Iako svakih deset minuta u svetu biva ubijena jedna žena ili devojčica mnogi sistemi, pa tako i kosovski i dalje ne prepoznaje femicid kao posebno krivično kažnjivu kategoriju. Dok čekamo najvaljivani Nacrt zakona o femicidu , Srpkinje i Albanke iz civilnog sektora su uz podršku NVO Casa, na dva Foruma održana u Barabar centru u Prištini, došle do zajeničkih preporuka institucijam u cilju sprečavanja femicida.
Svaka se ženska osoba svuda na svetu i dalje rađa sa jednim jedinim identitetom, nezavisno od toga kako se zove i preziva, da li se krsti, klanja ili je ateista, kojim jezikom govori i kako god da je opredeljena. Taj identitet i dalje je najviše određuje, a to je pol, ženski pol. Zato ovo pitanje, kao i sva druga vezana za prava žena jednako dotiču pripadnice svih naroda i konfesija. Čini se i da se upravo zbog toga veliki broj žena i odazvao pozivu za učešće na Forumu o mehanizmima u sprečavanju femicida.
Prvi Forum održan je 20.marta, a prisustvovalo mu je oko 30 predstavnica i predstavnika nevladinih organizacija, ali i institucija. Cilj je bio prepoznati i predstaviti sve insitucijalne i društvene poteškoće u sprečavanju femicida. Nakon dvočasovnog razgovora, prestavljanja problema, prepreka, traženja rešenja, atmosfera na Forumu odisala je potrebom da se stvari menjaju na bolje, i da se udruženo deluje. Snaga prisutnih žena ogledala se u njihovoj ozbiljnosti, podrobnosti i preciznosti sa kojom su iznosile konkretne probleme prilikom prijave nasilja, do najgorih ishoda.
Nakon Foruma, pristupilo se pisanju preporuka, na osnovu prethodno dobijenih informacija i mišljenja. Harmonizovani set preporuka predstavljen je na srpkom i albanskom jeziku, a dostupan je i na engleskom jeziku.
Ključne preporuke
1. Obrazovanje žena – Pravno osnaživanje
Na forumu je posebno istaknuta potreba za obrazovanjem žena, naročito žena iz srpske zajednice, o pravima koja im zakonski pripadaju. Mnoge žene se suočavaju sa teškoćama u razumevanju zakonskih odredbi, budući da su zakoni često loše prevedeni, a javni mediji retko, ako ikada, pružaju informacije o njihovim pravima na jeziku koji razumeju. Zbog toga je neophodno uložiti dodatne napore u organizovanje edukativnih programa na terenu u svim opštinama. Direktan pristup ženama predstavlja jedini način za postizanje opipljivih rezultata i stvaranje sigurnijeg društva za njih.Pravno osnaživanje žena mora biti prioritet kako za centralne, tako i za lokalne institucije i mora biti obavezno predviđeno u njihovim budžetima.
2. Objavljivanje presuda i transparentna suđenja
Za javnost je od ključne važnosti da ima uvid u tok i ishod sudskih postupaka u slučajevima femicida. Takva praksa prvenstveno pokazuje posvećenost sudova obezbeđivanju pravde, a istovremeno omogućava medijima da prate slučajeve, što značajno utiče na podizanje kolektivne svesti u društvu.
3. Obuka policijskih službenika
Na forumu su izneti različiti stavovi u vezi sa postupanjem policijskih službenika u slučajevima porodičnog i rodno zasnovanog nasilja. Iako se može reći da policijski službenici postupaju u skladu sa Zakonom o policiji, Ministarstvo unutrašnjih poslova trebalo bi da uloži dodatne napore u organizovanje obuka o pravilnom postupanju sa žrtvama nasilja.
4. Veće uključivanje centara za socijalni rad
Neophodno je obezbediti veće uključivanje centara za socijalni rad, kako bi se obavezno sprovodili razgovori sa žrtvama nasilja u prostorijama policije odmah nakon prijavljivanja incidenta.
5. Lokalne kancelarije unutar opština
Koordinaciona tela pri opštinama treba da donose jasne odluke i razmatraju konkretne slučajeve, uz obavezno vođenje zapisnika sa sednica i evidentiranje prisutnih potpisima nakon svakog sastanka. Ova tela ne bi trebalo da se zadrže samo na identifikovanju problema, već moraju preduzimati i konkretne mere. Povećanje budžeta ovih kancelarija neophodno je kako bi mogle efikasno da reaguju i pruže podršku žrtvama nasilja. Veće angažovanje, bolji nadzor rada i dodatna finansijska podrška ključni su za njihovo uspešno funkcionisanje.
6. Opštinski odbori za bezbednost – Uključivanje aktivista i nevladinih organizacija
Ovo pitanje može biti rešeno donošenjem propisa koji uspostavljaju pravni osnov za njihovo uključivanje, ali je takođe moguće omogućiti njihovo učešće prostom većinom glasova postojećih članova opštinskog odbora za bezbednost.
7. Ekonomsko osnaživanje žena
Finansijska nezavisnost žena je od ključne važnosti, posebno u uslovima u kojima i dalje postoje izražene rodne nejednakosti na tržištu rada. Programi koji se fokusiraju na ekonomsko osnaživanje žena kroz obrazovanje, preduzetništvo i pristup mogućnostima zapošljavanja mogu pomoći ženama da izađu iz zavisničkih odnosa sa muškim partnerima, što ih često zadržava u nasilnim vezama. Podrška ženskom preduzetništvu i inicijativama koje promovišu finansijsku pismenost i pristup kreditima biće od suštinskog značaja za prekidanje ciklusa ekonomske zavisnosti i jačanje autonomije žena.
8. Promovisanje prava žena na nasledstvo
Na Kosovu se prava žena na nasledstvo često zanemaruju, posebno u ruralnim sredinama gde i dalje preovlađuju tradicionalne rodne uloge. Jačanje zakona koji garantuju pravo žena na nasleđivanje imovine, zemljišta i drugih dobara od suštinskog je značaja za postizanje rodne ravnopravnosti. To se može postići sprovođenjem kampanja za podizanje pravne svesti i pružanjem pravne pomoći ženama u ostvarivanju njihovih naslednih prava. Osnaživanje žena kroz ostvarivanje prava na vlasništvo predstavlja ključni korak ka njihovoj finansijskoj nezavisnosti i većoj sigurnosti.
9. Intenziviranje dijaloga između žena i bezbednosnih institucija
Ovaj dijalog je ključan za kreiranje mera bezbednosti koje zaista odgovaraju potrebama žena i obezbeđuju njihovu zaštitu od nasilja. Izgradnja poverenja i dijaloga između žena i bezbednosnih institucija, kao što su policija, tužilaštvo i sudstvo, od suštinskog je značaja.
10. Proaktivan pristup bezbednosnih institucija zajednici u oblasti rodno zasnovanog nasilja
Bezbednosne institucije moraju uspostaviti proaktivniji pristup u radu sa zajednicama kako bi se rodno zasnovano nasilje pravovremeno prepoznavalo, prijavljivalo i efikasno procesuiralo. Ovo može uključivati strategije policijskog delovanja u zajednici, programe terenskog rada i partnerstva sa lokalnim nevladinim organizacijama radi edukacije građana o rodno zasnovanom nasilju i dostupnim mehanizmima podrške za preživele.
11. Promovisanje Zakona o prevenciji i zaštiti od porodičnog nasilja, nasilja nad ženama i rodno zasnovanog nasilja
Kosovo je nedavno usvojilo novi Zakon o rodno zasnovanom nasilju, ali je neophodno uložiti dodatne napore kako bi ovaj zakon postao vidljiviji i kako bi ga bolje razumeli kako predstavnici institucija, tako i građani. Sprovođenje kampanja podizanja svesti, usmerenih na urbana i ruralna područja, doprinelo bi tome da zakon bude poznat i dostupan svim sektorima društva, a naročito preživelima nasilja koji često nisu informisani o svojim pravima.
12. Rodna i međuetnička solidarnost
Rodno zasnovano nasilje na Kosovu pogađa sve žene, bez obzira na njihovu etničku pripadnost, ali međuetnička solidarnost može igrati ključnu ulogu u izgradnji ujedinjenog fronta protiv nasilja. Žene iz različitih etničkih zajednica, među kojima su Albanke, Srpkinje, Romkinje, Egipćanke, Bošnjakinje i druge, moraju se udružiti u zajedničkoj borbi za pravdu i jednakost. Izgradnja solidarnosti među ženama različitih etničkih pripadnosti doprineće stvaranju snažnijeg i ujedinjenijeg pokreta protiv rodno zasnovanog nasilja i podstaći miran suživot i međusobnu podršku.
Ovih 12 preporuka predstavljeno je na drugom Forumu koji je 17. juna održan u Barabar centru u Prištini. Ovog puta osim predstavnica nevladinog sektora i novinarki, bile su pristune i predstavnice tehničke Vlade, kao i Opština Severne Mitrovice i Gračanice, predstavnici policije.
Svi prisutni su se složili da su preporuke jasne i suštinski veoma važne i da će svako u okviru svog delovanja učiniti koliko može kako bi se iste implementirale, a u cilju zaštite žena na Kosovu.
ŽENSKI INFO 