Naša poznata glumica Tamara Tomanović i ove vam nedelje preporučuje štivo po njenom izboru. Ovoga puta to je knjiga “Molim te pazi na mamu” autorke Kjung – Suk Šin.
“Emotivna, bolna, realna, napisana divnim stilom ovu knjigu ćete zavoleti od prve rečenice.
Iz perspektive kćerke, muža, sina ali i same So-njo razotkrivamo složenost međuljudskih odnosa, i upoznajemo ženu koja je sve svoje želje, htenja, čežnje stavila po strani, i čitav svoj život posvetila deci. Ova knjiga nas uči da se posvetimo dragim osobama, da ih ne zapostavljamo, da ne mislimo da će biti vremena, jer nekada život može da se promeni za sekund.
Foto: Tamara Tomanović, privatna arhiva
Budi u nama kajanje, opominje nas da naše najdraže ne uzimamo zdravo za gotovo, i može nas uzdrmati do srži.”
Trideset i četiri žene iz Opštine Gračanica prijavile su nasilje u 2023. godini, podaci su Kancelarije za rodnu ravnopravnost ove opštine dobijeni iz Policije u ovom mestu. Nijedna žena nije se javila za pomoć Kancelariji za rodnu ravnopravnost, a ona bi mogla da im pruži značajnu podršku u teškom procesu nakon prijave nasilja.
Kancelarije za rodnu ravnopravnost koje su otvorene u svim opštinama na Kosovu osnovane su kako bi pružile maksimalnu podršku žrtvama nasilja, tako što će im pomoći da ostvare prava koja im zakon garantuje. Službenice i službenici ovih Kancelarija trebalo bi da organizuju sastanke sa predstavnicima policije, socijalnim radnicima i ostalim bitnim faktorima u društvu koji mogu da urade mnogo po pitanju života žrtve nasilja nakon prijave istog.
Marija Joksimović, službenica ove Kancelarije u Opštini Gračanica u pisanoj izjavi za Ženski info navodi da se trudi da “ona (Kancelarija) bude i više od toga što nalaže zakon”.
“Kancelarija za rodnu ravnopravnost je servis naših građanki i građana, biznis inkubator ženskog preduzetništva, prva adresa na koju se naše sugrađanke mogu obratiti sa ciljem da dobiju informacije i direktnu asistenciju kako nastaviti borbu za svoja prava, svoju bezbednost i svoje dostojanstvo. Naša Kancelarija je direktna unutrašnja kontrola svih akata i odluka naše lokalne samouprave u cilju obezbeđivanja zakonom predviđenih standarda i principa”, navodi Joksimovićeva u pisanoj izjavi dostavljenoj našoj redakciji.
Ona takođe ističe da ova Kancelarija svim žrtvama nasilja treba da pruža direktnu asistenciju pri ostvarivanju zakonom garantovane pravne zaštite.
“To praktično znači da nam se svaka osoba koja je žrtva nasilja, može obratiti i u skladu sa specifičnostima slučaja dobiti sve ono što je potrebno kako bi se obezbedila pravna sigurnost, lična bezbednost i dostojanstvo u saradnji sa relevantnim institucijama i ustanovama, ali i sa civilnim sektorom”, navela je ona.
Foto: Marija Joksimović, službenica Kancelarije za rodnu ravnopravnost Opštine Gračanica, privatna arhiva
U prošloj godini policiji u Gračanici prijavljena su 34 slučaja nasilja nad ženama, ali nijedna se žrtva nije javila ovoj Kancelariji za pomoć u cilju ostvarivanja svojih prava.
“Što se tiče slučajeva žena, žrtava nasilja nijedna žena se nije obratila našoj kancelariji u 2023. godini. Naša je pretpostavka da su slučajevi tako složene prirode da naše sugrađanke ne vide ni jedan drugi put i način rešavanja svojih problema do obraćanja policiji, Centru za socijalni rad i pravosudnim organima”, navodi Joksimovićeva.
Na pitanje, da li misli da je neinformisanost o radu ove Kancelarije problem što se žene ne javljaju za pomoć istoj , Jokismovićeva ističe:
“Što se tiče informisanosti naših sugrađanki o tome da se lokalna samouprava bavi i rodnom ravnopravnošću, mi mislimo da su informisane, ali da možda informisanost nije na zavidnom nivou. Ali bih želela da izrazim izvesnu dozu optimizma, zbog Vašeg aktivizma u lokalnoj zajednici i šire, koji može doprineti našem radu po ovom pitanju.”
Budžet zakonski određen, ali ne odgovara realnim potrebama Kancelarije
Opštini Gračanica smo prema Zakonu o dostupnosti javnih informacija zatražili da nam pošalje budžet ove Kancelarije za prethodnu 2023. godinu. Prema odgovoru Nebojše Ćirkovića službenika za informisanje Opštine Gračanica, „sredstva Kancelarije ya rodnu ravnopravnost su podeljena u dve kategorije i to: plate, dnevnice i subvencije, transferi”.
“U budžetu za 2023. godinu, kao što ste primetili, planirana sredstva su bila 10.924 evra, od čega je 5.924 evra utrošeno za kategoriju plate i dnevnice, a iznos od 5.000 evra, namenjen za kategoriju subvencije i transferi, nije utrošen i, kako je saopšteno iz opštinskog odeljenja za budžet i finansije, preneće se u budžetsku 2024. godinu”, navodi se u odgovoru koji nam je dostavljen.
Na slici ispod možete videti tabelu koja je deo planiranog budžeta Opštine Gračanica za period od 2024-2026.godine, odnosno planirana budžetska sredstva za Kancelariju za rodnu ravnopravnost pod rednim brojem 1.3.6.
Foto: Screenshot – Opština Gračanica
Kako navodi Joksimovićeva “sadašnjii budžet je odraz zakonske odredbe, ali ne i realnih potreba”.
“ Sa ovim budžetom, mi možemo odgovoriti na sve za potrebe reakcije, međutim kao Kancelarija smatramo da je od krucijalne važnosti preventivno delovanje u društvu. To je aspekt koji u budžetu mora biti poboljšan i na tome ćemo insistirati”, navela je ona.
Kancelarija za rodnu ravnopravnost je u prošloj godini, kako navodi Joksimovićeva, organizovala različite aktivnosti u saradnji sa civilnim sektorom i centralnim nivoom, a na temu prava žena, imovine, upoznavanje zajednice RAE (Roma, Aškalija i Egipćana) sa njihovim pravima, ravnopravnošću.
“Što se ove godine tiče, u fazi izrade je lokalni akcioni plan za rodnu ravnopravnost, koji će biti povezan sa pravnim okvirom i nacionalnim politikama, ali će takođe biti podržan i inpirisan važnim međunarodnim dokumentima i imaće za cilj da se uskladi sa standardima i zahtevima pravne tekovine EU za rodnu ravnopravnost”, navela je Joksimovićeva u pisanoj izjavi redakciji Ženski info.
Svake godine, kao po zapovesti, umesto da šire ljubav – prema vinu ili prema nekoj osobi, većina Srba svađa se oko toga šta je ispravno slaviti. Ova borba titana neretko pređe u ozbiljne rasprave, vređanja i omalovažavanja. Jedni se podsmevaju “zapadnjačkim tendencijama koje žele da naruše srpsku kulturu, tradiciju ili ne daj Bože veru”, a ovi drugi “uskom gledištu tradicionalista koji ne vide dalje od dogme”.
I ove ćemo godine na društvenim mrežama gledati kako nas “vernici” opominju da danas NIJE neki tamo Valentin koji dolazi sa zapada, već Sveti Trifun , pravoslavni svetitelj.
U cilju boljeg razumevanja ove dvojice ne svojom krivicom “zavađenih”svetitelja, proverila sam šta kaže “dobri stari internet pretraživač”.
Foto: Sveti Trifun, pravoslavna ikona svetigora.com
Sveti Trifun jedan je od Hristovih velikomučenika koji postradao za hrišćansku veru. Srpska pravoslavna crkva Svetog Trifuna obeležava 14. februara po novom, odnosno 1. februara po starom kalendaru. Proslavlja se kao „Dan ljubavi i vina”.
WIKIPEDIJA
Foto: Pokušaj rekonstrukcije lica sv. Valentina. Autor Cicero Moraes, Wikipedia
Sveti Valentin (LAT Valentinius), svećenik i mučenik iz 3. stoljeća. Njegov se blagdan od davnina slavi 14. veljače, a poznat je i kao dan zaljubljenih – Valentinovo.
WIKIPEDIJA
Istina ima razlike, jedan je svetitelj, drugi svećenik, jedan velikomučenik a drugi mučenik. Jedan se slavi 14.februara, a drugi 14. veljače. I ono najvažnije jedan se proslavlja kao “dan ljubavi i vina”, a drugi kao “dan zaljubljenih”.
Trifundan i Valentinovo , kada pogledate, i nisu tako različiti, jer nije problem u svetiteljima, logično, već u onima koje su sve vreme pokušavali da nešto nauče, a to je da budu dobri ljudi i slave ljubav kako god ga zvali, jer ako gledamo sa verske tačke gledišta – Bog je ljubav, tako da tim danima i jedni i drugi slavite isto. Kao što bi trebalo i svakog drugog dana.
Niko ne brani bilo kome da čuva svoju tradiciju i kulturu, ali nema potrebe da se to na silu radi, jer svaki će vernik proslavljati svoj praznik, svog sveca. Onaj koji bira da slavi Dan zaljubljenih, ali i da uz to vinom nazdravi u čast Svetog Trifuna, pravi je pobednik ovog 14.februara.
Ono što bi zaista trebalo da nas brine jeste dobro poznati fenomen “potrošačkog društva” koji se duboko ukorenio u većinu praznika, a posebno ovaj.
Iskazivanje ljubavi postalo je zapravo “iskazovanje platežne moći”, statusa i materijalnog, umesto upravo suprotnog. Momci devojke više ne iznenađuju poezijom, nebom punim zvezda, lepim rečima, stihovima, to je danas “krindž”. Neko je drugo, čudno doba u kojem na Dan zaljubljenih, kada proslavljate ljubav – moraš da kupiš bajo, da platiš i da bude baš “ful”.
Ja se iskreno nadam da i dalje postoje oni romantici, koji čuvaju ljubav i njenu naivnost i duhovnost. Jer šta je ljubav kada prođe bogatstvo, lepota i sjaj, ako se samo na tome temelji? Pitajte se…
Redovne kontrole i odlasci kod ginekologa ključni su za održavanje ženskog reproduktivnog zdravlja. Prevencijom možemo preduprediti moguće probleme i komplikacije vezane za naš reproduktivni sistem. Zato moramo da prevaziđemo stereotipe koji se vetzuju za sam odlazak na pregled.
Nažalost, balkanski mentalitet je takav da i dalje većina žena, a posebno u selima ili manjim mestima, okleva da ide kod ginekologa upravo zbog kojekakvih pogrešnih pretpostavki, sramote i straha od osude okoline. U našim glavama se već od malih nogu usađuje stav da je odlazak kod ginekologa nešto čega bi morale da se stidimo. Često sam bila u prilici da čujem rečenicu: “Ona odlazi kod ginekologa, mora da je trudna”, ili rečenica: “Zakazala je pregled kod ginekologa, mora da ima neku bolest”.
Nažalost, takvi stereotipi su i dalje veoma prisutni u našem okruženju. Zato je bitno da širimo svest o tome koliko su redovni ginekološki pregledi bitni kao preventiva, i naravno da ženama stavimo do znanja da ne treba da osećaju ni stid, ni strah ni grižu savesti zbog toga što žele da brinu o sebi i da budu zdrave, a zdrava žena je temelj zdravog društva.
Redovnim ginekološkim pregledima možemo sprečiti nastanak raznih bolesti, počevši od raka grlića materice kao jedne od najčešćih pojava poslednje decenije, i pre svega maligniteta koji odnosi najveći broj života žena. Ginekološki pregledi su bitni za žene svih dobi, a naročito za mlade žene koje planiraju porodicu, u svrhu toga da čitav proces, počevši od planiranja trudnoće, preko začeća, vođenja trudnoće, pa sve do porođaja, protekne glatko i bez komplikacija.
Naravno, ginekološki pregledi su bitni i za adolescentkinje, kao priprema za sve ono što će doći i sve ono sa čime će se devojke suočiti, kao i razgovor sa odabranim ginekologom kao dobra podloga, u smislu odnosa devojke prema odlasku kod ginekologa i pre svega prema svom reproduktivnom zdravlju. Redovni pregledi su naročito bitni za žene koje su starije od 40 godina, naročito ako su rađale, kao priprema za menopauzu i sve hormonalne promene koje ona nosi, a naravno i zbog svih onih povećanih rizika od nastanka određenih oboljenja nakon tih godina. Dakle, ginekološki pregled osim toga što je fizički bitan, ne svodi se samo na to, već i na iskren razgovor sa vašim odabranim ginekologom, kao savršen osnov za svaku dalju rutinsku proceduru.
Drage žene, brinite o svom zdravlju, jer zdrava žena je zdravo društvo!
Tokom jeseni i zime sve su češći razgovori na temu sezonske depresije, pojava koja se manifestuje u uznemirenom i tužnom osećanju kod ljudi čim su dani kraći, a temperature niže. Zato je ovaj tekst zahvalnosti posvećen osobama kojima je sada teško, jer znate šta, visibabe su u mom kraju uspele da pronađu put do sunca, kroz beton prestonice provirile su da ti kažu: hej, ne brini, stiže proleće.
I da razjasnimo na samom početku, znam da je teško pokrenuti se, uspavani smo čitavu zimu, prosto nam je organizam nekako uljuljkan u neke rutine. Znam da je teško po mraku ustati i krenuti poslom ili do škole. Ali danas hoću da ti kažem da imaš tu veliku sreću da možeš da vidiš kako se sunce rađa i kako te ova visibaba pozdravlja.
“Sačekaću ponedeljak, pa krećem da treniram”, “od ponedeljka učim”, “uskoro će prvi, sačekaću još malo”, izgovori su kojima svakodnevno jako uspešno baratamo. Tehniku „izbegavanja odgovornosti prema sebi“ smo jako dobro usavršile. A zabrovljamo na jako bitnu stvar, a to je koliko smo rođene srećne što možemo da osetimo toplinu sunca na koži ili zemlju pod prstima.
Najlakši način da započnete promenu je pre svega dobro se organizovati, jer nam je organizacija veoma važna zbog ostvarivanja ciljeva. Većina zapisanih ciljeva se ostvari, ne samo zato što je zapisano, nego zato što je fokusirano. Tako kaže psihologija.
Druga veoma važna stvar kada težimo promeni je volja. Ona koja uvek stremi nečemu materijalnom uvek će biti nezadovoljna i potištena, jer materijalno ne pruža duševni mir i slobodu. Moramo prvo da budemo zahvalne na svemu onome što imamo i što nam olakšava život, a rođenjem nam je dato. To su prvo misli, koje možemo da kontrolišemo ako želimo, zatim reči i usta kojima možemo da komunicirao, oči kojima vidimo lepotu dana i noći, sunca, zvezda, livada, šuma. Lepotu mora, lepotu planete ali i lepotu u drugom oku, u drugoj osobi. Osmeh kojim nagrađujemo ili smo nagrađene.
To su ruke i noge kojima se krećemo i radimo, pa vas zato pitam koliko smo istinski zahvalne na onome što nam je dato ?!Na srcu i mozgu koji nikada ne staju sa radom da bi sve u našem organizmu funkcionisalo kako treba, da bi mogle da osetimo miris hladnoće ranom zimskom zorom ili miris sveže pokošene trave u letnje predvečerje. Možemo da osetimo vodu i dodir. Koliko se često zahvaljujemo na svemu onome što nam je prirodno dato?!
Foto: Visibabe u Beogradu, Ženski info
A onda idemo dalje, koliko smo zahvalne na onome što smo stekle ili što nam je poklonjeno. Topao dom, mogućnost da radimo, a ako smo imale baš puno sreće i hrabrosti onda je to posao koji volimo i koji nas ispunjava. Sobu sa čistom posteljinom i ormar sa novim ili očuvanim stvarima. Što pristojni odlazimo u školu i na posao. Jesmo li uopšte zahvalni na onome što imamo jer znate šta, neko za svim tim negde žudi!
Dakle sve ovo što smo napisali svodi se na par stvari: to su zdravlje, sreća, ljubav. Kada ste poslednji put sele u tišini i nabrojale sve ono što imate i rekle iskreno : ZAHVALNA SAM !
Kroz život učimo različite lekcije , ali najvažnije su one koje razumemo i primenimo, a te su često i najteže. Hajde da razumemo da ispunjenost duha počinje zahvalnošću. A onda smo spremne da uživamo. Videćete da je život pun lepih stvari, a potrebno je malo da se osvrnemo oko sebe i odmah ćemo to prepoznati.
Zapamtite i da ne morate konstantno da se držite tog jednog plana nedelje, budite malo i spontane jer ćete tad osetiti prave čari lepog života.
Napravite drugačiji doručak, promenite boju kose ili čak ceo stil. Idite uživajte u svom društvu, popijte same kafu u kafiću, prošetajte parkom, jer ako to uspete sve ostalo će biti lakše.
Ništa nećete izgubiti već ćete ili uspeti ili naučiti lekciju a nema ništa loše u tome.
Manite se priča ti si samo žensko, ne možeš ništa, čekaj prolećno čišćenje jer si samo za to. Pa to što čujete su ništa drugo nego budalaštine. Baš zato što ste žensko možete sve.
S obzirom da visibabe predstavljaju novi početak, nadu i sposobnost savladavanja novih izazova, neka vam ovaj tekst bude znak za nove početke uz duboku zahvalnost na svemu što ste do sad prošle.
“Užasno je, znaš mama, što se žene stalno plaše, svuda i u svim epohama. Naravno, manje se plaše kod nas nego u Indiji ili drugde, ali bilo da je to svesno ili ne, žene žive u strahu, u strahu od muškaraca.”
Žensko je knjiga koja nas vodi kroz priču tri žene.
Jedne devojčice (same Lorans) koja je rođena kao ŽENSKO, pratimo njeno rođenje, devojačko doba, doba kada postane žena i ostvari se u ulozi majke.
Pratimo priču njene majke, domaćice, koja je bila potpuno zavisna od muža i njene volje.
I na kraju njene ćerke koja joj je kako Lorens sama kaže donela slobodu.
Ovo je knjiga koja će u vama probuditi mnoga osećanja ali i želju za borbom.
Želju da budemo jedna uz drugu, da pomognemo jedna drugoj, i da ne budemo kamen spoticanja.
Gostujući u prvom ŽensCastu arhitektica Milena Zdravković govorila je o različitim izazovima sa kojima se jedna mlada žena na Kosovu suočava. Posebno je, kako je navela, iritira pojava da se “ženi ne dozvoljava sloboda izbora”, jer ukoliko nije u šablonu (majka, supruga) onda je etiketirana. Takođe, Zdravkovićeva je mišljenja da mlađi muškarci u njenoj okolini sve više počinju da učestvuju u organizaciji poslova, te brizi o deci i domaćinstvu.
Milena Zdravković je arhitektica, izvesno vreme bila je i deo političkog života na Kosovu, radila je i kao nastavnica u školi, a sada u jednoj kulturnoj instituciji. Kako navodi u emisiji ŽensCast, posebno je izazovno biti žena u Gračanici, na Kosovu, jer se ženi osporava pravo na izbor.
“Najviše me povređuje to što se za ženu niz stvari podrazumeva, samim tim što ste vi žena to vas stavlja u neki okvir da se od vas nešto podrazumeva, a prvenstveno da vi primarno budete žena (supruga) i majka, jer ako to niste vi ne možete da budete ostvarena žena, tačnije društvo vas tako neće karakterisati. Ako u tom smislu niste ostvarena žena do nekih kasnijih godina, vi automatski imate neku etiketu kao ona da “niste normalni”. Te me stvari jako povređuju, što se ženama stavljaju neki epiteti zbog toga što ona želi da ima slobodu izbora. Ograničavanje slobode na izbor ženi, to je veliki problem ovde”, navodi Milena.
Govoreći o odnosima u porodici, ona primećuje da se mladi muškarci drugačije ophode u domaćinstvu i sa decom , te da su mnogo angažovaniji. Ipak je mišljenja i da je potrebna zakonska odredba kojom bi se regulisao i taj aspekt partnerskih odnosa.
“Muškarac ne treba da bude “pomo攞eni i to mi vrlo često zapara uči kada neko kaže “pomagao sam ženi”. I da zakon treba da omogući negde, da se i ta zakonska regulativa napravi tako da muškarac stvarno bude partner. Po statistikama, na primer, muškarci vrlo retko, gotovo nikad ne koriste porodiljsko odsustvo. Čak i onda kada imaju mogućnost da ga koriste, a ako bi ga čak i uzeli, odnosno, iskoristili, onda bi bili osuđeni od strane društva”, kazala je u ŽensCastu Zdravkovićeva.
Važnost jake i zdrave žene u svakoj kući, Milena objašnjava jednostavnim primerom, a to je situacija kada se “majka razboli”.
“Da se, recimo, majka u kući razboli u bilo kojoj kući na Kosovu, Srbiji, na Balkanu, totalno je drugačija atmosfera nego bilo koji drugi član. Bilo da je to brat, sestra, otac, jer majka je stub porodice i kada je ona dobro, svi smo dobro, svi tražimo utehu u majci, pokretačku snagu u majci i kada je ta žena ohrabrena i osnažena, kada je ta žena dobro onda sve bude lakše”, navodi ona.
O životu na Kosovu
Foto: Milena Zdravković, Ženski info
“Osećam se strašno ugroženo kao Srpkinja na Kosovu i s pravom nemam poverenja, jer nekom nije u interesu da ja budem ovde. I u ovom kontekstu je nebitno da li sam ja žena ili sam muškarac. I to se kao pitanje nameće ispred pitanja o ženskim pravima jer je to ljudsko pravo. Ljudsko pravo da vi birate i živite život slobodni, da imate pravo na izbor, da imate pravo na slobodu govora, na mišljanje. Dakle, konstantno nam se postavljaju neka ograničenja”, objašnjava Milena na pitanje da li veruje sistemu da će je zaštititi.
Trenutnu, veoma napetu situaciju u srpskim sredinama na Kosovu Milena ocenjuje kao beznađe u kojem umeju da se snađu samo ovdašnji Srbi jer su na to nažalost navikli.
“Često se probedim pesimistična i kažem, nema nade. Ništa ne ukazuje na to da će se desiti našto bolje. Niko nam ne da šansu da se desi našto bolje. Niko nam ne da informaciju da će se nešto desiti bolje. Mislim, imam utisak da smo prepušteni sebe. Ali, opet kažem, postoje neki tračak nade u meni da ćemo se izboriti, da ćemo na neki način naći načina da ostanemo tu gde jesmo”, ističe ona.
Na pitanje kako da ona vidi opstanak u ovakvim uslovima, kaže:
“I da se možda čak i generacijski žrtvujemo. Naši roditelji su izgubili „kvalitetnije“ živote u smislu da su mogli da odu negde gde je bolje, ali su ostali. Možda će tako biti i sa nama.Možda ćemo još neku generaciju naučiti da žive u kakvim takvim okolnostima “, predlaže Milena zaključujući ipak optimisitično da ipak postoji “tračak nade u koji veruje”.
“Ovde (na Kosovu) je “sramota” baviti se pravima žena, jer su sva ostala prava ugrožena i prekršena, ja ipak mislim da je ovom podeljenom društvu neophodna pre svega zdrava porodica , a zdravoj porodici je potrebna zdrava žena koja nije diskriminisana”, navela je u intervjuu za Radio televiziju Kosova osnivačica i urednica sajta Ženski info, Milica Stojanović Kostić.
U intervjuu za RTK1 osnivačica i urednica portala Ženski info govorila je o značaju femninizma i zaštiti prava žena u kontekstu stvaranja zdrave porodice, a samim tim i demokratskog multietničkog društva.
“Ovde (na Kosovu) je “sramota” baviti se pravima žena, jer su sva ostala prava ugrožena i prekršena, a ja mislim upravo suprotno jer zdrava porodica je suština društva. A zdravoj porodici je potrebna zdrava žena koja nije diskriminisana. Kažu Srbi, a verovatno i Albanci da je žena “stub kuće”, e ako je tako onda je morate držati ko “malo vode na dlanu”. Ta žena mora biti poštovana i cenjena kao i vi ostali da bi ta kuća procvetala. A kada procveta kuća i porodica, onda cveta i društvo . E kada napravimo tu normalnost u porodici, onda će žene koje nam vaspitavaju decu kao i muškarci relaksiranije to raditi, te će nam i međuetnički biti mnogo bolje.”
Ona je dalje objasnila na koji način promovisanje prava žena ima veze sa izgradnjom boljih međuetničkih odnosa.
“Jer ukoliko poštujete prava žena, onda će majke vaspitavati svoju decu da nikada ne sude ljudima, jer to zapravo feminizam i promoviše, jer kada ne ugrožavaš moju slobodu slobodan si da radiš šta god želiš”.
Veoma je važno, kako dalje objašnjava u intervjuu za RTK1, da se u javni diskurs smesti tema “ženskog trpljenja”, jer žene u patrijarhatu i dalje trpe, a većina nažalost smatra da je to normalno.
“Moja je želja da utičem na mlade žene, devojke. Jer ne možete ispraviti ono što je patrijarhat već pokvario, to ne uspeva jer , recimo, ne mogu ja da sada ubedim stariju ženu koja je odgajana u patrijrhatu, da sam ja u pravu što tražim da me muž poštuje, a ona živi u ubeđenju da je u redu da joj udari šamar kad je pogreši. Može samo da mi bude žao što su žene to trpele i mislile da to tako treba. A li možemo da promenemo kako će buduće generacije gledati na život, ne samo devojčice nego i dečaci.”
Primer da je promena moguća svedoči, kako je navela, i redakcija TEEN koja funkcioniše u okviru sajta Ženski info.
“Teen redakcija zaista pravi odlične priče sa devojčicama na centralnom Kosovu, to su tako dobre izjave u kojima naše tinejdžerke u ovdašnjim školama poručuju da neće trpeti nasilje od svog partnera, da neće tolerisati ponižavanje samo zato što je žensko.Tu vidimo da su osvešćene, bravo, idemo dalje. Iako i dan danas majke vaspitavaju te mlade ćerke da budu pokorne”, navela je ona u ovom intervjuu.
Foto: Screenshot
Urednica sajta Ženski info smatra da mediji rade na promovisanju ženskih prava, rodne ravnopravnosti, ali razume zašto ženske solidarnosti i nema toliko često – nema mnogo žena na čelu medija.
“Vi kao novinarke iznad sebe imate nokg urednika, ili zavisite od vlasnika medija i koliko god želele da solidarno na terenu kažemo evo podržaćemo jedna drugu opet zavisi od onog iznad. A ako je on muškarac može da kaže: “šta mene briga za tamo ta vaša ženska prava, daj mi sa kim se sastao premijer”. Ja zato želim da žene budu na funkcijama, ali i tu moramo da pravimo razliku jer ne treba da žena dođe na funkciju samo zato što odgovara nekome (uglavnom muškarcu) , nego zato što je sposobna, vredna, žena koja je svojim dugogodišnjim iskustvom pokazala da može da vodi firmu – e to je prava žena na pravom mestu.Takva će žena podržati ravnopravnost, solidarnost.”
Stojanović Kostić zaključuje da borba za rodnu ravnopravnost “nema boje”, “nema strane”, nacionalnost ili bilo kakvu pripadnost. Mi sve , kako je kazala, jednako imamo probleme koje samo zajedno možemo da rešimo.
ŽENSKI INFO 