Najčešće postavljano pitanje osobi (srpske nacionalnosti) sa Kosova od strane sunarodnika van Kosova je “Kako se živi dole, ali stvarno?”. Ovo “ali, stvarno”, ne moram da objašnjavam, većina ne veruje medijima, iako ih slepo prati, zato ih od onih koji imaju ličnog iskustva zanima istina, u medijima je nema.
Poenta ovog teksta je prvi deo rečenice. Dakle, živi se mizerno, ako pogledate sa strane. Zatvoreni smo kao u kakvom logoru, ali ne samo spolja žicama koje se ne vide već unutra u našim glavama. Mnogo smo ograničeni, i jedni i drugi. Mrzimo se i dalje, jer većina tako uči decu. Dakle živimo zatvoreni, u strahu jedni od drugih, pod konstantnim stresom od eskalacije takve zategnute situacije, često bez struje, vode, sa užasnom putnom infrastrukturom i još gorom kanalizacionom mrežom. Lečimo se u improvizovanim kontejnerima, iako se deklarativno prema navodima medija i predsednika zapravo lečimo u bolnici po najvišim evropskim standardima, samo što mi to ne vidimo i ne osećamo. Al to je već naš problem!
Mnogo je tu problema, čini se da se samo o njima i govori. Međutim, ja sam što kažu ovi mlađi naraštaji “obrnula igricu”. Kada mi postave pitanje, posebno onako sažaljivo da gotovo prelazi u poniženje “Kako je dole, ali stvarno”, ja kažem “Prelepo, ali stvarno!”, na neočekivanje i čuđenje pitatelja!
Jer hajde da sagledamo situaciju realno. Ja ovde imam dom, tačnije dva, kao u ostalom i svaka žena. Jedan u kojem sam kao devojka živela, i drugi koji sa suprugom i detetom gradim. Žene su zaista bogate duhom! Dakle, imam i dvorište, cveće, voće i povrće, organsko, zdravo! I u svom malenom domu imam mir koji mnogi gde god bili nemaju, a imaju sve ostalo.
U odnosu na njih, ja nemam slobodu kretanja, jer je problem u glavama svih nas koji ovde živimo, kada bi se te glave oslobodile svi bismo se oslobodili! “Ovo je najlepše podneblje na svetu, ima četiri godišnja doba, ima sve, ali nismo svesni da imamo sve!”, rekao mi je jednom prilikom u intervjuu koji smo radili Enever Petrovci, albanski glumac sa Kosova.
Dakle, hajde da sledeći put, pre nego zakukamo kako smo ubogi Kosovci koje neko maltretira već decenijama, pokušamo da promenimo tok misli. Svako od vas ko i dalje živi ovde živi iz jakog razloga! Jer se u ovakvim uslovima ne živi sa slabim razlozima. Dakle, znamo da imamo veliki razlog, a on je ljubav i mir u srcu, tu u svom parčetu raja koje smo gradili godinama. Kada bi svako od nas, nevezeno za nacionalnost, religiju , boju kože i jezik, samo pomislio koliko bi slobodan život prijao svima možda bi jednom i shvatili da imamo sve ali ne umemo!
Zato je današnja motivaciona poruka :
“Zagledaj se dobro u ono što imaš, nekome je to što ti imaš ništa, a nekom je previše. Percepcija je suština! Zato probaj da percipiraš pozitivno, da bi mogla ga očekuješ samo dobro”
ŽENSKI INFO 