Osnivačica i urednica sajta Ženski info Milica Stojanović Kostić je gostujući u emisiji Katarine Marinković pod nazivom “Heroji našeg doba” još jednom istakla značaj ekonomskog osnaživanja žena kao važnog segmenta u njenoj odluci da ne trpi nasilje.
Prilog, Medija Centra u Čaglavici
Položaj žena na Kosovu je i dalje težak, ali postoji napredak u pojedinim oblastima u odnosu na prethodne godine, ocenile su u emisji “Heroji našeg doba” Milica Stojanović Kostić, urednica portala Ženski info i Sanija Murati predsednica Nvo Lady. Prema rečima urednice portala Ženski info žene na Kosovu žive u patrijrhalnom društvu i njihova borba za ravnopravnost i dalje traje, smatra da su u najlošijem položaju žene iz ruralnih sredina, a prvi korak za poboljšanje njihovog položaja je da budu informisane o svojim pravima i mogućnostima.
“Neke devojke koje krenu iz patrijarhalne porodice uspeju da skinu omču patrijrhata, to je sistem vrednosti koji ženi nalaže da sedi, ćuti i trpi. Pa malo ode na fakultet gde se osnaži, a onda se uda nađe muškarca koji je kao zlato u javnosti,a u četiri zida običan nasilnik, pa su često u problemu i ne znaju šta da rade”, navodi Stojanović Kostić.
Foto: Milica Stojanović Kostić, Medija centar Čaglavica
Da ekonomska nezavisnost žene predstavlja jedan od uslova da žena bude ravnopravna u društvu, mišljenja je i Milica Stojanović Kostić.
Ekonomsko osnaživanje žene je jako važno jer ona odlučuje šta će sa novcem, vremenom i slobodom. Ona time što ima materijalno, može da pruži kao majka svojoj deci sigurnost, a i sama stiče sigurnost ekonomskom nezavisnošću.
Izvor: Medija centar Čaglavica, Katarina Marinković
Nasilje u školama ili vršnjačko nasilje se retko spominje osim kad se dogodi nešto ekstremno. I sama sam bila svedok dva slučaja nasilja poslednjih mesec dana, kada su se dečaci grubo i bezobrazno ponašali prema devojčicama.
Jedna situacija dogodila se u autobusu, javnom prevozu, dečak je maltretirao devojčicu tako sto je zezao zbog bubuljica i zamuckivanja, zatim je snimao pa udario sveskom. Sve vreme sam ga gledala i čudila se dok nisam i odreagovala, nakon čega se izgeda postideo i nadam se shvatio nešto. Starija gospođa je posmatrala to i smeškala se, jer tim generacijama je izgleda to normalno. Pa i nas su učili da “ko se bije taj se voli” što je na mnogo nivoa apsolutno pogrešno!
Zapitajte se : koliko puta ste prošli pored nekog vida nasilja i zažmurili? A koliko ste puta pomogli? Nažalost verujem da više ljudi samo prođe pored toga. Neki se uplaše, što je i normalno, ali dosta njih misli “ma neko drugi će pomoći” i tako sve u krug.
Nasilnici ne moraju znatno biti jači, snažniji od žrtve jer nasilje može biti kako fižičko tako i psihčko, socijalno, digitalno itd.
U školama se takođe retko reaguje. Uglavnom je to po jedan razgovor sa PP službom koja teško da će učiniti nešto. I posle se pitamo pa što nisi rekla učiteljici, nastavnici. Žrtve se osećaju onda kao teret. Problem je i što će dosta njih to prećutati čak roditeljima i samo trpeti nasilje.
„Debela si“,“ ružna si“, „ugoji se“, „smršaj“, su neretko komentari ispod fotografija devojaka na socijalnim mrežama! Sajber (cyber) nasilje je vid nasilja koji se sprovodi na internetu i najugroženija kategorija su tinejdžeri i deca. Čini mi se da u najvećoj meri negativne komentare dobijaju devojčice, devojke, žene.
Sajber nasilje je veoma opasno jer u najranijem i veoma osetljivom periodu odrastanja značajno utiče na mentalno zdravlje onoga ko ga doživljava. Jednostavan primer je da posle navedenih komentara na početku ovog teksta osoba koja trpi nasilje ne može normalno da funkcioniše ne može da se pogleda u ogledalo bez da joj se te reči ne motaju po glavi, ne može da jede ili izađe bez šminke.
Uglavnom vlada mišljenje da se sve to dešava zbog uticaja medija i video igrica. Ali trebalo bi da se zapitamo da li kod kuće tata bije mamu, ili je neki roditelj alkoholičar, nasilnik prema drugima. Deca koja doživljavaju takvo zlostavljanje pored zatvaranja u sebe mogu postati kopija roditelja koji naravno neće videti ništa loše u tome što je sin rekao devojčici ružna si ili je počupao za kosu. Ali sigurna sam da još uvek ima dobrih osoba koje mogu da pomognu i žele kada vide tako nešto.
Prema statistčkim podacima čak 70 odsto žena koje su ubijene u porodičnom nasilju na Kosovu nikada ranije nisu nasilje prijavljivale policiji. Ovaj podatak zabrinjava na više nivoa.
Nasilje je sramota samo onda kada žena treba da ga prijavi policiji. Do tada nikoga nije sramota, ni onog koji tuče i zlostavlja niti one koji gledaju kao da se apsolutno ništa ne dešava. Šta kažu nemi posmatrači nasilja: “Sama je birala”, “To je njihova stvar”, “Oboje su krivi”, “Sve smo ponešto morale da istrpimo”, “I mene nekad udari pa ćutim”, “I treba da je bije, k***a!”, “baš mi je žao, bila je lepa devojka, šteta”. Mogla bih u nedogled da nabrajam i citiram sve ono čemu sam svedočila kada se govorilo o nasilju, ali isto tako odgovorno tvrdim da niko nikada nije reko: “Nemoj da trpiš, napusti ga! Prijavi ga!”Zato što svi ćute, ali samo ona trpi!
I kada nam onako licemerno “bude žao” i okrenemo se i odemo od one koja će sutra možda biti ubijena, treba da znamo da smo u biti jako neipravni i loši ljudi, a ne skromni i dobri. Dobrota nema nikakve veze sa prikrivanjem zločina koji neko nad nekim vrši jer nasilje je ZLOČIN. Dobrota nema nikakve veze sa pravdanjem nasilnika, sa okrivljavanjem žrtve, jer NIKO NE SME DA VAS NAMERNO POVREĐUJE NA BILO KOJI NAČIN! Nasilje je KAŽNJIVA STVAR, i jasno stoji u krivičnim zakonima većine zemalja kako se sankcioniše.
Kome je u interesu da žene ćute?
Onima koji su navikli da im žene budu sve sem bića koje je njima ravno! Ovakvo učenje, nažalost, potiče od potlačenih žena koje su u strahu za sopstvenom egzistencijom, a protivno svojoj volji, generacijama učile svoje ćerke da se povinuju, kako bi preživele. Zato ja nikada ne mogu da osudim one pre nas koje su kroz trnje gazile da bi mi mogle da sada stanemo na utabano granje koje bar malo manje bode. To trnje patrijarhata i pogrešnog učenja mora da se uništi, jer žene ne treba da trpe, žene moraju da se oslobode i da streme srećnom i ispunjenom životu.
Srpkinje na Kosovu uglavnom žive u seskim sredinama, a podaci istraživanja koje je radio OEBS pokazuju da su upravo u ovim sredinama izloženije nasilju nego u gradskim. Izveštaji policije iz srpskih seoskih sredina (opština) pokazuju da se nasilje sporadično prijavljuje, a neformalno saznajemo da ga je mnogo više. U duboko oštećenim međuetničkim odnosima na Kosovu žene podnose dodatni teret nezadovoljstva ali i nesigurnosti.
Zato kada god možete i vidite da je neophodno, prijavite nasilje i pomozite žrtvi ukoliko nasilju prisustvujete. Ne okrećite glavu, budite odgovorni!
Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama obeležava se 25. novembra, kada počinje i 16 dana aktivizma na globalnom nivou.
Istorija
Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama proglašen je na prvom sastanku feministkinja Latinske Amerike i Kariba (Feminist Encuentro) održanom u Bogoti 1981. godine. Na sastanku su žene govorile o porodičnom nasilju, silovanjima i seksualnom zlostavljanju, te nasilju koje žene trpe pod režimima, uključujući torturu i nasilje nad političkim zatvorenicama. Dan 25. novembar je odabran kao dan sećanja na sestre Mirabel (Patriu, Minervu i Mariu Teresu) koje je brutalno ubio diktator Rafael Trujillo u Dominikanskoj republici 1960. godine. Ujedinjene nacije su 1999.godine i zvanično potvrdile ovaj datum kao Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama. (Wikipedia)
Statistika u Srbiji
Prema podacima Zavoda za statistiku Republike Srbije svaka peta žena u Srbiji žrtva je nekog vida nasilja uglavnom psihičkog.
“Svaka peta žena u Srbiji doživela je neku vrstu nasilja od intimnog partnera, a najčešći oblik agresije je psihičko nasilje – dok je fizičko-seksualno nasilje doživela svaka deseta žena. Seksualno uznemiravanje na radnom mestu iskusila je svaka sedma žena, a isti broj njih doživeo je proganjanje od strane poznatih i nepoznatih muškaraca iz svog okruženja. Žene su žrtve nasilja i u javnom prostoru – deset odsto njih je u poslednjih pet godina doživeo džeparenje, krađu torbice, novčanika, nakita, mobilnog telefona ili sportske opreme, dok je (pokušaj) provalne krađe doživelo šest odsto žena.” (Politika)
Na Kosovu nasilje nad ženama u porastu
U toku 2022. godine zabeleženo je 2 000 slučajeva nasilja u porodici, posebno nasilja nad ženama, od kojih su neki završili i smrtnim ishodom. (Reporteri)
Prema podacima iz istraživanja OEBS-a iz 2019. godine čak 92 odsto žena, koje su doživele nasilje od strane partnera, rekle su da se nisu obratile nijednoj instituciji. Kako se navodi u izveštaju, samo mali broj žena obavestilo je policiju o fizičkom nasilju od strane sadašnjeg ili bivšeg partnera. Istraživanje pokazuje da gotovo dve-trećina žena na Kosovu smatra da je nasilje nad ženama uobičajeno. Tek svaka deseta žena na Kosovu prijavljuje da je žrtva nasilja u porodici. (Glas Amerike)
Istambulska konvencija
U Istanbulu je 2011. godine otvorena za potpisivanje Konvencija Veća Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Poznata je kao Istanbulska kovencija, a za cilj ima sprečavanje nasilja, zaštitu žrtava i “okončavanje nekažnjivosti počinitelja”.
Turska je bila prva potpisnica ove konvencije, međutim u martu 2021. godine predsednik ove države Redžep Tajip Erdogan je ukazom poništio tursku ratifikaciju Konvencije Saveta Evrope . Aktivisti za prava žena smatraju da je ta konvencija presudna za borbu protiv nasilja u porodici te su u znak protesta izašli na ulice Istanbula tražeći promenu odluke.Prema podacima te grupe ubijeno je najmanje 409 žena 2020. godine. Neki zvaničnici Erdoganove Islamističke partije zalagali su se za reviziju tog dogovora tvrdeći da on ohrabruje razvod i promoviše LGBT kulturu koju smatraju suprotnom konzervativnim vrednostima zemlje.
Crna Gora je Istanbulsku konvenciju potpisala 2011., a stupila je na snagu 2013. Srbija je ratifikovala 2013. godine, a taj dokument je stupio na snagu u avgustu 2014. godine, kao i u Bosni i Hercegovini. Slovenija ju je ratifikovala 2015., a Makedonija 2018. godine. Posljednje je to učinilo Kosovo u septembru 2020. godine kada je Skupština Kosova usvojila ovu Konvenciju. (Slobodna Evropa)
Prijavi nasilje
Na Kosovu se nasilje u porodici može prijaviti na broju 0800 19 999. Telefonska linija za advokate žrtava je 0800 11 112.
SOS linije sigurnih kuća su 0800 800 01 i 0800 21 000.
Poverenik za jezike na Kosovu Slaviša Mladenović u odgovoru na žalbu naše urednice Milice Stojanović Kostić navodi da će pokušati da u saradnji sa Agencijom za rodnu ravnopravnost reši problem lošeg prevoda na srpski jezik na sajtu ove Agencije, u što kraćem roku.
U odgovru našoj redakciji navodi se da će Kancelarija poverenika kontaktirati Agenciju te da će nakon prvih sastanaka biti u mogućnosti da daju set preporuka, koje u najvećem broju slučajeva, kako se dalje navodi, daju pozitivan rezultat. U slučaju da Agencija i pored preporuka nastavi sa lošom praksom poseže se za istragom kao rešenjem, navodi se u odogovoru koji nam je dostavljen.
“Iskreno se nadam da će preporuke dati rezultat, jer ukoliko u vezi toga budemo morali da otvorimo zvaničnu istragu proces može potrajati iz nekoliko razloga. Istraga je jedna od mogućnosti definisana našim mandatom, međutim radna mesta koordinatora za istrage i službenika za istrage su trenutno upražnjena, tako da se u poslednjih nekoliko meseci pre svega oslanjamo na medijaciju kao metod rašavanja problema. Istraga bi, takođe, značila i duže rokove koji se moraju ispoštovati, tako da se nadam da do nje neće doći”, objašnjeno je u odgovoru koji nam je dostavljen.
Neretko možemo čuti kako “danas mladi ne čitaju dovoljno”, da uslovi i situacija “nije ista kao nekada” i da se biblioteka gotovo i ne posećuje. Međutim ovim tekstom demantujemo ovakve stereotipe. Kao nekada tako i sada postoje oni koji vole i oni koji nisu zaljubljenici u štivo. Ja sam odabrala one koji gaje posebnu ljubav prema knjizi.
Sedamnaestogodišnja Anđela Mirković kaže da svakog meseca pročita bar po jednu knjigu, bilo da je deo obavezne, školske literature ili iz slobodnog izbora.
Smatram da su obavezne lektire jako dobre za proširenje vokabulara i pomoći pri izražavanju. Knjige koje ja čitam su uglavnom obavezne ali postoji i veći broj knjiga slobodnog izbora koje sam pročitala. Moj omiljeni žanr je za sada ljubavni roman. Definitivno bih preporučila knjigu ,,Španska ljubavna obmana”.
Foto: Privatna arhiva
Milena Marinković navodi da najčešće čita kriminalističke i ljubavne romane.
Čitam, kad god imam slobodnog vremena. Školska lektire su uglavnom veoma dobre knjige, ali neke ne odgovaraju uzrastu za koji su određene. Najčešće čitam knjige koje su slobodan izbor. Preporučujem knjigu “Dzejn Ejr” od Šarlote Bronte. Takođe, i knjige “Sa nama se završava” i njen drugi deo “Sa nama počinje” su odličan izbor.
Foto. privatna arhiva
Ima i onih naših vršnjakinja koje ne stižu da mnogo čitaju, ali se trude da idu u korak sa obaveznom i slobodnom literaturom.
Na žalost ne čitam knjige toliko često, ali kad god imam priliku volim da pročitam dobru knjigu. Obavezne lektire su s razlogom obavezne, trudim se da pročitam to što nam profesor kaže. Iako su mi često zanimljivije knjige koje sama izaberem. Omiljeni žanr mi je misterija, najviše volim Agatu Kristi.
kaže sedamnaestogodišnja T. Đ.
Foto: privatna arhiva
Za Slobodanku Nićić (17) čitanje je velika ljubav i hobi.
Trudim se da čitam što češće, ali s početkom škole to malo teže ide, u proseku pročitam 3 knjige za mesec dana. Mislim da su obavezne knjige skroz u redu i potrebne jer se uvek upoznamo sa nekim dobrim kvalitetnim delom, meni se uglavnom svide. Žao mi je što profesori ili nastavnici ne ukažu deci na tu lepu stranu čitanja i ne potrude se da deca kroz zabavu zavole čitanje već im uglavnom omrznu pa im to bude “dosadno”, ali primetila sam da je došao period kada je čitanje ponovo u modi.
navodi ona i dodaje,
Omiljeni žanrovi su mi trenutno duhovne knjige i klasici, a kada sam bila mladja bili su trileri. Preporučila bih ,,Senka Vetra”-Karlos Ruis Safon, ,,Zločin i Kazna”, ,,Blago cara Radovana”.
Foto: privatna arhiva
Aida Ibro više voli slobodnu literaturu iako redovno i pravovremeno ispunjava i obaveze koje ima u školi.
Čitam knjige, kada god uhvatim sebe da imam slobodno vreme. Iskreno, više volim da čitam knjige po slobodnom izboru nego one koje su obavezne za školu. Topla preporuka za knjigu ,,Girl in pieces”.
Foto: privatna arhiva
Naša poslednja sagovornica ipak smatra da bi školsku literaturu trebalo oplemeniti nekim novijim štivom.
Čitam knjige stalno, sve zavisi od obaveza i koliko imam vremena da im se posvetim. Mislim da bi u sklopu lektira trebalo dodati neke od novih autora koji su popularni kod tinejdžera. Uglavnom čitam knjige koje su slobodan izbor, nešto što vidim na internetu ili što mi drugarice preporuče. Romantična komedija mi je omiljeni žanr. Moja preporuka je “Ponoćna biblioteka”,
kaže N. J. (17).
Foto: privatna arhiva
Iako živimo u brzom svetu u kome je tehnologija, rekla bih, neophodna i koristi se svakodnevno, za knjigu se ipak nađe vremena. Nekada manje, nekada više. Mnogo toga se može naučiti preko interneta, ali za veliki broj tvrdnji ne možemo garantovati da su istinite. Umesto čitanja knjiga često se može pogledati filmovi, ali sigurna sam da bi se mnogi složili sa tim da se knjiga čita sa većim užitkom i konačni utisak je mnogo drugačiji. Nisu nam bez razloga od malena pričali da je knjiga naš najbolji drug.
Ukoliko vam je cilj da se na Kosovu bavite rodnom ravnopravnošću možda vas na tom putu omete mnogo “muško-patrijarhalnih” faktora, ali je sigurnije da će vam prepreka biti nesprovođenje ili delimično sprovođenje Zakona o upotrebi jezika.
Rodno osetljivi jezik, samo je kategorija iznad, te se na Kosovu, nažalost i dalje moramo baviti osnovnim pravima kao što je pravo na upotrebu srpskog jezika koje je garantovano Ustavom Kosova, u Članu 5 gde se navodi: “Službeni jezici u Republici Kosovo su Albanski i Srpski jezik.” I to vam je tako samo na papiru.
Na Kosovu je takođe aktuelan i Zakon o ravnopravnosti polova iz 2015.godine, koji u Članu 7 predviđa postojanje “Agencije za rodnu ravopravnost” koja deluje u okviru “Kancelarije predsednika Vlade”. Međutim, ukoliko se odlučite da posetite sajt istoimene Agencije, prvo ćete shvatiti, da ona zapravo i nije istoimena.
Foto: Screenshot Agencija
U srpskom jeziku ne postoji pravilo da sve reči u jednoj rečenici počinju velikim slovom i to je česta greška prilikom prevoda, ipak ono što više zabrinjava je da se Agencija ne zove onako kako je navedeno u Zakonu za ravnopravnost polova. Na sajtu piše “Agencija za Polnu Ravnopravnost” i umesto Kancelarije premijera reč o “Uredu”.
Ovo je samo jedan mali i gotovo neznatni deo problema, ono što vas čeka kada uđete u rubriku “Vesti” još je gore, u smislu da je veoma teško razumeti šta je napisano. U mnogim vestima su osim problema koji smo već naveli sa nepotrebno velikim slovima, imena gradova na Kosovu nepravilno napisana na srpskom jeziku. Pa su tako Dečani – Dećan, a Klina je recimo Kljina. Međutim vesti su aspolutno zbunjujući nerazumljive. Evo jednog od primera.
Foto: Screenshot Agencije
U gore navedenoj vesti se umesto organizovanja sastanaka, organiziraju sesije. Radionice nose naziv “Polno Integrisanje u EU Inteegrisanje”, za šta bi nam konkretno trebalo veće pojašnjenje. Ovo je, prema navodima Agencije bila inicijalna sesija na kojoj je kako se dalje navodi draftirtana sa polnon senzitivitetom neprestano, kompletirano od UN Women, kaancelarija na Kosovu i finacirano od Evropske Unije.
Cilj radionice u ovom slučaju bio je, kako se navodi, da informiše i da zna praticipaciju sa polnom integrisanjom u procesu integracije u EU i harmonizacija sa Akcionom EU Polnom Planom (GAP II).
Ako za primer uzmemo i vest najnovijeg datuma kao što je ona od 30.oktobra, videćemo slične, a možda i veće nedoumice.
Foto:Screenshot Agencije
U ovoj vesti bez naslova navodi se da je organiziran jednu dnevni trejning zahvaljujući, između ostalih i u saradnji sa Institutem za Javnu Administraciju, uz, kako se takođe navodi, podršku-tehnićku asistenciju. Sledeću rečenicu prenećemo u celosti: “Tokom trejninga su prezentirani fome seksualnong uznemiravanja, politike protiv seksualnog uznemiravanja u organima javne administracije, kreiranje kulture poštovanja u Radnom Mestu, lancu za menađiranje slućaja seksualnog uznemiravajna, idt”, navodi se na sajtu Agencije.
Sve ovo osim što duboko krši pravo na pravilno informisanje, pravo na potpunu i jasnu upotrebu srpskog jezika koji je zvanični na Kosovu, može, zbog velikog broja grešaka, da dovede do posmeha, a tema kojom se Agencija bavi veoma je važna i osetljiva te sebi ne bi smela da dozvoli “luksuz” ovako lošeg prevoda na srpski jezik.
Redakcija sajta Ženski info zbog ovako lošeg prevoda na sajtu Agencije, uputiće žalbu Povereniku za jezike Slaviši Mladenoviću i nadamo se da će se ovakvo stanje uskoro izmeniti u cilju jezički jasnije i iskrenije borbe za rodnu ravnopravnost.
Danas je Sveta Petka, jedna od svetiteljki Srpske pravoslavne crkve koja je, kako kaže predanje, pomagala siromašnima i bolesnima, u narodu je poznata i kao zaštitnica žena. Ali, koje još srpske pravoslavne svetiteljke slavimo, kakvi su bili njihovi životi, šta o njima znamo i koliko ih poznajemo?
Foto: Ikona Svete Petke iz 1905, Wikipedia
Sveta Petka ili Prepodobna mati Paraskeva je bila hrišćanska vizantijska podvižnica iz 11. veka. Dan njenog pomena — Petkovdan, obeležava se 27. oktobra, i šesta je slava po broju svečara u Srbiji. Ime „Petka” je direktan prevod njenog grčkog imena „Παρασκευή”.Rodila se u tadašnjem selu Epivatu, na obali Mramornog mora polovinom 10. veka. Poticala je iz imućne i pobožne porodice.Još kao devojčica, dok je sa majkom odlazila u crkvu, ona je bila veoma pobožna.
Nakon smrti svojih roditelja, željna podvižničkog života, ona je otišla u Carigrad gde se zamonašila u crkvi Svete Sofije i dobila ime “Paraskeva”,a zatim se zaputila u Jordansku pustinju gde je živela strogim asketskim životom. U doba pozne starosti vratila se u svoj rodni grad. Vernici su je sahranili po hrišćanskim običajima, ali ne na gradskom groblju već izdvojeno od drugih.
Kneginja Milica Hrebeljanović, rođena Nemanjić bila je vladarka Srbije, žena srpskog kneza Lazara, srednjovekovna spisateljka i pravoslavna svetiteljka. Njen otac bio je knez Vratko, u narodnoj tradiciji poznatiji kao Jug Bogdan. Milica je rođena oko 1335. godine, a oko 1353. udala se za Lazara Hrebeljanovića. Imali su sedmoro dece. Kad joj je muž 1389. poginuo u Kosovskoj bici, Milica je upravljala narodom i državom, jer su joj sinovi bili još deca.
Foto: Carica Milica, danas u Narodnom muzeju u Kikindi, Vladislav Titelbah, Wikipedia
Kneginja Milica se bavila i diplomatskom delatnošću, 1398. išla je kod sultana Bajazita da zastupa interese svoga sina Stefana. Tom prilikom je, uz pomoć tada već uticajne ćerke, Bajazitove supruge Olivere izdejstvovala prenos moštiju Svete Petke iz Vidina u Beograd. Bavila se i književnošću, poznata su njena dela „Molitva matere” i „Udovstvu mojemu ženik”. Smatra se da su književni dar od nje nasledili ćerka Jelena Balšić i sin despot Stefan. Kada je njen stariji sin Stefan odrastao, postao je vladar, a ona je otišla u manastir Ljubostinju, koji je sama osnovala i u njemu se zamonašila i dobila ime Evgenija. Pred smrt primila je monaški zavet velike shime i dobila novo ime Efrosinija. U manastiru Ljubostinji provela je svoje poslednje dane, tu je preminula 11. novembra 1405. godine. U tom manastiru je i sahranjena.
Prepodobna Anastasija, majka Svetog Save, rođena je 1125. godine. Kao mlada, Ana se udala za velikog srpskog župana Stefana Nemanju. U ranim godinama braka dobili su Vukana i Stefana, a kada je imala skoro 50 godina, na svet je donela Rastka, odnosno Svetog Savu. Pored sinova, imali su i ćerke Jefimiju, Elenu i još jednu ćerku čije ime istorija nije zabeležila.
Foto: Sveta Anastasija, Wikipedia
Ana se, kada je imala 71. godinu, zamonašila i povukla u manastir Presvete Bogorodice u Kuršumliji. Umrla je 22. juna 1200. godine, a sahranjena je u priprati manastira Studenice, gde njene mošti počivaju i danas.
Sveta Jelena Dečanskaje bila sestra Svetog kralja Stefana Dečanskog i žena bugarskog cara Šišmana drugog. Da bi zaratio sa Srbijom Šišman je svoju ženu na silu oterao u jedan manastir u Bugarskoj. Nakon što je on doživeo poraz u sudaru sa srpskom vojskom, Neda (njeno svetovno ime) je oslobođena i došla je u Srbiju, gde se zamonašila pod imenom Jelena. Sahranjena je u dečanskom hramu, gde joj se i danas nalaze njene svete mošti.
Foto: Prepodobna Jelena Drčanska, ikona iz crkvenog kalendara
U Metohiji se nalazi jedna njena zadužbina, manastir Budisavci (kod Kline), koji je građen kad i manastir Dečani, samo je znatno manji. Manastir je metoh Pećke Patrijaršije i preživeo je uništavanje po okončanju rata. U Budisavcima Patrijaršija još uvek ima znatno imanje.
Jelena Anđel bila je srpska kraljica u narodu poznata pod imenom Jelena Anžujska.. Osnovala je prvu žensku školu u tadašnjoj Srbiji.
Foto: Jelena Anžujska , sa sinom Kraljem Milutinom, freska iz manastira Gračanica, Wikipedia
Organizovala je prepisivanje knjiga na dvoru i tako proizvedene knjige je kasnije poklanjala. Takođe, u svom dvoru je imala i čuveno knjigohranilište, to jest biblioteku. Korice su izrađivane kod zlatara u Kotoru. Njen dvor nalazio se u mestu Brnjaci, na severnoj strani planine Mokra gora, četiri kilometra uz Brnjačku reku (oblast gornji Ibar). Tu se nalazila njena čuvena škola gde su siromašnije devojke učile vez i ostale poslove, ali i pismenost i muziku.
Osim dvorca u Brnjaku, Jelena Anžujska imala je i grad Jelač na Rogozni. Kao i drugi Nemanjići zidala je zadužbine. Najpoznatija njena zadužbina je manastir Gradac gde je i sahranjena, kao i crkva svetog Nikole u Skadru gde je zamonašena. Obnavljala je veliki broj svetinja, među njima i manastir Svetih Sergija i Vaha na obalama reke Bojane kod Skadra. Pomagala je puno i katoličke svetinje. (Izvor Wikipedia)
Foto: Sveta Angelina srpska, Hram
Prepodobna Angelina srpska, poznatija u narodu kao Sveta mati Angelina. Kćerka albanskog kneza Arijanita iz elbasanskog kraja, svastika čuvenog kneza Đurađa Kastriotića – Skenderbega i žena srpskog despota Stefana Brankovića, sina Đurađa Brankovića. Sa svojim mužem delila je svu gorčini njegovog života, kako u Srbiji, tako i u izgnanstvu u Albaniji i Italiji.
Svoje sinove Maksima i Jovana vaspitala je u hrišćanskom duhu. Kada joj se muž upokojio, zamonašila se i posvetila molitvi i delima milosrđa, te opravljanju i zidanju crkava i manastira. Narod je naziva “Majka Angelina“. Njene čudotvorne mošti počivaju sa moštima pravednog joj muža Stefana i posvećenih sinova Maksima i Jovana u manastiru Krušedolu. Sveta mati Angelina predala je svoju dušu Gospodu početkom XVI veka.
Jaglika Adžić, svetiteljka je SPC od 2017. godine.
Sveta velikomučenica Zlata Meglenska je rođena u selu Slatini u Meglenskoj oblasti, od siromašnih seoskih roditelja. Sveta Zlata je prema predanju bila pobožna i mudra devojka, i zlatna ne samo po imenu nego i po srcu.
Foto: Sveta Zlata, Wikipedia
Tekst preuzet sa sajta Wikipedia, delimično je preuređen.
Sreda je. Polovina nedelje . Uvek na sredini, niti na početku niti na kraju. Koliko ste se puta u životu osećali kao Sreda, negde između gde je Petak i dalje daleko, a Ponedeljak se davno završio. Šta radimo kada dođe Sreda?
Svi filozofi sveta, verski poglavari i njihove svete knjige i naučnici eonima se trude da nam objasne zašto smo ovde gde jesmo, koja je naša svrha i čemu treba da težimo kako bi je opravdali. I pored svih teorija kojima nas zasipaju, koje podržavamo ili kritikujemo, postoji ona jedna istina, da ćemo se uvek nalaziti negde u sredini. U najranijem dobu imaćemo mnogo vremena ali ne i toliko sposobnosti, kao što će biti u zrelijem dobu,ali će nam faliti vreme. Koliko često čujemo ljude da žale za mladošću, i ne shvatajući koliko srednje ili zrelo doba ima benefita i lepota. U tradiciji i ovom sistemu vrednosti najvažnije je da si mlad, sva ostala doba dolaze kao “kazna” koja mora da se preživi. Ljudi više ne slave rođendane, jer kada zađu u neke tridesete ili četrdesete kao da se nisu ni rodili, samo čekaju da prođe taj ostatak vremena.
Foto ilustracija: Quang Anh Ha Nguyen
Zato je za veliko poštovanje kada se osoba odvaži da u tim tridesetim ili četrdesetim ostvari san koji nije dosanjan u ranoj mladosti. Neki se odvaže da završe fakultet, a neki da upišu nekada i drugi ili treći. Drugi se odvaže da daju otkaz na poslu koji ih ne ispunjava, i započnu svoj biznis koji im daje više uživanja. Treći se odvaže da ostave sve i odu na putovanje oko sveta. A šta si ti , koji ovo čitaš, uradio za sebe dok si u sredini?
Sredina – Sreda je stanje uma u kojem smo zarobljeni između velikih očekivanja i malo rezultata koji nas čine srećnima. Ponovo razmisli, šta si danas uradila da ti bude bolje, i da si srećna što dišeš, budiš se na ovoj planeti ?
Ako ne možeš da se setiš bar jedne stvari, odmah nešto promeni, jer Sreda ne valja kada je stanje uma i duha. Izbori se sa sredinom i prosečnošću koju ti nameće uspavano društvo kojem je takođe neophodna promena, koja će početi danas i to od tebe.
“Pokaži mi da si bio do srpske prestonice bez da mi kažeš da si bio do srpske prestonice”, iskoristićemo trend sa društvenih mreža kako bi vam dočarali najbitnije kulturno dešavanje u Beogradu ove nedelje. 21. oktobra počeo 66. Međunarodni beogradski sajam knjiga.
Naš sajamski izbor ove godine bile su knjige za najmlađe, ali zaista najmlađe, i po koja ozbiljnija za odrasle. Među svim tim knjigama možda smo se najviše obradovali “Malom princu”. Zato vam u čast Sajma i knjiga, u čast dece koja nevino stradaju širom sveta i kojoj ova planeta duguje previše,a daje ništa sem straha, patnje i tuge, u čast sve one dece koja upravo dok ovo pišemo, a vi čitate ostaju bez domova, svojih roditelja, rođaka… U čast sve dece sveta, koja nisu zaslužila ovakav početak života… U njihovu čast ostavljamo citate iz pravog “litararnog dragulja punog čarolije”, knjige Antoana de Sent-Egziperija.
Foto: Mali princ, Ženski info
“Mali princ je knjiga za male i velike. Napisana je poput bajke… ali je knjiga i o stvarnom svetu, o čoveku njegovim zabludama i grehovima, o nevinosti u otkrivanju najdubljih i najdragocenijih vrednosti postojanja”- Vulkan.
—————————————————
Foto: Mali Princ, Ženski info
“Živeću na jednoj od zvezda i smejaću se na njoj. Tada će kada pogledaš nebo noću izgledati kao da se sve zvezde na nebu smeju. I samo ti ćeš imati zvezde koje se smeju.”
“Ruža nije želela da je vidi kako plače, bila je to jedna vrlo ponosna ruža.”
“Oni će te uvek voleti?”/”Ne”, rekla je ruža ,”jednog dana ću ja uvenuti i onda će svi da prestanu da mi se dive”./ “To je baš čudno”, rekao je Mali princ, “da si ti moja ruža, ja bih tebe voleo i tada!”
“Jedan čovek samo svojim srcem dobro vidi. Suština se ne može sagledati očima. Treba tražiti srcem!”
“Sve su odrasle osobe nekad bile deca – Ali se malo njih toga seća.”
“Mnogo je teže suditi samom sebi nego drugima. Pravi su mudrac ukoliko uspeš sebi dobro suditi.”
Foto: Mali princ, Ženski info
Prema mišljenju mnogih ovo je jedna od najvažnijih poruka knjige Mali princ. Mi ćemo se složiti, a vi odite do Sajma, pronađite svoj primerak i odaberite poruku koja je vama najvažnija.
Odraslima recite: “Dokaz da je Mali Princ postojao je to što je on bio divan, to što se iskreno smejao i što je želeo ovcu. Kad čovek želi ovcu, to je dokaz da postoji”. Oni će slegnuti ramenima i smatrati vas detetom! Međutim, ako im kažete: “Planeta sa kojeg je došao je Asteroid B612″ – biće zadovoljni i neće vam više dosađivati pitanjima. Takvi su oni, ali valja se zato ljutiti na njih. Deca moraju mnogo toga da praštaju odraslima.”
Napomena: Citirani paragrafi i rečenice preuzeti su iz knjige Mali princ.
ŽENSKI INFO 