Ovo društvo i dalje nije dostiglo nivo na kojem bi shvatilo da je žena preopterećena i da je potrebno obaveze koje su danas isključivo njene prebaciti na druge osobe u njenom okruženju. I dok se zalažemo da ovu potrebu shvate oni koji su nam najbliži ne možemo da izgubimo ni jedan delić dana jer tako umanjujemo šanse da ova borba uspe.
I upravo iz te preopterećenosti i potrebe da se bolje organizujemo nastao je “Ženski planer” koji razume potrebe žena, onih koje su sve! I domaćice i poslovne žene, majke i podržavajuće ćerke. One koje imaju hiljadu i jednu obavezu u toku dana pa ne stižu da se posvete sebi i svom razvoju. Zato je organizacija ključna, jer dobro organizovana žena pomera planine, ruši zidove i istrajava u svojoj misiji, koja god ona bila!
Foto: “Ženski planer”, izvor Ženski info
Ovaj planer je i informativnog, edukativnog karaktera jer će te u njemu naći mnogo toga što vam patrijarhat nije dozvoljavao da znate. Proširiće vam vidike i upoznati vas sa osnovama pojmova: ženska prava, “Istambulska kovencija”, “feminizam”.
“Rodna ravnopravnost je osnov za normalno i zdravo društvo. Feminizam je potreba da se udružene borimo za svoja prava! Planer je način da tu borbu dobro organizujemo!” Milica Stojanović Kostić
Knjiga “Voljena” spisateljice Toni Morison otkriva sav horor života u ropstvu u Americi, o teškoj patnji jedne žene koja ubija sopstvenu ćerku kako bi je ”sačuvala” od ropstva i pakla kroz koji je i sama prošla.
Potresnu priču o beznađu, ponižavanju, smrti ali i životu u doba robovlasništva Toni Morison priča na veoma jasan ali poetski način kroz prizmu nade za boljim sutra, i borbe jedne žene koja samo želi da nikada više ne oseti bič na leđima ili poniženje silovanjem.
Gardijan ovu knjigu opisuje kao “Čudesno ostvarenje…američko remek-delo”, a Sandej Tajms o knjizi piše: “Ona spaja užas i lepotu u priči koja će vas zauvek potresti”.
Foto: Ženski info
“Pričom o sudbini junaka ovog romana prikazuju se sve strahote ropstva- otimanje iz rodne zemlje, ubijanja, mučenja, ponižavanja – da bi napokon slobodni, ti ljudi, slomljeni i poraženi, morali da se bore sa teškim krizama identiteta i traumama koje su doživeli, potiskujući prošlost u najdublje zakutke uma ne bi li uopšte uspeli da nastave da žive. Kroz sav taj mrak vodi ih samo iskra slobode, koja je dragocenija i od samog života. Zureći neustrašivo u ambis ropstva, ovaj opčinjujući roman transformiše istoriju u priču koja je snažna poput Egzodusa i intimna poput uspavanke.”
Toni Morison
Toni Morison napisala je 11 romana, Nobelovu nagradu za književnost dobila je 1993. godine, a njen prvi roman Najplavlje oko objavljen je 1970, a za romane Najplavlje oko, Voljena, Raj i Ljubav dobila je Nacionalnu nagradu kritičara i Pulicerovu nagradu. Predsednik SAD-a Barak Obama joj je dodelio Predsedničku medalju za slobodu 2012. godine. Umrla je u 88 godini života. (preuzeto sa BBC Srbija).
Foto:Toni Morison 1979. godine.OdlikovanjeFotografije preuzete sa bbc.com – getty images
CITATI IZ KNJIGE
“Jedno je osloboditi se, a sasvim drugo preuzeti vlast nad tim slobodnim sobom!”
“Robinja i bosonoga belkinja raspuštene kose – dve odbačene žene, dve nepokorne odmetnice!”
“Imala sam ih osmoro (dece). Četvoro su mi uzeli, četvoro oterali.”
Mesec januar na našem sajtu posvetile smo, kao što već znate, ženskoj solidarnosti. Kada napišemo ženska solidarnost ne odnosi se samo na žene u određenoj starosnoj dobi, već na celokupan ženski pol. Rekla bih da se sam osećaj za solidarnost I empatiju javlja u najranijem preiodu. Istraživanja potvrđuju da je kod većine dece ta želja da nekome pomognu – urođena, a da se ovo menja kada im se pokaže ili zahteva drugačije. Proverili smo kakvo je stanje među tinejdžerkama na centralnom Kosovu. Da li postoji ženska solidarnost? Da li se gubi ili tek nastaje?
Šesnaestogodišnja Teodora Đorđević i sedamnaestogodišnja Anđela Stojanović za Ženski info navode da je nesolidarnost češća pojava među tinejdžerkama.
“U većinu slučajeva sam videla da je žena ženi najveći neprijatelj. Postoji dosta primera oko nas gde možemo videti koliko devojke mogu biti ljubomorne i zavidne. Najčešće se dešava da su super kada razgovaraju sa nekim u lice, a sa strane ogovaraju i ne podnose se”, navodi Teodora Đorđević.
“Ženske solidarnosti nema previse, uglavnom vlada sujeta i ljubomora gde žena ženu , tj. devojka devojku, gleda kao konkurenciju. Ženska solidarnost postoji, ali tek površno. Kod mladih devojaka ima puno ogovaranja i dvoličnosti, samo što one na to ne gledaju kao na nešto loše s obzirom da je to deo njihove svakodnevnice”, kaže Anđela Stojanović.
Nikolina Jovanović (17) priča o buđenju svesti kod devojaka i primećuje neke promene, ali je neophodno nastaviti sa afirmacijom ove teme.
Mislim da se u poslednjih par godina probudila ženska solidarnost, da se žene zalažu i bore za svoja prava, i da pružaju veliku podršku jedne drugima. Primetila sam da na društvenim mrežama žene pružaju podršku pogotovo u slučajevima nekih od vidova nasilja. Tinejdžerke su u toj fazi da grade svoju ličnost, i možda nekako tada teško prihvataju svoje mane pa druge devojke gledaju kao konkurenciju zbog nekih kvaliteta koje ona ne poseduje. Ali nije i da ne postoji neki vid solidarnosti. Svakako da postoji ogovaranje i dvoličnost. Mislim da sve to proističe iz nesigurnosti u sebe i manjka samopouzdanja pa je to ogovaranje neki, da kažem, izduvni ventil. Da sve ono što njih muči na neki način opravdaju tuđim manama. A što se dvoličnosti tiče to je po meni osobina koja ne bira uzrast već ili si takva osoba od malena ili nisi.
kaže Nikolina u izjavi za naš sajt.
Sedamnaestogodišnja Nataša Stavrić kaže da je podrška jako važna i da je nema dovoljno.
Iskreno mislim da žene treba više da podržavaju jedna drugu, kako bi lakše stigle do određenog cilja, jer smatram da je podrška drugih veoma bitna na tom putu. Smatram da postoji ženska solidarnost među tinejdžerkama, ali ne u dovoljnoj meri, često je prisutna neka vrsta ljubomore i sujete. Ogovaranje i dvoličnost su prisutni, možda čak i u prevelikoj meri. To je nešto što svakako treba da menjamo. Naravno, uvek postoji neki izuzetak, pa tako i ovde.
ističe Nataša Stavrić.
Kao što možemo da primetimo, nemaju svi isto iskustvo, to naravno zavisi od društva, porodice, vaspitanja. Jedno je sigurno, među devojkama još uvek, nažalost, preovaldavaju negativni odnosi i osećanja kao što su ogovaranja, ljubomora, zavist. Jako je bitno, pogotovo u ovom periodu, pružiti ruku drugoj devojci i pomoći joj, na neki način, da reši probleme koje svi delimo, umesto da jedna drugoj podmećemo nogu, jer na kraju krajeva svaka dobije ono što želi i za šta se bori, te su ljubomora i zavist samo nepotrebna osećanja koja nas sputavaju.
Ja sam učenica srednje medicinske škole, smer ginekološko-akušerska sestra i danas sam prisustvovala protestu protiv akušerskog nasilja u Beogradu jer mi moramo da učinimo da ovaj poziv ponovo bude ono što u biti i jeste, human i čovekoljubiv!
Kao učenica srednje medicinske skole, smer ginekološko-akušerska sestra prisustvovala sam porođajima gde se ženama govorilo kako su razmažene i prekornim rečenicama su podsećane na „šta mislite kako su se vaše majke porađale“. Više puta sam ostala u šoku zbog rečenica koje sam čula, ali ja sam tamo ipak samo učenica na praksi, tamo sam da naučim nešto. Naučila sam kako ne treba da se ophodim prema trudnicama i kako da im pomognem i olakšam koliko je u mojoj moći.
Trudnice niko ne pita da li studenti fakulteta mogu da prisustvuju porođaju, oni su jednostavno tu i bez saglasnosti. Neke žene jedva čekaju da im dođemo mi iz srednje škole jer jedino mi sve vreme provodimo s njima a one se u tom prisustvu i razgovoru i malo opuste.
Mislila sam da je ovo jedan od najhumanijih poziva, ali izgleda da mnogo toga moramo da promenimo!
Marica Marković doživljavala je petnaestočasovni teror u Opštoj bolnici u Sremskoj Mitrovici. Nakon porođaja beba je umrla zbog posledica zadržavanja u porođajnom kanalu i nemogućnosti da udahne vazduh.
Doktor Marko Maksimović, koji ne zaslužuje da ga nazivaju doktorom, nije hteo da uradi neophodan carski rez, iako ga je Marica molila za to, ispričala je ova žena medijima. Kako je navela “doktor” je sve vreme vređao i pretio joj, iako su babice pokušale da zaustave to, bilo je bezuspešno.
Govorio mi je da će da mi razbije glavu, izbije zube, da ću da imam dve lobanje. Kada sam izgubila svest, beba se zaglavila u karlicu. Srce je stalo, došlo je do ošećenja na mozgu. Rođena je bez pulsa, uspeli su da je vrate u život malo, odvezli je u Novi Sad, odakle mi je i javljeno da je beba umrla sledećeg dana. Tačan uzrok smrti je nasilnički porođaj. Babice su ga molile, jedna mu je rekla – zar u ovakom trenuku vi nju da vređate. Udario me je i stiskao me za vilicu ,
rekla je Marica.
Sa protesta u Beogradu , Ženski info
Tim povodom danas je ispred Ministarstva zdravlja u Beogradu održan protest pod nazivom “Porodilište, a ne klanice”, a prisutnima se obratila urednica portala zadovoljna.rs, Dragana Pandurević Jovović.
Ništa što smo doživele nije bilo normalno i nismo mi za to krive, nismo bile manje vredne, nismo bile razmažene, nismo bile bezobrazne, nismo bile nesaradljive, nismo bile neuračunljive, nismo bile lude! A oni koji jesu krivi moraju da plate!”
Kriv je sistem koji im je dozvolio da se tako ponašaju, koji ih ni jednog jedinog trenutka ne kažnjava pravično i pravedno za propuste i nasilje koji im je dao odrešene ruke i pustio ih da se ponašaju kako im dođe i nikom ništa.
U trenutku kada žena rađa, njoj mora da se da snaga i podrška i vođstvo kroz porođaj jer ona rađa dete. Ne babica, ne doktor, žena rađa!Ne smeju da vrše nad tobom zahvate, ako ti nisu tražili pristanak! Ne smeju da viču na tebe, da te vređaju, stežu, šamaraju, vezuju. Ne smeju da te seku bez preke potrebe, da gaze po tebi i bukvalno i metaforički.
rekla je ona okupljenima.
Građanke na protestu skandirale su: „Podrška za Maricu!“, „Maksimoviću robija!“, „Bolnice ne klanice!“, „Vežite Maksimovića!“, Žene besne, majke besne!“,“Nećemo da trpimo!“,“Pravda za žene!“.
Treba naglasiti da su na protestu bile uglavnom građanke, da nije bilo predstavnika Crkve, vlasti ili opozicije. Izgledalo je kao da se ovo pitanje ne tiče svih nas nego nekih tamo žena sa druge planete, te su se izgleda mnogi napravili ludi i slepi. Međutim u toku protesta MUP je saopštio da je Maksimović uhapšen zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo teška dela protiv zdravlja ljudi.
Žene su uspele!
Protest u Beogradu, Ženski info
Akušersko nasilje
Akušersko nasilje, odnosno zlostavljanje tokom porođaja podrazumeva bilo koji vid ponašanja koji može da naškodi trudnici, što je ujedno kršenje prava žena i osnovnih ljudskih prava.
Žrtve akušerskog nasilja se osećaju posramljeno, nepoštovano, ignorisano ili doživljavaju čak i fizičko nasilje.
Žene o tome ćute prvenstveno jer misle da im niko neće verovati , ali i zbog straha koji je češći u manjim sredinama gde nema puno porodilišta i akušera.
Ali, da li je ovo poslednji put da se dešava ovako nešto? Nažalost ne. Sve dok se bude ćutalo grozne stvari će se dešavati. Zato žene, majke, niste same i ne treba da trpite bilo kakvo nasilje. Prijavite. Pomozite i sebi i drugima, jer vaš glas mora da se čuje.
A što se nas, budućih babica tiče, ne smemo da posustanemo u ideji da promenimo ovaj loš sistem i da pomognemo drugim ženama da nikada ne dođu u ovakvu situaciju u kakvoj je bila Marica.
Solidarnost među ženama, onaj osećaj da ne zavidite nego prigrlite ženu koja je uspešnija od vas, nova je dimenzija koja otvara vrata blagostanju. Solidarne i ujedinjene žene čine velike promene u društvu. Ali šta je sa našom, lokalnom ženskom solidarnošću? Evo šta kažu kosovke na pitanja šta za njih znači ženska solidarnost, ima li je kod nas i koliko nam je potrebna?
Foto: Marija Jovanović, Facebook
Marija Jovanović, diplomirana pravnica, upravnica filijale Raiffeisen Banke u Gračanici
Kada govorim o ženskoj solidarnosti, najpre pomislim na prihvatanje i podržavanje različitosti. Različitosti u stilu oblačenja, nivou obrazovanja, umeću u kuhinji, načinu vaspitavanja dece…itd. Dakle, prihvatimo, podržimo i slavimo svaku devojku i ženu , koja se , na sebi svojstven način, bori sa izazovima današnjice.
Milena Jakšić, glumica
“Reklo bi se da se ženska solidarnost podrazumeva, naročito danas kada je svest o podršci na najvišem nivou od kad je sveta i veka, a ipak moramo da je iznova i iznova pronalazimo, tražimo i kamčimo, ona se nažalost ne podrazumeva, a trebalo bi. Kolektivno, ženska solidarnost je na mnogo nižem nivou nego što može i da se zamisli, a sa tim saznanjem se žena susretne i u njenim najranjivijim fazama života, а to je kada se radja kao majka. To je samo jedan od primera gde se ukrote sve ženske nesolidarnosti na svesnom i kolektivno nesvesnom nivou, tako da ko preživi pričaće.
Foto: Milena Jakšić, glumica
Što se mene lično tiče, ja sam odrastala uz stariju sestru, koja je moja bezuslovna podrška, i veoma samosvesnu majku koja je u nama usadila ideju o ženskoj solidarnosti kao o nečemu, što se ne dovodi u pitanje, ženska solidarnost se podrazumeva.“
Zorica Vorgučić, novinarka i urednica Radija Kim,
„Ako bi govorili o nekoj vrsti definicije šta je to ženska solidarnost, odnosno solidarnost među ženama, onda bi možda mogla da glasi ovako: To je kada je neka žena u problemu, a druga žena ili grupa žena joj pruža podršku i pomoć.
Tu solidarnost među ženama u srpskim sredinama na Kosovu ne srećemo često, ali nije ni da nije bilo pozitivnih slučajeva.
Foto: Zorica Vorgučić, Facebook
Ženama, posebno onima koje trpe nasilje potrebno je razumevanje, neko da ih sasluša i uputi, da sa njima ode i prijavi nasilnika. Solidarnost bi recimo bila i kada bi se nakon što u vestima pročitamo da je neka žena pretučena od strane svog supruga izađemo na ulicu i protestujemo.
Solidarnost i naša obaveza bi bila da se pridružimo ženama u Prištini koje marširaju svakog 8. marta i ukazuju na svakodnevnu diskriminaciju žena na Kosovu i zajedno sa njima koračamo i vičemo na taj Dan žena, umesto da se zadovoljavamo crvenim karanfilima, jeftinom kozmetikom i proslavama po kolektivima.
Ženska solidarnost bi bila da oštro reagujemo kada čujemo da neko zviždi na ženom na ulici ili joj upućuje seksističke komentare. Solidarnost bi bila i kada bi kriknule na klasifikaciju „to je ženski posao“, a ovo „muški posao“ ili kada nas optužuju da smo lošiji vozači, te da se ne razumemo u politiku, da ne možemo da vodimo firmu kao muškarci, da kao udate žene nemamo pravo na imovinu jer smo „druga kuća“ i da naša imovina rezervisana samo za našeg brata ili sina.
Brojni su primeri i teško ih je pobrojati, ali bi bilo lakše kada bismo jedna drugu podržale umesto osuđivale i preispitivale razloge za šamar, za razvod, za to što se neka nije udala ili nema decu, za loš položaj na poslu. Lakše bi bilo kada bi se solidarisale.”
Foto: Dragana Šubarić, Facebook
Dragana Šubarić, domaćica
„U okruženju u kom živim gotovo i da ne postoji ženska solidarnost. Odnosi se , nažalost, temelje na zavisti, ljubomori i preziru. Međutim, bilo je i odstupanja od ovakve prakse, pa sam tako više sam podrške dobila od nepoznatih žena, u smislu podsticanja da ću uspeti u nečemu, i podrške da će to što želim da radim biti dobro, tako da u ovom smislu ženska solidarnost ipak postoji.”
Milica Andrić Rakić, rukovoditeljka projekata u NVO NDI
Za mene je solidarnost korak posle empatije. Dakle ne samo sposobnost osobe da razume osećanja drugih, već i da ode korak dalje i javno iskaže podršku ili aktivno pomogne da se nečija situacija poboljša ili problem reši.
Foto: Milica Andrić Rakić, Facebook
Za mene je solidarnost korak posle empatije. Dakle ne samo sposobnost osobe da razume osećanja drugih, već i da ode korak dalje i javno iskaže podršku ili aktivno pomogne da se nečija situacija poboljša ili problem reši. Danas je žensku solidarnost najlakše pokrenuti na temama u vezi sa rodnim nasiljem i seksualnim uznemiravanjem, ali jednak pristup tržištu rada i zastupljenost žena u političkom životu su teme koje još uvek ne inspirišu solidarnost. Naprotiv, u ovim oblastima ima i naznaka takmičenja i omalovažavanja što ozbiljno ugrožava dostizanje ideala jednakih mogućnosti za sve.“
Aleksandra Rakić, vaspitačica i bivša novinarka
U ovom moru prestiža, pohlepe i borbe za sopstveni interes, kao da smo izgubili osećaj, pre svega, za empatijom! U potrazi za sopstvenom srećom i lagodnim životom, nekako smo fokusirani na sopstvene probleme…Svakodnevno nailazimo na priče o nemaštini, ljudskoj nemoći, bolesnoj deci, kojima je neophodna pomoć. Pa, mi se nekako čini da je žrtva žene u našem društvu, naročito ovde kod nas, zapostavljena, kao da je to manje važno od ostalih nedaća.
Foto: Aleksandra Rakić, Facebook
U ovom moru prestiža, pohlepe i borbe za sopstveni interes, kao da smo izgubili osećaj, pre svega, za empatijom! U potrazi za sopstvenom srećom i lagodnim životom, nekako smo fokusirani na sopstvene probleme…Svakodnevno nailazimo na priče o nemaštini, ljudskoj nemoći, bolesnoj deci, kojima je neophodna pomoć. Pa, mi se nekako čini da je žrtva žene u našem društvu, naročito ovde kod nas, zapostavljena, kao da je to manje važno od ostalih nedaća. Nekako se podrazumeva da žena i treba da bude najpožrtvovanija karika našeg društva. Da radi nekoliko poslova u kući, a da se to ne računa kao neplaceni posao (već kao zadatak koji se podrazumeva) : da brine o deci, o urednosti domaćinstva, da pristavi ručak, da usluži, podigne, dočeka, isprati, da nasmejana dočeka svog muža, da prema deci bude blagonaklona, da ne pokazuje svoju bol, već da bude vedra i nasmejana i da na kraju dana, kada joj je svega preko glave, bude najzavodljivija, najraspoložđenija i najinspirativnija partnerka svom mužu.
Pobegoh malo od teme, ali sa sigurnošću znam da je ovo sustina “ženskih muka” kod nas, a i generalno. Ako se fokusiram na ŽENSKU SOLIDARNOST, podržavam svaku inicijativu koja pomaže žensku individualnost, slobodu u odlučivanju, izboru i građenju sopstvenih ciljeva.
Najžalosnije mi je, kada žene, koje su potlačene i nemaju dovoljno snage da se izbore sa porodičnim problemima, nemaju podršku ženskog roda, već nailaze na njihove osude jer im je tako lakše, jer time opravdavaju svoj težak zivot i nemoć da se izbore za voja prava.”
Nebrojano puta sam čula rečenicu: „Šta će ti medicina? Ma to nije ženski posao!“, ili ono: „Nikada nećeš uspeti da se posvetiš porodici ako odabereš medicinu!“.Šta je to uopšte „ženski posao“, i zašto se još uvek služimo takvim stavovima u 2024. godini?
Još kao mala sanjala sam o tome da lečim ljude i budem tu za njih čak i onda kada nikog drugog pored sebe nemaju. Ljubav prema ovom humanom pozivu vodila me je kroz ceo život, i nikada nisam odustala od tog sna iako sam celim svojim putem slušala kako to nije za žene, kako je bolje da upišem nešto manje zahtevno, kako neću dizati glavu sa knjige i kako neću moći da nadjem muža koji će razumeti moje obaveze. Naravno, nisam se obazirala na takve stvari i stremila sam ka nečemu većem, boljem…
I tako sam ispunila svoj životni san i upisala medicinu. Međutim, tamo me nije sačekala ništa bolja situacija. Svakodnevno viđam kako se žene i dalje nipodaštavaju, ponižavaju, terorišu, samo zato što su žene, i to žene koje su odabrale jednu od zahtevnijih branši. Odabrale su da budu heroji. Iako i danas viđamo da sva rukovodeća mesta pretežno zauzimaju muškarci, i da bi na svakom konkursu bez obzira na kvalifikacije radije odabrali muškarca zbog tog tipičnog stereotipa da je pametniji, snažniji, izdržljiviji i snalažljiviji, žene se ipak herojski bore bez prestanka, i uviđam da pogotovo u mojoj branši, dobijamo vrsne hirurškinje, požrtvovane lekare, uspešne i ispunjene žene, kako na poslu tako i na privatnom planu.
Za lekare postoji onaj epitet: „fah idioti“, zbog toga što smo usko vezani za struku bez mnogo vremena da zalazimo u druge sfere kao što su književnost, umetnost, sport, i slično.
Međutim žene i u tome napreduju. Neretko imam priliku da upoznam divne mlade žene, buduće lekare, koje se pored medicine bave i pisanjem, sportom, slikanjem, vajanjem. Imala sam priliku i da upoznam jednu divnu ženu koja je na mene svojim rečima ostavila neizbrisiv trag i dala mi večnu motivaciju. Naime, žena lekar u svojim šezdesetim godinama počinje svoju životnu priču rečima: „Žena sve može!“.
Pričala mi je o tome kako se na trećoj godini studija medicine udala i nedugo nakon toga dobila dvoje dece. Čitavo društvo joj je govorilo da neće uspeti i da će odustati od studija, jer Bože moj, kako žena može da studira i ima porodicu? Ona je uspela! Završila je fakultet u roku, sa dvoje male dece, i svima dokazala da ŽENA zaista sve može.
Bez obzira na neravnopravnost koja je još uvek svuda prisutna, žene se lavovski bore i grizu kako bi obezbedile bolje sutra za sve nas devojke i devojčice. Zato nemojte da zaboravite da se zahvalite svim tim ženama, majkama, tetkama, sestrama… A što je najvažnije, ne zaboravite da se zahvalite sebi!
Žena je ženi najveća podrška, bar tako kažu. Žene treba da uvek budu tu jedna za drugu. Tako se isto kaže. U više slučajeva, nažalost, videćemo drugačije. Zavist, pohlepa, ljubomora, ponižavanje, tračarenja postali su svakodnevnica ženskog društva. Koliko je to loše i kako da to promenimo?
Sigurna sam da je svaka od nas bar jednom osetila osudu od strane neke osobe ženskog pola, a da budemo potpuno iskrene i same smo bar jednom u životu rekle loše o nekoj devojci ili ženi. Od osnovne škole pa do kasnijih dana uvek ćete čuti ogovaranja i „ljubomorisanja“. Postalo je normalno da se formiraju grupice u razredima samo da bi se neka devojka ponizila. A iz takvih „grupica“ dolaze i najteže uvrede koje značajno utiču na devojčice, devojke, žene.
“Vidi šta je obukla?!”,
“Kakva joj je to kosa?!”,
“Nebitna je i niko je ne voli”,
samo su neki od komentara koje neretko govore i devojčice. To ponašanje prolazi nezapaženo pa se zato nastavlja i u daljem odrastanju.
U srednjoj školi nekolicina njih sazri, ali i dalje može da se oseti ta zavist među ženama. Fizički izgled je uvek prva meta udara.
Međutim kada devojčice odrastu, a devojke postanu žene ovaj se krug ne zatvara, već samo poprima drugačiju formu. Žene se međusobno gledaju kao konkurencija. Bio to posao, ljubav, ili samo dokazivanja „modernog doba“ a to je: koja je više para dala, zamisli morbide, „na dete, ili koja je bolje letovala.
Često na društvenim mrežama možemo da naiđemo na komentare za koje prvo pomislim da samo muškarac može da napiše, nažalost prevarim se. Od komentara: “Baš imaš lošu kosu”, “premršava”, “fuj”, “vidi se da si plavuša”, “šta je ovde lepo, rugoba”, “debela” do komentara: “sigurno si ga iznervirala pa te je udario”, “obukla si se kao prostitutka”, sve to pišu , ni manje ni više nego ŽENE ŽENAMA!
Hajde da se od ove godine potrudimo da ogovaranja i ljubomorisanje ostavimo, jer od toga niko dobrog nije video. Hajde da praktikujemo lepe reči i ljubav. Hajde da se častimo ovakvih komentarima:
Umesto misli: “Evo nema više volje ni snage, neka propadne!”
Neka bude: “Bravo devojko, možeš ti to!”
Ili, umesto: “Odakle joj ta energija, nervira me”
Neka bude: “Wauu! Zračiš devojko!”
Ili mngo ovakvih:
“Odlično radiš svoj posao, ne odustaj!”
“Obožavam tvoj stil”
“Volim tvoj način komunikacije!”
Umesto negativnih komentara pokušajte da kažete devojci kako je lepa, kako ima dobru energiju, čestitajte kolegenici na tom unapređenju, pomozite mladoj mami sa korisnim savetima a ne prebacivanjem kako ste vi bolje to radile. Vi ćete se osećati lepše a možda nekome i popravite dan.
Žena ženi treba da bude pravi prijatelj, sestra koju možda nema, podrška, a ne najveći neprijatelj. Jer ko će nas više razumeti i poštovati do nas samih, devojaka i žena!
Drugi je dan nove godine. Prvi smo uglavnom iskoristile da malo predahnemo od organizacije dočeka, a neke i od izlazaka. Danas je dan za odluke, ciljeve i planiranje. Papir i olovku u ruke zapiši šta želiš od ove 2024. godine.
Postavljanje ciljeva je veoma važna stvar, jer pisanje, olovkom, i potvrđivanje rečenica u mozgu, daje mu naredbu da se o zapisano ne sme oglušiti. Za neverne Tome rećiću da sam pre samo godinu dana zapisala sve što imam danas: posao koji je uživanje, mnogo novih poznanstava, srećnu porodicu i “nikotinsku nezavisnost”. Zato ti kažem i ovako, ne budi lenja, pa čak iako ne veruješ da će se išta promeniti, sedni i zapiši. Magija počinje tek onda kad zaista znaš šta želiš, a pisanjem daješ do znanja da to mora da se ostvari.
Foto: Karen Lau00e5rk Boshoff
I kada smo već kod ciljeva, naš cilj je da mesec januar posvetimo ženskoj solidarnosti. Znate šta, čak ne postoji ni Svetski dan ženske solidarnosti, a još manje neki događaj koji bi postao zvezda vodilja ženama kako treba da se ophode jedna prema drugoj. Verujem da je takvih događaja u istoriji mngo, ali su istoriju pisali muškarci, pa je i logično da ih ovaj domen nije interesovao, štaviše bio bi pretnja lošem tretmanu koji su žene imale od muškaraca. Takođe, takvih događaja je i danas mnogo, ali su na čelu medija ili uredništva opet uglavnom muškarci, kojima, ponovo, nije interes da se ženska solidarnost promoviše. Zato smo odlučile da Ženski info to uradi za sve žene na Balkanu, ali i u svetu, da im podari jedan vid vodiča, u koji svaka može da doda ono što nam je promaklo. Pa da počnemo:
Vodič za solidarnost između žena:
Kada neko u tvom društvu, na osnovu fizičkog izgleda komentariše ženu u lošem i osuđujućem kontekstu, nemoj mu biti “partner in crime” nego reci “ne osuđuj, ne znaš kroz šta ta žena prolazi pa ne stiže da se bavi svojim izgledom” ili “šta ako je ona sebi baš tako lepa, šta ti imaš s tim?”.
Kada neko u tvom društvu ponižava žene na osnovu pola, boje kože ili kose, nacionalnosti ili verske pripadnosti, ljubazno ga ili je zamoli da prestane ili jednostavno napusti takvo društvo.
Kada neko u tvom prisustvu ocenjuje ženu na osnovu toga da li je majka, prekini takav narativ.
Kada neko osuđuje ženu jer je doterana, sređena izašla bez dece, muža ili rodbine objasni mu ili joj da je žena jednako slobodna i da to pitanje sledeći put postavi kada vidi muškarca da izlazi bez žene ili dece.
Kada neko u tvom društvu ili tvojoj blizini maltretira ženu psihički, spreči!
Kada neko u tvom društvi ili tvojoj blizini tuče ili na bilo koji drugi način zlostavlja ženu, prijavi!
Nastavi niz. ..
Ovo je naš prvi cilj, da napravimo društvo u kojem će žene biti solidarne a ne razarajuće jedna prema drugoj. Moramo zajedno da promenimo učenje koje nam je usađeno da je za sve kriva žena, a muškarac uvek u pravu. Znam da je to teško, ali korak po korak i sigurna sam da ćemo uspeti da iščupamo dogme koje samo štete našem razvoju i napretku.
Na kraju, sve što želiš da dodaš u vodič pošalji na Instagram profil našeg sajta ili putem mejla zenskiinfo@gmail.com.
ŽENSKI INFO 