drustvene-mreze – ŽENSKI INFO

Neophodna edukacija o važnosti preventivnih pregleda dojki

Piše: Iva Boričić, studentkinja medicine

Započećemo i ovu temu rečenicom: “Zdrava žena je zdravo društvo”, s toga danas pričamo o važnosti preventivnih pregleda dojki, ranom otkrivanju potencijalnih maligniteta, samim tim i većom šansom za izlečenjem i smanjenjem smrtnih ishoda.

Redovan pregled dojki vodeći je u aktivnoj preventivi tumora. Prema podacima Instituta za javno zdravlje “Batut”, godišnje se u proseku u Srbiji registruje 4.529 žena novoobolelih od raka dojke, od čega u proseku od ove maligne bolesti godišnje premine 1.730 žena. Prosečan celoživotni rizik za razvoj raka dojke iznosi 12,4%, što znači da svaka osma žena nosi rizik za razvoj karcinoma dojke.

Rizik za nastanak raka dojke, pored pripadnosti ženskom polu i starosti, povećava i pojava karcinoma dojke kod najbližih ženskih srodnika, kao i prethodno lečen kancer dojke.

Među faktore rizika za rak dojke, na koje takođe ne može da se utiče, ubrajaju se i rasna i etnička pripadnost, rana prva menstruacija i kasniji ulazak u menopauzu, odnosno dug reproduktivni period.

Primarna prevencija podrazumeva izbegavanje faktora rizika na koje može da se utiče, kao što su dugotrajna hormonska supstituciona terapija u menopauzi, gojaznost, konzumiranje alkohola, pušenje, izloženost jonizirajućem zračenju, fizička neaktivnost.

Sistem sekundarne prevencije ima za cilj da otkrije karcinom dok se još ne može napipati, s obzirom na to da su karicnomu potrebne godine da postane opipljiv, a to je jedan od prvih simptoma zbog kojih se žene javljaju svom lekaru, međutim tada već može da bude dosta kasno za dobru prognozu bolesti i izlečenje.

U najčešće metode prevencije ubrajamo mamografiju i ultrazvučni pregled dojki.

Međutim, i karakter pregleda zavisi od životne dobi. Već od 18. godine devojkama se preporučuje samopregled jednom mesečno i to nakon menstruacije, u prvom delu ciklusa.

Posle 35. godine savetuju se klinični pregledi jednom godišnje.

Ultrazvučni pregled se do 40. godine preporučuje jednom godišnje, a nakon 40. uz UZ pregled se jednom godišnje preporučuje i mamografija. Prva mamografija u životu jedne žene savetuje se u periodu između 38. i 40. godine!

Šta je sa srpskim sredinama na Kosovu?

U KBC Kosovska Mitrovica žene starije od 40. godina imale su priliku da urade besplatan ultrazvučni pregled u nedelju, 24. marta, kada su se pregledi obavljati na odeljenju radiologije u periodu od 08:00 do 16:00h. Ukoliko se utvrdi da postoji potreba, žene su upućene na mamografiju.

Prema pisanju pojedinih medija pregledano je oko 50 žena.

Ovakva akcija danas nije organizovana u drugim srpskim sredinama na Kosovu, pa tako ni u Gračanici. Uzimajući u obzir da su takve akcije organizovane ranije, nadamo se da će i ista biti sprovedena u narednom periodu, sve u cilju očuvanja zdravlja žena i podizanja svesti o važnosti ovih pregleda.

Stojanović Kostić za RTK1: Zdravom društvu treba zdrava porodica, a zdravoj porodici poštovana žena

“Ovde (na Kosovu) je “sramota” baviti se pravima žena, jer su sva ostala prava ugrožena i prekršena, ja ipak mislim da je ovom podeljenom društvu neophodna pre svega zdrava porodica , a zdravoj porodici je potrebna zdrava žena koja nije diskriminisana”, navela je u intervjuu za Radio televiziju Kosova osnivačica i urednica sajta Ženski info, Milica Stojanović Kostić.

U intervjuu za RTK1 osnivačica i urednica portala Ženski info govorila je o značaju femninizma i zaštiti prava žena u kontekstu stvaranja zdrave porodice, a samim tim i demokratskog multietničkog društva.

“Ovde (na Kosovu) je “sramota” baviti se pravima žena, jer su sva ostala prava ugrožena i prekršena, a ja mislim upravo suprotno jer zdrava porodica je suština društva. A zdravoj porodici je potrebna zdrava žena koja nije diskriminisana. Kažu Srbi, a verovatno i Albanci da je žena “stub kuće”, e ako je tako onda je morate držati ko “malo vode na dlanu”. Ta žena mora biti poštovana i cenjena kao i vi ostali da bi ta kuća procvetala. A kada procveta kuća i porodica, onda cveta i društvo . E kada napravimo tu normalnost u porodici, onda će žene koje nam vaspitavaju decu kao i muškarci relaksiranije to raditi, te će nam i međuetnički biti mnogo bolje.”

Ona je dalje objasnila na koji način promovisanje prava žena ima veze sa izgradnjom boljih međuetničkih odnosa.

“Jer ukoliko poštujete prava žena, onda će majke vaspitavati svoju decu da nikada ne sude ljudima, jer to zapravo feminizam i promoviše, jer kada ne ugrožavaš moju slobodu slobodan si da radiš šta god želiš”.

Veoma je važno, kako dalje objašnjava u intervjuu za RTK1, da se u javni diskurs smesti tema “ženskog trpljenja”, jer žene u patrijarhatu i dalje trpe, a većina nažalost smatra da je to normalno.

“Moja je želja da utičem na mlade žene, devojke. Jer ne možete ispraviti ono što je patrijarhat već pokvario, to ne uspeva jer , recimo, ne mogu ja da sada ubedim stariju ženu koja je odgajana u patrijrhatu, da sam ja u pravu što tražim da me muž poštuje, a ona živi u ubeđenju da je u redu da joj udari šamar kad je pogreši. Može samo da mi bude žao što su žene to trpele i mislile da to tako treba. A li možemo da promenemo kako će buduće generacije gledati na život, ne samo devojčice nego i dečaci.”

Primer da je promena moguća svedoči, kako je navela, i redakcija TEEN koja funkcioniše u okviru sajta Ženski info.

“Teen redakcija zaista pravi odlične priče sa devojčicama na centralnom Kosovu, to su tako dobre izjave u kojima naše tinejdžerke u ovdašnjim školama poručuju da neće trpeti nasilje od svog partnera, da neće tolerisati ponižavanje samo zato što je žensko.Tu vidimo da su osvešćene, bravo, idemo dalje. Iako i dan danas majke vaspitavaju te mlade ćerke da budu pokorne”, navela je ona u ovom intervjuu.

Urednica sajta Ženski info smatra da mediji rade na promovisanju ženskih prava, rodne ravnopravnosti, ali razume zašto ženske solidarnosti i nema toliko često – nema mnogo žena na čelu medija.

“Vi kao novinarke iznad sebe imate nokg urednika, ili zavisite od vlasnika medija i koliko god želele da solidarno na terenu kažemo evo podržaćemo jedna drugu opet zavisi od onog iznad. A ako je on muškarac može da kaže: “šta mene briga za tamo ta vaša ženska prava, daj mi sa kim se sastao premijer”. Ja zato želim da žene budu na funkcijama, ali i tu moramo da pravimo razliku jer ne treba da žena dođe na funkciju samo zato što odgovara nekome (uglavnom muškarcu) , nego zato što je sposobna, vredna, žena koja je svojim dugogodišnjim iskustvom pokazala da može da vodi firmu – e to je prava žena na pravom mestu.Takva će žena podržati ravnopravnost, solidarnost.”

Stojanović Kostić zaključuje da borba za rodnu ravnopravnost “nema boje”, “nema strane”, nacionalnost ili bilo kakvu pripadnost. Mi sve , kako je kazala, jednako imamo probleme koje samo zajedno možemo da rešimo.

Izvor: RTK1 – Nedeljni kolaž, Ženski info

Žene u medicini i ostale „misterije“

Piše: Iva Boričić, studentkinja medicine

Nebrojano puta sam čula rečenicu: „Šta će ti medicina? Ma to nije ženski posao!“, ili ono: „Nikada nećeš uspeti da se posvetiš porodici ako odabereš medicinu!“.Šta je to uopšte „ženski posao“, i zašto se još uvek služimo takvim stavovima u 2024. godini?

Još kao mala sanjala sam o tome da lečim ljude i budem tu za njih čak i onda kada nikog drugog pored sebe nemaju. Ljubav prema ovom humanom pozivu vodila me je kroz ceo život, i nikada nisam odustala od tog sna iako sam celim svojim putem slušala kako to nije za žene, kako je bolje da upišem nešto manje zahtevno, kako neću dizati glavu sa knjige i kako neću moći da nadjem muža koji će razumeti moje obaveze. Naravno, nisam se obazirala na takve stvari i stremila sam ka nečemu većem, boljem…

I tako sam ispunila svoj životni san i upisala medicinu. Međutim, tamo me nije sačekala ništa bolja situacija. Svakodnevno viđam kako se žene i dalje nipodaštavaju, ponižavaju, terorišu, samo zato što su žene, i to žene koje su odabrale jednu od zahtevnijih branši. Odabrale su da budu heroji.
Iako i danas viđamo da sva rukovodeća mesta pretežno zauzimaju muškarci, i da bi na svakom konkursu bez obzira na kvalifikacije radije odabrali muškarca zbog tog tipičnog stereotipa da je pametniji, snažniji, izdržljiviji i snalažljiviji, žene se ipak herojski bore bez prestanka, i uviđam da pogotovo u mojoj branši, dobijamo vrsne hirurškinje, požrtvovane lekare, uspešne i ispunjene žene, kako na poslu tako i na privatnom planu.

Za lekare postoji onaj epitet: „fah idioti“, zbog toga što smo usko vezani za struku bez mnogo vremena da zalazimo u druge sfere kao što su književnost, umetnost, sport, i slično.

Međutim žene i u tome napreduju. Neretko imam priliku da upoznam divne mlade žene, buduće lekare, koje se pored medicine bave i pisanjem, sportom, slikanjem, vajanjem. Imala sam priliku i da upoznam jednu divnu ženu koja je na mene svojim rečima ostavila neizbrisiv trag i dala mi večnu motivaciju.
Naime, žena lekar u svojim šezdesetim godinama počinje svoju životnu priču rečima: „Žena sve može!“.

Pričala mi je o tome kako se na trećoj godini studija medicine udala i nedugo nakon toga dobila dvoje dece. Čitavo društvo joj je govorilo da neće uspeti i da će odustati od studija, jer Bože moj, kako žena može da studira i ima porodicu? Ona je uspela! Završila je fakultet u roku, sa dvoje male dece, i svima dokazala da ŽENA zaista sve može.

Bez obzira na neravnopravnost koja je još uvek svuda prisutna, žene se lavovski bore i grizu kako bi obezbedile bolje sutra za sve nas devojke i devojčice. Zato nemojte da zaboravite da se zahvalite svim tim ženama, majkama, tetkama, sestrama… A što je najvažnije, ne zaboravite da se zahvalite sebi!