April 2024 – ŽENSKI INFO

Edukativna kampanja o lažnim vestima kao podrška omladini u izgradnji kritičkog mišljenja

Radionice sa mladima iz srpske, romske i bošnjačke zajednice održane su na različitim lokacijama širom Kosova. Razgovori sa mladima u Gračanici, Lapljem Selu, Štrpcu, Gornjem Kuscu, Vitomirici i Goraždevcu obuhvatali su teme kao što su lažne vesti i njihov negativni uticaj na društvo, nasilje među vršnjacima, rodna ravnopravnost i međuetnička tolerancija.

Isidora Stojanović, jedna od učesnica iz Lapljeg Sela, izjavila je da je radionica bila veoma važna i edukativna za nju.

“Predavanje je bilo veoma informativno. Već sam bila upoznata sa konceptom lažnih vesti, ali sam proširila svoje znanje o tome. Ono što je meni bilo važno jeste da predavanja nisu bila dosadna; bila su veoma zanimljiva i držala su moju pažnju”, rekla je Isidora.

Još jedan segment ovog projekta je veb sajt na kojem se može pronaći dodatne informacije, uključujući i kvizove. Nakon što završe ove kvizove, učesnici dobijaju sertifikat o obuci.

“Veb sajt je takođe veoma interesantan i koristan. Obuhvata sve o čemu smo razgovarali, pomenuli i naučili na predavanjima. Bila sam srećna što sam učestvovala u svemu”, dodala je Isidora.

Na predavanjima su prisustvovali kako dečaci tako i devojčice, iako je bilo više mladih žena. Oni su posebno istakli značaj i korisnost ovakvog osvešćivanja o rasprostranjenom problemu lažnih vesti.

“Na predavanju o lažnim vestima, naučili smo o važnosti razumevanja i kritičkog ispitivanja informacija iz medija. Istaknuto je koliko je važno razlikovati pouzdane izvore informacija od neproverenih ili lažnih informacija, kao i kako prepoznati manipulaciju u medijima. Ukratko, utisci sa predavanja su pozitivni i inspirativni; otvorili su nove perspektive i misli o medijskom sadržaju”, rekla je Ivona Kolašinac iz Goraždevca.

Učesnici iz Vitomirice posebno su bili zadovoljni upotrebom video materijala koji je dodatno objasnio opasnosti koje predstavlja tehnologija Deep fake.

“Veoma mi se svidelo predavanje; bilo je dobro organizovano i planirano. Bilo je zanimljivo što smo videli video kao primer Deep Fake-a, i naučili smo više o lažnim vestima. Dodatno, veb sajt nam je pružio mnogo novih saznanja”, podelila je Darija Bibuljica iz Vitomirice kod Peći nakon predavanja.

Učesnici su bili veoma aktivni tokom predavanja i želeli su da saznaju više o ovoj temi učešćem u predavanju, postavljanjem pitanja ili deljenjem ličnih iskustava. Posebno je interesantno što većina mladih pokazuje poseban interes za temu nasilja među vršnjacima, što ukazuje na potrebu za većim angažovanjem u ovoj oblasti. Takođe, pravni aspekti koji su razmatrani tokom predavanja, uključujući moguće krivične radnje, bili su posebno intrigantni, jer mnogi mladi ljudi ne prepoznaju šta može biti smatrano krivičnim delom, posebno na društvenim mrežama i internetu uopšte.

Predavanje je podržala Misija Ujedinjenih nacija za privremenu upravu na Kosovu, UNMIK.

Prof. Jelena Jovanović: Imajte cilj, trudite se i uspeh će doći

Intervju radila: Isidora Stojanović

Najčešće se na uspeh đaka na školskim takmičenjima gleda kao na uspeh i samih profesora koji su ih za isto pripremali. Uglavnom se ona održavaju u ovom periodu školske godine, te smo tim povodom razgovarali sa profesorkom matematike u Gimnaziji Priština sa sedištem u Lapljem Selu, Jelenom Jovanović. Ona kaže da je organizacija ključ uspeha, kao i da su se devojčice/ devojke do sada pokazale kao organizovanije, a samim tim i spretnije.

Ko je Jelena Jovanović?

Jelena Jovanović je profesorka matematike u Gimnaziji Priština. Rodjena je 1989. godine u Beogradu, sa porodicom je živela u Lipljanu, a trenutno sa suprugom i dvoje dece živi u mestu Batuse u Opštini Gračanica. Studije je završila na Prirodno-matematičkom fakultetu u Severnoj Mitrovici, odsek za matematiku, 2012. godine. Iste godine počela je sa radom u prethodno pomenutoj srednjoj školi.

Foto: Jelena Jovanović, profesorka matematike, privatna arhiva

1. Da li je, i na koji način, sredina u kojoj živite uticala na Vas i Vaš razvoj?

Jeste u mnogome. Živimo u veoma teški uslovima, a čini mi se i sve gorim. Postoji vrlo malo mogućnosti za sve. U vreme kada sam upisivala fakultet, uslovi su bili mnogo teži nego sada, ali nisam želela da budem rob tih uslova, te sredine. Želela sam da idem dalje, da napredujem. Imala sam cilj – da završim fakultet, i uspela sam u tome. Imala sam ogromnu i bezuslovnu podršku roditelja koji su mi omogućili studiranje i skoro svakog dana im zahvaljujem što su mi omogućili da ostvarim svoj cilj.

2. Da li ste u toku odrastanja osećali neku razliku u odnosu na Vaše vršnjake iz drugih krajeva Srbije?

Činjenica je da svi mi koji živimo u ovoj sredini osećamo da se pravi razlika. Da smo možda povlašćeni u nekim situacijama i da izazivamo sažaljenje. Nisam to želela. Možda iz nastojanja da pokažem da nema potrebe za tim, a možda i svojim spontanim ponašanjem, nisam dozvolila da postoji ta razlika. Čak sam uspevala da pokažem suprotno. Navešću primer. Godine 1999. morala sam da napistim svoju kuću, svoj grad, i peti razred sam završila u jednom vojvođanskom selu blizu Pančeva. Postojala je doza sažaljenja, u početku povlastica, ali vremenom se videlo da ipak nema potrebe za tim. Videlo se da je moje znanje na viskom nivou. Tako da sam peti razred završila kao učenica generacije.

3. Da li ste se ikada osećali manje važno kao pripadnica ženskog pola?

Ne. Živela sam sa roditeljima i sestrom. Nikada nismo čule od roditelja da smo kao devojčice manje važne, nebitne, ili da su se žalili što nemaju sina. To nas je vodilo dalje kroz život. Mislim da je stvar u tome da se u porodici detetu pokaže koliko je vredno i bitno. Kao i da je tu najpotrebnije.

4. Šta Vas je vodilo kroz život? Čemu ste stremili?

Roditelji su me savetovali da završim fakultet. Kao što rekoh, imala sam bezrezervnu podršku. Želela sam to, ali tada nisam bila svesna koliko je to bitno. Sada jesam. Sama činjenica da ste nezavisni, da ste sve stekli svojim radom utiče na samopouzdanje, a samim tim i na svakodnevni život. Jednostavno, zadovoljna sam i poslom kojim se bavim i životom koji vodim.

5. Kako nedostatak mogućnosti/ prostora utiče na učenike u srpskim sredinama na Kosovu? Da li su zbog toga korak iza u odnosu na đake iz Centralne Srbije?

Kao što rekoh, uslovi u kojima živimo su dosta teški. Svedok sam da se upravo zbog toga deci popušta u nekim stvarima i situacijama. Međutim, nisam pristalica toga. Ne dozvoljavam da im se nešto poklanja. Smatram da im se tako čini medveđa usluga. Svoje đake tretiram kao da imamo normalne uslove. Upravo iz razloga što smo mi, koji ovde živimo, uglavnom svuda sputavani, gde god da odemo. Veoma mi je drago i ponosna sam na svoje učenike kada čujem da su upisali željene fakultete u Centralnoj Srbiji. To je dobar pokazatelj da nisu korak iza svojih vršnjaka tamo.

6. Da li su deca koju vodite na takmičenja u drugačijem položaju od dece u Centralnoj Srbiji?

Što se položaja tiče, da. Pre svega time što deca u Centralnoj Srbiji nisu ograničena vremenom u školi, ne žure da stignu autobus, pa mogu da ostanu u školi i nakon časova da rade dodatno. Inače, što se samog rada tiče, nema popuštanja. Radimo sve vrste zadataka iz različitih zbirki i zadatke koji će biti na prijemnom. Zadovoljna sam kako se snalaze.

7. Da li češće na takmičenja vodite devojčice ili dečake?

Do sada sam na takmičenjima više vodila devojčice. Nisam sigurna da li to zavisi od generacije do generacije, tek ćemo videti. Do sada su se devojčice pokazale kao spretnije, a i temeljnije i vrednije.

8. Imate li neku poruku za mlade devojke?

Svojim učenicama uvek savetujem da najpre završe fakultete, ali i da imaju vremena i za druge stvari. Uz dobru organizaciju može se sve postići. Da ne obraćaju pažnju na komentare osoba koje nisu ništa u njihovom životu. Treba da imaju cilj i da se, sutra kad se okrenu, ne kaju ni zbog čega.

Uspešne fudbalerke iz Vitomirice

Fudbal i dalje stereotipno važi za „muški sport“, ipak postoje devojke koje se ljubavlju prema ovom sportu i te kako odupiru pogrešnim shvatanjima i ozbiljno igraju fudbal. U Vitomirici smo naišle na takav klub koji već veoma uspešno postoji od 2020. godine.

„Prve ženske utakmice za koje znamo igrane su 1881. godine. Bili su to mečevi profesionalnih timova, pred punim tribinama i sa velikim prihodima“, podseća nas BBC.

No ipak od tada do danas drugačije se posmatra žena u fudbalu, te se stereotipno predstavljanje ovog sporta kao iskučivo muškog takođe menja. Tome u prilog govori i činjenica da je pre četiri godina u Vitomirici, mestu kraj Peći, osnovan Ženski fudbalski klub Behar.

Ovaj klub ima 20 fudbalerki, različitih nacionalnosti: Bošnjakinje, Albanke i Crnogorke, a takmiče se u okviru Prve lige Kosova.

Foto: Ženski fudbalski klub Behar, privatna arhiva

Kapitenka Darija Bibuljica za Ženski info kaže da je ljubav prema fudbalu počela jako rano i u školi dok je gledala dečake kako igraju. Tada su dečaci mislili, kako dalje priča, da devojke ne mogu da igraju ovaj sport, te se kod nje želja za fudbalom samo povećala te današnjim uspesima daje drugim devojkama primer kako da se izbore za svoje pravo i pored sredine u kojoj odrastaju.

“ Fudbalom se bavim već 3 godine, planiram se time baviti i u budućnosti. S obzirom da žene ne smeju biti ništa manje cenjena od muškaraca mislim da je borba za prava žena veoma važna i za to je potrebno da se borimo u svakoj sferi društva”, priča nam Darija.

Ona takođe kaže da izazova ima i danas, te da je uvek onih koji podržavaju ali i onih koji su na suprotnoj strani.

“Kao kod svega ostalog što se tiče reakcije ljudi,ima pozitivne i negativne strane. Pored onih koji nas maksimalno podržavaju u svemu što radimo i sretni su zbog naših napredaka, postoje i oni koji nas u svakom smislu pokušavaju oboriti i gaziti rečima, pogotovo što se mi kao devojke nalazimo u muško dominantnom sportu”, ističe Darija.

Na poziciji napad, desno krilo ovog ženskog fudbalskog kluba je Uma Nurković, koja u ovom sportu, kako kaže, najviše voli timskih duh i “adrenalin koji donosi svaka utakmica”.

“⁠Ljudi u našem fudbalskom klubu često nailaze na predrasude zbog toga što je ženski fudbal još uvijek manje popularan i manje podržan od muškog fudbala. Ipak, mi se trudimo da se izborimo za svoje mesto na terenu i pokažemo da imamo isti nivo posvećenosti kao i naše muške kolege”, kaže za naš portal Uma.

Ove devojke takođe obiluju pravim i otvorenim stavovima o rodnoj ravnopravnosti, te na pitanje kako vidi položaj I poštovanje prava žena Uma kaže:

“Nastavak borbe za prava žena u svim sferama društva je ključan za stvaranje pravednijeg svijeta, gde se cijeni i podržava svaki talenat, bez obzira na pol”.

Foto: Ženski fubalski klub “Behar” iz Vitomirice, privatna arhiva

Era Eljšani (pozicija: odbrambeni centar) za naš portal kaže da je fudbal zavolela gledajući utakmice sa svojim ocem.

“Sviđaju mi se emocije koje mi daje rivalstvo na utakmicama, kao i atmosfera koju navijači stvaraju na stadionu”, kaže Era.

(alb. Mua me pelqen emocioni qe me jep rivaliteti i ndeshjeve poashtu atmosfera e ngrohte qe bejne tifozet ne stadium.)

I za Eru borba za ženska prava veoma je važna.

“Ja mislim da je vrlo bitno, zato što lično i ja verujem u snagu žena”, ističe ona.

(Unë mendoj qe është shumë i rendesishem , sepse unë personalisht besoj ne fuqin e femres.)

Vezna igračica Ema Bučan kaže da sama reč fudbal u njoj budi velike emocije, te su joj najdraža putovanja do drugih gradova, upoznavanje devojaka iz drugih timova, ali i druženje sa saigračicama. Ona otvoreno govori o sterotipima koji se mogu čuti u sredini iz koje potiče.

“Mišljenje ljudi je podijeljeno. Uglavnom starije osobe govore da fudbal nije za djevojčice a i te kako jeste, dok većina mladih podržava naš klub, iako jos uvek nisu zadovoljni našim postignućem u fudbalu ponosni su što je baš u našem selu osnovan multietnički ženski fudbalski klub”, navodi Ema.

Ove devojke zaista imaju fantastičnu energiju, svaka od njih vrlo je osvešćena i jasna u odbarni svojih prava i prava da se jednako takmiče u svim sportovima, a posebno u fudbalu.

“Daljine” i isceljenje

Preporučuje: Tamara Tomanović, glumica

“Daljine” knjiga Magde Sabo je roman zbog kojeg sam plakala kao kiša, a znate da je zdravo plakati, ne treba potiskivati i držati u sebi.

Glavna junakinja ovog romana Iza upravo to radi, sputava sebe, svoje emocije, ne dopušta da je boli.

Ovo je jedna porodična priča. Priča o majci i ćerki koje moraju da nastave dalje sa životom posle smrti muža i oca.

Nerazumevanje, neslaganje, iskupljenje, prihvatanje deo je onoga što ćete pronaći u ovoj knjizi.

A da ćete plakati i da će vas isceliti, ubeđena sam da hoće.

Vaša Tamara

O spisateljici

Magda Sabo (1917–2007) jedna je od najznačajnijih i najprevođenijih mađarskih književnica. Objavila je preko pedeset književnih dela: zbirki pesama, romana, omladinskih romana, drama, priča, eseja i studija. Rođena je u Debrecinu, gde je stekla klasično obrazovanje. Književnu karijeru počela je kao pesnikinja.

Turbulentne 1949. vest da je dobila prestižnu Baumgartenovu nagradu zatekla ju je na radnom mestu službenice Ministarstva vera i obrazovanja, da bi joj još istog dana, zajedno s vešću da joj je nagrada oduzeta, bio uručen i otkaz. Kao neprijateljski (klasni) element, bila je osuđena na silencijum i nije smela ništa da objavljuje sve do 1958, kada se okreće pisanju proze.Dela Magde Sabo prevedena su na više od 40 jezika, a za svoj rad dobila je brojna važna nacionalna i međunarodna književna priznanja među kojima se izdvajaju nagrada Atila Jožef, Košut, prestižna francuska književna nagrada Femina za strani roman i Cévannes za evropski roman. Sabova je doživela i druge velike počasti: postala je počasna građanka Debrecina i Budimpešte, izabrana je za članicu Evropske akademije za nauku, a čak četiri njena romana, uključujući i Daljine, našla su se među sto najvažnijih mađarskih romana svih vremena. Nekoliko romana Magde Sabo pretočeno je u filmove.

(Izvor informacija o biografiji Magde Sabo : knjizara.com )

“Orhideja” dobar primer ženskog preduzetništva u Gračanici

Intervju radila: Milica Stojanović Kostić

Privatno preduzetništvo u srpskim sredinama na Kosovu nije na zavidnom nivou, različiti su problemi koje ovdašnje preduzetnice i preduzetnike muče a koji nisu vezani samo za posao koji obavljaju. Međutim, svojom istrajnošću i posvećenošću mnogi su uspeli da se izbore i opstanu. Jedna od njih je i Jovana Mitić, rtidesetdvogodišnjakinja iz Gračanice.

Ko je Jovana Mitić?

Jovana je pre svega žena,kako sama navodi u našem razgovoru, koja je majka, supruga, ćerka, sestra, prijateljica i naravno pored svega jako uspešna žena u svom poslu. Rođena je u Prištini, odakle je otišla nakon sukoba 1999. godine i doselila se u obližnju Gračanicu. Završila je srednju medicinsku školu. Ono što je danas njen privatni posao, bio je hobi. Svojim zalaganjem uspela je da od njega napravi uspešno preduzeće i ostvari, kako naglašava, sve svoje snove. Živi i radi na teritoriji opštine Gračanica. Mama je dve devojčice, Kaline (12) i Nede (8).

Cvećaru „Orhideja“ otvorila je pre 10 godina. Počeci nimalo nisu bili laki, ali njena želja i istrajnost pobedili su sve prepreke na koje je nailazila. Svoj posao je dve godine kasnije proširila. Te se osim proizvodnje, prodaje i arnažiranja cveća počela baviti dekorisanjem prostora za različite proslave.

Tada devojka od 22 godine, sanjala je snove koji su u sredini kao što je Gračanica gotovo nepojmljivi, međutim najvažnija stvar bila je upornost, koja joj i danas donosi mušterije, a na kraju zadovoljne sugrađane koji koriste njene usluge.

Kako izgleda biti preduzetnica u Gračanici? Ima li tu više problema ili zadovoljstva?

„To kako izgleda ili kako bi trebalo da izgleda biti preduzetnica je individualna stvar, ne mogu sebe da stavim u kalup preduzetnice, jer u svom poslu imam puno slobode, imam svoje radno vreme, ima dosta i problema, ali mi žene kao i u svemu, gledamo samo benefite, probleme rešavamo u hodu, naviknute smo na konstantnu borbu, bilo u poslu ili životu.”

Foto: Cvećara “Orhideja” i plastenik gde Jovana uzgaja sveće. Privatna arhiva

Imate li podršku sugrađana i sugrađanki?

„ Što se podrške tiče, moram da istaknem posebnu zahvalnost skoro svim svojim sugrađanima, sugračankama, mojim dragim mušterijama. Podrške i lepih komentara je pregršt, što naravno opravdavam uvek svojim radom i idejama.”

Šta mislite o poštovanju prava žena, koliko je to danas zastupljeno u Gračanici?

„U Gračanici se može u svakoj prilici videti kolko se ne poštuju prava žena, ali opet upoređujući sa nekim prošlim vremenima i situacijama, sada je za nijansu bolja.”

Osećate li se ravnopravno u svojoj kući, porodici, društvu?

„Živim u zdravoj porodici, gde smo ja i suprug pre svega partneri, gde je poštovanje obostrano u apsolutno svakom segmentu našeg života. Što se društva tiče ne mogu da kažem da se uvek osećam ravnopravno, jer položaj žena generalno u društvu uvek treba negovati i radaiti na tome da bude što bolji.”

Šta znači biti žena na Kosovu? Možemo li da dosegnemo standarde koji su nam postavljeni?

“Standardi koji su postavljeni, koji mene zanimaju su samo moji standardi, kada sam ja zadovoljna i kada sebi ispunjavam svoje standarde, onda koračam sa velikim samopuzdanjem, i uopšte ne razmišljam o tome da li se uklapam u standarde društva koje samo društvo postavlja, a niko se ne pita na osnovu čega.”

Foto: Neke od dekoracija i cvetnih aranžmana koje su Jovaninih ruku delo. Privatna arhiva.

Može i žena baš sve da postigne? Mama, supruga, kuvarica, spremačica, poslovna žena, preduzetnica. Kako izgleda jedan tvoj dan?

“Moj je cilj pre svega da budem dobra mama, dobra supruga, dobra sebi i svom okruženju, tako se moje zadovoljstvo oslikava i na moj poslovni život. Kao preduzetnici nije mi lako da sve postignem jer se suočavam sa izazovima koji su realni i rešivi, ali nekada i potpuno nerealni. Ali kada se odlučite na taj korak, onda se svakodnevno boriti za posao u kojem ste.”

Nailje nad ženama ne jenjava, šta mislite šta je razlog što žene trpe nasilje i ne prijavljuju ga?

“Žene trpe, po mom mišljenju, jer su najčešće ekonomski zavisne, drugi je razlog jer se plaše osude društva, a najgora stvar tiče se toga što nemaju podršku porodice i svojih bližnjih, a veoma je važno naglasiti da postoji I strah od samog partnera. Ali kada je žena ekonomski nezavisna, lakšće će se izboriti sa većinom problema.”

Ima li to veze sa nepoverenjem u institucije?

“Mislim da je to pre svega najveća prepreka, usko povezana sa nepoverenjem u institucije.”

Vaša poruka ženama koje žele da započnu svoj biznis?

“Da veruju u sebe, svoje ideje, lepo je da imaju podršku porodice, ali i kada je nemaju želja za onim u šta veruju treba da ih vodi da postignu ono o čemu sanjaju da rade. Nije uvek lako, ali je veoma lepo biti preduzetnica, trebaće mnogo vremena da to i same osete, ali kada dođu do tog stadijuma shvate da je ceo put koji je do toga vodio, bio samo jedno iskustvo koje samo ojača i na kraju dana donese ono što su želele.”

Ukoliko do sad niste, a želite da podržite rad Jovane Mitić iz Gračanice, možete je naći i bolje se upoznati sa njenim radom i na Instagram profilu cvećare Orhideja.

Sreću priredite same sebi

Piše: Milica Stojanović Kostić

Kada žena misli i bavi se sobom, svojom srećom, ispunjenjem i mirom u zatvorenom, tradicionalno opterećnom društvu, biće optužena da je sebična i da to nije odlika “prave, dobre kosovske žene”! Porušite taj stereotip prvo u svojoj glavi, jer to nije istina, već samo još jedan segment pogrešnog vaspitanja patrijarhalnog sistema.

Društvo u kojem živimo, duboko oštećeno sukobima, netolerancijom, večitim stereotipima i predrasudama, loša je osnova za zadovolnog pojedinca, porodicu. Na nama je da takvoj realnosti pogledamo u lice i jasno poručimo: ja ipak želim da budem srećna i ispunjena.

Za mnoge stvari u životu, koje sam uspela da bez mnogo muka prebrodim, nailazila sam na upozorenja: “kajačeš se”, ” što se time baviš, znaš li gde živiš”, ” zašto se ne spustiš malo, preveliki su tvoji snovi za ovu sredinu”, i mnoga mnoga druga. Međutim ispostavilo se da su apsolutno pogrešna, da nemaju nikakvu osnovu i da je upravo ta lepa misao, o novom danu, životu i lepoti stvaranja nešto što mi je samo otvaralo vrata koja nisam ni očekivala.

Potreba da se ženama ponudi samo jedno mesto, da se ukalupi u norme koje je osporavaju u onome što voli i određuju joj život bez sadržaja i sa prevelikim žrtvama, često bez ikakve nagrade i priznanja, stvorilo je društvo u kojem žena samo figurira u porodici, bez prava glasa, sa jedinim pravom da se bezpogovorno stara o drugima.

Pažljivo čitajte sledeće: NIJEDNA ŽENA SE NE OSEĆA LEPO UKOLIKO JOJ OSPORITE PRAVO DA RADI ONO ŠTO ŽELI! Najveća zabluda ili možda pre opravdanje muškaraca koji tako tretiraju žene je mišljenje: “Moja žena se ne buni, ona voli da tako živi”. Odaću vam “jednu tajnu”, nijedna žena ne voli da bude tako tretirana, samo je razlika u intenzitetu patrijarhalnog vaspitanja. One koje su uspele da se izbore rećiće vam to otvoreno, u lice, a one koje nisu uspele u tome ćutaće i trpeti, dok u jednom trenutku, dubokoj starosti ne otvore srce i povere se nekome i kažu : “A život je mogao da mi bude lepši, samo da sam malo više mislila i na sebe!”. Ali povratka nema. Život je ciklus, koji se završava na isti način, za svakoga jednako. Danas se samo zapitajte, koliko će osoba kao vi biti zadovoljna svojim životom kada ostane sama, kada deca odu svojim putem, stvore svoje živote. Nemojte da dozvolite sebi kajanje.

Zato odmah danas isplaniraj svoju sreću. Žene su fantastična bića, one umeju da u najgorim i najtežim uslovima naprave harmoniju, mir i ljubav. Napravite danas to za sebe. Uradite sve ono što ste odložile za “neke bolje dane, kada budete imale više vremena”. Jer vreme je zanimljiva pojava, što više prolazi manje ga ima.

Život je najlepša stvar koju vam je Bog podario, zato pogledajte oko sebe, koliko ima lepote oko nas koja je nama data.

Život nije bajka, i ne treba da ga tako posmatramo, ume da bude teško, nepodnošljivo, ali ume da bude i prelepo i nestvarno. Kako ono kažu “i med i jed”. Trudite se da na čašu jeda uvek dođe čaša meda, kako bi mogle da slobodno dišete, volite i živite.

Srećan nam sunčani ponedeljak!

Gračanica: Mini Fitnes & Gym studio već broji 40 članica

U sportskom centru u Lapljem selu prethodne nedelje otvorena je, kako je među meštanima poznata, „ženska teretana“ odnosno kako je zvanični naziv mini Fitness & Gym studio, koji u samo nedelju dana već broji 40 vežbačica.

Odeljenje za omladinu i sport Opštine Gračanica u saradnji sa misijom OEBS na Kosovu prepoznali su, kako navode, potrebu žena u ovoj opštini za ovakvim vidom rekreacije te prošlog utorka ovaj studio počeo je i zvanično sa radom.

“U našoj opštini su zastupljeni skoro pa svi sportovi, međutim u njima se pronalaze većinom muškarci, pa sam hteo da uradim nešto drugačije, da otvorimo nešto gde ćemo uvažiti naše majke, supruge, sestre, komšinice, jer zaista mislim da one to zaslužuju, tako je i potekla ideja”, navodi direktor ovog odeljenja Dušan Cvejić.

Foto: Dušan Cvejić, direktor odeljenja za omladinu i sport OG

Kako dalje ističe u pisanoj izjavi za Ženski info, ovaj Fitnes studio mogu koristiti isključivo žene starosne dobi od 18 godina.

Trenutno su ženama koje su zaintersovane za ovaj vid rekreacije na raspolaganju stručni treneri, tačnije trenerica Jovana i treneri Marko, Nikola i Miljan.

“Nadam se da ću već u narednom mesecu dovesti profesionalnu trenericu iz Beograda, i da radi treninge sa našim članicama a takođe da odradi obuku sa našim trenerima, da nam preporuči programe rada, planove ishrane itd… zaista ćemo se potruditi da to bude na visokom nivou, smem i da garantujem”, navodi Cvejić za Ženski info.

Mesec April je promo period, te članice Fitnes centra ne plaćaju nikakvu naknadu, ipak od sledećeg meseca cena korišćenja usluga Fitnes studija biće 10 evra. Radno vreme je od 10 do 22 sata, sem nedeljom.

Za naš sajt Cvejić objašnjava da će biti zastupljeni i sledeći program:

Grupni kao što su Freestyle Power, vid aerobnog vežbanja, trening visokog inteziteta koji pored sagorevanja masti utiče i na oblikovanje mišića.

Tu je i Cross Hiit workout – trening se sastoji od kratkih ali jakih intervala fizičke aktivnosti koji su praćeni adekvatnim odmorom između. Ovaj program povećava sposobnost celog tela jer sadrži razne oblike kretanja kao i razne kombinacije vežbi sa sopstvenom težinom i vežbe sa rekvizitima.

Cardio kick-box- visoko intezivan trening inspirisan borilačkim veštinama. Kombinuje elemente boksa, aerobika i borilačkih veština bez fizičkog kontakta sa vežbama snage.

Tu su i individualni i poluindividualni program, kako objašnjava Cvejić, u kojima će se pojedinačno raditi sa članicama kluba.