“Francuskinje i sreća”

Šta je uopšte umetnost življenja ili joie de vivre? Uparavo tragom odgovora na ovo pitanje Džejmi Ket Kolan, spisateljica romana “Francuskinje i sreća”, kreće na put po Francuskoj. Njena baka, Francuskinja, umela je da prepozna i primeni radosti življenja, ali, kaže ona i njena majka nisu.

A kada je u svojim četrdesetim i pedesetim osetila da nije tako privlačna postala je jako utučena. Ovo nije bio slučaj sa mojom bakom koja je bila elegantna, imala mnogo stila i bila zanosna i u svojim osamdesetim.

deo iz knjige

Spisateljica na poseban način kritikuje društvo u kojem su žene predstavljale ideal lepote samo kada su idealne težine, boje očiju, širine kukova i svega ostalog što je nametnula reklamna i modna insustrija. Ona zapravo u knjizi pokazuje da je umetnost življenja nešto sasvim drugačije.

Umetnost življenja je gest, doživljaj, prolazni trenutak koji se više nikada neće ponoviti.

navodi u knjizi Ket Kolan.

To zapravo znači biti prisutan i živ u običnom trenutku, to je saznanje da ništa ne traje večno. Tom mišlju Kolan upoređuje Francuskinje i Amerikanke, i dok njene sunarodnice jure za kupovinama i sniženjima, markiranim stvarima i torbama, Francuskinje odlaze na pijacu i kupuju samo ono što im je potrebno za to jedno veče, tu jednu večeru. A svaka je posebna.

Večera je posebna stvar, a vino obavezno.

U Americi je “vreme novac”, da li to znači da sve što nije u cilju zarade trošenje vremena uzaluud, pita se Ket Kolan. A upravo te male stvari kojima ne možemo da zaradimo materijalno, one čine lepotu života.

Sreća ima mnogo zajedničkog sa velikim srcem i razvijenom maštom.

Posebno su važne i jake poruke ženama, a to je pre svega da budu svoje i jedinstvene.

Potrebno je da neko bude hrabar, pomalo snalažljiv i da definitivno ima maštu i onda … puff. Svet se promenio i izgleda kao da se ta promena dogodila preko noći.

Ovaj roman odličan je izbor za čitanje na odmoru, na obali mora ili gde god da ste odlučili da isti provedete.