Kosovke o postpartumu: Ćuti i trpi

Postpartum ili postporođajno stanje žene najjednostavnije rečeno predstavlja sve ono što žena oseća, doživljava kroz emocije i misli u periodu nakon porođaja. Svetska zdravstvena organizacija ovaj period opisuje kao najkritičniju, ali i najzapostavljeniju fazu u životu majke. Šta je sa majkama na Kosovu? Govore li o onome što osećaju i misle, ili su i dalje sve to tabu teme?

Na osnovu jednog malog istraživanja koje sam u ovu svrhu uradila na društvenim mrežama došla sam do odgovora na gore postavljena pitanja. Naravno da sam do gotovo istih odgovora dolazila i u privatnim razgovorima sa ženama koje se trenutno nalaze u postporođajnom periodu. Svi ti odgovori izgleda mogu da stanu u onu jednu koju “žene, majke kraljice, Kosovke” odavde jedino i znaju i uče generacijama, a to je “Ćuti i trpi”!

Kao i za većinu stvari koje se tiču isključivo žena, kao što je menstrualni ciklus, tema o grudima, ili bilo šta što je vezano za njene genitalije i reproduktivni trakt veliki je tabu u našim , seoskim, zatvorenim geto sredinama. Takav je slučaj i sa porođajem i postpartumom. Primetila sam da žene u prisustvu muškaraca ne govore o “mukama” kroz koje prolaze dok se on opija, cepaju mu odeću i slavi rođenje. I dok se sutradan bez imalo srama priča o njegovom cepanju, njeno se ni ne pominje – jer sramota!

I mislim da tu počinje to nerazumevanje. Kada bi parteri češće prisustvovali porođaju i doživeli lepotu rađanja i trenutak pamtili kao porodica, sigurna sam da bi taj odnos mogao da doprinese zdravlju svih članova pa tako i posebno majke, tj.supruge. Međutim, to je ovde još jedno “no, no”, jer zaboga žene se stide od svojih muževa, a muževi se stide svojih žena. A drugo, brane ih žene, zamislite, rečima da su slabi da ne mogu da podnesu sam proces. Ne znam dal mi je bolesnije ili smešnije, al dobro. Dakle u trenutku kada počinje postpartum, tata slavi, mami kreće fizički, emotivni i psihički haos. A šta to znači?

Jedno od mnogobrojnih iskustava podelila je sa nama B.N.

“Sa prvim detetom se nikako nisam snašla oko dojenja,što se podrazumevalo da znaš, i onda sam kući izmlazavala, nisam spavala noćima,danima,i na kraju dobila mastitis, pa bolnica i lečenje. Kući naravno nemaš razumevanje jer jelte svekrva ti nije rod😁 muž radi, ni on blage veze nema kako da pomogne ili prepozna da sam ja daleko vec zakoračila u anksiozno-depresivni poremećaj,i nažalost to je trajalo dve godine dok mi se fizički nije odrazilo na zdravlje.

Tema dojenja je svakako tabu. I ja sam se strašno borila u početku i pored svega bila dodatno isfrustrirana i time. Ne znam koja je budala prva rekla da je dojenje sasvim prirodno i da dolazi spontano. Nije tačno! Dojenje je najlepša stvar na svetu, kada naučite kako da dojite pravilno. U suprotnom može da bude najgore iskustvo koje ćete pamtiti!

Naša sagovornica, čiji smo identitet takođe odlučili da sačuvamo zbog privatnih detalja koje je iznela dalje navodi da postpartum ukoliko započne loše ostavlja trajne posledice na majku.

“Nažalost to postporođajno stanje ostavlja posledice za čitav život. I dalje imam napade panike, neretko budem depresivna, s tim da naučiš prosto da živiš sa tim i kontrolišeš svoje emocije. Moje mišljenje je da smo previše same u tome, da se sve očekuje od nas jer mi smo “majke”, mi sve to možemo same i možemo naravno,samo što prosto naš mozak to ne može da isprati nekad.

objašnjava nam B.N.

Još jedna jako važna stvar u iskustvu ove majke je ta da nas uče da mi kao majke “moramo sve same”! Šta nam uglavnom govore:

• Ja sam 2,3,4 rodila ko mi ih je podizao? Pa ja! Što ti ne možeš? Šta ti fali, sada sve imate, a ne kao mi !
• Pa ne zna otac kao majka! Ti moraš sve, pusti njega neka šeta! A i bolje ti je da nije kod kuće, samo ti pravi nered. Ovako sama sa detetom najbolje znaš!
• Pa kako ne znaš da dojiš? Kakva si ti majka? Svaka PRAVA majka zna da doji dete!
• Ne dojiš?! Pa kakva si to majka? Svaka PRAVA majka doji!
• Muž ti ga presvalači? Strašno! A čemu ti služiš?
• Ne može on da drži dete, on je muško, sramota je!
• Otišla si na kafu? A gde ti je dete? Ko ga čuva? (Naravno da muškarca neće niko pitati gde mu je dete dok on pije kafu, jer podrazumeva se!)
• Nastavi niz…

Neretko se porodiljama ocenjuje i fizički izgled. To iskustvo imala je J.J.

Najviše bole komentari poput: vidi koliki ti je stomak,moraš to pod hitno da se rešiš stomaka, ne stoji ti, ti si mlada,…polako bre ljudi ja imam ogledalo, vidim šta mi stoji i šta ne, ali isto tako i znam da imam i dodatne zdravstvene probleme, koji me sprečavaju da ja sad budem na nekoj strogoj dijeti, vežbama,.. LJUDI GLEDAJTE SVOJA POSLA, SVOJ ŽIVOT…

Dakle, ne da ne mogu da budem na strogoj dijeti nego prosto NEĆU! Izgledam onako kako bi trebalo da izgledam! Hajde da od sada naš odgovor na ovakve komentare bude drugačiji. Recite im da se postide što uopšte komentarišu izgled porodilja. Kod mene je situacija bila suprotna. Ja sam zaboga bila premršava, pa su mi davane dijagnoze različitih vrsta kao da sam bolesna.

Žene moraju da nauče da kažu ono što pre svega osećaju, ono oko čega imaju dilemu, a posebno da zatraže pomoć kada im je to potrebno! A partneri bi MORALI malo više da slušaju i gledaju oko sebe, da se više uključe u odgajanje dece, jer , zamislite, to ne podrazumeva samo povremeno igranje sa njima, već i zadovoljavanje njihovih osnovnih potreba, o učenju da i ne govorimo.

Samo srećna i mentalno zdrava majka može lepo da se stara o svojoj deci. U svakom drugom slučaju deca će osetiti sve što majka oseća, a doživljene traume će manifestovati kad odrastu u svom ponašanju.

A šta može da se uradi još danas? Pre svega neophodno je da stručno lice, u ovom slučaju psihološkinja ili psiholog koji će biti dostupni u porodilištu razgovaraju sa vama nakon porođaja.

Drugo, podrška članova porodice, posebno supruga je od ključne važnosti u ovom procesu. Muškarci ČEŠĆE pitajte svoje supruge kako se osećaju i šta im treba! I kada vam kažu potrudite se da im pomognete!

Treće, žene moje drage, posebno svekrve, nemojte biti loše prema svojim snajama samo zato što je vaša svekrva bila prema vama, obrnite igricu, i baš uradite sve da njoj bude lakše, jer prošle ste kroz to.

Majke, ne stavljajte visoke standarde pred svoje ćerke koje su se tek porodile. Sećate se šta vam je najviše trebalo, da! Onda im samo to pružite! Biće dovoljno.

Žena ženi mora da bude podrška pre svega! A tako ćemo da promenimo ovo veoma loše trendove u ponašanju prema majkama.