste od nečega, daleko bilo bolesni, a ne da rađate. Sve sam bliža onim porođajima u kadi sa dulama, evo Boga mi. A da ne pričam o tome da kada se porodite samo dobijete “dizanje u vazduh” novorođenčeta i babica vikne “živo muško!” Nema sestro slatka ni da zagrliš, ni na grudi da staviš, da poljubiš. Ne, dok ga ne izmere, prebroje prste i pregledaju nema ga! Mislim da sam ga videla tek ujutru, a porodila sam se uveče u 18h. Celu noć svakako nisam spavala, jer skok adrenalina učinio svoje. Dakle, što se emotivno-senzitivnog dela tiče, osećaj je kao da si došla da završiš sa intervencijom i to je to! Hladno i previše bezosećajno!
Poput emotivnog momenta, ono što čini značajnu nelagodu svakako su i uslovi. Temu porođaja u Gračanici pokrenula sam na svom Instagram profilu, sada ću vam, anonimno, preneti komentare žena koje su podelile svoja iskustva. Naravno, iza svake rečenice postoji osoba čije je ime poznato redakciji ali zadržavamo pravo da ista ne objavimo.
Ono što sam mogla da primetim pre svega jeste da žene odavde nisu dovoljno osnažene da se javno usprotive ovakvom sistemu. Ja sam iznela samo par detalja, da kada sam se ja porađala nije bilo tuša u kupatilu, da je buđ bila veća od prozora u sobi gde smo bile smeštene, da su spavaćice pohabane i isflekane. A onda je usledila reakcija. Jedna od žena koja se javila napisala je:
“Bravo svaka čast za pokrenutu temu! Dva porođaja imala tamo, neljubazni užaš, svetla u kupatilu nema, čaršafi ispod mene pocepani i spavaćicama i da ne pričamo bilo me je stid. Aparatura užas, CTG jedan normalan nemaju.. Sve u svemu tužno.”
Većina se žena slaže da su uslovi jako loši i nedostojni ovakvog čina, ali po svemu sudeći bilo je i žalbi na račun medicinskog osoblja.
Jesi imala gde da okačiš peškir nakon tuširanja? I da li ti je kanta za brisanje poda bila tik uz obraz? Super užitak! A rana peče, bradavice pucaju, ne znaš kako dete da podojiš, a niko da priđe, sestre te kiselo gledaju sa nimalo empatije. Ne donose ti noću dete na 3 sata za podoj, navodno, da se odmoriš ( u stvari, da se oni odmore).
Što se mene tiče, ja sam imala jako neprijatno iskustvo upravo u tom momentu “nadolaženja mleka”. Bila je tu jedna Marija, Bog je blagoslovio, celu je noć bila sa mnom. Ali zato je jedna sestra bila jako bezobrazna i gruba da sam se umalo onesvestila. Znam joj ime, ali ne i prezime. Kada budem saznala verovatno ću objaviti da znate od koga da se čuvate!
Tri porođaja u Gračanici i na sva tri sam super prošla što se tiče prirodnog toka, ali higijena i sve ostalo je bilo užasno! Sećam se spavaćicu koju sam imala nisam znala dal da je držim napred ili pozadi sva je bila otvorena pocepana a svoje naravno ne smeš da obučeš ni u kom slučaju! Pocepane posteljine i navlake. A sestre samo čekaju noć da padne i da uhvate slobodan krevet da spavaju!
Problem koji je ovde gorući su lekovi! Dakle, ja se ne sećam kad sam otišla u Dom zdravlja da se od nečega izlečim, prehlada, virus, a da nisam morala da kupim sve. Kada sam primala injekcije i to sam kupovala. Sećam se da za vreme korone u bolnici nije bilo ni vitamina C, pa smo kupovali i donosili u ampulama. Eno ih još u fioci. Ali da se vratimo na temu. Ja nisam kupovala ništa u porodilištu od stvari koje je navela sledeća žena, ali njeno iskustvo je takvo.
Mi smo isto tako prošli pogotovo ovde jer ovde nemaju prvo osnovne stvari znam po sebi gazu nemaju, nemaju lekove.
Možda jedino dobro u celoj mojoj priči o porođaju je odnos doktor-porodilja. Za to veliko bravo našem doktoru koji je inače i načelnik ginekologije u Gračanici. Sa tim se slaže mnogo žena.
Doktori su nam dobri stručnjaci uglavnom… ali, uslovi nula..gde nam se deca rađaju bre??? Zašto se za to niko ne pita… ono je užas..ni na šta ne liči… bljak, grozno je svee.. toalet izvor zaraze!!! Ma i sve ostalo.
I da se razumemo često su i doktori ove probleme iznosili javno, posebno nedostatak lekova i materijala za rad, ali se to nikada nije moglo čuti na medijima sa većom gledanošću.
Jasno je iz ovoga da su žene i te kako izrevoltirane, tretmanom i uslovima u porodilištu u Gračanici. O lošim uslovima izveštavali su i ovdašnji lokalni mediji ali čini mi se retko i nedovoljno. Ne krivim ih, žene ne žele da pričaju javno, jer se boje od osvete na sledećem porođaju. Na kraju krajeva naučile su da ćute i trpe, da spuste glavu kada ih opsuju, ošamare, kada se zbog grubosti sestara gotovo onesveste, naučile su dobro da stisnu zube i da umesto slave život i lepotu rađanja , naučene su da trpe bol, nepravdu, poniženje samo zato što je sistem loš, a ljudi potpuno neempatični!
ŽENSKI INFO 