Category: Čitamo ženski

Piše: Marina Milentijević

Radikalni feminizam: odakle kreće i zašto je „radikalan“?

Radikalni feminizam nastaje krajem šezdesetih, u okviru drugog talasa feminizma, pre svega u SAD i Velikoj Britaniji.  Nastaje u atmosferi studentskih pobuna, antiratnih protesta i borbi za građanska prava. Žene su bile deo tih pokreta, ali su vrlo brzo shvatile jednu neprijatnu istinu: i u revolucionarnim krugovima i dalje kuvaju kafe, kucaju saopštenja i trpe seksizam. Drugim rečima, čak i kada se boriš protiv kapitalizma ili rata, patrijarhat ostaje netaknut.

Tada nastaje radikalni feminizam. „Radikalno“, kako ga neki tumače pojavom određenih nesrećnih stranaka i političara, ovde ne znači histerično ili ekstremno, nego da ide do korena (lat. radix) problema. A koren je, ispostaviće se, patrijarhat – sistemska, istorijska i duboko normalizovana dominacija muškaraca nad ženama. Nije problem samo u tome što žene nemaju ista prava; problem je u tome što su čitave institucije – porodica, brak, seksualnost, kultura – oblikovane tako da tu dominaciju održavaju.

Osvrnućemo se na temelje tog razmišljanja, odnosno tri knjige napisane sedamdesetih godina prošlog veka koje će postati stubovi radikalnog feminizma:

Sexual Politics (Kejt Milet), The Dialectic of Sex (Šulamit Fajerston) i Against Our Will (Suzan Braunmiler).

Svaka od njih udara u drugačiji deo sistema, ali sve zajedno grade jednu prilično uznemirujuću sliku.

Seks kao politika: Zanimljivo je da mnoge žene uopšte ne doživljavaju sebe kao diskriminisane; teško da postoji bolji dokaz koliko je njihovo uslovljavanje duboko

U Sexual Politics, Kejt Milet tvrdi nešto što danas deluje skoro očigledno, ali je tada bilo revolucionarno: objašnjava da su odnosi između muškaraca i žena politički odnosi moći. Seks nije samo intimna stvar, brak nije samo romansa, književnost nije samo umetnost. Sve to prenosi i normalizuje hijerarhiju.

Milet analizira dela poznatih muških pisaca i pokazuje kako su ženski likovi često pasivni, podređeni, svedeni na telo ili inspiraciju za muški razvoj. Muškarac je subjekat, žena je objekat. I to se predstavlja kao prirodno, strastveno, čak sudbinski. Tu leži snaga patrijarhata – ne u otvorenoj represiji, nego u tome što izgleda normalno.

Njena ključna ideja je da je patrijarhat politički sistem. Kao i svaki sistem, on ima svoju ideologiju, svoje mitove i svoje institucije. Ako želimo promenu, ne možemo stati na zakonskoj ravnopravnosti. Moramo rasklopiti same narative o muškosti i ženskosti.

Milet piše oštro, ali argumentovano. Ona ne viče – ona secira. I to seciranje boli, jer pokazuje koliko su duboko nejednakosti upakovane u svaki sloj društva, a posebno u ono što zovemo „ljubav“ i „strast“.

Biologija kao sudbina – ili kao teren borbe: Ako se žene razlikuju samo po površnim fizičkim osobinama, muškarci deluju individualniji i nezamenljiviji nego što zaista jesu

Ako je Milet razotkrila kulturne obrasce, Šulamit Fajerston u The Dialectic of Sex ide još dalje i pita: a šta je sa biologijom?

Fajerston tvrdi da je osnovna društvena podela zapravo polna klasa – muškarci i žene, i da je ta podela ukorenjena u reprodukciji. Žene su te koje zatrudne, rađaju i fizički su vezane za brigu o deci. Kroz istoriju, ta biološka činjenica pretvorena je u društvenu sudbinu. Iz nje su proizašle ekonomska zavisnost, zatvaranje u privatnu sferu i mit o „prirodnoj“ ženskoj ulozi.

Ona kombinuje marksizam i psihoanalizu i tvrdi da porodica funkcioniše kao mini-diktatura: otac ima autoritet, majka je posrednica, deca su potčinjena. Tu se reprodukuju obrasci moći koji se kasnije prenose na čitavo društvo.

Fajerston ne predlaže sitne reforme. Ona zamišlja svet u kom bi tehnologija oslobodila žene biološkog tereta reprodukcije – veštačke materice, kolektivno roditeljstvo, raspad tradicionalne porodice. To zvuči utopijski, laički čak i radikalno, ali poenta je jasna: ako se biologija koristi kao izgovor za potčinjenost, onda je moramo politički preispitati.

Njena knjiga je vizionarska, provokativna i hrabro spekulativna. Ona ne moli za ravnopravnost – ona nudi  potpuno drugačiji svet.

Strah kao društveni mehanizam: (Silovanje je) ništa više i ništa manje od svesnog procesa zastrašivanja, kojim svi muškarci drže sve žene u stanju straha

Suzan Braunmiler u Against Our Will fokus stavlja na silovanje i menja način na koji ga društvo razume. Umesto da ga posmatra kao izolovani čin „bolesnog pojedinca“, ona ga vidi kao instrument kontrole.

Njena teza je brutalna: sama mogućnost silovanja drži žene u stanju opreza i straha. Nije potrebno da svaka žena doživi nasilje; dovoljno je da zna da je ono moguće. Taj strah oblikuje svakodnevne odluke – kuda ideš, kako se oblačiš, koliko si oprezna. Strah postaje nevidljiva granica slobode.

Braunmiler analizira istoriju ratova, sudsku praksu i društvene stavove, pokazujući kako su silovanja često minimizovana ili opravdavana. Žrtve su ispitivane, sumnjičene, okrivljavane. Time sistem poručuje: odgovornost je na tebi.

Ova knjiga je imala ogroman uticaj na promene zakona i na razvoj feminističkih kriznih centara. Ali još važnije, promenila je jezik. Silovanje više nije bilo sramota žene ili akt nenormalnog muškarca, nego pitanje moći i društvene strukture.

Zajednička oštrica

Ono što povezuje ove tri knjige jeste insistiranje da je privatno političko. Spavaća soba, porodica, seksualna želja, strah – sve su to tereni na kojima se odvija politika moći.

Radikalni feminizam sedamdesetih nije bio zainteresovan za kozmetičke promene. On je rasklapao temelje. Neke ideje su danas osporavane, neke su preoblikovane, ali teško je poreći njihov uticaj. One su naterale društvo da postavi neprijatna pitanja:

Da li je ono što smatramo prirodnim zapravo društveno oblikovano?

Da li je ljubav ravnopravna?

Koliko je strah ugrađen u žensko iskustvo?

Piše: Tamara Tomanović

I u ovoj novoj godini nastavljamo da se družimo sa posebnim knjigama, a naša Tamara Tomanović, glumica Prištinskog narodnog pozorišta nastavlja da vam preporučuje svoje favorite.

U ovom periodu, baš oko praznika svodimo račune, sumiramo staru godinu, donosimo odluke, okrećemo se sebi, porodici.

Meni je ovaj mesec divan, jer se prepustim šarenilu, i mislima da je sve moguće. Da je dovoljno da verujemo da čuda postoje. Okitim jelku, slušam lepu muziku, kuvam vino, čajeve, gledam filmove na Divi i čitam laganiju literaturu.

Malo da se opusti mozak i ulepša duša.

Dve praznične knjige su moj favorit, “Božićna knjižara” i “Zamisli želju za Božić”.

Skuvajte čaj ili kafu, ušuškajte se, upalite lampice i krenite u avanturu. Nećete se pokajati…

“Božićna knjižara” je baš za knjigoljupce, jer je u središtu priče jedna divna, stara knjižara u Edinburgu, koju treba sačuvati i vratiti je u život.

U knjizi “Zamisli želju za Božić” ima toliko divnih jela i poslastica, da sam sve vreme želela da i sama isprobam sve te recepte. I naravno da je glavni pokretač – ljubav, kao i uvek, ljubav je inspiracija, pokreće glavne junakinje, stavlja ih na iskušenja, i na kraju kao što pomogne glavnim junacima, tako će i nama ugrejati srca i dušu.

Prepustite se, zamislite želju, i verujte… Ovo je doba godine kada se želje ostvaruju.

I kao što Bulgakov kaže: ” A čarolija, zna se, kad jednom započne, ništa je više ne može zaustaviti.”

 Srećne praznike želi vam vasa Tamara.

Piše: Tamara Tomanović, glumica

“Nasilje nad ženama univerzalno je i staro koliko i sama civilizacija. Kada se govori o ljudskim pravima, u suštini se govori o pravima muškaraca. Ako je neki muškarac pretučen i lišen slobode, to se naziva mučenjem. Ako isto to trpi jedna žena, to se naziva porodičnim nasiljem i u većini sveta smatra se privatnom stvari….”

Ovo je samo mali deo iz knjige Isabel Aljende ” Žene srca mog”.

Ova fantastična žena, čileansko-američka književnica rođena je 1942. godine u Peruu.

U centru opusa Isabel Aljende nalazi se tema ženske sudbine, različitih mikroistorija u kojima se literarnim sredstvima istražuje uticaj velikih događaja i mitova na pojedinačne, intimne sudbine.

Isabel još piše:

” Biti žena znači živeti u strahu. Svaka žena u svom DNK nosi utisnut strah od muškaraca.”

Takođe se pita:

” Odakle potiče ta eksplozivna mešavina željenu mržnje prema ženama? Zašto se ta agresija i nasilje ne smatraju pitanjem narušivanja građanskih i ljudskih prava? Zašto svi o tome ćute? “

Čitajte ovu knjigu i svakog dana zagrlite tu ženu u sebi, negujte je i volite je!

Jelena Popović iz Štrpca i Ivana Živić iz Gračanice napisale su pesme kojima izražavaju duboku tugu i žalost zbog smrti Marije Živković koju je ubio suprug u Donjoj Gušterici.

Ne pominji Mariju!!

Ako te pitaju za Mariju, pogni glavu
Nema je više a želela je da živi
Njen se košmar pretvorio u javu
Nisi se mešao “jer tvoje nije” -zato te krivim!

A mogo si samo da pridješ i njene muke shvatiš
Da deci njenoj sacuvaš majku
Mogao si -da pitaš da do nje svratiš
Znao si ,ali si nemo gledao si u prikrajku.

Ako te pitaju za Mariju, nemaš prava da zboriš
Nisi prišao kada je bilo vreme
Nema je više, kasno je sada da govoriš
Kada si mogao “nisi hteo probleme”.

Ne pominji Mariju, jer nisi ẓ̌eleo da je spasiš
Ne pominji majku čije jauke nisi hteo da čuješ
Nisi dostojan ni na večni počinak da je pratiš
Ne dolazi, kasno je sada da tuguješ.

Oprosti Marija, ne dam tvoje ime
Ne dam tvoju skromnost i tihovanje
Sigurno bi i ti i ona rekla: „Ne pominji me“
Kada si mogao nisi i nemaš zato opravdanje!!

Jelena Stojan Popović

Dvanaest godina radila sam kao profesorka srpskog jezika i književnosti. Majka sam jedne
divne devojčice koja je najveći pokretač u borbi za egzistenciju i stvaranje na Kosovu
gde živim.”

Iz vidjenja sam te poznavala Marija,

mada,to sada i bitno nije,

mnogo je pitanja u mojoj glavi,

a malo odgovora, koje samo tvoja istina krije.

Žao mi je ,

iskreno saosećam sa tobom,

žao mi je zbog svega što si doživela

I iskreno mi je žao Marija što nisi preživela.

Možda, da si nekom rekla,

možda, da si potražila spas ,

možda,bi neko imao rešenje za tebe,

možda, da si nekom pustila glas…

Ti si sada na sigurnom mestu, bezbedna si,

Gospod je s tobom i pružiće ti utehu,

kao što na ovom svetu na žalost niko nije!

I o deci ti razmižljam Marija, da li su prisutna bila,

da li su gledali šta ti otac njihov radi

ili su skrivali poglede,

dok tebi pretpostavljam dusa ,,civil,,!

Bolje da nisu Marija,

da im ne ostane trauma,

ali pitam se šta će im iko reći kada pitaju :,,Gde nam je mama,,?!

Tebe je deci ,,uzeo,,,

svekrvi snahu,

sebi je sam presudio,

a nekome sestru i ćerku!

Ivana Živić

“Uče nas da je porodica svetinja ,jeste, ali i naši zivoti jesu  i naše zdravlje!”

Redakcija Ženskog infoa poziva sve žene, devojke, ali i ostale sugrađane da ukoliko su na ovaj način ili u drugom formatu, prozi ili slici predstavili emocije o ovoj strašnoj tragediji koja je zadesila Mariju, da budu slobodni i svoja dela sa fotografijom i biografijom pošalju na adresu zenskiinfo@gmail.com .

Preporučuje: Tamara Tomanović, glumica

Ovog puta odabrala sam da vam preporučim roman “Zid tajni” spisateljice Ljiljane Šarac jer prati priču dve sjajne žene koje mogu svima nama da budu inspiracija i podstrek. Za mene su one prave feministkinje.

Roman počinje tako što jedna od junakinja, Lidija koja je bolovala od karcinoma dojke, u najtežem životnom periodu kada su je lomila razna iskušenja pronalazi dnevnik princeze Jelene Karađorđević i kreće na put otkrivanja njenog života, pošto u istoriji nema mnogo podataka o njoj i njenom životu, a istovremeno kreće u neki nov život, s nadom da će sve biti dobro.

Jelena je čista inspiracija, čitajući o njoj i njenom životu od malena pa sve do njene smrti, i sama sam rešila da promenim neke stvari u svom životu. Prosto sam se zaljubila u prirodu ove veličanstvene, hrabre, jake a opet nežne žene. Ljiljana maestralno prepliće sudbine ovih divnih žena i vodi nas na put otkrivanja istine što ovih junakinja, što sebe samih, jer nakon čitanja ovog romana niko ne može ostati ravnodušan.

Lidija će nas naučiti da je preventiva zdravlja najvažnija, i da uvek postoji nada da se život promeni na bolje. Da to nije lak životni put, ali da je delotvoran, i da zaista posle kiše uvek dođe sunce.

Jelena će nas naučiti da je ljubav prema sebi, porodici, domovini, ono što treba da nas pokreće i da nas tera napred. Da ne zaboravimo ko smo i šta smo, i da se držimo svojih korena i tradicije. Da se borimo radi očuvanja identiteta. Da pomažemo kada smo u prilici i da volimo sve ljude oko sebe.

Nadam se da će se ova knjiga što pre naći na vašim listama, od srca vam je preporučujem.

Vaša Tamara

Ovo nije samo “još jedan planer” u moru mnogih na koji možete naići, poseban je jer će u vama probuditi davno zapostavljenu devojčicu sa velikim snovima i nadama.

Ovaj novi, Ženski letnji planer namenjen je svim devojakama, ženama i devojčicama koje pre svega ohrabrujemo da se posvete sebi i svojim postignućima, svojom ličnom razvoju i sreći.

Ženski letnji planer ima mnogo novina, koje se pre svega odnose na to da ne samo da možete da organizujete već i da zapišete svoje najlepše uspemen leta koje je pred nama.

Planer je četvoromesečni obuhvata jun, jul, avgust i septembar. Sa posebnim delovima gde ćete moći da zapišete svoje ideje, ciljeve, postignuća, planove.

Novi, letnji, razigrani ali prepoznatljiv dizajn tu je kako bi vam dodatno probudio maštu i lepe misli.

Uživajte ovog leta.

View this post on Instagram

A post shared by Milica Stojanović Kostić (@lady_stojanovic_kostic)

Preporučuje: Tamara Tomanović, glumica

“Daljine” knjiga Magde Sabo je roman zbog kojeg sam plakala kao kiša, a znate da je zdravo plakati, ne treba potiskivati i držati u sebi.

Glavna junakinja ovog romana Iza upravo to radi, sputava sebe, svoje emocije, ne dopušta da je boli.

Ovo je jedna porodična priča. Priča o majci i ćerki koje moraju da nastave dalje sa životom posle smrti muža i oca.

Nerazumevanje, neslaganje, iskupljenje, prihvatanje deo je onoga što ćete pronaći u ovoj knjizi.

A da ćete plakati i da će vas isceliti, ubeđena sam da hoće.

Vaša Tamara

O spisateljici

Turbulentne 1949. vest da je dobila prestižnu Baumgartenovu nagradu zatekla ju je na radnom mestu službenice Ministarstva vera i obrazovanja, da bi joj još istog dana, zajedno s vešću da joj je nagrada oduzeta, bio uručen i otkaz. Kao neprijateljski (klasni) element, bila je osuđena na silencijum i nije smela ništa da objavljuje sve do 1958, kada se okreće pisanju proze.Dela Magde Sabo prevedena su na više od 40 jezika, a za svoj rad dobila je brojna važna nacionalna i međunarodna književna priznanja među kojima se izdvajaju nagrada Atila Jožef, Košut, prestižna francuska književna nagrada Femina za strani roman i Cévannes za evropski roman. Sabova je doživela i druge velike počasti: postala je počasna građanka Debrecina i Budimpešte, izabrana je za članicu Evropske akademije za nauku, a čak četiri njena romana, uključujući i Daljine, našla su se među sto najvažnijih mađarskih romana svih vremena. Nekoliko romana Magde Sabo pretočeno je u filmove.

(Izvor informacija o biografiji Magde Sabo : knjizara.com )

Piše: Tamara Tomanović, glumica

,,Moj tata kaže da je rat velika podvala. Političari su plaćeni da ratove sprečavaju, generali da ih vode, a pare se primaju iz iste kase. Rat je golema glupost, ali šta se može kad su ljudi glupostima skloni. Rat je požar, očas bukne, a zdravo teško se gasi. Političari koji požare raspiruju, ograničeni su u znanju, ali su uobraženi u svom neznanju .”

“Semper idem”, Đorđe Lebović

Kada bi me pitali koju bih knjigu volela da čitam kao da je prvi put, to bi bila “Semper idem”, Đorđa Lebovića.

Tako bih volela da je čitam iznova i iznova kao da je prvi put. Da ponovo upoznam dečaka koji nam pripoveda priču na najlepši mogući način. Jedna ovako teška, razorna i bolna priča se samo tako može ispričati. Dečijim nevinim ustima, može se videti dečijim očima koje ne žele da vide zlo, čuti dečijim ušima koje žele čuti samo najlepšu muziku.

Namerno vam neću reći koja je radnja, želim da sami uplovite u Lebovićev svet, da prošetate najlepšim ulicama Sombora, da pijete čaj u najlepšim salonskim stanovima, da shvatite koliko je lepo voleti život onako kako ga dete voli.

Da shvatite kako je to kada jedna osoba izađe iz pakla zvanog Aušvic, ali taj pakao nastavi da nosi u sebi.

Mogla bih satima da vam pišem i pričam o ovoj knjizi, ali to nije to, želim da je doživite na vaš način.

Za mene je ona ljubav.

,,Večnost neće ništa sačuvati sem ljubavi, zato što je ona nalik na nju”.

Naša poznata glumica Tamara Tomanović i ove vam nedelje preporučuje štivo po njenom izboru. Ovoga puta to je knjiga “Molim te pazi na mamu” autorke Kjung – Suk Šin.

“Emotivna, bolna, realna, napisana divnim stilom ovu knjigu ćete zavoleti od prve rečenice.

Iz perspektive kćerke, muža, sina ali i same So-njo razotkrivamo složenost međuljudskih odnosa, i upoznajemo ženu koja je sve svoje želje, htenja, čežnje stavila po strani, i čitav svoj život posvetila deci. Ova knjiga nas uči da se posvetimo dragim osobama, da ih ne zapostavljamo, da ne mislimo da će biti vremena, jer nekada život može da se promeni za sekund.

Budi u nama kajanje, opominje nas da naše najdraže ne uzimamo zdravo za gotovo, i može nas uzdrmati do srži.”

Preporuku napisala: Tamara Tomanović, glumica