Tag: roditeljstvo

Stojanović Kostić za RTK1: Zdravom društvu treba zdrava porodica, a zdravoj porodici poštovana žena

“Ovde (na Kosovu) je “sramota” baviti se pravima žena, jer su sva ostala prava ugrožena i prekršena, ja ipak mislim da je ovom podeljenom društvu neophodna pre svega zdrava porodica , a zdravoj porodici je potrebna zdrava žena koja nije diskriminisana”, navela je u intervjuu za Radio televiziju Kosova osnivačica i urednica sajta Ženski info, Milica Stojanović Kostić.

U intervjuu za RTK1 osnivačica i urednica portala Ženski info govorila je o značaju femninizma i zaštiti prava žena u kontekstu stvaranja zdrave porodice, a samim tim i demokratskog multietničkog društva.

“Ovde (na Kosovu) je “sramota” baviti se pravima žena, jer su sva ostala prava ugrožena i prekršena, a ja mislim upravo suprotno jer zdrava porodica je suština društva. A zdravoj porodici je potrebna zdrava žena koja nije diskriminisana. Kažu Srbi, a verovatno i Albanci da je žena “stub kuće”, e ako je tako onda je morate držati ko “malo vode na dlanu”. Ta žena mora biti poštovana i cenjena kao i vi ostali da bi ta kuća procvetala. A kada procveta kuća i porodica, onda cveta i društvo . E kada napravimo tu normalnost u porodici, onda će žene koje nam vaspitavaju decu kao i muškarci relaksiranije to raditi, te će nam i međuetnički biti mnogo bolje.”

Ona je dalje objasnila na koji način promovisanje prava žena ima veze sa izgradnjom boljih međuetničkih odnosa.

“Jer ukoliko poštujete prava žena, onda će majke vaspitavati svoju decu da nikada ne sude ljudima, jer to zapravo feminizam i promoviše, jer kada ne ugrožavaš moju slobodu slobodan si da radiš šta god želiš”.

Veoma je važno, kako dalje objašnjava u intervjuu za RTK1, da se u javni diskurs smesti tema “ženskog trpljenja”, jer žene u patrijarhatu i dalje trpe, a većina nažalost smatra da je to normalno.

“Moja je želja da utičem na mlade žene, devojke. Jer ne možete ispraviti ono što je patrijarhat već pokvario, to ne uspeva jer , recimo, ne mogu ja da sada ubedim stariju ženu koja je odgajana u patrijrhatu, da sam ja u pravu što tražim da me muž poštuje, a ona živi u ubeđenju da je u redu da joj udari šamar kad je pogreši. Može samo da mi bude žao što su žene to trpele i mislile da to tako treba. A li možemo da promenemo kako će buduće generacije gledati na život, ne samo devojčice nego i dečaci.”

Primer da je promena moguća svedoči, kako je navela, i redakcija TEEN koja funkcioniše u okviru sajta Ženski info.

“Teen redakcija zaista pravi odlične priče sa devojčicama na centralnom Kosovu, to su tako dobre izjave u kojima naše tinejdžerke u ovdašnjim školama poručuju da neće trpeti nasilje od svog partnera, da neće tolerisati ponižavanje samo zato što je žensko.Tu vidimo da su osvešćene, bravo, idemo dalje. Iako i dan danas majke vaspitavaju te mlade ćerke da budu pokorne”, navela je ona u ovom intervjuu.

Foto: Screenshot

Urednica sajta Ženski info smatra da mediji rade na promovisanju ženskih prava, rodne ravnopravnosti, ali razume zašto ženske solidarnosti i nema toliko često – nema mnogo žena na čelu medija.

“Vi kao novinarke iznad sebe imate nokg urednika, ili zavisite od vlasnika medija i koliko god želele da solidarno na terenu kažemo evo podržaćemo jedna drugu opet zavisi od onog iznad. A ako je on muškarac može da kaže: “šta mene briga za tamo ta vaša ženska prava, daj mi sa kim se sastao premijer”. Ja zato želim da žene budu na funkcijama, ali i tu moramo da pravimo razliku jer ne treba da žena dođe na funkciju samo zato što odgovara nekome (uglavnom muškarcu) , nego zato što je sposobna, vredna, žena koja je svojim dugogodišnjim iskustvom pokazala da može da vodi firmu – e to je prava žena na pravom mestu.Takva će žena podržati ravnopravnost, solidarnost.”

Stojanović Kostić zaključuje da borba za rodnu ravnopravnost “nema boje”, “nema strane”, nacionalnost ili bilo kakvu pripadnost. Mi sve , kako je kazala, jednako imamo probleme koje samo zajedno možemo da rešimo.

Izvor: RTK1 – Nedeljni kolaž, Ženski info

Ženska teen solidarnost u školama na centralnom Kosovu

Piše: Isidora Stojanović

Mesec januar na našem sajtu posvetile smo, kao što već znate, ženskoj solidarnosti. Kada napišemo ženska solidarnost ne odnosi se samo na žene u određenoj starosnoj dobi, već na celokupan ženski pol. Rekla bih da se sam osećaj za solidarnost I empatiju javlja u najranijem preiodu. Istraživanja potvrđuju da je kod većine dece ta želja da nekome pomognu  – urođena, a da se ovo menja kada im se pokaže ili zahteva drugačije. Proverili smo kakvo je stanje među tinejdžerkama na centralnom Kosovu. Da li postoji ženska solidarnost? Da li se gubi ili tek nastaje?

Šesnaestogodišnja Teodora Đorđević i sedamnaestogodišnja Anđela Stojanović za Ženski info navode da je nesolidarnost češća pojava među tinejdžerkama.

“U većinu slučajeva sam videla da je žena ženi najveći neprijatelj. Postoji dosta primera oko nas gde možemo videti koliko devojke mogu biti ljubomorne i zavidne. Najčešće se dešava da su super kada razgovaraju sa nekim u lice, a sa strane ogovaraju i ne podnose se”, navodi Teodora Đorđević.

“Ženske solidarnosti nema previse, uglavnom vlada sujeta i ljubomora gde žena ženu , tj. devojka devojku, gleda kao konkurenciju. Ženska solidarnost postoji, ali tek površno. Kod mladih devojaka ima puno ogovaranja i dvoličnosti, samo što one na to ne gledaju kao na nešto loše s obzirom da je to deo njihove svakodnevnice”, kaže Anđela Stojanović.

Nikolina Jovanović (17) priča o buđenju svesti kod devojaka i primećuje neke promene, ali je neophodno nastaviti sa afirmacijom ove teme.

Mislim da se u poslednjih par godina probudila ženska solidarnost, da se žene zalažu i bore za svoja prava, i da pružaju  veliku podršku jedne drugima. Primetila sam da na društvenim mrežama žene pružaju podršku pogotovo u slučajevima nekih od vidova nasilja. Tinejdžerke su u toj fazi da grade svoju ličnost, i možda nekako tada teško prihvataju svoje mane pa druge devojke gledaju kao konkurenciju zbog nekih kvaliteta koje ona ne poseduje. Ali nije i da ne postoji neki vid solidarnosti. Svakako da postoji ogovaranje i dvoličnost. Mislim da sve to proističe iz nesigurnosti u sebe i manjka samopouzdanja pa je to ogovaranje neki, da kažem, izduvni ventil. Da sve ono što njih muči na neki način opravdaju tuđim manama. A što se dvoličnosti tiče to je po meni osobina koja ne bira uzrast već ili si takva osoba od malena ili nisi.

kaže Nikolina u izjavi za naš sajt.

Sedamnaestogodišnja Nataša Stavrić kaže da je podrška jako važna i da je nema dovoljno.

Iskreno mislim da žene treba više da podržavaju jedna drugu, kako bi lakše stigle do određenog cilja, jer smatram da je podrška drugih veoma bitna na tom putu. Smatram da postoji ženska solidarnost među tinejdžerkama, ali ne u dovoljnoj meri, često je prisutna  neka vrsta ljubomore i sujete. Ogovaranje i dvoličnost su prisutni, možda čak i u prevelikoj meri. To je nešto što svakako treba da menjamo. Naravno, uvek postoji neki izuzetak, pa tako i ovde.

ističe Nataša Stavrić.

Kao što možemo da primetimo, nemaju svi isto iskustvo, to naravno zavisi od društva, porodice, vaspitanja. Jedno je sigurno, među devojkama još uvek, nažalost, preovaldavaju negativni odnosi i osećanja kao što su ogovaranja, ljubomora, zavist. Jako je bitno, pogotovo u ovom periodu, pružiti ruku drugoj devojci i pomoći joj, na neki način, da reši probleme koje svi delimo, umesto da jedna drugoj podmećemo nogu, jer na kraju krajeva svaka dobije ono što želi i za šta se bori, te su ljubomora i zavist samo nepotrebna osećanja koja nas sputavaju.

Žene u medicini i ostale „misterije“

Piše: Iva Boričić, studentkinja medicine

Nebrojano puta sam čula rečenicu: „Šta će ti medicina? Ma to nije ženski posao!“, ili ono: „Nikada nećeš uspeti da se posvetiš porodici ako odabereš medicinu!“.Šta je to uopšte „ženski posao“, i zašto se još uvek služimo takvim stavovima u 2024. godini?

Još kao mala sanjala sam o tome da lečim ljude i budem tu za njih čak i onda kada nikog drugog pored sebe nemaju. Ljubav prema ovom humanom pozivu vodila me je kroz ceo život, i nikada nisam odustala od tog sna iako sam celim svojim putem slušala kako to nije za žene, kako je bolje da upišem nešto manje zahtevno, kako neću dizati glavu sa knjige i kako neću moći da nadjem muža koji će razumeti moje obaveze. Naravno, nisam se obazirala na takve stvari i stremila sam ka nečemu većem, boljem…

I tako sam ispunila svoj životni san i upisala medicinu. Međutim, tamo me nije sačekala ništa bolja situacija. Svakodnevno viđam kako se žene i dalje nipodaštavaju, ponižavaju, terorišu, samo zato što su žene, i to žene koje su odabrale jednu od zahtevnijih branši. Odabrale su da budu heroji.
Iako i danas viđamo da sva rukovodeća mesta pretežno zauzimaju muškarci, i da bi na svakom konkursu bez obzira na kvalifikacije radije odabrali muškarca zbog tog tipičnog stereotipa da je pametniji, snažniji, izdržljiviji i snalažljiviji, žene se ipak herojski bore bez prestanka, i uviđam da pogotovo u mojoj branši, dobijamo vrsne hirurškinje, požrtvovane lekare, uspešne i ispunjene žene, kako na poslu tako i na privatnom planu.

Za lekare postoji onaj epitet: „fah idioti“, zbog toga što smo usko vezani za struku bez mnogo vremena da zalazimo u druge sfere kao što su književnost, umetnost, sport, i slično.

Međutim žene i u tome napreduju. Neretko imam priliku da upoznam divne mlade žene, buduće lekare, koje se pored medicine bave i pisanjem, sportom, slikanjem, vajanjem. Imala sam priliku i da upoznam jednu divnu ženu koja je na mene svojim rečima ostavila neizbrisiv trag i dala mi večnu motivaciju.
Naime, žena lekar u svojim šezdesetim godinama počinje svoju životnu priču rečima: „Žena sve može!“.

Pričala mi je o tome kako se na trećoj godini studija medicine udala i nedugo nakon toga dobila dvoje dece. Čitavo društvo joj je govorilo da neće uspeti i da će odustati od studija, jer Bože moj, kako žena može da studira i ima porodicu? Ona je uspela! Završila je fakultet u roku, sa dvoje male dece, i svima dokazala da ŽENA zaista sve može.

Bez obzira na neravnopravnost koja je još uvek svuda prisutna, žene se lavovski bore i grizu kako bi obezbedile bolje sutra za sve nas devojke i devojčice. Zato nemojte da zaboravite da se zahvalite svim tim ženama, majkama, tetkama, sestrama… A što je najvažnije, ne zaboravite da se zahvalite sebi!