Category: Motivacija

Neka ovo bude godina bez proseka

Piše: Milica Stojanović Kostić

U staroj 2025. ostavićemo ćutanje, trpljenje i unutrašnje lomove. U mali kofer uspomena spakovaćemo samo svoj glas, svoje misli i slobodu, da nam uvek budu pri ruci kada nam u 2026. nametnu isti teret koji nosimo već vekovima.

Svaka od nas imala bi dosta toga da kaže o svojim ličnim borbama u prethodnoj godini. Zaposlene o težini obaveza koje svakodnevno nose, nezaposlene o obavezama koje joj se ne priznaju, lekarke o teškim uslovima rada, pacijentkinje o bolu i neprospavanim noćima. Radnice u institucijama o neizvesnosti, one na pozicijama o prinudnom klimanju glavom. Trudnice o strahu, mame o umoru. Psihijatrice o lomovima duša, pedijatrice o iscrpljujućim virusima i klonuloj deci i roditeljima. Apotekarke o nepriznatim neophodnim lekovima, učiteljice o vaspitno-obrazovnim izazovima sa nadolazećom bojazni o funkcionisanju ustanova. Nastavnice i profesorke o odlivu znanja i prilivu nepoštovanja. I sve bismo zajedno volele da to ostane u staroj godini, da obrišemo kao da se nije ni dogodilo, ali sve nas čeka i u novoj.

Kada bi zaista mogli da ponesemo samo lepe uspomene da li bismo onda pravili iste greške, da li bismo bili uskraćeni za teško stečeno iskustvo, ili bi zaista mogli da budemo srećniji i bezbrižniji. Pitanje je hamletovsko, odgovor je prosečan. A prosek nikada nije dobar. Prosek ne nudi mogućnost za napredak, poboljšanje. Prosek se prosto pomiri sa tim da je prosek i ne vapi za nečim većim.

Zato ako nešto moraš da uradiš u ovoj godini ne pristaj na to da te svedu na prosek. Pusti svoje misli da teku slobodno, oslobodi svoje telo neprekidne tenzije i pokušaj da se setiš šta si bila pre nego si morala da pristaneš na prosek.

Prosek je udoban, istina, ne traži od tebe da misliš, da osećaš. Prosek ti kaže: ćuti, trpi i nastavi da klimaš glavom. Prosek je lako unovčiv, materijalan i nudi komfor čija se cena plaća patnjom, nekada ranije a nekada kasnije. Na naplatu prosečnost uvek dođe.

Prosek je idealan za one koji vole da sve izgleda uredno, da se ljudske borbe svedu na brojke, da se iskustva pretvore u grafikone.

Prosek je jeftin za sistem, a skup za nas. Jer dok se oni hvale da je „prosečna plata porasla“, mi znamo da je prosečan život ostao zarobljen u kreditima, u neplaćenim satima, u tišini koja se ne računa.

Ali mi nismo roba.
Mi nismo statistika.


I zato, u ovoj godini, neka prosek ostane tamo gde mu je mesto – u tabelama koje nikada neće moći da izračunaju našu snagu.

Gračanica: Political-Propaganda Violence on the Day for the Elimination of Violence Against Women

Milica Stojanović Kostić

I still cannot reconcile with everything that happened today. The words of Mayor Ljiljana Šubarić still ring in my ears—unclear at times, especially when she forgets to use the feminine instead of the masculine form. Yet, her words resonate as if today were the happiest day of the year, not one of the saddest for women—the International Day for the Elimination of Violence Against Women. In Gračanica, a political party founded a Women’s Union today. The president of this union arrived at the Cultural Center with an entourage of male decision-makers to tell me that I am very important to them as a woman, mother, and guardian of Kosovo.

A certain Mrs. Rašić spoke about preserving Obilić and Gračanica. Fine, the narrative was clearly political and nationalistic, but let’s be honest—others, including men, also contribute to preserving these things. What she should have said, considering today’s emphasis on glorifying women like never before, is this: Where do we raise these ‘guardians’? How do we feed them? Who heals them, and with what resources? But no, the narrative lacked substance regarding real problems women face. Instead, it was reduced to shallow interethnic squabbling, where once again Albanians were blamed for everything. Serbian women in Kosovo, according to this narrative, are primarily harassed by Albanians, while Serbian men are portrayed as a celestial people who deeply respect their wives and mothers.

This would all be lovely—if it were true. I would be the proudest. But the mayor’s speech conveniently omitted the fact that Marija from Gušterica was killed in her own home this August by her husband—a Serbian man. She also failed to mention the near-daily reports to police stations from women being abused and beaten by their Serbian husbands. Of course, these things couldn’t be mentioned because they don’t fit into the framework of political propaganda. It is undeniable that our compatriots in the north face challenges with Albanians, police, and negligent officials. But, you know what? We’ve been dealing with problems here in central Kosovo since the war ended, yet you never thought to address them publicly until now.

Why didn’t you mention workplace harassment or bullying, issues women face constantly? Oh, right, that doesn’t suit your narrative, as your party oversees many of these institutions.

Why not discuss how there are municipal mechanisms for protecting women but they remain underfunded and underutilized because, as one commission member put it, it’s not important? Of course, this doesn’t align with your political campaign goals.

Lastly, why not openly admit that quotas and numbers mean nothing if women are not truly making decisions themselves but are instead dependent on a male-dominated political elite that stamps decisions on their behalf?

Today, Elek also addressed me. He said Kosovo cannot survive without me. Well, he addressed all women and mothers of Kosovo, so maybe I was inadvertently included.

Thank you, Elek.

Like every woman in Kosovo, regardless of faith, ethnicity, or orientation, I already know we are important. I know your male-dominated world wouldn’t even exist without us. You wouldn’t have careers if we didn’t raise your children, maintain your homes, and make sure you are fed and presentable. But the story of women doesn’t end there; it begins there.

Elek, educate your voter base to understand that women are more than housekeepers, caretakers, or targets for abuse and ridicule. Women are equal members of society, deserving of respect and appreciation in all spheres—not just when you need a political point or two before elections.

And the most important thing: today is the International Day for the Elimination of Violence Against Women, yet after this event in Gračanica, I feel worse than I ever imagined possible. Once again, a group of men used this day to mock the victims of violence—on this very day.

I had hoped for something entirely different today, perhaps an event to honor Marija from Gušterica and others like her. Instead, what we got was a slap in the face, a mockery from the front rows of the Cultural Center.

Oh, Marija, if there were justice, you would be here with us in Gračanica today, happy and smiling. Perhaps then this day would have more meaning. But as it stands, because of all the Marijas who were murdered, beaten, and abused, this day remains one of the saddest in Gračanica. At least for those of us who still have some dignity.

Sreću priredite same sebi

Piše: Milica Stojanović Kostić

Kada žena misli i bavi se sobom, svojom srećom, ispunjenjem i mirom u zatvorenom, tradicionalno opterećnom društvu, biće optužena da je sebična i da to nije odlika “prave, dobre kosovske žene”! Porušite taj stereotip prvo u svojoj glavi, jer to nije istina, već samo još jedan segment pogrešnog vaspitanja patrijarhalnog sistema.

Društvo u kojem živimo, duboko oštećeno sukobima, netolerancijom, večitim stereotipima i predrasudama, loša je osnova za zadovolnog pojedinca, porodicu. Na nama je da takvoj realnosti pogledamo u lice i jasno poručimo: ja ipak želim da budem srećna i ispunjena.

Za mnoge stvari u životu, koje sam uspela da bez mnogo muka prebrodim, nailazila sam na upozorenja: “kajačeš se”, ” što se time baviš, znaš li gde živiš”, ” zašto se ne spustiš malo, preveliki su tvoji snovi za ovu sredinu”, i mnoga mnoga druga. Međutim ispostavilo se da su apsolutno pogrešna, da nemaju nikakvu osnovu i da je upravo ta lepa misao, o novom danu, životu i lepoti stvaranja nešto što mi je samo otvaralo vrata koja nisam ni očekivala.

Foto: Ženski info

Potreba da se ženama ponudi samo jedno mesto, da se ukalupi u norme koje je osporavaju u onome što voli i određuju joj život bez sadržaja i sa prevelikim žrtvama, često bez ikakve nagrade i priznanja, stvorilo je društvo u kojem žena samo figurira u porodici, bez prava glasa, sa jedinim pravom da se bezpogovorno stara o drugima.

Pažljivo čitajte sledeće: NIJEDNA ŽENA SE NE OSEĆA LEPO UKOLIKO JOJ OSPORITE PRAVO DA RADI ONO ŠTO ŽELI! Najveća zabluda ili možda pre opravdanje muškaraca koji tako tretiraju žene je mišljenje: “Moja žena se ne buni, ona voli da tako živi”. Odaću vam “jednu tajnu”, nijedna žena ne voli da bude tako tretirana, samo je razlika u intenzitetu patrijarhalnog vaspitanja. One koje su uspele da se izbore rećiće vam to otvoreno, u lice, a one koje nisu uspele u tome ćutaće i trpeti, dok u jednom trenutku, dubokoj starosti ne otvore srce i povere se nekome i kažu : “A život je mogao da mi bude lepši, samo da sam malo više mislila i na sebe!”. Ali povratka nema. Život je ciklus, koji se završava na isti način, za svakoga jednako. Danas se samo zapitajte, koliko će osoba kao vi biti zadovoljna svojim životom kada ostane sama, kada deca odu svojim putem, stvore svoje živote. Nemojte da dozvolite sebi kajanje.

Zato odmah danas isplaniraj svoju sreću. Žene su fantastična bića, one umeju da u najgorim i najtežim uslovima naprave harmoniju, mir i ljubav. Napravite danas to za sebe. Uradite sve ono što ste odložile za “neke bolje dane, kada budete imale više vremena”. Jer vreme je zanimljiva pojava, što više prolazi manje ga ima.

Život je najlepša stvar koju vam je Bog podario, zato pogledajte oko sebe, koliko ima lepote oko nas koja je nama data.

Život nije bajka, i ne treba da ga tako posmatramo, ume da bude teško, nepodnošljivo, ali ume da bude i prelepo i nestvarno. Kako ono kažu “i med i jed”. Trudite se da na čašu jeda uvek dođe čaša meda, kako bi mogle da slobodno dišete, volite i živite.

Srećan nam sunčani ponedeljak!

Visibabe: Hej ne brini, stiže proleće

Tokom jeseni i zime sve su češći razgovori na temu sezonske depresije, pojava koja se manifestuje u uznemirenom i tužnom osećanju kod ljudi čim su dani kraći, a temperature niže. Zato je ovaj  tekst zahvalnosti posvećen osobama kojima je sada teško, jer znate šta, visibabe su u mom kraju uspele da pronađu put do sunca, kroz beton prestonice provirile su da ti kažu: hej, ne brini, stiže proleće.

I da razjasnimo na samom početku, znam da je teško pokrenuti se, uspavani smo čitavu zimu, prosto nam je organizam nekako uljuljkan u neke rutine. Znam da je teško po mraku ustati i krenuti poslom ili do škole. Ali danas hoću da ti kažem da imaš tu veliku sreću da možeš da vidiš kako se sunce rađa i kako te ova visibaba pozdravlja.

“Sačekaću ponedeljak, pa krećem da treniram”, “od ponedeljka učim”, “uskoro će prvi, sačekaću još malo”, izgovori su kojima svakodnevno jako uspešno baratamo. Tehniku „izbegavanja odgovornosti prema sebi“ smo jako dobro usavršile. A zabrovljamo na jako bitnu stvar, a to je koliko smo rođene srećne što možemo da osetimo toplinu sunca na koži ili zemlju pod prstima.

Najlakši način da započnete promenu je pre svega dobro se organizovati, jer nam je organizacija veoma važna zbog ostvarivanja ciljeva. Većina zapisanih ciljeva se ostvari, ne samo zato što je zapisano, nego zato  što je fokusirano. Tako kaže psihologija.

Druga veoma važna stvar kada težimo promeni je volja. Ona koja uvek stremi nečemu materijalnom uvek će biti nezadovoljna i potištena, jer materijalno ne pruža duševni mir i slobodu. Moramo prvo da budemo zahvalne na svemu onome što imamo i što nam olakšava život, a rođenjem nam je dato. To su prvo misli, koje možemo da kontrolišemo ako želimo, zatim reči i usta kojima možemo da komunicirao, oči kojima vidimo lepotu dana i noći, sunca, zvezda, livada, šuma. Lepotu mora, lepotu planete ali i lepotu u drugom oku, u drugoj osobi. Osmeh kojim nagrađujemo ili smo nagrađene.

To su ruke i noge kojima se krećemo i radimo, pa vas zato pitam koliko smo istinski zahvalne na onome što nam je dato ?!Na srcu i mozgu koji nikada ne staju sa radom da bi sve u našem organizmu funkcionisalo kako treba, da bi mogle da osetimo miris hladnoće ranom zimskom zorom ili miris sveže pokošene trave u letnje predvečerje. Možemo da osetimo vodu i dodir. Koliko se često zahvaljujemo na svemu onome što nam je prirodno dato?!

Foto: Visibabe u Beogradu, Ženski info

A onda idemo dalje, koliko smo zahvalne na onome što smo stekle ili što nam je poklonjeno. Topao dom, mogućnost da radimo, a ako smo imale baš puno sreće i hrabrosti onda je to posao koji volimo i koji nas ispunjava. Sobu sa čistom posteljinom i ormar sa novim ili očuvanim stvarima. Što pristojni odlazimo u školu i na posao. Jesmo li uopšte zahvalni na onome što imamo jer znate šta, neko za svim tim negde žudi!

Dakle sve ovo što smo napisali svodi se na par stvari: to su zdravlje, sreća, ljubav. Kada ste poslednji put sele u tišini i nabrojale sve ono što imate i rekle iskreno : ZAHVALNA SAM !

Kroz život učimo različite lekcije , ali najvažnije su one koje razumemo i primenimo, a te su često i najteže. Hajde da razumemo da ispunjenost duha počinje zahvalnošću. A onda smo spremne da uživamo. Videćete da je život pun lepih stvari, a potrebno je malo da se osvrnemo oko sebe i odmah ćemo to prepoznati.

Zapamtite i da ne morate konstantno da se držite tog jednog plana nedelje, budite malo i spontane jer ćete tad osetiti prave čari lepog života.

Napravite drugačiji doručak, promenite boju kose ili čak ceo stil. Idite uživajte u svom društvu, popijte same kafu u kafiću, prošetajte parkom, jer ako to uspete sve ostalo će biti lakše.

Ništa nećete izgubiti već ćete ili uspeti ili naučiti lekciju a nema ništa loše u tome.

Manite se priča ti si samo žensko, ne možeš ništa, čekaj prolećno čišćenje jer si samo za to. Pa to što čujete su ništa drugo nego budalaštine. Baš zato što ste žensko možete sve.

S obzirom da visibabe predstavljaju novi početak, nadu i sposobnost savladavanja novih izazova, neka vam ovaj tekst bude znak za nove početke uz duboku zahvalnost na svemu što ste do sad prošle.

Tekst napisala: Teodora Kostić

Uredila: M.S.K

Vodič za solidarnost žena

Drugi je dan nove godine. Prvi smo uglavnom iskoristile da malo predahnemo od organizacije dočeka, a neke i od izlazaka. Danas je dan za odluke, ciljeve i planiranje. Papir i olovku u ruke zapiši šta želiš od ove 2024. godine.

Postavljanje ciljeva je veoma važna stvar, jer pisanje, olovkom, i potvrđivanje rečenica u mozgu, daje mu naredbu da se o zapisano ne sme oglušiti. Za neverne Tome rećiću da sam pre samo godinu dana zapisala sve što imam danas: posao koji je uživanje, mnogo novih poznanstava, srećnu porodicu i “nikotinsku nezavisnost”. Zato ti kažem i ovako, ne budi lenja, pa čak iako ne veruješ da će se išta promeniti, sedni i zapiši. Magija počinje tek onda kad zaista znaš šta želiš, a pisanjem daješ do znanja da to mora da se ostvari.

Foto: Karen Lau00e5rk Boshoff

I kada smo već kod ciljeva, naš cilj je da mesec januar posvetimo ženskoj solidarnosti. Znate šta, čak ne postoji ni Svetski dan ženske solidarnosti, a još manje neki događaj koji bi postao zvezda vodilja ženama kako treba da se ophode jedna prema drugoj. Verujem da je takvih događaja u istoriji mngo, ali su istoriju pisali muškarci, pa je i logično da ih ovaj domen nije interesovao, štaviše bio bi pretnja lošem tretmanu koji su žene imale od muškaraca. Takođe, takvih događaja je i danas mnogo, ali su na čelu medija ili uredništva opet uglavnom muškarci, kojima, ponovo, nije interes da se ženska solidarnost promoviše. Zato smo odlučile da Ženski info to uradi za sve žene na Balkanu, ali i u svetu, da im podari jedan vid vodiča, u koji svaka može da doda ono što nam je promaklo. Pa da počnemo:

Vodič za solidarnost između žena:

  • Kada neko u tvom društvu, na osnovu fizičkog izgleda komentariše ženu u lošem i osuđujućem kontekstu, nemoj mu biti “partner in crime” nego reci “ne osuđuj, ne znaš kroz šta ta žena prolazi pa ne stiže da se bavi svojim izgledom” ili “šta ako je ona sebi baš tako lepa, šta ti imaš s tim?”.
  • Kada neko u tvom društvu ponižava žene na osnovu pola, boje kože ili kose, nacionalnosti ili verske pripadnosti, ljubazno ga ili je zamoli da prestane ili jednostavno napusti takvo društvo.
  • Kada neko u tvom prisustvu ocenjuje ženu na osnovu toga da li je majka, prekini takav narativ.
  • Kada neko osuđuje ženu jer je doterana, sređena izašla bez dece, muža ili rodbine objasni mu ili joj da je žena jednako slobodna i da to pitanje sledeći put postavi kada vidi muškarca da izlazi bez žene ili dece.
  • Kada neko u tvom društvu ili tvojoj blizini maltretira ženu psihički, spreči!
  • Kada neko u tvom društvi ili tvojoj blizini tuče ili na bilo koji drugi način zlostavlja ženu, prijavi!
  • Nastavi niz. ..

Ovo je naš prvi cilj, da napravimo društvo u kojem će žene biti solidarne a ne razarajuće jedna prema drugoj. Moramo zajedno da promenimo učenje koje nam je usađeno da je za sve kriva žena, a muškarac uvek u pravu. Znam da je to teško, ali korak po korak i sigurna sam da ćemo uspeti da iščupamo dogme koje samo štete našem razvoju i napretku.

Na kraju, sve što želiš da dodaš u vodič pošalji na Instagram profil našeg sajta ili putem mejla zenskiinfo@gmail.com.

Budimo solidarne!

Piše: Milica Stojanović Kostić

Osećaš li se kao Sreda?

Sreda je. Polovina nedelje . Uvek na sredini, niti na početku niti na kraju. Koliko ste se puta u životu osećali kao Sreda, negde između gde je Petak i dalje daleko, a Ponedeljak se davno završio. Šta radimo kada dođe Sreda?

Svi filozofi sveta, verski poglavari i njihove svete knjige i naučnici eonima se trude da nam objasne zašto smo ovde gde jesmo, koja je naša svrha i čemu treba da težimo kako bi je opravdali. I pored svih teorija kojima nas zasipaju, koje podržavamo ili kritikujemo, postoji ona jedna istina, da ćemo se uvek nalaziti negde u sredini. U najranijem dobu imaćemo mnogo vremena ali ne i toliko sposobnosti, kao što će biti u zrelijem dobu,ali će nam faliti vreme. Koliko često čujemo ljude da žale za mladošću, i ne shvatajući koliko srednje ili zrelo doba ima benefita i lepota. U tradiciji i ovom sistemu vrednosti najvažnije je da si mlad, sva ostala doba dolaze kao “kazna” koja mora da se preživi. Ljudi više ne slave rođendane, jer kada zađu u neke tridesete ili četrdesete kao da se nisu ni rodili, samo čekaju da prođe taj ostatak vremena.

Foto ilustracija: Quang Anh Ha Nguyen

Zato je za veliko poštovanje kada se osoba odvaži da u tim tridesetim ili četrdesetim ostvari san koji nije dosanjan u ranoj mladosti. Neki se odvaže da završe fakultet, a neki da upišu nekada i drugi ili treći. Drugi se odvaže da daju otkaz na poslu koji ih ne ispunjava, i započnu svoj biznis koji im daje više uživanja. Treći se odvaže da ostave sve i odu na putovanje oko sveta. A šta si ti , koji ovo čitaš, uradio za sebe dok si u sredini?

Sredina – Sreda je stanje uma u kojem smo zarobljeni između velikih očekivanja i malo rezultata koji nas čine srećnima. Ponovo razmisli, šta si danas uradila da ti bude bolje, i da si srećna što dišeš, budiš se na ovoj planeti ?

Ako ne možeš da se setiš bar jedne stvari, odmah nešto promeni, jer Sreda ne valja kada je stanje uma i duha. Izbori se sa sredinom i prosečnošću koju ti nameće uspavano društvo kojem je takođe neophodna promena, koja će početi danas i to od tebe.

Da bi pobedila potrebno je da ti se smeju i ignorišu te

Ponedeljak je. Počela je još jedna radna nedelja. Na poslu te već uredno čeka hrpa obaveza koje moraš da rešiš, nezadovoljni šef koji takođe nije želeo na posao i saradnici koji su umorni od vikenda koji je naravno kratko trajao. Zažmuri i pritisni delete!

A sada restart. Sve ovo što sam navela možda je slučaj u većini kolektiva ovde, jer prema zaostaloj logici posao i treba da je dosadan i težak, u suprotnom se ne računa da je posao. Zato je potrebno da razmišljate van okvira koje vam nameće društvo.

Baš danas odlučiti da ćeš se sutra potruditi da ne razmišljaš negativno i ne očekuješ samo loše, već da na posao odeš nasmejana i trudi se , a ovo je jako važno, da te ništa sem posla ne opterećuje. Ukoliko si “omašila” i nalaziš se na radnom mestu koje uopšte ne voliš, posao radiš samo zbog finansijske sigurnosti, onda razmišljaj o tome koliko je divan osećaj kada si finansijski nezavisna. Planiraj u šta ćeš uložiti tako teško stečeni novac, planiraj lepe stvari. Biće ti lakše, videćeš!

Foto: Gerd Altmann on Pexels.com

Ali ako nema ni jednog razloga zbog kojeg bi dolazila na posao onda je vreme da razmisliš da pronađeš drugi. Samo se na ovim prostorima i dalje živi u zabludi da je “državni sistem” najbolji. Možda i jeste, ali za koga. Ako si osoba koja ne želi mnogo da radi, a da zato bude plaćena, da bude okružena sličnim profilima nezadovoljnih onda je to pravo mesto za tebe. Ali ako nisi taj tip, ako žarko želiš da ispuniš svoje snove i od toga lepo zaradiš, onda je pravo vreme da napraviš biznis plan i počneš da ganjaš svoj idealni posao. Znaš koji je to posao, onaj koji je zapravo uživanje.

Foto: Kaique Lopes on Pexels.com

Znam da si nesigurna, da će sredina biti skeptična i da te to plaši, ali seti se one Gandijeve:

Prvo te ignorišu, onda ti se smeju, pa se onda bore protiv tebe, a na kraju ti pobediš.

Zato danas odluči da pobediš, a na tom putu ignoriši sve one koji žele da te ometu.

Srećan ti ponedeljak!

Kako percipiraš?

Najčešće postavljano pitanje osobi (srpske nacionalnosti) sa Kosova od strane sunarodnika van Kosova je “Kako se živi dole, ali stvarno?”. Ovo “ali, stvarno”, ne moram da objašnjavam, većina ne veruje medijima, iako ih slepo prati, zato ih od onih koji imaju ličnog iskustva zanima istina, u medijima je nema.

Poenta ovog teksta je prvi deo rečenice. Dakle, živi se mizerno, ako pogledate sa strane. Zatvoreni smo kao u kakvom logoru, ali ne samo spolja žicama koje se ne vide već unutra u našim glavama. Mnogo smo ograničeni, i jedni i drugi. Mrzimo se i dalje, jer većina tako uči decu. Dakle živimo zatvoreni, u strahu jedni od drugih, pod konstantnim stresom od eskalacije takve zategnute situacije, često bez struje, vode, sa užasnom putnom infrastrukturom i još gorom kanalizacionom mrežom. Lečimo se u improvizovanim kontejnerima, iako se deklarativno prema navodima medija i predsednika zapravo lečimo u bolnici po najvišim evropskim standardima, samo što mi to ne vidimo i ne osećamo. Al to je već naš problem!

Mnogo je tu problema, čini se da se samo o njima i govori. Međutim, ja sam što kažu ovi mlađi naraštaji “obrnula igricu”. Kada mi postave pitanje, posebno onako sažaljivo da gotovo prelazi u poniženje “Kako je dole, ali stvarno”, ja kažem “Prelepo, ali stvarno!”, na neočekivanje i čuđenje pitatelja!

Jer hajde da sagledamo situaciju realno. Ja ovde imam dom, tačnije dva, kao u ostalom i svaka žena. Jedan u kojem sam kao devojka živela, i drugi koji sa suprugom i detetom gradim. Žene su zaista bogate duhom! Dakle, imam i dvorište, cveće, voće i povrće, organsko, zdravo! I u svom malenom domu imam mir koji mnogi gde god bili nemaju, a imaju sve ostalo.

U odnosu na njih, ja nemam slobodu kretanja, jer je problem u glavama svih nas koji ovde živimo, kada bi se te glave oslobodile svi bismo se oslobodili! “Ovo je najlepše podneblje na svetu, ima četiri godišnja doba, ima sve, ali nismo svesni da imamo sve!”, rekao mi je jednom prilikom u intervjuu koji smo radili Enever Petrovci, albanski glumac sa Kosova.

Dakle, hajde da sledeći put, pre nego zakukamo kako smo ubogi Kosovci koje neko maltretira već decenijama, pokušamo da promenimo tok misli. Svako od vas ko i dalje živi ovde živi iz jakog razloga! Jer se u ovakvim uslovima ne živi sa slabim razlozima. Dakle, znamo da imamo veliki razlog, a on je ljubav i mir u srcu, tu u svom parčetu raja koje smo gradili godinama. Kada bi svako od nas, nevezeno za nacionalnost, religiju , boju kože i jezik, samo pomislio koliko bi slobodan život prijao svima možda bi jednom i shvatili da imamo sve ali ne umemo!

Zato je današnja motivaciona poruka :

“Zagledaj se dobro u ono što imaš, nekome je to što ti imaš ništa, a nekom je previše. Percepcija je suština! Zato probaj da percipiraš pozitivno, da bi mogla ga očekuješ samo dobro”

Dan odluke

Na dnevnom nivou donosimo različite odluke koje su nekada manje važne ali potrebne, a nekada zaista bitne i prekretničke. Žene kao da stalno vagaju i razmišljaju o svojim daljim koracima, mnogo više nego muškarci, jer osim osnovnih životnih odluka moraju da paze i na svoje ja koje konstantno ugroženo. Ali zapitajte se drage moje, šta ste uradile za sebe prethodnih meseci, godina? Malo toga ne uključuje porodicu ili partnera o kojem brinete. Šta bi se dogodilo da pogledate u ogledalo i počnete da više vodite računa o toj osobi kojoj ste preko potrebni? Sigurno je da bi stvari krenule na bolje.

Istraživanjima je utvrđeno da se dobrim raspoloženjem mnogo više postiže u životu u odnosu na sva ona negativna koja u nekom trenutku prevladaju. Zato fokus uvek treba da bude na dobrom. Neko je jednom rekao “Lako je pozitivno misliti kada si lepo raspoložen, probaj da pozitivno misliš kada to nisi”. Jeste li probale. Zašto ne sada?

Počni odmah, isplaniraj, organizuj i kreni da rušiš zidove koje društvo generacijama postavlja oko žena.

Pre nekoliko dana i kalendarski nam je stiglo leto. Zvanično je otvorena i sezona „kuknjave“ od prevelikih vrućina, tako da je to idealno vreme da u debeloj hladovini, uz limunadu sa puno leda ili ice coffie, zapitate sebe šta je potrebno menjati.

Ne govorim ovo napamet. U E-sanduče ovih dana stiglo mi je mnogo predloga na čemu bih mogla da radim ovog leta. Posebno sam bila oduševljena sa dva. Jedan je briga o telu a drugi o duhu, zar to nije idealna kombinacija?

Ne znam da li ste čuli za sestre Budimir, dve super devojke, sada je jedna postala i mama, dakle Milica i Janka.

Ovo je treći put da ćemo se „družiti“ u treninzima i zaista jedva čekam. Više informacija možete naći na njihovom sajtu. Naravno, vi možete da odaberete ko vam god odgovara, ali meni su one proverene pa ih ne menjam, posebno zato što me strašno dobro motivišu.

Slavica Squire i ovog leta svim zainteresovanim klijentima daruje besplatni letnji izazov pod nazivom -Pokreni se. Rad na sebi krucijalan je u kontekstu odluka i izazova zato je ovaj program idealan način da sebe zaista pokrenete.

Donesite odluku, ali je donesite onako iskreno jer sve ostalo neće biti odluka već samo pokušaj da nešto promenite. Neka vam je uvek na pameti da sve možete i da je potrebno da mnogo i podrobno radite na sebi. Ne gledajte i ne slušajte one koji vas sputavaju, sprečavaju, koji se rado podsmehnu ovakvim predlozima, njihovo neznanje će ih pre ili kasnije koštati uspeha. Ne rasipajte snagu, podelite je samo sa onima koji streme istim ciljevima. Tako ćete uvećati svoje znanje i veštine.

Počni odmah, isplaniraj, organizuj i kreni da rušiš zidove koje društvo generacijama postavlja oko žena.