Prema zvaničnim podacima sa sajta Ministarstva pravde Kosova od januara do septembra ove godine ubijena je jedna žena, a Kosovskoj policiji prijavljeno je ukupno 2152 slučaja nasilja u porodici.
Prema podacima dostupnim javnosti na ovom sajtu, nalazi se i to da je do septembra zabeležena “jedna žrtva u porodičnom nasilju” – žena.
Žrtva nasilja u porodici – md.rks-gov.net
Prema podacima objavljenim na ovom sajtu najveći broj slučajeva nasilja u porodici njih 729 prijavljeno je u regionu Priština.
U Peći je prijavljeno 275, Prizrenu 262, Gnjilanu 244, Mitrovici 227, Đakovici 217 i u Uroševcu 198 slučajeva porodičnog nasilja.
Broj prijavljenih slučajeva nasilja na Kosovu po regionima – izvor md.rks-gov.net
Od ukupnog broja prijavljenih slučajeva, policiji se obratilo 1570 žena. Na statističkom prikazu možete pogledati i kako je ovaj broj raspoređen po regionima na Kosovu.
Žrtve nasilja kategorizovane prema polu – izvor md.rks-gov.net
Počinitelji su u 1983 slučaja bili muškarci.
Broj počinitelja prema polu – izvor md.rks-gov.net
Počinitelji porodičnog nasilja su u većem broju slučajeva bili starosne dobi od 20 d0 50 godina, detaljnije pogledajte na statističkom prikazu.
Počinioci porodičnog nasilja prema starosnoj dobi – izvor md.rks-gov.net
Što se etničke pripadnosti tiče najveći broj slučajeva prijavljen je od strane albanske zajednice, njih 1828. Dok je u srpskoj zajednici bio 71 slučaj prijavljen policiji.
Žrtve porodičnog nasilja po nacionalnosti – izvor md.rks-gov.net
Najveći broj žrtava porodičnog nasilja kategorizovanog prema starosnoj dobi bilo je u populaciji u rasponu od 20 do 40 godina.
Žrtve porodičnog nasilja prema starosnoj dobi – izvor md.rks-gov.net
Hitne privremene mere za zaštitu žrtava izrečene su u najvećem broju u regionu Mitrovica, njih 45 od ukupno 227 prijavljenih slučajeva. Dok je u regionu Priština izrečeno svega 7, od ukupno prijavljenih 729 slučajeva nasilja.
Broj izrečenih mera za hitnu privremenu zaštitu – izvor md.rks-gov.net
U skloništima za žrtve nasilja 110 žena i 139 dece
Prema podacima koji se takođe mogu naći na sajtu Ministarstva u skloništima za žene i decu žrtve nasilja (poznatije kao Sigurne kuće) na Kosovu od početka godine do septembra boravilo je ili boravi 110 žena i 139 dece.
Najveći broj dece boravi u Skloništu u Prizrenu, a najveći broj žena u Prištini.
Broj žena i dece u skloništima na Kosovu – izvor md.rks-gov.net
Trenutno se u Skloništu za žene i decu žrtve nasilja u Novom Brdu nalazi ukupno 15 osoba od čega šest žena i devetoro dece. Od ovog broja tek sedmoro je iz policijske evidencije, dok su ostale osobe samoinicijativno ili na nečiju preporuku došle u Sklonište , saopšteno nam je iz ovog Skloništa nakon poslatog upita.
Direktorka NVO Pravo na pravo Milica Stojanović Kostić u javnoj izjavi o transparentnosti navodi da će ova organizacija za vreme tranjaja izbornog procesa privremeno obustaviti sve aktivnosti. Izjavu prenosimo u celosti:
Javna izjava o transparentnosti i razdvajanju uloga
Kao direktorka nevladine organizacije posvećene unapređenju prava žena i kandidatkinja za odbornicu u lokalnoj skupštini Gračanice, želim da javno i odgovorno podelim sledeće:
Milica Stojanović Kostić
Moja kandidatura je lična odluka, proistekla iz prethodnog rada sa ženama, majkama i građanima koji žele konkretnu promenu. Ne predstavlja stav ili aktivnost organizacije koju vodim.
Tokom trajanja izbornog procesa, organizacija će privremeno obustaviti sve javne aktivnosti, kako bi se očuvala njena neutralnost i integritet.
Ukoliko budem izabrana za odbornicu, Skupština NVO Pravo na pravo izabraće novu direktorku organizacije, koja će preuzeti vođenje u skladu sa statutom i vrednostima koje organizacija zastupa. Time želim da obezbedim jasno razdvajanje između javne funkcije i civilnog sektora.
Moja vizija odbornice temelji se na vrednostima koje već živim — etičko liderstvo, podrška ženama, inkluzivnost i odgovornost prema zajednici. Ako budem izabrana, nastaviću da se zalažem za sistemske promene koje će poboljšati život svih građana, posebno žena, majki i porodica.
Ova izjava je moj lični zalog javnosti — da politika može biti čista, iskrena i vođena iskustvom iz stvarnog života.
Milica Stojanović Kostić Kandidatkinja za odbornicu u lokalnoj skupštini Gračanice Direktorka NVO Pravo na pravo
U tradicionalno patrijarhalnim porodicama žene obavljaju gotovo sve poslove u kući, ali i van nje. Primese moderne porodice donele su joj nove uloge, obaveze i očekivanja, a tradicionalne uloge su se zadržale, te je tranzitni period dodatno opteretio savremene žene.
Nevidljivi i neplaćeni poslovi koje žena svakodnevno obavlja, predstavljaju nešto što se podrazumeva, bez čega se ne može održati domaćinstvo a opet počiva u većini slučajeva, čak i danas, na ledjima isključivo žena. Potpuno licemerno, ali i kao utešno provlačilo se vekovima da žena , majka to treba da radi jer “voli svoju porodicu”, a za uzvrat ne treba da traži ništa sem zdravlja i dobrostanja svojih najbližih. Ovaj koncept duboko je pogrešan, jer opterećenje koja žena nosi na svim nivoima godinama se samo uvećavalo. Postavlja se logično pitanje: gde je tu ona! To pitanje u patrijarhalnim porodicama predstavljalo se kao sebično i “grešno”, ali nije važilo za ostalo članove domaćinstva.
Koncept uloga koji i danas postoji zasniva se na svemu onome što je ženama nametnuto kao obaveza iako mnoge od tih uloga jednako dobro mogu da obavljaju i muškarci. Ipak, retki su primeri kada porodice funkcionišu kao tim, a ne kao pružaoci usluga i “svi drugi”.
Ako samo postavimo stvari drugačije, te zamislimo da je na pozicijama moći jednako bila i žena u istoriji sveta, verovatno bi sve bilo oblikovano uključujući i njene potrebe, te hajde da vidimo kako bi izgledao život žene, majke u domaćinstvu da se njen trud i rad jednako ceni kao da je muški.
Koji su poslovi koje žena svakodnevno obavlja i koliko bi koštalo da je sistem napravljen da ceni i vrednuje njihov rad u domaćinstvu:
Cena usluge kuvarice ili keteringa po satu: 5 € – 7 €
Vreme dnevno: 2 sata
Mesečno: 60 sati
Vrednost mesečno:
Niže: 300 €
Više: 420 €
Briga o deci (0–7 godina)
Uključuje: hranjenje, presvlačenje, uspavljivanje, igranje, obrazovno vođenje, lekarske kontrole itd.
Cena dadilje po satu u Prištini (prosek): 3 € – 6 €
Vreme dnevno: 4 sata (mada realno ide i do 6+)
Mesečno: 120 sati
Vrednost mesečno:
Niže: 360 €
Više: 720 €
Kupovina, logistika, administracija
Uključuje: odlazak u prodavnicu, apoteku, plaćanje računa, komunikacija sa institucijama, zakazivanja, pisma, dokumenti.
Cena asistentskih usluga ili „personal assistant“: ~5 € – 10 €/h
Vreme dnevno: 1 sat
Mesečno: 30 sati
Vrednost mesečno:
Niže: 150 €
Više: 300 €
Emocionalni rad i porodična podrška
Uključuje: posredovanje u konfliktima, slušanje, briga o raspoloženju članova porodice, vođenje porodičnih odnosa.
Ovo tržište uglavnom ne prepoznaje direktno, ali po analogiji sa psihoterapeutima / savetnicima (40 € – 80 €/h), ovaj rad bi bio najskuplji da se naplaćuje.
Vrednovanje simbolično: 1 sat dnevno × 30 dana = 30 sati
Mesečna vrednost (ako se simbolično uzme 10 €/h): 300 €
Uzimajući u obzir samo ove parametre, a na osnovu cena koje se mogu naći na tržištu, tačnije vodjeni cenama za usluge u Prištini dolazimo do sledeće računice:
Godišnje:
Niža procena: ~16.884 €
Viša procena: ~26.280 €
ŠTA NAM OVO GOVORI
Iako mnogo poslova nije uzeto u obzir, posebno ukoliko se žena brine i o starijim članovima porodice, zdravstvene usluge koje pruža svojoj deci i ostalima kada o njima brine kada su trenutno ili trajno bolesni, ukoliko doji, ali i radi van kuće, u bašti, polju ako je u pitanju žena sa sela, priprema zimnice, i još nebrojeno puno poslova, ovo nam pokazuje koliko se sav teret koji žena u domaćinstvu nosi, ne ceni.
Primarni cilj ove računice je da bude upozorenje muškarcima, da prvo: većina njih ne bi mogla da plati za ovaj dobrotvorni rad koji žena obavlja u kući, a drugo većina njih zaradjuje duplo ili mnogo manje na poslu kojim se bavi.
Zato je jako važno osvestiti koliko je velika i značajna uloga žena u društvu, a koliko je malo društvo ceni, pa čak i kada obavlja “samo” kućne poslove.
Ukoliko na sve to dodamo da žena ima i posao van kuće jasno je da žena svojim finansijskim doprinosom nadmašuje svakog prosečnog muškarca posebno u ovom delu Balkana.
TIMSKI RAD
Koncept savremene porodice protiv kojeg se najviše bore oni koji ga verovatno najmanje razumeju ili se boje odgovornosti, zasniva se na timskom radu. To podrazumeva da svi članovi porodice jednako gledaju na domaćinstvo, te jednako obavljaju kućne poslove. Taj koncept pre svega podrazumeva da je svim članovima porodice jednako stalo da oni drugi budu dobro, a ne kao ranije da svi budu dobro sem NJE.
Drage žene, sledeći put kad se neko usudi da umanjuje vaš doprinos društvu, a posebno ako se radi o suprugu, dostavi te mu račun za obavljene poslova u kući, koje bi, da nije vas, ili morao da plati ili da sam uradi. Javite mi reakcije!
Iako svakih deset minuta u svetu biva ubijena jedna žena ili devojčica mnogi sistemi, pa tako i kosovski i dalje ne prepoznaje femicid kao posebno krivično kažnjivu kategoriju. Dok čekamo najvaljivani Nacrt zakona o femicidu , Srpkinje i Albanke iz civilnog sektora su uz podršku NVO Casa, na dva Foruma održana u Barabar centru u Prištini, došle do zajeničkih preporuka institucijam u cilju sprečavanja femicida.
Svaka se ženska osoba svuda na svetu i dalje rađa sa jednim jedinim identitetom, nezavisno od toga kako se zove i preziva, da li se krsti, klanja ili je ateista, kojim jezikom govori i kako god da je opredeljena. Taj identitet i dalje je najviše određuje, a to je pol, ženski pol. Zato ovo pitanje, kao i sva druga vezana za prava žena jednako dotiču pripadnice svih naroda i konfesija. Čini se i da se upravo zbog toga veliki broj žena i odazvao pozivu za učešće na Forumu o mehanizmima u sprečavanju femicida.
Prvi Forum održan je 20.marta, a prisustvovalo mu je oko 30 predstavnica i predstavnika nevladinih organizacija, ali i institucija. Cilj je bio prepoznati i predstaviti sve insitucijalne i društvene poteškoće u sprečavanju femicida. Nakon dvočasovnog razgovora, prestavljanja problema, prepreka, traženja rešenja, atmosfera na Forumu odisala je potrebom da se stvari menjaju na bolje, i da se udruženo deluje. Snaga prisutnih žena ogledala se u njihovoj ozbiljnosti, podrobnosti i preciznosti sa kojom su iznosile konkretne probleme prilikom prijave nasilja, do najgorih ishoda.
Sa prvog Foruma o mehanizmima u sprečavanju femicida / Foto NVO Casa
Nakon Foruma, pristupilo se pisanju preporuka, na osnovu prethodno dobijenih informacija i mišljenja. Harmonizovani set preporuka predstavljen je na srpkom i albanskom jeziku, a dostupan je i na engleskom jeziku.
Ključne preporuke
1. Obrazovanje žena – Pravno osnaživanje
Na forumu je posebno istaknuta potreba za obrazovanjem žena, naročito žena iz srpske zajednice, o pravima koja im zakonski pripadaju. Mnoge žene se suočavaju sa teškoćama u razumevanju zakonskih odredbi, budući da su zakoni često loše prevedeni, a javni mediji retko, ako ikada, pružaju informacije o njihovim pravima na jeziku koji razumeju. Zbog toga je neophodno uložiti dodatne napore u organizovanje edukativnih programa na terenu u svim opštinama. Direktan pristup ženama predstavlja jedini način za postizanje opipljivih rezultata i stvaranje sigurnijeg društva za njih.Pravno osnaživanje žena mora biti prioritet kako za centralne, tako i za lokalne institucije i mora biti obavezno predviđeno u njihovim budžetima.
2. Objavljivanje presuda i transparentna suđenja
Za javnost je od ključne važnosti da ima uvid u tok i ishod sudskih postupaka u slučajevima femicida. Takva praksa prvenstveno pokazuje posvećenost sudova obezbeđivanju pravde, a istovremeno omogućava medijima da prate slučajeve, što značajno utiče na podizanje kolektivne svesti u društvu.
3. Obuka policijskih službenika
Na forumu su izneti različiti stavovi u vezi sa postupanjem policijskih službenika u slučajevima porodičnog i rodno zasnovanog nasilja. Iako se može reći da policijski službenici postupaju u skladu sa Zakonom o policiji, Ministarstvo unutrašnjih poslova trebalo bi da uloži dodatne napore u organizovanje obuka o pravilnom postupanju sa žrtvama nasilja.
4. Veće uključivanje centara za socijalni rad
Neophodno je obezbediti veće uključivanje centara za socijalni rad, kako bi se obavezno sprovodili razgovori sa žrtvama nasilja u prostorijama policije odmah nakon prijavljivanja incidenta.
5. Lokalne kancelarije unutar opština
Koordinaciona tela pri opštinama treba da donose jasne odluke i razmatraju konkretne slučajeve, uz obavezno vođenje zapisnika sa sednica i evidentiranje prisutnih potpisima nakon svakog sastanka. Ova tela ne bi trebalo da se zadrže samo na identifikovanju problema, već moraju preduzimati i konkretne mere. Povećanje budžeta ovih kancelarija neophodno je kako bi mogle efikasno da reaguju i pruže podršku žrtvama nasilja. Veće angažovanje, bolji nadzor rada i dodatna finansijska podrška ključni su za njihovo uspešno funkcionisanje.
6. Opštinski odbori za bezbednost – Uključivanje aktivista i nevladinih organizacija
Ovo pitanje može biti rešeno donošenjem propisa koji uspostavljaju pravni osnov za njihovo uključivanje, ali je takođe moguće omogućiti njihovo učešće prostom većinom glasova postojećih članova opštinskog odbora za bezbednost.
7. Ekonomsko osnaživanje žena
Finansijska nezavisnost žena je od ključne važnosti, posebno u uslovima u kojima i dalje postoje izražene rodne nejednakosti na tržištu rada. Programi koji se fokusiraju na ekonomsko osnaživanje žena kroz obrazovanje, preduzetništvo i pristup mogućnostima zapošljavanja mogu pomoći ženama da izađu iz zavisničkih odnosa sa muškim partnerima, što ih često zadržava u nasilnim vezama. Podrška ženskom preduzetništvu i inicijativama koje promovišu finansijsku pismenost i pristup kreditima biće od suštinskog značaja za prekidanje ciklusa ekonomske zavisnosti i jačanje autonomije žena.
8. Promovisanje prava žena na nasledstvo
Na Kosovu se prava žena na nasledstvo često zanemaruju, posebno u ruralnim sredinama gde i dalje preovlađuju tradicionalne rodne uloge. Jačanje zakona koji garantuju pravo žena na nasleđivanje imovine, zemljišta i drugih dobara od suštinskog je značaja za postizanje rodne ravnopravnosti. To se može postići sprovođenjem kampanja za podizanje pravne svesti i pružanjem pravne pomoći ženama u ostvarivanju njihovih naslednih prava. Osnaživanje žena kroz ostvarivanje prava na vlasništvo predstavlja ključni korak ka njihovoj finansijskoj nezavisnosti i većoj sigurnosti.
9. Intenziviranje dijaloga između žena i bezbednosnih institucija
Ovaj dijalog je ključan za kreiranje mera bezbednosti koje zaista odgovaraju potrebama žena i obezbeđuju njihovu zaštitu od nasilja. Izgradnja poverenja i dijaloga između žena i bezbednosnih institucija, kao što su policija, tužilaštvo i sudstvo, od suštinskog je značaja.
10. Proaktivan pristup bezbednosnih institucija zajednici u oblasti rodno zasnovanog nasilja
Bezbednosne institucije moraju uspostaviti proaktivniji pristup u radu sa zajednicama kako bi se rodno zasnovano nasilje pravovremeno prepoznavalo, prijavljivalo i efikasno procesuiralo. Ovo može uključivati strategije policijskog delovanja u zajednici, programe terenskog rada i partnerstva sa lokalnim nevladinim organizacijama radi edukacije građana o rodno zasnovanom nasilju i dostupnim mehanizmima podrške za preživele.
11. Promovisanje Zakona o prevenciji i zaštiti od porodičnog nasilja, nasilja nad ženama i rodno zasnovanog nasilja
Kosovo je nedavno usvojilo novi Zakon o rodno zasnovanom nasilju, ali je neophodno uložiti dodatne napore kako bi ovaj zakon postao vidljiviji i kako bi ga bolje razumeli kako predstavnici institucija, tako i građani. Sprovođenje kampanja podizanja svesti, usmerenih na urbana i ruralna područja, doprinelo bi tome da zakon bude poznat i dostupan svim sektorima društva, a naročito preživelima nasilja koji često nisu informisani o svojim pravima.
12. Rodna i međuetnička solidarnost
Rodno zasnovano nasilje na Kosovu pogađa sve žene, bez obzira na njihovu etničku pripadnost, ali međuetnička solidarnost može igrati ključnu ulogu u izgradnji ujedinjenog fronta protiv nasilja. Žene iz različitih etničkih zajednica, među kojima su Albanke, Srpkinje, Romkinje, Egipćanke, Bošnjakinje i druge, moraju se udružiti u zajedničkoj borbi za pravdu i jednakost. Izgradnja solidarnosti među ženama različitih etničkih pripadnosti doprineće stvaranju snažnijeg i ujedinjenijeg pokreta protiv rodno zasnovanog nasilja i podstaći miran suživot i međusobnu podršku.
Ovih 12 preporuka predstavljeno je na drugom Forumu koji je 17. juna održan u Barabar centru u Prištini. Ovog puta osim predstavnica nevladinog sektora i novinarki, bile su pristune i predstavnice tehničke Vlade, kao i Opština Severne Mitrovice i Gračanice, predstavnici policije.
Svi prisutni su se složili da su preporuke jasne i suštinski veoma važne i da će svako u okviru svog delovanja učiniti koliko može kako bi se iste implementirale, a u cilju zaštite žena na Kosovu.
Sa drugog Foruma prilikom predstavljanja preporuka / Foto NVO Casa
Ženski info danas obeležava dve godine od početka rada. Podizanje svesti javnosti o problemima sa kojima se žene suočavaju ne sme da prestane.
Pre dve godine nekoliko entuzijastkinja iz Gračanice i okoline počele su da potpuno volonterski, kako je i pune dve godine, pišu za sajt Ženski info. Ovaj sajt nastao je kao svojevrsno “sigurno mesto” za sve one priče o ženama koje ne mogu da pronađu put do drugih medija koji su duboko opterećeni svim ostalim dnevno-političkim događajima na Kosovu.
Kao jedini sajt na srpskom jeziku na Kosovu koji se isključivo bavi rodnom ravnopravnošću i pravima žena Ženski info predstavlja veoma važan segment borbe za kojom žene u zatvorenim i strogo patrijarhalnim srpskim sredinama u ovom delu sveta vape. Tako da je Ženski info nastao pre svega iz potrebe da se glas žena čuje jasnije, preciznije i češće.
Započele smo u prethodne dve godine važne teme. Tekstovi o nasilju u porodicu, femicidu, akušerskom nasilju, lošim vaspitnim modelima koje od devojčica stvaraju “idealnu žrtvu” manipulatora i nasilnika, bili su prekretnica u rušenju tabua koji je vođen onom najgorom porukom patrijarhata: “ćuti i trpi”.
Pričama u uspešnim ženama, lokalnim preduzetnicama, solidarnosti i humanosti prikazivale smo i onaj drugi deo realnosti koji želimo da preuzme primat i bude zastupljeniji umesto crnih statistika i loše nasilničke prakse.
Posebnu pažnju posvećujemo mladim ženama, devojkama u jednom od najosetljivijih dobi, teen, gde otkrivamo kako odrastanje u zatvorenim sredinama utiče na tinejdžerke i njihov razvoj.
Zdravlje žena nam je posebno važno te u ovom delu pišemo o svim, nepravedno, zapostavljenim temama koje mogu da pomognu ženama da očuvaju svoje zdravlje.
Veoma nam je važna rubrika “Čitamo ženski” jer promovišemo štivo koje će ženama pomoći da se oslobode, ali i prošire svoje vidike kako bi mogle kvalitetnije i bolje da žive.
Sa velikim ponosom ističemo da su devojke koje pišu za sajt Ženski info vođene isključivo željom da zajedno promenimo bar mali deo sveta čiji smo deo i učinimo da nijedna žena nikada ne bude potlačena, ponižena i zapostavljena samo zato što je žena.
Duboko verujemo da ćemo i u narednoj godini nastaviti da odgovorno, profesionalno i sa velikim zalaganjem prenosimo priče koje su važne za sve nas. To je naš poklon čovečanstvu.
Danas je 8.mart – obeležimo ga dostojanstveno, sa željom da svaki dan u godini slobodno govorimo o onome što ne valja, ali i da imamo dovoljno prostora da čujemo i nadahnjujuće priče o ženama i devojčicama.
Piše: Milica Stojanović Kostić, osnivačica i urednica sajta
Za 5 godina postojanja i rada 184 osobe, uglavnom žene i deca žrtve nasilja u porodici, dobile su bezbedan smeštaj u Prihvatilištu Ženski inkluzivni centar u Novom Brdu (u narodu poznatije kao „sigurna kuća“). Tužna statistika pokazuje da se čak 99 posto žrtava vratila nasilniku, kaže u intervjuu za Ženski info direktorka ovog prihvatilišta Vesna Stajić.
Prihvatilište Ženski inkluzivni Centar registrovano je kao udruženje januara 2019, a licencirano za pružanje socijalnih usluga godinu dana kasnije. Od tada do danas suočavaju se sa velikim brojem problema od tehničkih do društvenih.
“Prvi problem se pojavio odmah na početku rada pri licenciranju pojedinaca, jer se na osnovu njihovih dozvola za rad licencira i samo Udruženje za pružanje usluga. Zahvaljujući podršci koleginica sa celog Kosova uspele smo da obezbedimo dovoljan broj licenci, odnosno da se dovoljan broj osoba sa potrebnim kvalifikacijama licencira i da tako dobijemo dozvolu za rad Udruženja”, objašnjava Stajićeva.
Vesna Stajić (privatna arhiva)
Ona navodi da postoji i drugi aspekt problema, a to je zapravo predrasuda da je “prihvatilište mesto kažnjavanja celih porodica, a ne zbrinjavanja žrtava”.
“Mišljenja se teško menjaju, a trenutna globalna kriza postavlja druge prioritete, što ne znači da treba da odustanemo od menjanja negativnog narativa, već da se moramo prilagoditi aktuelnim temama i uvek i svugde potencirati da problem postoji i da je sve veći i veći i argumentovano ukazivati na njegov štetan efekat na sve planirane promene.”
Trenutno se suočavaju i sa problemom smanjenog upućivanja žrtava nasilja na bezbedan smeštaj, ali i sa veoma lošim predstavljanjem uslova i usluga prihvatilišta ženama žrtvama nasilja te one odbijaju da tamo odu. Problem je i ograničen broj donatora koji bi podržali renoviranje objekta prema standardima i preporukama Istanbulske Konvencije i Standardnih Operativnih procedura(SOP) za prihvatilišta.
Glavni donator Prihvatilišta je kosovsko Ministarstvo pravde, a kako Stajićeva navodi imali su podršku od UNMIK-a, Austrijske Ambasade, Save the Children Kosovo, Mreže žena Kosova, Opštine Novo Brdo, Ambasade SAD-a na Kosovu.
“Za 5 godina postojanja i rada 184 osobe su dobile bezbedan smeštaj u našem prihvatilištu (različitih nacionalnosti , sa celog Kosova i iz inostranstva). Volela bih da se osamostale i nađu svoj put bez nasilja, zato smo i počele ovu priču sa prihvatilištem, nažalost, realnost je sasvim drugačija: 99% žrtava se vraća nasilniku. “
Sa predstavnicima Euleksa (Foto Euleks)
U julu 2019. godine potpisani su Memorandumi o saradnji i finansijskoj pomoći sa opštinama na Kosovu, među njima i sa onima sa srpskom većinom. Međutim do danas jedino je Opština Novo Brdo u dva navrata uplatila finansijska sredstva, te jednom i Opština Kamenica. Iako je potpisnica, Opština Gračanica kao nijedna druga lokalna samouprava sa srpskom većinom (sem gore navedene) nije ispoštovala potpisani Memorandum. Na inicijativu upravo i Opštine Gračanica Memorandum o saradnji uskoro će dobiti Aneks.
“Radimo na definisanju Aneksa koji će promeniti neke članove u prvobitnom MRS na inicijativu Opština potpisnica, a uz podršku regionalnih kancelarija OEBS iz Prištine i Gnjilana”, navodi Stajićeva.
Šta prihvatilište nudi žrtvama nasilja?
Osim bezbednog smeštaja, hrane, odeće i lekova u Prihvatilištu funkcioniše i savetovalište ( psihosocijalno, pravno, medicinsko, poslovno/karijerno),dostupna je i besplatna psihoterapija sa diplomiranom psihološkinjom, radi se i na reintegraciji žrtava, kao i monitoring nakon izlaska iz Prihvatilišta.
Sve ove, ali i detaljnije informacije svi zainteresovani moćiće da pronađu na web sajtu Ženski inkluzivni centar koji će uskoro početi sa radom.
“Cilj nam je da pružimo prave informacije o prevenciji svih oblika nasilja za sve uzraste i oba pola, o našim uslugama, o mehanizmima i alatima koje postoje na lokalnom i centralnom nivou za prevenciju i borbu protiv nasilja u porodici, rodno zasnovanog i seksualnog nasilja, vršnjačkog, digitalnog, ekonomskog , institucionalnog, psihičkog i drugih oblika nasilja”, kaže Stajićeva.
Vesna Stajić i šefica Misije Unmik Karolin Zijade (Foto Unmik)
Srpkinje na Kosovu izbledele
Vesna Stajić na pitanje kako ocenjuje položaj žena na Kosovu kaže:
“Nismo dobro! Živimo od danas do sutra, za svoju decu i porodicu, za svoju ulicu ili selo. Nigde nas nema, izgubile smo se, izbledele, ostale su samo ruke koje mese, spremaju, peru, oblače, čiste, ali i mali osmeh reda radi da zamaskira kolektivnu depresiju. Srpska žena se resetovala na početna podešavanja, nadogradnju nam je pojeo virus, svako naše godišnje doba ima ustaljenu temu kojih se nisu držale ni naše majke(partizanke), za bake(plemkinje) da ne pričam.”
Protiv ovakvih tendencija moramo se boriti obrazovanjem, kaže ona, jer će time biti obezbeđena ekonomska nezavisnost žena.
“Pored težnje da ostvarimo svoja prava, da shvatimo da uživanje prava nosi i obaveze i odgovornosti. Ovde ne mislim na tradicionalne obaveze žene u kući, već na suštinsku ravnopravnost koja podrazumeva podjednak nivo odgovornosti i prava oba pola, u porodici, u kući, u društvu. Sa tim viđenjem ravnopravnosti, prava i sloboda treba vaspitavati svoju decu, uvažavajući njihove različitosti i podstičući razvoj i usvajanje ljudskih vrednosti.”
Od donosioca odluka ne očekuje mnogo, jer je kako kaže jednom dobila odgovor koji ju je ostavio bez teksta.
“Više od 5 godina pričam donosiocima odluka zašto je važno podržati rad prihvatilišta, jedini komentar koji je bio iskren je ,,da ne žele da rasturaju porodice,,. Trenutno ja nemam poruka za donosioce odluka! Poruku im je poslala Marija!”, kaže Stajićeva aludirajući na poslednji slučaj femicida u Opštini Gračanica kada je stradala Marija Živković.
Ženama koje trenutno trpe neki vid nasilja poručuje:
“Veoma dobro razumem razloge žena našeg podneblja da trpe i ćute, potrebna je velika hrabrost javno izložiti život svoje porodice zlonamernim komentarima. Najbolnije je što će biti najviše osuđene od strane žena koje trpe isto, možda i više i duže. Molim vas, drage moje, dobro razmislite koliko vredi vaš život u nasilju i koga i šta branite ćutanjem, da li ćete i vi sutra biti Marija!”
Prethodne godine na Kosovu zabeležena su tri femicida, Vesnu Stajić pitali smo kako ovakve zločine nad ženama suzbiti I sprečiti.
“Reagovati na vreme, što znači, da svaka institucija, svaki službenik radi svoj posao odgovorno, da svoje lično mišljenje ostavi kod kuće, a posao obavlja po zakonu i po opisu radnog mesta. Da se svako neodgovorno i nezakonsko ponašanje službenika kazni i sankcioniše, odmah, bez mogućnosti žalbe!”
I still cannot reconcile with everything that happened today. The words of Mayor Ljiljana Šubarić still ring in my ears—unclear at times, especially when she forgets to use the feminine instead of the masculine form. Yet, her words resonate as if today were the happiest day of the year, not one of the saddest for women—the International Day for the Elimination of Violence Against Women. In Gračanica, a political party founded a Women’s Union today. The president of this union arrived at the Cultural Center with an entourage of male decision-makers to tell me that I am very important to them as a woman, mother, and guardian of Kosovo.
A certain Mrs. Rašić spoke about preserving Obilić and Gračanica. Fine, the narrative was clearly political and nationalistic, but let’s be honest—others, including men, also contribute to preserving these things. What she should have said, considering today’s emphasis on glorifying women like never before, is this: Where do we raise these ‘guardians’? How do we feed them? Who heals them, and with what resources? But no, the narrative lacked substance regarding real problems women face. Instead, it was reduced to shallow interethnic squabbling, where once again Albanians were blamed for everything. Serbian women in Kosovo, according to this narrative, are primarily harassed by Albanians, while Serbian men are portrayed as a celestial people who deeply respect their wives and mothers.
This would all be lovely—if it were true. I would be the proudest. But the mayor’s speech conveniently omitted the fact that Marija from Gušterica was killed in her own home this August by her husband—a Serbian man. She also failed to mention the near-daily reports to police stations from women being abused and beaten by their Serbian husbands. Of course, these things couldn’t be mentioned because they don’t fit into the framework of political propaganda. It is undeniable that our compatriots in the north face challenges with Albanians, police, and negligent officials. But, you know what? We’ve been dealing with problems here in central Kosovo since the war ended, yet you never thought to address them publicly until now.
Why didn’t you mention workplace harassment or bullying, issues women face constantly? Oh, right, that doesn’t suit your narrative, as your party oversees many of these institutions.
Why not discuss how there are municipal mechanisms for protecting women but they remain underfunded and underutilized because, as one commission member put it, it’s not important? Of course, this doesn’t align with your political campaign goals.
Lastly, why not openly admit that quotas and numbers mean nothing if women are not truly making decisions themselves but are instead dependent on a male-dominated political elite that stamps decisions on their behalf?
Today, Elek also addressed me. He said Kosovo cannot survive without me. Well, he addressed all women and mothers of Kosovo, so maybe I was inadvertently included.
Thank you, Elek.
Like every woman in Kosovo, regardless of faith, ethnicity, or orientation, I already know we are important. I know your male-dominated world wouldn’t even exist without us. You wouldn’t have careers if we didn’t raise your children, maintain your homes, and make sure you are fed and presentable. But the story of women doesn’t end there; it begins there.
Elek, educate your voter base to understand that women are more than housekeepers, caretakers, or targets for abuse and ridicule. Women are equal members of society, deserving of respect and appreciation in all spheres—not just when you need a political point or two before elections.
And the most important thing: today is the International Day for the Elimination of Violence Against Women, yet after this event in Gračanica, I feel worse than I ever imagined possible. Once again, a group of men used this day to mock the victims of violence—on this very day.
I had hoped for something entirely different today, perhaps an event to honor Marija from Gušterica and others like her. Instead, what we got was a slap in the face, a mockery from the front rows of the Cultural Center.
Oh, Marija, if there were justice, you would be here with us in Gračanica today, happy and smiling. Perhaps then this day would have more meaning. But as it stands, because of all the Marijas who were murdered, beaten, and abused, this day remains one of the saddest in Gračanica. At least for those of us who still have some dignity.
Predsednica opštine Gračanica Ljiljana Šubarić podelila je danas ključeve dobitnicima stanova u Gračanici i Lapljem Selu, izgrađenih finansijama kosovskog sistema. Problem koji je nastao još prilikom objavljivanja dobitnika jeste nezadovoljstvo onih koji se nisu našli na toj listi. Njih 20-tak smatralo je tada da komisija nije uradila posao kako treba i protestovalo je u ovom mestu, a onda i podnelo žalbe Opštini Gračanica. Medju njima u oktobru prošle godine bila je i Suzana Kučaj, majka maloletne devojčice koja se nakon razvoda od bivšeg supruga vratila svojoj majci.
O Suzani smo na Ženskom infou pisali još tada, kada je ona iznela zbog čega bi trebalo da je na listi dobitnika. U proteklih godinu dana ona se prvo žalila Opštini Gračanica odakle joj je stigao ovakav odgovor :
“Nadležno odeljenje Vas obaveštava da nije nadležno da razmatra žalbu i da će vaša žalba … biti prosleđena nadležnom ministarstvu na dalje razmatranje”, piše između ostalog u dokumentu koji joj je dostavljen iz lokalne samouprave, a koji možete videti na slici ispod.
Odgovor Opštine Gračanica na žalbu Suzane Kučaj
“ Iskreno, od sve muke, na odgovor iz Opštine sam se nasmejala: služba za stanovanje kaže da nije nadležna da razmatra moju žalbu za stan”, kaže Suzana.
Ona ipak i pored toga nije odustala, nastavila je dalje , i obratila se nadležnom ministarstvu u Prištini. Međutim:
“Kad sam nazvala Ministarstvo lično nisu imali ni blagu predstavu o žalbama, jer im nijedan papir nije stigao iz Gračanice i zamolili me da im prosledim na mail i žalbu i odgovor iz Opštine”, što je Suzana i uradila, ali odgovora ni odande nije bilo. Još nekoliko puta pokušala je da sazna šta se dešava sa njenom žalbom, međutim zbog neznanja albanskog jezika nije uspela da išta sazna.
Tu se put do pravde u kosovskom sistemu za nju zatvorio.
Nakon toga odlučila je da se obrati i srpskom sistemu. Uputila je molbu za pomoć kabinetu predsednika Srbije Aleksadra Vučića i Kancelariji za Kosovo i Metohiju. I odande stiže “dopis” Privremenom organu grada Prištine da se angažuje u pomoći Kučajevoj:
“Imajući u vidu navode i sadržinu molbe, istu vam u prilogu dostavljamo kako bi podnosioca molbe kontaktirali i obavestili o svim pravima i vrstama pomoći koje može da ostvari preko Vašeg organa”.
Odogovor Kancelarije za KiM
Ipak, od ovoga nije bilo previše zalaganja da se njena situacija reši. Naime ona nijednom nije ni kontaktirana od strane Privremenog organa.
U dopisu Kancelarije za KiM dalje se navodi:
“U vezi sa navedenim potrebno je da podnosioca molbe, između ostalog, bliže uputite o načinima i mogućnostima ostvarivanja prava na rešavanje stambenog pitanja, pre svega stanove koje Kancelarija za KiM gradi na teritoriji vaše opštine, kao i pomoć u građevinskom materijalu koju Kancelarija pruža socijalno ugroženom stanovništvu. Potrebno je da Kancelariju za KiM obavestite o načinu postupanja po ptredmetnom zahtevu.”
Do danas nije zaposlena, već je jedina ponuda koju je dobila da obavlja praksu u lokalnom vrtiću za naknadu od 24 000 dinara, a pozvana je od strane Biroa rada, kako kaže. Na šta je pristala. Ali to svakako nije rešilo njeno finansijsko i stambeno pitanje. Stalni posao za koji ima neophodne kvalifikacije i rešavanje stambenog pitanja, građevinski materijal ili bar savet kome da se obrati nije dobila za prethodnih godinu dana od Privremenog organa grada Prištine.
“ Iskreno veoma sam zahvalna kabinetu predsednika i Kancelariji za KiM na izdvojenom vremenu i pozitivnom odgovoru. Ali sve sam sigurnija da je moje prezime pre svega problem na lokalu, ali i nedostatak veza i novca”, kaže Kučajeva.
Još jedan je put za Suzanu Kučaj bio zatvoren, sada onaj po srpskom sistemu.
“Pokušala sam da u oba sistema pronađem pravdu i pomoć, u tome nisam uspela. Sa svojim detetom ću posle deobe očeve kuće verovatno ostati na ulici, jer je toliko mala da mi neće pripasti ni toliko da imam sobu”, priča kroz suze ova majka, koja dodaje “Možda je i najbolja opcija da odemo, odeslimo se, pa da možda pronađemo pravdu negde drugde”.
Kažu da je trudnoća, ukoliko je bez komplikacija, zapravo jedno od najlepših iskustava koje žena može da doživi. Stručnjaci nam preporučuju da se ne izlažemo stresu kada smo u “drugom stanju”, već da uživamo u ovom posebnom i važnom periodu. Međutim, ako ste u ovom trenutku trudnica ili porodilja na Kosovu brinete i o onome što bi sistem sam po sebi trebalo da reši, a ovdašnji isključivo komplikuje.
Ne znam da li ste upoznate ali porodilje u srpskim sredinama na Kosovu decu na svet u većini slučajeva donose u Kliničko- bolničkim centrima odnosno porodilištima koja funkcionišu u sistemu Republike Srbije i nalaze se u Gračanici, Pasjanu i Severnoj Mitrovici. Nakon zatvaranja pojedinih institucija na severu Kosova, prijava novorođene dece postaje komplikovana procedura, koja će se vršiti van Kosova, tačnije u najbližem gradu centralne Srbije, kako bi dete dobilo srpsko državljanstvo i ostvarilo dalja prava koje kao takvo ima.
Ono što je još jedna veoma komplikovana situacija, a za koju sam čula od naših sunarodnika sa severa, jeste da osim što ne mogu normalno da prijave dete u svojoj opštini, takođe ga ne mogu, gle čuda, prijaviti ni u kosovski sistem. Pitate se kako? Kako mi je objašnjeno ukoliko želite da prijavite dete u taj sistem morate na uvid da donesete “srpski” izvod, koji ne možete da izvadite jer više nema Privremenog organa (opštine po srpskom sistemu). Tako da vam dete ostaje van sistema dok god traju nepotrebni i komplikovani procesi, koje vlasti u Prištini ne prepoznaju, kao što ne vide ni Srbe ovde, a vlasti u Beogradu ostaju uzdržane i nedorečene.
Kod nas, na jugu, u Gračanici za sada nema tih problema, jer Privremeni organ Priština i dalje funkcioniše, ako tako možemo uopšte da kažemo. Ali nećemo sada ulaziti u njihov rad ili nerad, nego pre svega u trenutne okolnosti. Zbog toga je novorođenčad lakše prijaviti odmah u ovoj Opštini. Međutim, ukoliko se dogodi da i on bude zatvoren, po izvode i matične brojeve moraćemo, pretpostavljam kao i za sve ostalo ovih više od 25 godina do Niške Banje.
Ovde ipak postoji još jedna, veća opasnost. Kliničko – bolnički centar Priština koji funkcioniše u Gračanici u srpskom sistemu, ima neki vid saradnje sa KBC-om Priština koji funkcioniše u kosovskom sistemu, te pacijente koje ne mogu da zbrinu jedni šalju kod ovih drugih. Ova saradnja apsolutno je za pohvalu, ali! Ukoliko vas kao porodilju hitno pošalju za Prištinu, tamo se porodite, sve prođe kako treba, dobijate otpusnu listu Kosova, koju srpski sistem opet ne prepoznaje. Dakle, možete se uzdati samo u Boga ili višu silu, univerzum ili šta god drugo u šta verujete da za tim neće biti potrebe. Na taj način vaše dete ne dobija pravo da bude državljanka ili državljanin Srbije, iako je deklarativno za srpske vlasti “Kosovo deo Srbije” a tako je i po Ustavu . Dete rođeno u Prištini, sa kosovskom otpusnom listom nekim čudnim spletnom okolnosti i kosovske stvarnosti, to nije!
Sličan problem imaju i mame koje odluče da se porode u stranim bolnicama na Kosovu, sa boljim uslovima i tretmanom, ali i osiguranjem koje im pružaju medjunarodne institucije za koje rade. I u tom slučaju otpusna lista pred srpskim institucijama ne važi.
A sada praktično možete da uvidite na šta liči život jedne trudnice, porodilje, majke na Kosovu. O njima iskreno ne brine nijedan sistem. Mislim da bi prilikom sledeće posete ili sastanka sa “čelnicima Srba” vlasti u Beogradu trebalo da reše ovu situaciju, što je pre moguće, te objasne dok se slikaju sa “srpskim bebama” u porodilištima, kako to odjednom nisu deca koja imaju pravo na srpsko državljanstvno i to ne svojom krivicom.
U Gračanici je danas održan sastanak predsednice NVO Pravo na pravo Milice Stojanović Kostić sa komandirom policijske stanice u ovom mestu Bratislavom Trajkovićem.
Stojanović Kostić je na ovom sastanku posebno istakla potrebu da policijski službenici u domenu svog delovanja pokažu dodatnu spremnost i profesionalnost u slučajevima nasilja nad ženama.
“Policija je u pogledu borbe protiv nasilja nad ženama veoma važan faktor, posebno u trenutku kada se nasilje prijavi, zato nam je važno da imamo spremne, edukovane i profesionalne policajce koji će reagovati u skladu sa pravilnicima koji već postoje”, navela je ona.
Komandir Bratislav Trajković je rekao da je policija spremna da reaguje u svakom od prijavljenih slučajeva i ohrabruje žene da ne trpe nasilje već da isto prijave.
“Apelujem na građane da prijavljuju slučajeve nasilja ali da i ukoliko žrtve nasilja smatraju da se policijski službenici nisu pravilno ophodili prema njima, takođe i to prijave Policijskom inspektoratu ili policijskoj stanici”, naveo je on.
Trajković je pokazao spremnost za saradnju sa predstavnicima organizacija i institucija u borbi sa ovim velikim problemom.
ŽENSKI INFO 