Dragiša i Angelina Milatović, bračni par iz Gračanice, već dugi niz godina bore se da postanu roditelji. Do sada su dva puta odlazili na vantelesnu oplodnju, želja za roditeljstvom ne jenjava, ali novca nema.
Angelina Milatović, rodjena Sabajete, iz Kuksa iz Albanije sa Dragišom Milatovićem upoznala se pre 11 godina. Ovaj par kaže da su u srećnom braku, ali jedino što žele već dugo godina je da postanu roditelji.
Dve vantelesne oplodnje nisu uspele, ali oni ne odustaju. Ipak, nedostaju im sredstva da nastave da se bore za bebu koju godinama priželjkuju.
„Probali smo da imamo dete, potrošili smo novac koji smo imali (11 000 evra), i nismo uspeli. Pitali smo i Opštinu Gračanica, predali smo dokumenta, niko ih nije ni pogledao, ni odgovorio na naš zahtev. Sada molimo ako ima neko da nam pomogne, jer bi bili veoma zahvalni. Naša jedina želja je da postanemo roditelji“, kroz suze govori Dragiša.
Foto: Angelina i Dragiša Milatović
„Ja radim kao taksista u Gračanici, moja supruga radi u kuhinji jednog restorana u ovom mestu, naša mesečna primanja su mala, da bi zadovoljila potrebe života, tako da ne možemo da finansiramo i ovaj veoma skup zahvat“, objašnjava on.
Ovaj multietnički brak koji kako oboje tvrde, i pored svega što se oko njih dešava, funkcioniše odlično.
„Lepo živimo, ali mi je najveća želja da imam dete. Ja nikada nisam odustajala, odvajali smo „od usta“ da bi mogli da platimo, a i ne nameravamo da odustanemo“, relativno dobrim srpskim jezikom objašnjava Angelina.
Prethodna dva puta ove zahvate radili su u Makedoniji, sada bi kako kažu, ukoliko im neko pomogne finansijski, i ukoliko u klinikama na Kosovu ima mogućnosti isti uradili ovde zbog daljeg održavanja eventualne trudnoće.
Novinarstvo ili „brza književnost“ kako ga teoretičari opisuju u osnovi ima veoma humanu namenu, međutim kao i u sva ostala zanimanjima i ovo zavisi od „učesnika“, odnosno novinarki i novinara. Iako je danas teško pronaći one koji pored izazova sa kojima se nezavisno novinarstvo suočava, rade ovaj posao bez „agende“, posebno je zabrinjavajuće kako su novinarke tretirane dok obavljaju svoj posao.
Kao i u ostalim sferama društva, tako i u novinarstvu, žene i dalje nisu jednako tretirane. Na terenu se novinarke suočavaju sa različitim problemima.
Jedan od poslednjih primera lošeg ophođenja prema novinarki dogodio se u predsedništvu Kosova, kada je službenik prstom „isterivao“ ekipu Medija centra Čaglavica. Novinarka Sanja Đokić u pisanoj izjavi za naš sajt navodi da se u trenutku kada joj se službenik u predsedništvu obraćao na ovaj način, osećala diskriminisano, ali i poniženo.
Foto: Sanja Đokić, Facebook
„Htela sam takođe da ga pitam kako je kolega Albanac ušao sa karticom na kojoj piše “vizitor”, i kako je njemu omogućeno da prati sastanak i konferenciju. Međutim on je samo ponavljao na albanskom jeziku akreditimi i pokazivao prstom da napustimo zgradu, što smo i uradili“, objašnjava Đokićeva.
Nakon što su mediji, Udruženja i organizacije reagovale na ovakvo veoma loše postupanje prema ekipi ovog medija, Sanja Đokić je sutradan otišla po akreditacije, ali naišli su na drugačije ponašanje istog službenika.
„Sutradan smo moj kolega i ja ponovo otišli do zgrade predsedništva kako bi smo podigli akreditacije i moram da kažem da sam našila na potpuno drugačiju situaciju. Službenik koji mi je samo dan ranije pokazao prstom ka vratima bio je veoma ljubazan i preuzeli smo akreditacije, na kojima ovaj put ime naše medijske kuće piše samo na albanskom jeziku“, navodi ona.
Ipak, to ne pobija činjenicu da se Sanja u trenutku kada joj je službenik pokazivao prstom da napusti predsedništvo, osećala poniženo.
„Tog trenutka sam se osećala diskriminisano, malo i poniženo, ali ono što je opasno je pitanje da ako takvo jedno ponašanje mogu da doživim u predsedništvu Kosova, instituciji koja treba da bude primer demokratskih vrednosti i tolerancije, ne znam šta mogu da doživim od strane nekih nižih slojeva ovog društva. Međutim ono što je važno je da smo kolega i ja dobili podršku pre svega naše medijske kuće, naših kolega, strukovnog udruženja, Vas kao nekog ko se zalaže za prava i bolji položaj žena i mnogih drugih ljudi koji su me zvali tog dana i pružili mi podršku“, zaključuje Sanja Đokić, novinarka Medija centra Čaglavica.
Nije redak slučaj da se novinarke na terenu suočavaju sa velikim problemima samo zato što su „drugog pola“, međutim novinarke ne prijavlju seksističke komentare koji im se upućuju, bar do sada sličan primer nisu mogli da nam potvrde iz Udruženja novinara Srbije, tačnije njihovog ogranka na Kosovu.
„Iako u našoj bazi nemamo prijavljene i evidentirane slučajeve u kojima koleginice prijavljuju nedolično ili uvredljivo ponašanje prema njima, u slučajevima koje beležimo i analiziramo, uviđamo da im se ipak događaju neprijatnosti za vreme izveštavanja sa terena“, ističe Jelena Marković iz ovog Udruženja.
Foto: Jelena Marković, lična arhiva
Kako ona dalje navodi u 2023.godini zabeležen je 21 slučaj ugrožavanja novinarskih sloboda, a njih 11 odnosi se na onemogućavanje rada novinara i medijskih radnika.
„Tako se u protekloj godini dešavalo da za vreme obavljanja svojih radnih zadataka na terenu (novinarke) dobijaju pretnje, budu vređane i onemogućavane da obavljaju svoj posao“, objašnjava Markovićeva.
Jedna od njih je i Ana Ćup, novinarka iz Gračanice koja je doživela je veoma neprijatnu situaciju dok je izveštavala sa severa Kosova, kada su je vređala trojica muškaraca.
„Najneprijatnija situacija je bila kada su me tri muškarca vređala u Severnoj Mitrovici. Jedan od njih je imao blizu 70 godina, što je za mene u tom trenutku bilo šokantno. Uznemiravanje je prvo krenulo u pokušaju da me spreče da se uključim uživo za televiziju za koju izveštavam, a onda u nastavku verbalnog sukoba doživela sam strašne uvrede. Srećom kratko je trajalo“, navodi Ana Čup u izjavi za naš sajt.
Foto: Ana Ćup, lična arhiva
U trenucima kada vas neko vređa, neophodno je, navodi Ćup, da ipak ostanete profesionalni, jer vam to nalaže etika, ali osećanje koje ostaje je strašno.
„Jednom rečju užasno. Kada vas neko uvredi, zbog toga što mu se ne sviđa na koji način radite, ali kada vas neko poistoveti sa određenim političkim subjektima i to bez osnova, a zatim uvredi samo zato što ste žena, onda osećaj svakako nije prijatan. U tim trenucima je jako bitno ostati do kraja profesionalan i ne ulaziti u dalji sukob. Iskreno, u jednom trenutku sam pomislila da će i fizički nasrnuti na mene, pa sam pokušala što pre da se sklonim. Kada sam se sklonila, oni su me pratili i nastavili sa vređanjem. Toga dana morala sam da promenim dve lokacije i tek na trećoj sam uspela da završim svoj posao„, navodi Ana Ćup.
Žene u novinarstvu često su meta seksističkih izjava koje se odnose na provokacije, komentarisanje izgleda, odeće, kose, ili delova tela. Ovo nisu retki slučajevi, ali novinarke retko o ovome govore.
Zorica Vorugučić, urednica KIM Radija u Čaglavici kaže da u neformalnim razgovorima među kolegama često mogu da se čuju takvi komentari o drugim koleginicama, ali do sada se njoj direktno niko tako nije obratio. Kako dalje ističe, dvadeset godina u novinarstvu donelo je različite neprijatnosti.
Foto: Zorica Vorgučić, KIM Radio, Facebook
“To su uglavnom dobacivanja koja uključuju psovke, targetiranje “izdajnici”, te pitanja “za koga radite?” itd. Tokom izveštavanja o majskim događajima u Zvečanu je takođe bilo neprijatnosti na terenu, vređanja od strane demonstranata i optužbe da sam “ja tu došla da stvaram kavgu”, ali je bilo fizički nebezbedno kao i za sve kolege koje su izveštavale o sukobima 29. maja prošle godine. Bacale su se kamenice, šok bombe, suzavac… Vrlo neprijatna atmosfera za izveštavanje”, objašnjava ona.
Vorgučićeva takođe navodi da ju je takvo ponašanje ranije uznemiravalo, ali da je vremenom stekla strpljenje, ali i hrabrost da na takve prozivke odgovori i suprotstavi im se.
“Na teren odem iz najbolje namere, da informišem javnost o nekom događaju, i nemam nameru da se bilo kome pravdam za posao koji obavljam, niti da se zbog toga ustručavam”, naglašava ona.
Naše sagovornice se slažu da je novinarstvo u ovom delu Balkana definitvno dominantno „ženska“ profesija, ali i da je sve više žena koje su na vodećim pozicijama, urednice ili vlasnice medija.
Ipak, potrebno je više raditi na polju odbrane prava novinarki te osloboditi iste od patrijarhalne „kulture ćutanja“ kako ne bi dolazile u situaciju da trpe različite pritiske samo zato što su žene. Zato ohrabrujemo sve koleginice da se jave relevantnim novnarskim udruženjima i prijave bilo kakav vid diskriminacije, vređanja ili ponižavanja za vreme obavljanja svog posla .
Da najveći broj slučajeva porodičnog nasilja gde su žrtve žene ostane neprijavljen smatra i Milica Stojanović Kostić direktorka NVO “Pravo na pravo”.
“Žene i dalje ne prijavljuju nasilje, pre svega zbog tih teških patrijarhalnih normi protiv kojih se na žalost retko ko bori i retko ko se njima bavi, prosto se to prenosi s generacije na generaciju. I mislim da je to trenutno najveći problem ovog kosovskog društva skinuti te lance patrijarhata i osloboditi ženu od svih tih potpuno negativnih učenja u porodici”
navela je za Glas Amerike Stojanović-Kostić.
Ceo tekst vesti, kao video, možete pronaći na ovom linku:
,,Moj tata kaže da je rat velika podvala. Političari su plaćeni da ratove sprečavaju, generali da ih vode, a pare se primaju iz iste kase. Rat je golema glupost, ali šta se može kad su ljudi glupostima skloni. Rat je požar, očas bukne, a zdravo teško se gasi. Političari koji požare raspiruju, ograničeni su u znanju, ali su uobraženi u svom neznanju .”
“Semper idem”, Đorđe Lebović
Kada bi me pitali koju bih knjigu volela da čitam kao da je prvi put, to bi bila “Semper idem”, Đorđa Lebovića.
Tako bih volela da je čitam iznova i iznova kao da je prvi put. Da ponovo upoznam dečaka koji nam pripoveda priču na najlepši mogući način. Jedna ovako teška, razorna i bolna priča se samo tako može ispričati. Dečijim nevinim ustima, može se videti dečijim očima koje ne žele da vide zlo, čuti dečijim ušima koje žele čuti samo najlepšu muziku.
Namerno vam neću reći koja je radnja, želim da sami uplovite u Lebovićev svet, da prošetate najlepšim ulicama Sombora, da pijete čaj u najlepšim salonskim stanovima, da shvatite koliko je lepo voleti život onako kako ga dete voli.
Da shvatite kako je to kada jedna osoba izađe iz pakla zvanog Aušvic, ali taj pakao nastavi da nosi u sebi.
Mogla bih satima da vam pišem i pričam o ovoj knjizi, ali to nije to, želim da je doživite na vaš način.
Za mene je ona ljubav.
,,Večnost neće ništa sačuvati sem ljubavi, zato što je ona nalik na nju”.
Započećemo i ovu temu rečenicom: “Zdrava žena je zdravo društvo”, s toga danas pričamo o važnosti preventivnih pregleda dojki, ranom otkrivanju potencijalnih maligniteta, samim tim i većom šansom za izlečenjem i smanjenjem smrtnih ishoda.
Redovan pregled dojki vodeći je u aktivnoj preventivi tumora. Prema podacima Instituta za javno zdravlje “Batut”, godišnje se u proseku u Srbiji registruje 4.529 žena novoobolelih od raka dojke, od čega u proseku od ove maligne bolesti godišnje premine 1.730 žena. Prosečan celoživotni rizik za razvoj raka dojke iznosi 12,4%, što znači da svaka osma žena nosi rizik za razvoj karcinoma dojke.
Rizik za nastanak raka dojke, pored pripadnosti ženskom polu i starosti, povećava i pojava karcinoma dojke kod najbližih ženskih srodnika, kao i prethodno lečen kancer dojke.
Izvor fotografija: Pinterest
Među faktore rizika za rak dojke, na koje takođe ne može da se utiče, ubrajaju se i rasna i etnička pripadnost, rana prva menstruacija i kasniji ulazak u menopauzu, odnosno dug reproduktivni period.
Primarna prevencija podrazumeva izbegavanje faktora rizika na koje može da se utiče, kao što su dugotrajna hormonska supstituciona terapija u menopauzi, gojaznost, konzumiranje alkohola, pušenje, izloženost jonizirajućem zračenju, fizička neaktivnost.
Sistem sekundarne prevencije ima za cilj da otkrije karcinom dok se još ne može napipati, s obzirom na to da su karicnomu potrebne godine da postane opipljiv, a to je jedan od prvih simptoma zbog kojih se žene javljaju svom lekaru, međutim tada već može da bude dosta kasno za dobru prognozu bolesti i izlečenje.
U najčešće metode prevencije ubrajamo mamografiju i ultrazvučni pregled dojki.
Međutim, i karakter pregleda zavisi od životne dobi. Već od 18. godine devojkama se preporučuje samopregled jednom mesečno i to nakon menstruacije, u prvom delu ciklusa.
Posle 35. godine savetuju se klinični pregledi jednom godišnje.
Ultrazvučni pregled se do 40. godine preporučuje jednom godišnje, a nakon 40. uz UZ pregled se jednom godišnje preporučuje i mamografija. Prva mamografija u životu jedne žene savetuje se u periodu između 38. i 40. godine!
Šta je sa srpskim sredinama na Kosovu?
U KBC Kosovska Mitrovica žene starije od 40. godina imale su priliku da urade besplatan ultrazvučni pregled u nedelju, 24. marta, kada su se pregledi obavljati na odeljenju radiologije u periodu od 08:00 do 16:00h. Ukoliko se utvrdi da postoji potreba, žene su upućene na mamografiju.
Prema pisanju pojedinih medija pregledano je oko 50 žena.
Ovakva akcija danas nije organizovana u drugim srpskim sredinama na Kosovu, pa tako ni u Gračanici. Uzimajući u obzir da su takve akcije organizovane ranije, nadamo se da će i ista biti sprovedena u narednom periodu, sve u cilju očuvanja zdravlja žena i podizanja svesti o važnosti ovih pregleda.
Ginekološko akušerska klinika u Gračanici će u narednom periodu nastojati da obezbedi kapacitete i uslove za omogućavanje prisustva pratnje porodiljama koje to žele za vreme porođaja, navodi se u odgovoru rukovodstva Kliničko-bolničkog centra Priština, a na zahtev koji je 8.marta predat ovoj ustanovi.
U odgovoru ove ustanove navodi se i da KBC Priština sa sedištem u Gračanici podržava stav Ministarstva zdravlja Republike Srbije da se u porodilištima koja za to imaju uslove pratnja omogući.
„Na osnovu Vašeg obraćanja u pisanoj formi prema našoj ustanovi dostavljenog 08.03.2024. god. a u vezi omogućavanja besplatne pratnje porodiljama u porođajnoj sali, obaveštavamo vas da u potpunosti podržavamo stav Ministarstva zdravlja Republike Srbije da se u porodilištima na teritoriji Republike Srbije koja imaju uslove i kapacitete da se prilikom porođaja omogući prisutvo i pratnje porodilji“, navode u odgovoru.
Foto: Ginekološko akušerska klinika u Gračanici
„Naša ustanova će u skladu sa preporukama Ministarstva zdravlja Republike Srbije, u narednom periodu u okviru porodilišta Ginekološko akušerske klinike nastojati da obezbedi prostorne kapacitete i uslove za omogućavanje prisustva pratnje porodiljama koje to žele za vreme porođaja“, dodaje se u odgovoru.
Foto: Milica Stojanović Kostić ispred KBC-a u Gračanici, 8.marta 2024.
Podsetimo, 8. marta aktivistkinja za prava žena Milica Stojanović Kostić u saradnji sa Pokretom Kreni-promeni predala je više od 190 000 potpisa građana sa zahtevom da se i u porodilištu u Gračanici ženama omogući pratnja člana porodice tokom porođaja.
Kliničko bolnički centar odgovor na zahtev poslao je u zakonskom roku od 15 dana.
U drugoj emisiji ŽensCast gošća Milice Stojanović Kostić je Tamara Tomanović, glumica Narodnog pozorišta Priština koja govori o tome kako danas izgleda život u Severnoj Mitrovici, veruje li sistemu na Kosovu da će zaštiti njena prava, da li je vaspitavana po patrijarhalnim normama, ali i na druge teme koje su značajno uticale na nju kao mladu ženu sa Kosova.
Tamara Tomanović je rođena Mitrovčanka, matično pozorište sa sedištem je u Gračanici, a veći deo vremena provodi u Beogradu.
Tamara Tomanović i Milica Stojanović Kostić
Pozorište, kao i sve ostale umetnosti, ima značajan uticaj na shvatanja ljudi, te tako i veliku odgovornost u promociji pravih vrednosti koje ruše tabue i stereotipe. Tomanovićeva je u ŽensCastu podelila svoje iskustvo tokom rada na predstavi „Polomljeno rebro“, Nadice Đorđević.
„Ja u ovoj duo drami igram ženu koja trpi psihičko i fizičko (nasilje), gotovo dolazi do ubistva. Na kraju ja imam monolog kada shvatam zašto sam sve to dozvolila. U predstavi je puno opštih primera. Onda su se meni javljale žene da mi pričaju svoja iskustva, da mi kažu kako su posle gledanja predstave dobile snagu da reaguju“, navela je Tomanovićeva.
Ono što je posebno potreslo je priznanje jednog muškarca, nakon što je odgledao predstavu.
„Pored svih žena, meni je prišao i jedan muškarac. On je čestitao posle predstave i rekao da je nakon ove predstave shvatio šta je on radio svojoj partnerki“, priča nam Tamara.
Na pitanje da li se oseća slobodno kao Srpkinja na Kosovu Tamara kroz suze kaže:
„Ne osećam se sigurno, mnogo mi je teško. Neko sam ko mnogo voli svoj rodni grad, ko Gračanicu doživljava kao svoj grad, ali kad god putujem i onako pređem prelaz, ja uvek plačem. Zato što to nije više ono mesto gde sam ja odrasla, jer nedostaju neki ljudi, drugi odlaze jer ne vide budućnost, neki su ljudi prestrašeni i ne osećaju se sigurno.Sve je to tužno u stvari.“
Pod sloganom “Priznaj joj prava ne poklanjaj ružu” danas je u Gračanici promocijom rodne ravnopravnosti i prava žena, obeležena prva godina rada Ženskog infoa.
Sa današnje akcije u Gračanici
Štand u centru Gračanice danas je bio veoma posećen, što dodatno govori o potrebi žena za informacijama koje su važne za ostvarivanje njihovih prava.
Na štandu su žene imale priliku da dobiju bookmarkere, informativne flajere, ali i da izvuku neku od poruka:
NE PRISTAJ NA RUŽU ZARAD 364 DANA NASILJA!
ŽENI TREBA SLOBODA, A NE POKLON .
PRIZNAJ JOJ PRAVO, NE POKLANJAJ RUŽU.
ŽENA JE SLOBODNA SVAKI DAN U GODINI,NE SAMO ZA 8.MART.
8.MART JE BORBA ZA JEDNAKA PRAVA NE IZGOVOR DA „IZVEDEŠ ŽENU“.
NE KUPUJ JOJ ŠERPE I LONCE, NJENA VREDNOST NE MERI SE KUHINJSKIM SPOSOBNOSTIMA.
U saradnji sa Pokretom “Kreni-promeni” aktivistkinja za ženska prava iz Gračanice Milica Stojanović Kostić predala je danas Kliničko – bolničkom centru Priština sa sedištem u Gračanici, peticiju da se ženama omogući prisustvo člana porodice na porođaju.
Milica Stojanović Kostić
Zahtev sa više od 190 hiljada potpisa građana, Stojanović Kostić predala je Upravi KBC Priština.
” U saradnji sa pokretom Kreni-promeni danas sam predala zahtev i potpise građana kako bi se ženama omogićilo prisustvo člana porodice na porođaju. Ovaj zahtev predat je u više od 20 porodilišta i mi se nadamo da će KBC Priština pozitivno odgovoriti”, navela je Stojanović Kostić obraćajući se medijima nakon predaje zahteva.
Zakonski rok za odgovor na zahtev je 15 dana.
Ovo je prva akcija koju sprovodi NVO Pravo na pravo u saradnji sa pokretom Kreni promeni, a u cilju zaštite prava žena i njihove slobode.
Pitali smo žene sa Kosova, različitih profesija i životne dobi, šta je njihova poruka drugim ženama povodom 8. marta. Evo šta su nam rekle:
Žene budite to što jeste, žene. Mi možemo sve ali biramo da ne moramo sve već samo ono što želimo.
Jovana Filipović, advokatica
Jovana Filipović, privatna arhiva
8. mart, Medjunarodni dan zena, posvećen je svim ženama sveta. U ovom našem dobu, najvažniji poklon svim ženama treba biti priznanje za istorijski istrajnu, tešku i pravednu borbu koja još uvek traje, a na nama je da je nastavimo. Borba se ne sme zaustaviti svođenjem na Međunarodni dan žena, simbola izvojevanih ženskih ljudskih prava, na darivanju poklona bez čestitke za dosadašnji uspeh i pružanjem podrške za nastavak borbe u cilju poboljšanja ekonomske, političke i socijalne ravnopravnosti. Zahvaljujem se svim ženama sa čestitkom za dosadašnji uspeh i priznanjem velike hrabrosti koje žene vekovima pokazuju
Jamina Živković, predsednica Udruženja porodica nestalih lica u Štrpcu
Jasmina Živković, privatna arhiva
Ana Ćup, privatna arhiva
Drage žene, budite svoje. Praznik ne treba slaviti samo 8. marta, već svakog dana, a suštinu života pronaći u sebi. Nikada ne odustajte od svojih ideala i ne dozvolite da vas niko i ništa nipodaštava. Na nama svet ostaje i mi svet donosimo. Srećan nam praznik!
Ana Ćup, novinarka
Svaka žena u sebi nosi neverovatnu snagu. Kada to kažem ne mislim samo na fizičku snagu ili društvenu moć. Ta neverovatna snaga ogleda se u izuzetnoj emocionalnoj snazi, hrabrosti, inteligenciji… Želim vam da neprekidno ulažete vreme i energiju u lični razvoj što će nam otvoriti put da postanemo svesnije svojih vrlina i talenata. Bićemo snažnije jer ćemo prihvatiti sebe i pratiti svoje snove. Čestitam vam Međunarodni dan žena sa željom da svakog dana budete voljene i poštovane!
Jelena Marković, doktorantkinja na studijskom programu Mediji i društvo na Filozofskom fakultetu u Nišu
Jelena Mirković, privatna arhiva
Budite svesne svojih prava svakog dana u godini, ne samo danas. Vaš Ženski info.
ŽENSKI INFO 