Dvolični ponedeljak

Reč urednice

Svanuo je još jedan ponedeljak, jesenji, svega šesnaest stepeni kažu meteorolozi. Sumoran je ovaj ponedeljak, kao što smo i mi od svega što se dešavalo juče, ali i svih prethodnih dana, ali posebno juče. Tužni smo zbog svega, ne znamo ni sami zašto su se neke stvari dogodile.

Ali danas je Ženski info konačno dobio svoj prostor, portal koji je nastao kao želja da promeni ovu agresivnu percepciju. U nadi da ćemo uspeti da promovišući univerzalne slobode i jednakost da pronađemo zajedničko više od onih koji se stalno trude da nam nametnu razlike.

Ženski info počeo je kao želja ali i potreba da se o ženama u Gračanici, na Kosovu, u celom svetu, govori na dostojanstven način, da se promeni svest o tome da je žena samo”mašina za rađanje”, da ima prava da bira da li će se udati, da može da kaže ne kada joj nešto ne odgovara. Da kada postane majka može da rodi koliko želi da je niko ne upita “šta će ti toliko”, ali ni “zašto samo jedno” ako odluči da želi tako. Da se odupremo nastojanjima da budemo samo kvota u političkom životu na Kosovu, da nam žene na funkcijama ne budu “postavljene” nego izabrane jer vrede, jer znaju šta rade i da ih biramo zbog kvaliteta a ne zato što su majke ili nisu majke, zato što su udate ili su karijeriste, na kraju krajeva zato što su nekome podobne ili nisu. Žene moraju da se pitaju jer smo jednako važne i jednako sposobne.

Počele smo nas dve sasvim same, danas nas ima više i to nam je veoma drago. Mi širimo svoj tim, ali ideja ostaje ista, tu smo za sve žene koje osećaju da su diskriminisane, žene koje ne znaju kako da izađu iz omče porodičnog nasilja, one kojima treba savet pa čak i pomoć. Naša misija je pre svega da širim dobro, da govorimo glasno u ime onih koje se još nisu odvažile. Ali ako smatrate da vi našoj misiji možete doprineti tu smo, javite nam se.

Zato ovaj ponedeljak ima “dva lica”. Jedno, ono tužno koje je jutros uvijeno u crno, i ovo drugo koje želi da nastavi da se bori , da se zalaže za jednaka prava, za slobodu i za razumevanje.

Majka u meni vrišti:”dosta je, prestanite da nas zavaravate i gubite naše živote zbog vaših pretenzija, bolesnih ambicija i neuspelih sebičnih ciljeva”. Devojčica u meni je uplašena, kao što je bila i 1999. godine. Ali žena u meni spremna je da sa ostalim ženama gradi mnogo lepši i bezbedniji svet, a počećemo od Gračanice, od Kosova.

Zato danas u srcima žalimo za svim izgubljenim životima, a u glavama moramo da pronađemo način da ova stradanja prestanu, da prestanemo da živimo sa idejama koje su nam usađene, da prestanemo da mrzimo, da onog drugog gledamo kao jednakog. I mi i komšije! Jedino tako možemo da zaustavimo ovaj haos u koji nas uvlače neznalice i ratni profiteri na obe strane! A za to su nam neophodne osnažene žene i slobodno društvo koji će takvima reći NE!