Nakon ubistva Marije Živković iz Donje Gušterice , NVO Pravo na pravo organizovala je protest ispred policijske stanice u Gračanici. Tom prilikom su pročitani, ali i predati zahtevi policiji i lokalnoj samoupravi.
Sa protesta „Za zdravu porodicu bez nasilja“ policijskoj stanici u Gračanici podneti su sledeći zahtevi:
Da se ozbiljnije i podrobnije pozabave slučajevima porodičnog nasilja.
Da organizuju i učestvuju na edukativnim sesijama u vezi sa ovom temu u cilju prevencije nasilja.
Da se više radi na zaštiti žena nakon prijave nasilja, posebno nakon što se nasilnik posle 24h ili 48h oslobodi iz pritvora. Neophodno je omogućiti policijsku zaštitu ženama nakon puštanja nasilnika, jer smo utvrdili da je najveći strah žena da prijave nasilje upravo leži u neizvesnosti :šta će isti uraditi nakon puštanja iz pritvora.
Da se svi policijski službenici žrtvama nasilja obraćaju sa dignitetom i uvažavajući dostojanstvo osobe jer pitanja: „da li si ga provocirala“ ili „zašto te je tukao“ ne smeju biti postavljana ženama – jer nasilje nema opravdanja.
Da se ukoliko je neophodno vrši edukcija policijskih službenika u vezi sa delovanjem u situacijama nasilja nad ženama, porodičnog nasilja.
Fotografije su preuzete sa Facebook stranice KIM Radija
Takođe, zahtevi sa protesta podneti su i Opštini Gračanica:
Mi ovde prisutne građanke i građani, nakon eskalacije porodičnog nasilja i nasilja nad ženama poslednjim slučajem ubistva naše sugrađanke zahtevamo od Opštine Gračanica:
DA PROGLASI DAN ŽALOSTI NA TERITORIJI OPŠTINE!
Da se ne samo deklarativno već i faktički uključi u sprečavanje nasilja nad ženama u našoj opštini. Što znači da direktno pomaže onim ženama koje su do sada prijavile nasilje i dobile sudske sporove tako što će JAVNO stati uz njih a onda im pružiti svaki vid pomoći koji je u domenu lokalne samouprave.
Da opštinske strukture istrajnije i podrobnije uključe u praćenje prijavljenih slučajeva nasilja nad ženama
Da Kancelarija za rodnu ravnopravnost pri opštini Gračanica radi ono što joj je propisano Zakonima a što se ne odnosi isključivo na „beleženje“ slučajeva nasilja već i faktičke pomoći žrtvama.
Zahtevamo da se što hitnije razmotri budžet ove Kancelarije kojim je nemoguće finansijski pomoći žene u njihovom daljem životu nakon prijave nasilja.
Da se opština uključe u rešavanje egzistencionalnih problema žena žrtava nasilja.
Da se radi na edukaciji stanovništva o prevenciji nasilja u porodici i nasilja uopšte.
Omogući ženama žrtvama nasilja besplatnu pravnu i psoihološku pomoć.
Razmotri članove opštinskog odbora za bezbednost i uključiti organizacije koje se bave pravima žena i rodnom ravnopravnošću.
Ovaj protest organizovala je NVO Pravo na pravo a prisustovalo je nekoliko desetina građanki i građana Gračanice.
I pored toga što su na protest pozvani bili i direktori obrazovnih ustanova, nijedan se od njih nije pojavio. Takođe, sem pojedinih direktorica odeljenja opštine, protestu nije prisustvovala gradonačelnica Ljiljana Šubarić, kao ni predsednik Privremenog organa opštine Priština Novak Živić. Među prisutnima bilo je radnica Doma zdravlja, ali ne i direktorke Mirjane Dimitrijević, a iako pozvan protestu se nije odazvao ni direktor KBC-a Bratislav Lazić, inače poslodavac ubijene Marije.
Iako se ovi funkcioneri ni direktori različitih ustanova nisu pojavili na samom protestu, iz NVO Pravo na pravo zahvaljuju svima onima koji su došli da pokažu da Marija nije zaboravljena, i da je neophodno uraditi sve što je moguće da se ovo više nikada ne ponovi.
NVO Pravo na pravo nastaviće da insistira da se zahtevi upućeni lokalnoj samoupravi i policiji ispune, što su naredni koraci u cilju povećanja bezbednosti žena, ali i ostvarivanja njihovog prava na dostojanstven život bez nasilja.
Marija, žena, majka troje dece, zaposlena u Kliničko – bolničkom centru Priština-Gračanica, gušterčanka, gračaničanka, supruga. Tačka. Sve je to bila, ali koliko smo još znali o njoj?
Ko je bila Marija? Šta je volela? Da li je svaki dan strahovala za svoj život? Da li je svakodnevno bila maltretirana, tučena, ponižavana? Da li je doživljavala psihičko nasilje? I ono što je veoma bitno, da li su komšije, prijatelji, rodjaci znali da se to dešava? Da li su njene koleginice i kolege bile upućene? Na ta pitanja nikada nećemo znati tačan odgovor a i da znamo, sada je kasno!
Sramota me je što živim u opštini u kojoj nakon ubistva niko ne progovara. Što ćuti prva među nama koja bi trebalo da izađe i osudi ovo ubistvo i uradi sve što je moguće, kad već dosad nije. Ćuti poslodavac kao da nije vredna ni pomena, ćuti privremeni organ, ćute svi! Ama baš svi koji imaju odgovornost, koji su morali više da rade. A tim ćutanjem poručuju ženama:”bolje vam je da trpite i stradate nego da progovorite o nasilju, jer nas ne zanimate”!
A žene, obične žene, devojke, majke, savesni muškarci, oni su tu. Oni žele da protestujemo, žele da se podigne glas protiv nasilja, da se ovo ne zaboravi tako lako. Ali se i boje, posledica koje ovakav sistem i ovakvi ljudi na funkcijama mogu da proizvedu. Boje se žene da će nasilje kulminirati jer zvanično niko ne staje u njihovu odbranu, boje se jer se po kuloarima nasilnik pravda, kažu: “nije hteo, nije imao nameru, samo ju je odgurnuo”. I dalje vlada učenje da žena proizvodi nasilje, a ne da je nasilje i ubistvo čin koji sprovodi mentalno obolela osoba.
Upozoravali smo opštinu da se na dan borbe protiv nasilja nad ženama, žene ne šalju u banjska lečilišta jer kakva je ta poruka? Nisu nas slušali! Pozivali smo institucije da rade na sprečavanju nasilja, nije ih zanimalo.Zato je ovo pre svega odraz vaše nezainteresovanosti, nadmenosti i bezobrazluka,a Marija ona je daleko, tamo gde joj više ne možete ništa!
Ćuti Vlada Srbije, ministri i minstarke, ćuti i većina medija. Poručuju nam : Vaše pravo je da ne znate ništa!
Ove posledice nećete moći da sanirate, ovakve posledice nemaju lek, možete da pognute glave, tako osramoćeni svi vi “veliki” da se zatvorite u svoje nedostupne kancelarije i da čekate da primite još jednu platu i pobegnete glavom bez obzira. Ali zapamtite, od svoje savesti nemate gde.
Ovim tekstom želim da vam poručim par stvari:
NEĆEMO DOZVOLITI DA MARIJU ZABORAVE, ona će biti simbol naše dalje borbe za normalna i dostojansten život žena.
NASILJE NIJE PRIVATNA STVAR, prijavite nasilnike jer tako možete da sprečite najstrašnije ishode.
ORGANIZOVANO ĆEMO PODSETITI INSTITUCIJE NA NJIHOVE OBEVEZE.
NVO “Pravo na pravo” pokreće inicijativu o postavljanju spomenika zaslužnim Srpkinjama u Gračanici.
U centru Gračanice je na Vidovdan ove godine otkrivena bista naučnika i pronalazača Nikole Tesle, poslednje delo vajara i akademika Svetislava Arsića Basare.
“Postavljanje ove biste navelo nas je na razmišljanje o tome koga cene i veličaju naši sugrađani, a posebno da li uopšte ima spomenika znamenitim Srpkinjama u našoj opštini,odnosno u samoj Gračanici”, navela je direktorka NVO “Pravo na pravo” Milica Stojanović Kostić.
U samoj Gračanici postavljeni su spomenici Kralju Milutinu u dvorištu OŠ Kralj Milutin, Milošu Obiliću koji je premešten nakon sukoba iz Obilića u ovo mesto, spomenik Janićiju Popoviću u dvorištu Doma kulture. Jedina žena kojoj je do sada podignut spomenik u Gračanici je kraljica Simonida i nalazi se u atrijumu škole.
“NVO “Pravo na pravo” je pre svega uzelo u obzir činjenicu da se na osnovu uvida u broj spomenika i tome da je samo jedan posvećen ženi, znamenite Srpkinje ne poštuju dovoljno i da je neophodno pokrenitu ovu inicijativu kroz peticiju koju ćemo kasnije predati Opštini Gračanica i zahtevati od iste da ispuni naš zahtev”, navodi Stojanović Kostić.
Nepravedno zapostavljene Srpkinje
Veliki je broj Srpkinja koje zaslužuju da se njihov lik i delo ovekoveči u vidu postavljanja biste ili spomenika u Gračanici. Istraživanjem javnog mnjenja došli smo do sledećih predloga koji su nam slale sugrađanjke i sugrađani:
Kosovka devojka – neznana junakinja
Milunka Savić
Desanka Maksimović
Nadežda Petrović
Mira Alečković
Milica Stojadinović Srpkinja
Nvo “Pravo na pravo” poziva sve relevantne institucije i organizacije kao i sugrađanke i sugrađane da daju svoj doprinos u odluci o tome koji će predlog biti usvojen. U narednih 10 dana NVO “Pravo na pravo” nastaviće da ispituje javno mnjenje nakon čega će biti doneta odluka o ličnosti čiji će spomenik biti zahtevan kroz peticiju.
U trećoj emisiji ŽensCast bavili smo se odrastanjem i poteškoćama na koje mlade žene iz srpskih sredina na Kosovu nailaze u okolnostima ruralnih, zatvorenih sredina. Kako se, konkretno Zorana Lazić, ekonomistkinja iz Radeva borila sa stereotipima koji su imali tendenciju da je „ukalupe“ u norme koje su opšteprihvaćene i kako je uspela da se odupre istim i ostane svoja, drugačija a opet izgradi samopooštovanje i sigurnost kroz rad na sebi i „čuvanjem devočice“ koju često zbog ovakvih životnih prilika zapostavimo i zaboravimo.
Odrastanje na Kosovu, pored svih patrijarhalnih, sterotipnih i opterećujućih modela vaspitanja, dodatno otežava i nesigurnost, često nebezbedno okruženje, predrasude, ali i konstantna previranja na visoko političkom nivou, koja utiču na život ljudi, a posebno žena.
Foto: Printscreen ŽensCast
Zorana Lazić pre svega naglašava da je nedostatak fizičke slobode u svom detinjstvu prevazilazila tako što je uspela da oslobodi misli i duh, te to predlaže i mladim ženama danas.
„Ograničenost (koju mi sada doživljavamo) je samo fizička. A fizička ograničenost nas nikako ne sputava da imamo neku drugu slobodu. Neku vertikalu koja se kreće ka nekim duhovnim visinama i to namerno kažem za nas ovde, jer toga moramo da budemo svesni. A posebno zato što u toj duhovnoj vertikali postoji ono što je najvažnije i što mislimo da nama najviše nedostaje a to je sloboda, i tu je beskrajna sloboda“, priča u ŽensCast-u, Lazićeva.
Ona takođe ističe da je položaj žena u našem društvu i dalje veoma težak i da žene i danas trpe nasilje često zbog učenja da su one „najodgovornije za život svoje dece“, te zato i ostaju u takvim okolnostima i ćute o ovom veoma velikom problemu.
„Mi smo i dalje društvo u kome se majka, kako i treba da bude, piše velikim slovom. I mislim da mnogo puta, mnoge majke isključivo iz ljubavi prema svojoj deci i iz te stamenosti jedne kosovske majke, budu sputane da reaguju na bilo koji način. Slušajući sociologe koji pričaju o toj temi (nasilja nad ženama) i koliko je učestalo u našoj zemlji jeste da su u mnogim slučajevima agresija i primitivazam glavni činioci za nastanak nasilja, u stvari oni rađaju nasilje“, objašnjava Zorana.
Foto: Zorana Lazić, privatna arhiva
Svakodnevne teme koje se provlače kroz život Srba na Kosovu su različite, međutim jedna od najučestalijih je intenzivna prodaja i odlazak. Ne osuđujući ovakvu odluku ljudi Lazićeva kaže da je ona veoma teška i nedvosmisleno dolazi iz potrebe za boljim uslovima života. Ipak, naglašava, gubitak zavičaja, porodične kuće, najteža je stvar koja se može dogoditi jednoj porodici.
„Mladi, naši roditelji, okruženje, kolege svi konstantno pričaju o tome, jer je to borba mnogih od nas odavde.Mislim da nimalo nije lako, i tek tako izgubiti svoj zavičaj. Ne bih nikako da osuđujem one ljude koji su na tom putu i koji su bili u prilici da svoju kuću, okosnicu svoje porodice predaju nekom drugom i da to više nije njihovo. Mislim da je to trajni gubitak i trajni poraz za svaku porodicu. I uvek me iznova rastužuje kada ujutru krenem na posao i vidim da negde gde je postojao neki dom, njega više nema. A ja imam jednu duboku misao u kojoj se pitam da kada čovek proda svoju porodičnu kuću koju su gradili naši preci i koja je jako dugo tu obitavala, šta uopšte možemo kupiti od tih para?“
Sa Zoranom Lazić razgovarali smo i o ostalim temama koje su usko povezane sa odrastanjem u ovom modernom i potrošačkom društvu. Svojim primerom Lazićeva pokazuje da „brendiranje“ kojem su podložni mladi nikako ne znači veću vrednost. Ona sa ponosom kaže da jedinstvenu odeću i nakit, zbog kojih je veoma prepoznatljiva u Gračanici, često kupuje u Second hand radnjama. Stil oblačenja je refleksija našeg bića, te savetuje mladim devojkama da budu hrabre i prate svoju jedinstvenost.
„Ne bojite se predsrasuda, ali ni godina, one nisu okosnica naše vrednosti. Često smo sputane da živimo kako želimo zbog pravila koja su davno ugovorena u društvu, a zapravo bi trebalo da živimo sa pravilima koja smo stekli kroz svoja uverenja i naša saznanja. Jer to je ono što je naše i što osećamo“, zaključuje Zorana.
Privatno preduzetništvo u srpskim sredinama na Kosovu nije na zavidnom nivou, različiti su problemi koje ovdašnje preduzetnice i preduzetnike muče a koji nisu vezani samo za posao koji obavljaju. Međutim, svojom istrajnošću i posvećenošću mnogi su uspeli da se izbore i opstanu. Jedna od njih je i Jovana Mitić, rtidesetdvogodišnjakinja iz Gračanice.
Ko je Jovana Mitić?
Jovana je pre svega žena,kako sama navodi u našem razgovoru, koja je majka, supruga, ćerka, sestra, prijateljica i naravno pored svega jako uspešna žena u svom poslu. Rođena je u Prištini, odakle je otišla nakon sukoba 1999. godine i doselila se u obližnju Gračanicu. Završila je srednju medicinsku školu. Ono što je danas njen privatni posao, bio je hobi. Svojim zalaganjem uspela je da od njega napravi uspešno preduzeće i ostvari, kako naglašava, sve svoje snove. Živi i radi na teritoriji opštine Gračanica. Mama je dve devojčice, Kaline (12) i Nede (8).
Foto: Jovana Mitić, privatna arhiva
Cvećaru „Orhideja“ otvorila je pre 10 godina. Počeci nimalo nisu bili laki, ali njena želja i istrajnost pobedili su sve prepreke na koje je nailazila. Svoj posao je dve godine kasnije proširila. Te se osim proizvodnje, prodaje i arnažiranja cveća počela baviti dekorisanjem prostora za različite proslave.
Tada devojka od 22 godine, sanjala je snove koji su u sredini kao što je Gračanica gotovo nepojmljivi, međutim najvažnija stvar bila je upornost, koja joj i danas donosi mušterije, a na kraju zadovoljne sugrađane koji koriste njene usluge.
Kako izgleda biti preduzetnica u Gračanici? Ima li tu više problema ili zadovoljstva?
„To kako izgleda ili kako bi trebalo da izgleda biti preduzetnica je individualna stvar, ne mogu sebe da stavim u kalup preduzetnice, jer u svom poslu imam puno slobode, imam svoje radno vreme, ima dosta i problema, ali mi žene kao i u svemu, gledamo samo benefite, probleme rešavamo u hodu, naviknute smo na konstantnu borbu, bilo u poslu ili životu.”
Foto: Cvećara “Orhideja” i plastenik gde Jovana uzgaja sveće. Privatna arhiva
Imate li podršku sugrađana i sugrađanki?
„ Što se podrške tiče, moram da istaknem posebnu zahvalnost skoro svim svojim sugrađanima, sugračankama, mojim dragim mušterijama. Podrške i lepih komentara je pregršt, što naravno opravdavam uvek svojim radom i idejama.”
Šta mislite o poštovanju prava žena, koliko je to danas zastupljeno u Gračanici?
„U Gračanici se može u svakoj prilici videti kolko se ne poštuju prava žena, ali opet upoređujući sa nekim prošlim vremenima i situacijama, sada je za nijansu bolja.”
Osećate li se ravnopravno u svojoj kući, porodici, društvu?
„Živim u zdravoj porodici, gde smo ja i suprug pre svega partneri, gde je poštovanje obostrano u apsolutno svakom segmentu našeg života. Što se društva tiče ne mogu da kažem da se uvek osećam ravnopravno, jer položaj žena generalno u društvu uvek treba negovati i radaiti na tome da bude što bolji.”
Šta znači biti žena na Kosovu? Možemo li da dosegnemo standarde koji su nam postavljeni?
“Standardi koji su postavljeni, koji mene zanimaju su samo moji standardi, kada sam ja zadovoljna i kada sebi ispunjavam svoje standarde, onda koračam sa velikim samopuzdanjem, i uopšte ne razmišljam o tome da li se uklapam u standarde društva koje samo društvo postavlja, a niko se ne pita na osnovu čega.”
Foto: Neke od dekoracija i cvetnih aranžmana koje su Jovaninih ruku delo. Privatna arhiva.
Može i žena baš sve da postigne? Mama, supruga, kuvarica, spremačica, poslovna žena, preduzetnica. Kako izgleda jedan tvoj dan?
“Moj je cilj pre svega da budem dobra mama, dobra supruga, dobra sebi i svom okruženju, tako se moje zadovoljstvo oslikava i na moj poslovni život. Kao preduzetnici nije mi lako da sve postignem jer se suočavam sa izazovima koji su realni i rešivi, ali nekada i potpuno nerealni. Ali kada se odlučite na taj korak, onda se svakodnevno boriti za posao u kojem ste.”
Nailje nad ženama ne jenjava, šta mislite šta je razlog što žene trpe nasilje i ne prijavljuju ga?
“Žene trpe, po mom mišljenju, jer su najčešće ekonomski zavisne, drugi je razlog jer se plaše osude društva, a najgora stvar tiče se toga što nemaju podršku porodice i svojih bližnjih, a veoma je važno naglasiti da postoji I strah od samog partnera. Ali kada je žena ekonomski nezavisna, lakšće će se izboriti sa većinom problema.”
Ima li to veze sa nepoverenjem u institucije?
“Mislim da je to pre svega najveća prepreka, usko povezana sa nepoverenjem u institucije.”
Vaša poruka ženama koje žele da započnu svoj biznis?
“Da veruju u sebe, svoje ideje, lepo je da imaju podršku porodice, ali i kada je nemaju želja za onim u šta veruju treba da ih vodi da postignu ono o čemu sanjaju da rade. Nije uvek lako, ali je veoma lepo biti preduzetnica, trebaće mnogo vremena da to i same osete, ali kada dođu do tog stadijuma shvate da je ceo put koji je do toga vodio, bio samo jedno iskustvo koje samo ojača i na kraju dana donese ono što su želele.”
Ukoliko do sad niste, a želite da podržite rad Jovane Mitić iz Gračanice, možete je naći i bolje se upoznati sa njenim radom i na Instagram profilu cvećare Orhideja.
Novinarstvo ili „brza književnost“ kako ga teoretičari opisuju u osnovi ima veoma humanu namenu, međutim kao i u sva ostala zanimanjima i ovo zavisi od „učesnika“, odnosno novinarki i novinara. Iako je danas teško pronaći one koji pored izazova sa kojima se nezavisno novinarstvo suočava, rade ovaj posao bez „agende“, posebno je zabrinjavajuće kako su novinarke tretirane dok obavljaju svoj posao.
Kao i u ostalim sferama društva, tako i u novinarstvu, žene i dalje nisu jednako tretirane. Na terenu se novinarke suočavaju sa različitim problemima.
Jedan od poslednjih primera lošeg ophođenja prema novinarki dogodio se u predsedništvu Kosova, kada je službenik prstom „isterivao“ ekipu Medija centra Čaglavica. Novinarka Sanja Đokić u pisanoj izjavi za naš sajt navodi da se u trenutku kada joj se službenik u predsedništvu obraćao na ovaj način, osećala diskriminisano, ali i poniženo.
Foto: Sanja Đokić, Facebook
„Htela sam takođe da ga pitam kako je kolega Albanac ušao sa karticom na kojoj piše “vizitor”, i kako je njemu omogućeno da prati sastanak i konferenciju. Međutim on je samo ponavljao na albanskom jeziku akreditimi i pokazivao prstom da napustimo zgradu, što smo i uradili“, objašnjava Đokićeva.
Nakon što su mediji, Udruženja i organizacije reagovale na ovakvo veoma loše postupanje prema ekipi ovog medija, Sanja Đokić je sutradan otišla po akreditacije, ali naišli su na drugačije ponašanje istog službenika.
„Sutradan smo moj kolega i ja ponovo otišli do zgrade predsedništva kako bi smo podigli akreditacije i moram da kažem da sam našila na potpuno drugačiju situaciju. Službenik koji mi je samo dan ranije pokazao prstom ka vratima bio je veoma ljubazan i preuzeli smo akreditacije, na kojima ovaj put ime naše medijske kuće piše samo na albanskom jeziku“, navodi ona.
Ipak, to ne pobija činjenicu da se Sanja u trenutku kada joj je službenik pokazivao prstom da napusti predsedništvo, osećala poniženo.
„Tog trenutka sam se osećala diskriminisano, malo i poniženo, ali ono što je opasno je pitanje da ako takvo jedno ponašanje mogu da doživim u predsedništvu Kosova, instituciji koja treba da bude primer demokratskih vrednosti i tolerancije, ne znam šta mogu da doživim od strane nekih nižih slojeva ovog društva. Međutim ono što je važno je da smo kolega i ja dobili podršku pre svega naše medijske kuće, naših kolega, strukovnog udruženja, Vas kao nekog ko se zalaže za prava i bolji položaj žena i mnogih drugih ljudi koji su me zvali tog dana i pružili mi podršku“, zaključuje Sanja Đokić, novinarka Medija centra Čaglavica.
Nije redak slučaj da se novinarke na terenu suočavaju sa velikim problemima samo zato što su „drugog pola“, međutim novinarke ne prijavlju seksističke komentare koji im se upućuju, bar do sada sličan primer nisu mogli da nam potvrde iz Udruženja novinara Srbije, tačnije njihovog ogranka na Kosovu.
„Iako u našoj bazi nemamo prijavljene i evidentirane slučajeve u kojima koleginice prijavljuju nedolično ili uvredljivo ponašanje prema njima, u slučajevima koje beležimo i analiziramo, uviđamo da im se ipak događaju neprijatnosti za vreme izveštavanja sa terena“, ističe Jelena Marković iz ovog Udruženja.
Foto: Jelena Marković, lična arhiva
Kako ona dalje navodi u 2023.godini zabeležen je 21 slučaj ugrožavanja novinarskih sloboda, a njih 11 odnosi se na onemogućavanje rada novinara i medijskih radnika.
„Tako se u protekloj godini dešavalo da za vreme obavljanja svojih radnih zadataka na terenu (novinarke) dobijaju pretnje, budu vređane i onemogućavane da obavljaju svoj posao“, objašnjava Markovićeva.
Jedna od njih je i Ana Ćup, novinarka iz Gračanice koja je doživela je veoma neprijatnu situaciju dok je izveštavala sa severa Kosova, kada su je vređala trojica muškaraca.
„Najneprijatnija situacija je bila kada su me tri muškarca vređala u Severnoj Mitrovici. Jedan od njih je imao blizu 70 godina, što je za mene u tom trenutku bilo šokantno. Uznemiravanje je prvo krenulo u pokušaju da me spreče da se uključim uživo za televiziju za koju izveštavam, a onda u nastavku verbalnog sukoba doživela sam strašne uvrede. Srećom kratko je trajalo“, navodi Ana Čup u izjavi za naš sajt.
Foto: Ana Ćup, lična arhiva
U trenucima kada vas neko vređa, neophodno je, navodi Ćup, da ipak ostanete profesionalni, jer vam to nalaže etika, ali osećanje koje ostaje je strašno.
„Jednom rečju užasno. Kada vas neko uvredi, zbog toga što mu se ne sviđa na koji način radite, ali kada vas neko poistoveti sa određenim političkim subjektima i to bez osnova, a zatim uvredi samo zato što ste žena, onda osećaj svakako nije prijatan. U tim trenucima je jako bitno ostati do kraja profesionalan i ne ulaziti u dalji sukob. Iskreno, u jednom trenutku sam pomislila da će i fizički nasrnuti na mene, pa sam pokušala što pre da se sklonim. Kada sam se sklonila, oni su me pratili i nastavili sa vređanjem. Toga dana morala sam da promenim dve lokacije i tek na trećoj sam uspela da završim svoj posao„, navodi Ana Ćup.
Žene u novinarstvu često su meta seksističkih izjava koje se odnose na provokacije, komentarisanje izgleda, odeće, kose, ili delova tela. Ovo nisu retki slučajevi, ali novinarke retko o ovome govore.
Zorica Vorugučić, urednica KIM Radija u Čaglavici kaže da u neformalnim razgovorima među kolegama često mogu da se čuju takvi komentari o drugim koleginicama, ali do sada se njoj direktno niko tako nije obratio. Kako dalje ističe, dvadeset godina u novinarstvu donelo je različite neprijatnosti.
Foto: Zorica Vorgučić, KIM Radio, Facebook
“To su uglavnom dobacivanja koja uključuju psovke, targetiranje “izdajnici”, te pitanja “za koga radite?” itd. Tokom izveštavanja o majskim događajima u Zvečanu je takođe bilo neprijatnosti na terenu, vređanja od strane demonstranata i optužbe da sam “ja tu došla da stvaram kavgu”, ali je bilo fizički nebezbedno kao i za sve kolege koje su izveštavale o sukobima 29. maja prošle godine. Bacale su se kamenice, šok bombe, suzavac… Vrlo neprijatna atmosfera za izveštavanje”, objašnjava ona.
Vorgučićeva takođe navodi da ju je takvo ponašanje ranije uznemiravalo, ali da je vremenom stekla strpljenje, ali i hrabrost da na takve prozivke odgovori i suprotstavi im se.
“Na teren odem iz najbolje namere, da informišem javnost o nekom događaju, i nemam nameru da se bilo kome pravdam za posao koji obavljam, niti da se zbog toga ustručavam”, naglašava ona.
Naše sagovornice se slažu da je novinarstvo u ovom delu Balkana definitvno dominantno „ženska“ profesija, ali i da je sve više žena koje su na vodećim pozicijama, urednice ili vlasnice medija.
Ipak, potrebno je više raditi na polju odbrane prava novinarki te osloboditi iste od patrijarhalne „kulture ćutanja“ kako ne bi dolazile u situaciju da trpe različite pritiske samo zato što su žene. Zato ohrabrujemo sve koleginice da se jave relevantnim novnarskim udruženjima i prijave bilo kakav vid diskriminacije, vređanja ili ponižavanja za vreme obavljanja svog posla .
Ginekološko akušerska klinika u Gračanici će u narednom periodu nastojati da obezbedi kapacitete i uslove za omogućavanje prisustva pratnje porodiljama koje to žele za vreme porođaja, navodi se u odgovoru rukovodstva Kliničko-bolničkog centra Priština, a na zahtev koji je 8.marta predat ovoj ustanovi.
U odgovoru ove ustanove navodi se i da KBC Priština sa sedištem u Gračanici podržava stav Ministarstva zdravlja Republike Srbije da se u porodilištima koja za to imaju uslove pratnja omogući.
„Na osnovu Vašeg obraćanja u pisanoj formi prema našoj ustanovi dostavljenog 08.03.2024. god. a u vezi omogućavanja besplatne pratnje porodiljama u porođajnoj sali, obaveštavamo vas da u potpunosti podržavamo stav Ministarstva zdravlja Republike Srbije da se u porodilištima na teritoriji Republike Srbije koja imaju uslove i kapacitete da se prilikom porođaja omogući prisutvo i pratnje porodilji“, navode u odgovoru.
Foto: Ginekološko akušerska klinika u Gračanici
„Naša ustanova će u skladu sa preporukama Ministarstva zdravlja Republike Srbije, u narednom periodu u okviru porodilišta Ginekološko akušerske klinike nastojati da obezbedi prostorne kapacitete i uslove za omogućavanje prisustva pratnje porodiljama koje to žele za vreme porođaja“, dodaje se u odgovoru.
Foto: Milica Stojanović Kostić ispred KBC-a u Gračanici, 8.marta 2024.
Podsetimo, 8. marta aktivistkinja za prava žena Milica Stojanović Kostić u saradnji sa Pokretom Kreni-promeni predala je više od 190 000 potpisa građana sa zahtevom da se i u porodilištu u Gračanici ženama omogući pratnja člana porodice tokom porođaja.
Kliničko bolnički centar odgovor na zahtev poslao je u zakonskom roku od 15 dana.
Pitali smo žene sa Kosova, različitih profesija i životne dobi, šta je njihova poruka drugim ženama povodom 8. marta. Evo šta su nam rekle:
Žene budite to što jeste, žene. Mi možemo sve ali biramo da ne moramo sve već samo ono što želimo.
Jovana Filipović, advokatica
Jovana Filipović, privatna arhiva
8. mart, Medjunarodni dan zena, posvećen je svim ženama sveta. U ovom našem dobu, najvažniji poklon svim ženama treba biti priznanje za istorijski istrajnu, tešku i pravednu borbu koja još uvek traje, a na nama je da je nastavimo. Borba se ne sme zaustaviti svođenjem na Međunarodni dan žena, simbola izvojevanih ženskih ljudskih prava, na darivanju poklona bez čestitke za dosadašnji uspeh i pružanjem podrške za nastavak borbe u cilju poboljšanja ekonomske, političke i socijalne ravnopravnosti. Zahvaljujem se svim ženama sa čestitkom za dosadašnji uspeh i priznanjem velike hrabrosti koje žene vekovima pokazuju
Jamina Živković, predsednica Udruženja porodica nestalih lica u Štrpcu
Jasmina Živković, privatna arhiva
Ana Ćup, privatna arhiva
Drage žene, budite svoje. Praznik ne treba slaviti samo 8. marta, već svakog dana, a suštinu života pronaći u sebi. Nikada ne odustajte od svojih ideala i ne dozvolite da vas niko i ništa nipodaštava. Na nama svet ostaje i mi svet donosimo. Srećan nam praznik!
Ana Ćup, novinarka
Svaka žena u sebi nosi neverovatnu snagu. Kada to kažem ne mislim samo na fizičku snagu ili društvenu moć. Ta neverovatna snaga ogleda se u izuzetnoj emocionalnoj snazi, hrabrosti, inteligenciji… Želim vam da neprekidno ulažete vreme i energiju u lični razvoj što će nam otvoriti put da postanemo svesnije svojih vrlina i talenata. Bićemo snažnije jer ćemo prihvatiti sebe i pratiti svoje snove. Čestitam vam Međunarodni dan žena sa željom da svakog dana budete voljene i poštovane!
Jelena Marković, doktorantkinja na studijskom programu Mediji i društvo na Filozofskom fakultetu u Nišu
Jelena Mirković, privatna arhiva
Budite svesne svojih prava svakog dana u godini, ne samo danas. Vaš Ženski info.
Ja sam učenica srednje medicinske škole, smer ginekološko-akušerska sestra i danas sam prisustvovala protestu protiv akušerskog nasilja u Beogradu jer mi moramo da učinimo da ovaj poziv ponovo bude ono što u biti i jeste, human i čovekoljubiv!
Kao učenica srednje medicinske skole, smer ginekološko-akušerska sestra prisustvovala sam porođajima gde se ženama govorilo kako su razmažene i prekornim rečenicama su podsećane na „šta mislite kako su se vaše majke porađale“. Više puta sam ostala u šoku zbog rečenica koje sam čula, ali ja sam tamo ipak samo učenica na praksi, tamo sam da naučim nešto. Naučila sam kako ne treba da se ophodim prema trudnicama i kako da im pomognem i olakšam koliko je u mojoj moći.
Trudnice niko ne pita da li studenti fakulteta mogu da prisustvuju porođaju, oni su jednostavno tu i bez saglasnosti. Neke žene jedva čekaju da im dođemo mi iz srednje škole jer jedino mi sve vreme provodimo s njima a one se u tom prisustvu i razgovoru i malo opuste.
Mislila sam da je ovo jedan od najhumanijih poziva, ali izgleda da mnogo toga moramo da promenimo!
Marica Marković doživljavala je petnaestočasovni teror u Opštoj bolnici u Sremskoj Mitrovici. Nakon porođaja beba je umrla zbog posledica zadržavanja u porođajnom kanalu i nemogućnosti da udahne vazduh.
Doktor Marko Maksimović, koji ne zaslužuje da ga nazivaju doktorom, nije hteo da uradi neophodan carski rez, iako ga je Marica molila za to, ispričala je ova žena medijima. Kako je navela “doktor” je sve vreme vređao i pretio joj, iako su babice pokušale da zaustave to, bilo je bezuspešno.
Govorio mi je da će da mi razbije glavu, izbije zube, da ću da imam dve lobanje. Kada sam izgubila svest, beba se zaglavila u karlicu. Srce je stalo, došlo je do ošećenja na mozgu. Rođena je bez pulsa, uspeli su da je vrate u život malo, odvezli je u Novi Sad, odakle mi je i javljeno da je beba umrla sledećeg dana. Tačan uzrok smrti je nasilnički porođaj. Babice su ga molile, jedna mu je rekla – zar u ovakom trenuku vi nju da vređate. Udario me je i stiskao me za vilicu ,
rekla je Marica.
Sa protesta u Beogradu , Ženski info
Tim povodom danas je ispred Ministarstva zdravlja u Beogradu održan protest pod nazivom “Porodilište, a ne klanice”, a prisutnima se obratila urednica portala zadovoljna.rs, Dragana Pandurević Jovović.
Ništa što smo doživele nije bilo normalno i nismo mi za to krive, nismo bile manje vredne, nismo bile razmažene, nismo bile bezobrazne, nismo bile nesaradljive, nismo bile neuračunljive, nismo bile lude! A oni koji jesu krivi moraju da plate!”
Kriv je sistem koji im je dozvolio da se tako ponašaju, koji ih ni jednog jedinog trenutka ne kažnjava pravično i pravedno za propuste i nasilje koji im je dao odrešene ruke i pustio ih da se ponašaju kako im dođe i nikom ništa.
U trenutku kada žena rađa, njoj mora da se da snaga i podrška i vođstvo kroz porođaj jer ona rađa dete. Ne babica, ne doktor, žena rađa!Ne smeju da vrše nad tobom zahvate, ako ti nisu tražili pristanak! Ne smeju da viču na tebe, da te vređaju, stežu, šamaraju, vezuju. Ne smeju da te seku bez preke potrebe, da gaze po tebi i bukvalno i metaforički.
rekla je ona okupljenima.
Građanke na protestu skandirale su: „Podrška za Maricu!“, „Maksimoviću robija!“, „Bolnice ne klanice!“, „Vežite Maksimovića!“, Žene besne, majke besne!“,“Nećemo da trpimo!“,“Pravda za žene!“.
Treba naglasiti da su na protestu bile uglavnom građanke, da nije bilo predstavnika Crkve, vlasti ili opozicije. Izgledalo je kao da se ovo pitanje ne tiče svih nas nego nekih tamo žena sa druge planete, te su se izgleda mnogi napravili ludi i slepi. Međutim u toku protesta MUP je saopštio da je Maksimović uhapšen zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo teška dela protiv zdravlja ljudi.
Žene su uspele!
Protest u Beogradu, Ženski info
Akušersko nasilje
Akušersko nasilje, odnosno zlostavljanje tokom porođaja podrazumeva bilo koji vid ponašanja koji može da naškodi trudnici, što je ujedno kršenje prava žena i osnovnih ljudskih prava.
Žrtve akušerskog nasilja se osećaju posramljeno, nepoštovano, ignorisano ili doživljavaju čak i fizičko nasilje.
Žene o tome ćute prvenstveno jer misle da im niko neće verovati , ali i zbog straha koji je češći u manjim sredinama gde nema puno porodilišta i akušera.
Ali, da li je ovo poslednji put da se dešava ovako nešto? Nažalost ne. Sve dok se bude ćutalo grozne stvari će se dešavati. Zato žene, majke, niste same i ne treba da trpite bilo kakvo nasilje. Prijavite. Pomozite i sebi i drugima, jer vaš glas mora da se čuje.
A što se nas, budućih babica tiče, ne smemo da posustanemo u ideji da promenimo ovaj loš sistem i da pomognemo drugim ženama da nikada ne dođu u ovakvu situaciju u kakvoj je bila Marica.
Da bi ste mogle da dođete do vrha u društvu u kojem je pravilo da vam je jedina obaveza “da rađate i čuvate potomke, prezimena i ostalo nasleđe muškarca”, morate da naučite određene veštine. Naša sagovornica je nesebično sa nama podelila koje su najneophodnije da znate, takođe nam je otkrila kako se u životu nosila sa različitim preprekama. “Radim u sektoru koj je, nažalost, i dalje oblikovan patrijarhalnim normama, što otežava ženama da postignu uspeh i da se istaknu. Borba protiv stereotipa koji sugerišu da žene ne mogu adekvatno nositi se s ozbiljnim temama, da im nedostaje kompetentnosti ili autoriteta, bila je ključna, “piše za Ženski info Jovana Radosavljević. A ko je Jovana?
Foto: Jovana Radosavljević, privatna arhiva
Jovana Radosavljević je izvršna direktorica NVO Nova društvena inicijativa sa sedištem u severnom delu Kosovske Mitrovice. Njena glavna polja ekspertize odnose se na dijalog Beograda i Prištine, prava zajednica, izborne procese i transformaciju sukoba. Jovana je magistrirala međunarodne studije na Školi za međunarodne studije Džozef Korbel na Univerzitetu u Denveru.Pored toga, diplomirala je međunarodnu politiku na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Srednju školu je završila u Olney Friends School u Barnesvilu, Ohajo.Jovana je rodjena 1988.godine. Iz Leposavića, a trenutno živi i radi u Kosovskoj Mitrovici. U slobodno vreme se bavi vinogradarstvom, što joj je porodični hobi. Voli prirodu, a posebno planinu, vozi snoubord.
Ovim intervjuom zatvaramo 2023. godinu, te smo Jovanu na početku zamolile da nam od 1 do 5 oceni 2023. na određenim poljima.
Kako ocenjuješ odnos drugih prema tebi (kao ženi) u prethodnoj 2023. godini?
– Odogovor: 4.
Koliko si zadovoljna postignutim ciljevima na poslovnom planu? O: 4
A šta je sa ciljevina na ličnom planu? O: 4
Kakva je situacija na polju aktivizma? O: 4
Koliko si u 2023.godini bila posvećena karijeri? O:5
Kako ocenjuješ opšte stanje društva? O: 2
Demokratiju na Kosovu ? O: 1
Prava žena na Kosovu? O: 3
Uticaj žena na Kosovu? O: 3
Foto: Jovana Radosavljević, privatna arhiva
Koje su osnovne veštine koje bi žene morale da usavrše kako bi mogle da se izbore za jednak tretman u ovom duboko patrijarhalnom društvu?
Borba za jednak tretman žena u društvu zahteva određene ključne veštine, a lično bih želela da istaknem neke koje su mi se pokazale izuzetno korisnim. Prvo, obrazovanje, zajedno s kontinuiranim usavršavanjem, igra ključnu ulogu u izgradnji znanja i veština žena, pružajući im osnovu za samostalnost i jačanje samopouzdanja.Pored razvoja samopouzdanja, komunikacione veštine su od suštinskog značaja za efikasno izražavanje stavova, ideja i potreba.Dalje, formiranje razlličitih mreža podrške nije samo izvor ohrabrenja već i platforma za prevazilaženje različitih izazova. Važno je naglasiti da podrška od strane bliskih ljudi, bilo da se radi o porodici ili prijateljima, igra ključnu ulogu u stvaranju okruženja u kojem se žene osećaju podržano i sposobno da ostvare svoj puni potencijal.Kroz ove veštine i podršku zajednice, žene stvaraju put ka ostvarivanju ravnopravnosti u društvu, podstičući inkluzivnu kulturu koja poštuje i ceni doprinos svakog pojedinca, bez obzira na pol.
Da li su na tvom putu ka uspehu muškarci bili ti koji nisu mogli da se pomire sa činjenicom da žena napreduje? Da li je bilo problema koji su postojali samo zato što si žena?
Imala sreću da odrastem u okruženju u kojem sam imala podršku za svoje životne odluke, posebno u okviru porodice, iako se neretko nisu slagali sa mojim izborima. Međutim, kad je reč o mom profesionalnom putu, suočila sam se s izazovima zbog toga što sam žena. Radim u sektoru koj je, nažalost, i dalje oblikovan patrijarhalnim normama, što otežava ženama da postignu uspeh i da se istaknu.
Borba protiv stereotipa koji sugerišu da žene ne mogu adekvatno nositi se s ozbiljnim temama, da im nedostaje kompetentnosti ili autoriteta, bila je ključna. Da bih dokazala svoje sposobnosti, bilo je potrebno uložiti dodatne napore i prevazići prepreke koje proizlaze iz predrasuda. U takvom okruženju, postizanje uspeha kao žena zahtevalo je više od samog profesionalnog znanja; zahtevalo je hrabrosti, istrajnosti i konstantnog dokazivanja svoje vrednosti.
Iako su se neki muškarci možda teško mirili s idejom da žena može napredovati na isti način kao i oni, osećam se privilegovano što imam podršku i odlučnost da se izborim protiv nejednakosti i doprinesem stvaranju inkluzivnijeg radnog okruženja.
Jesi li bila osuđivana za nešto što muškarac ne bi bio? Da li ti je “suđeno “ posebni kriterijumima samo jer si žena?
Da, tokom svog profesionalnog puta sam doživela osuđivanje i suočavala se s posebnim kriterijumima zato što sam žena. Očigledno je da su mi postavljani drugačiji standardi nego muškim kolegama u istim situacijama. Nažalost, stereotipi i predrasude prema ženama još uvek igraju značajnu ulogu u društvu i poslovnim okruženjima.
Primetila sam da su moji postupci i odluke pažljivije analizirani, a zahtevi su postavljani na višem nivou kritike nego što bi to bio slučaj da sam bila muškarac. Često sam se nalazila u situacijama gde je bilo potrebno dodatno dokazivanje svoje stručnosti i sposobnosti, dok bi muški kolege možda bile automatski prihvaćene.
Kako se nositi sa neravnopravnošću u društvu i biti uspešna?
“Ovakvi izazovi predstavljaju samo dodatni podstrek za moju odlučnost da postignem uspeh uprkos preprekama. Umesto da dozvolim da me obeshrabre, ovi izazovi su me podstakli da angažujem svoje resurse na inovativan način, osmišljam kreativna rešenja i neprestano se usavršavam kako bih prevazišla barijere koje proizlaze iz predrasuda prema mom polu.
Posebno ističem važnost izgradnje mreže podrške i okruživanje ljudima koji su igrali ulogu mentora u mom profesionalnom putu. To je bilo ključno u mom ličnom i profesionalnom rastu. Sada, kao odgovorna članica zajednice, aktivno radim na pružanju prilika za zaposlenje i usavršavanje mladim ljudima, a posebno mladim ženama. Nastojim im pomoći da ostvare svoj puni potencijal, prenoseći im podršku koju sam i sama dobila. Na taj način, postajem zagovaračica rodne ravnopravnosti u svakodnevnim situacijama, težim stvaranju inkluzivnog okruženja i aktivno doprinosim promenama koje su nužne za postizanje veće jednakosti u društvu.”
Nastavi rečenicu…
Feminizam je… “teži ostvarivanju ravnopravnosti polova kroz prepoznavanje, suočavanje i borbu protiv sistema nejednakosti i predrasuda koje žene doživljavaju u društvu. Feminizam je borba za mogućnost izbora.”
Žena ženi je…. “može biti i najveća podrška, ali i najveća prepreka.”
Foto: Jovana Radosavljević,
Prirodno je da žene zagovaraju rodnu ravnopravnost, ali…
Kao neko ko je dugi niz godina u NVO sektoru, kakva su tvoja iskustva o učešću žena u donošenju važnih odluka?
Nova društvena inicijativa, organizacija civilnog društva koju sam pokrenula i koju vodim, se ne bavi direktno rodnim pitanjima, ali kroz svoje delovanje utičemo na razbijanje rodnih stereotipa i podizanje svesti o položaju žena, posebno u procesima donošenja odluka. Kroz naš rad, uočili smo niz obrazaca koji ženama otežavaju da dođu do položaja donosioca odluka, posebno u politici. Žene nemaju iste uslove, a ovakvi pozivi zahtevaju veću žrtvu, ali i podršku kako bi one uspele u ovom sektoru.
Da li žene na pozicijma dovoljno rade kako bi promovisale i borile se za rodnu ravnopravnost? Da li bi prirodno bilo da je to tako?
“Nažalost, smatram da trenutno nije u dovoljnoj meri slučaj da žene na visokim pozicijama aktivno rade na promociji i borbi za rodnu ravnopravnost. Ova neaktivnost, posebno na političkom nivou, često proizlazi iz brojnih prepreka s kojima se žene suočavaju u našem regionu. Ove prepreke, koje uključuju patrijarhalne strukture, rodne stereotipe i ograničavajuće društvene norme, često čine izazovnim zagovaranje za rodnu ravnopravnost i jaču uključenost žena, posebno na pozicijama donošenja odluka.
Prirodno bi bilo da žene aktivno podržavaju i zastupaju rodnu ravnopravnost, no stvarnost pokazuje da je neophodno prevazići niz prepreka kako bi se postigao taj cilj. Ključno je osigurati da žene na pozicijama donošenja odluka dobiju podršku, stvorenu infrastrukturu i resurse kako bi efikasno radile na unapređenju rodne ravnopravnosti u društvu.”
Šta smo mogle bolje, a šta ćemo dalje?
Šta smo mogle bolje u prethodnoj godini na polju zalaganja za naša prava?
Ocenjujući proteklu godinu u kontekstu našeg zalaganja za ženska prava, uviđam da je uvek postojala mogućnost za poboljšanja. Godina koja je iza nas donela je značajne izazove srpskoj zajednici na Kosovu, naročito u političkom i bezbednosnom smislu, što je često zasenilo postojeće, ali i novonastale probleme proistekle iz patrijarhalnog društva i slabih (ili čak nepostojećih) institucija.
Kada se osvrnem unazad, verujem da smo mogli biti bolje koordinisane, upornije i izraženije u zalaganju za ženska prava.
Šta , kao žene, moramo da uradimo u Novoj?
U narednoj godini, kao žene, važno je da aktivno radimo na jačanju solidarnosti i međusobne podrške. Potrebno je da se uključimo u dijaloge o rodnoj ravnopravnosti, radimo na sebi, te pružimo podršku ženama u različitim sektorima. Takođe, ključno je kontinuirano se boriti protiv predrasuda i rodno uslovljenih ograničenja, te sarađivati s muškarcima koji podržavaju rodnu ravnopravnost. Aktivno učešće u društvenim inicijativama i političkim procesima doprineće stvaranju inkluzivnijeg društva koje ceni doprinos svih njegovih članova, bez obzira na rod.
Šta bi promenila u Novoj godini kada bi jednim pokretom ruke to moglo da se reši?
“U narednoj godini, želim videti kraj političke nestabilnosti i nepravde, kao i eliminaciju selektivnog pristupa kosovske vlade vlastitom ustavu i zakonima, naročito kada je reč o pravima nevećinskih zajednica. Razumevanje da je teško postići napredak i raditi na unapređenju situacije kada su egzistencijalna pitanja i osnovna prava određene zajednice u opasnosti je ključno. Smatram da će stvaranje inkluzivnijeg okruženja za sve zajednice na Kosovu biti od suštinskog značaja za ostvarivanje napretka uopšte, kao i u polju rodne ravnopravnosti.”
Šta želiš da se nikada ne ponovi iz stare godine?
Ono što ne bih želela da se ponovi iz prošle godine je osećaj nemoći. Bez obzira na intenzivan napor koji smo, moje kolege iz Nove društvene inicijative, uložili, uključujući učešće na preko 160 sastanaka s visokim zvaničnicima iz međunarodne zajednice i davanje preko 300 izjava za medije o položaju srpske zajednice na Kosovu, krizi na severu Kosova, dijalogu u Briselu, i drugim važnim temama, imam utisak da nismo postigli dovoljno, bez obzira na platformu koju smo imali. Verujem da je bilo više sluha za potrebe i razloge za zabrinutost srpskog stanovništva na Kosovu, ne bi smo bili u situaciji u kojoj se nalazimo danas.
Foto: Jovana Radosavljević, privatna arhiva
Podrži, osnaži, motiviši
Kako osnažiti žene da streme svojim ciljevima?
Ključno je pružiti ženama podršku kroz edukaciju, mentorstvo i stvaranje inkluzivnog okruženja. Ohrabrivanje žena da se angažuju u raznolikim sektorima, podsticanje samopouzdanja i promovisanje modela ženskih lidera igraju ključnu ulogu. Dodatno, važno je raditi na razbijanju rodnih stereotipa i stvaranju ravnoteže između poslovnog i privatnog života, kako bi žene mogle neometano težiti i postizati svoje ciljeve. Ipak, za ovo je neophodno ostvariti važne preduslove a to su osećaj bezbednosti i izvesnosti, kao i jake institucije koje rade svoj posao.
Kako ih podržati?
“Podrška ženama zahteva sveobuhvatan pristup koji uključuje edukaciju o rodnoj ravnopravnosti, stvaranje sigurnih i inkluzivnih radnih okruženja, promovisanje mentorstva i mreža podrške, kao i aktivno uklanjanje prepreka za napredak žena. Takođe je važno osnažiti žene kroz podsticanje njihovog aktivnog učešća u javnom životu, prepoznavanje njihovih dostignuća i priznavanje njihovih uloga u društvu, kako bi se postigla prava rodna ravnoteža.”
Tvoja poruka ženama?
Moja poruka ženama bi bila da ne dozvole da stereotipi i predrasude ograničavaju njihove ambicije. Samo zato što se nešto tradicionalno smatra muškim poslom ne znači da žene ne mogu biti uspešne u tome.
Tvoja motivaciona poruka za narednu godinu?
Naučite da postavite granice i odlučno kažete “ne” kada osećate da nešto ne želite ili kada to nije u skladu s vašim vrednostima i prioritetima.
ŽENSKI INFO 