U sedmom ŽensCastu gošća Milice Stojanović Kostić bila je Jasmina Denić Vasilov, psihološkinja iz Gornjeg Kusca. Tema potkasta bila je borba protiv nasilja nad ženama, u susret 25.novembru, ali i promociji Jasminine knjige „KosoVarka“.
Svojim iskustvom iz prakse i fakultetskim znanjem Jasmina je kroz emisiju objašnjavala različite aspekte nasilja koji se pojavljuju u našem društvu. Nasilje, po njenim rečima, nije jednodimenzionalan već izuzetno kompleksan problem na koji utiču mnogi faktori od socioloških, psiholoških, ekonomskih i mnogi drugi.
„Često se dešava da je to narcistična i egocentrična ličnost, i da nasilnik misli da on na to ima pravo i da su njegove potrebe prioritetne i da sve može da ostvari koristeći drugu stranu kao način da reši svoje unutrašnje konflikte. Zatim, verovali ili ne, nisko samopoštovanje i nesigurnost kod osoba odnosno nasilnika može dovesti do toga da vrši nasilje, jer će u žrtvi tražiti dokaz da uspostavi dominaciju i osećaj kontrole jer ni u jednoj drugoj oblasti nije dovoljno autentičan ni dovoljno vredan“, navela je Denić-Vasilov.
Ona takođe navodi da naricističkim ličnostima fali empatija.
„Sama činjenica da mi ne osećamo da svojim ponašanjem nekome nanosimo bol u njihovim očima opravdava takvo ponašanje“, dodaje.
Denić – Vasilov naglašava da ne možemo imati apsolutno jasan nasilnički šablon jer je psihologija veoma kompleksna, ali i mlada nauka.
Ipak, poenta borbe protiv nasilja nad ženama nije da razumemo nasilnika već da prigrlimo žrtve nasilja i ne postavljamo nepotrebna a duboko suprtostavljena pitanja kao što su: zašto je ostala i zašto nije sačuvala porodicu?
Gošća ŽensCasta ove neprimerene i veoma loše obrasce osuđivanja žrtava nasilja objašnjava tako što potpuno licemerno društvo koristi različite aršine za tumačenje patrijarhalnih vrednosti.
„Patrijarhalno društvo nasilnici mere tako da su muškarci dominatni i da imaju pravo i da je žena sa druge strane submisivna (podređena). Ali sa druge strane medalje uvek nekako zaboravlja, jer patrijarhalno društvo ima i neke druge principe kao što su poštovanje porodice, tradicije, religije. Kako se onda ne zapitaju gde je tu ono božanski: ne ubij, ne kradi, ljubi bližnjeg svog, poštuj oca svoga i majku svoju. Tako da su ti dvostruki aršini veliki problem“.
Velika je zabluda, navodi dalje Denić-Vasilov, uvreženo mišljenje da završetkom obrazovanja mi prestajemo da učimo. Potrebno je, kako navodi , meriti se sa samim sobom danas u odnosu na ono što smo bili juče.
Zato je veoma važno vaspitanje i odnos prema deci. To je velika odgornost za buduće naraštaje.
„Ukoliko mi transgeneracijski budemo i dalje gajili muškarce, tako da razmišljamo po stereotipima i predrasudama mi ćemo uvek imati pune sigurne kuće i generacije i generacije novih naislnika i novih žrtava. Jer učenje po modelu nam govori da nasilnik dolazi iz sredine u kojem je nasilje prisutno. Ako mi od malih nogu gledamo kako se vrši nasilje dešavaće se da kad odrastemo i mi vršimo nasilje jer je to jedini oblik koji smo naučili.“
U prvim godinama života detata najvažnija je uloga majke. Zato je potrebno promeniti onaj česti izgovor: Majka je za sve kriva, u majka je za sve zaslužna. U onim slučajeva kada deca i poret nasilničkog modela koji su gledala nisu nasilna, posebno je važna uloga majki.
„Majke su zapravo zaslužne za prestanak transgeneracijske traume, da ona jednim jasnim postavljanjem granica u najranijem detinjstvu, jer je ona sigurna baza, ona je prvi kontakt i prva toplina. Rešenje kako savladati toliki nalet nasilja je pričati. Govorite neprestano, od malih nogu svojoj deci da stvari mogu da se reše i bez nasilja“
Ipak sistem nije samo porodica, već čitavo društvo , škola.
„Nisu učitelji tu samo da bi primili platu, a roditelji da bi primili dečiji dodatka. Nisu tu samo da bi dobili posao. Mi smo svi odgovorni za napredak društva i svi smo na istom brodu koji ide u nekom pravcu. Zato razvijajte kod dece kritičko mišljenje. Jer će tako razmišljati šta treba i gradiće otportnost na stres i mogućnost da se vrate u balans.“
Što je veća podrška žrtvi ona se neće vratiti nasilniku
Kao psihološka savetnica u superviziji u Skloništu za žene i decu žrtve nasilja u Novom Brdu, Jasmina Denić Vasilov je prva sa kojom žrtve nasilja mogu da porazgovaraju. Ona navodi da je kod svih žrtava nasilja model isti, ogromna trauma, sa čitavim dijapazonom psiholoških poremećaja.
„To su poremećaji u ishrani, sna, menstrualnog ciklusa. Zatim poremećaj u ponašanju, depresija, anksioznost, dakle mnogo različitih poremećaja. Imate žene koje su izuzetno osetljive na buku, koje reaguju u fleš bek epizodama, koje imaju postraumtski stresni poremećaj, a pri tom sve one moraju da brinu i o deci jer deca dolaze sa žrtvom u sigurnu kuću.“
„Te žene imaju osećaj da više ne mogu da se bave stvarima koje su nekada volele. Prestale su da slušaju muziku, da crtaju, da kuvaju omiljena jela. A da pritom, tu je i naučena bespomoćnost, jer su neke dugo živele sa nasilnikom, te apsolutno nemaju veru da se išta može promeniti“.
Misija je pre svega da se žene žrtve nasilja ojačaju i pruži im se prva podrška. Zato se psihosocijalna pomoć nastavlja i posle izlaska iz sigurne kuće, da bi znale i osećale da ni tada nisu same.
Traume treba lečiti
Pomoć stručnjaka je veoma važna u prevazilaženju trauma, naglaša Denić-Vasilov, ističiću i da tako može da se identifikuje problem.
„Nekada mi imamo tu praksu da sami pokušavamo sebe da lečimo i to je dobro. Ali nekad naši kapaciteti nisu dovoljni da se izborimo jer imamo milion drugih stvari. A žena nekako ima tu želju da svima ugodi, a da sebe stavi na poslednje mesto“, navela je ona.
Terapijski rad je veoma važno raditi na maternjem jeziku, posebno je naglasila Denić-Vasilov.
Kosovarka, knjiga koja otkriva patnje i snagu žena
Jamina Denić Vasilov napisala je roman pod nazivom „Kosovarka“ u kojoj je predstavila 5 priča različith žena, Srpkinja sa Kosova. Ipak naslov će u ovim okolnostima izazvati različita mišljenja, a za autorku je on nešto potpuno novo.
„To je zapravo Koso Varka, jer ima posebno značenje, ne odakle smo nego ko smo“, navela je ona.
Ona tvrdi da knjiga nije feministički manifest već da se radii o obavezi svake od nas da zabeležimo iskustva i znanja žena.
„O nekim stvarima ne treba ćutati, bez obzira gde se nalazimo jer se dešavaju svima nama“, navela je.
PSIHIČKO, EMOTIVNO NASILJE I GASLIGHTING
Denić Vasilov je posebno istakla važnost javnog govora o Gaslighting-u.
Gaslighting je forma emocionalnog zlostavljanja gde zlostavljač manipuliše žrtvom tako da ona počinje da sumnja u sopstvenu objektivnost, na kraju preispitujući sopstvenu percepciju, mišljenje, suđenje, pitajući se
da li gubi razum i bivajući zavisna od svog zlostavljača.
Ona ističe da je veoma bitno što više govoriti o ovoj temi jer je ovaj problem sve prisutniji u društvu. Ispričala je i primer iz prakse gde je dete spasilo majku.
“Otac je konstanto sakrivao stvari koje majka negde ostavi i poslednji put kada je to uradio žena je otišla iz kuće, tako što joj je dete reklo: ne mama, nisi poludela, tata ti je stavio telefon u frižider”.
Mnogih vidova nasilja nismo ni svesne. Posebno onih vidova nasilja koji nisu fizički vidljivi. Psihološko i emotivno nasilje se veoma često dešava nad ženama koje su visokoobrazovane, navodi gošća ŽensCasta.
“Nasilnik udara u ono mesto gde je žrtvi najteže da podnese. Kada jednoj emancipovanoj i obrazovanoj ženi kažete da je glupa, jer nešto ne zna, jer nešto nije skuvala, pa zbog nje trpi cela porodica vi automatski njoj vršite psihološko nasilje, time što joj dokazujete da je ona po vašim rečima bezvredna”, objašnjava Denić-Vasilov.
Kažnjavanje ćutanjem, odnoso prekid komunikacije nakon rasprave sa partnerom, takođe predstavlja nasilje, emotivno nasilje, jer time on negira vaše postojanje te vas dodatno emotivno ucenjuje.
“Vi razmišljate o tome, šta sam sada uradio – uradila, šta je to pogrešno u mom ponašanju. Generalno žrtva uvek razmišlja da je problem u njoj i stalno mora da kopa po sebi i razmišlja gde je pogrešila, pa je dovela do takve reakcije i to troši energiju.”
Ženama je na kraju poručila poruku iz filma “Help”.
“ Ti si lepa, ti si pametna, ti si važna.” – Ne zaboravite to nikada!
Osnaživanje žena nije lak i brz proces, jer su žene tlačene od postanka sveta. Sve velike pobede izvojevane su zahvaljujući ženama koje su svojom hrabrošću uspele da dignu glas protiv nepravde. Zato ukoliko vidiš, čuješ ili pretpostaviš da se nad nekom ženom vrši nasilje – pomozi joj. Možda je to poslednji put da to možeš da učiniš, imajući u vidu da se veliki broj slučajeva nasilja završi femicidom. Najbolji način da pomogneš žrtvi je da je saslušaš i uradiš nešto ako zatraži od tebe. Zato prijavi, pomozi i budi uz žrtve nasilja, dok prolaze kroz bolan proces napuštanja nasilnika, ali i reintegracije u društvo.
Milica Stojanović Kostić
ŽENSKI INFO 