Piše: Milica Stojanović Kostić
Naslov ovog teksta misao je većine ćerki koje žive u patrijarhalnom društvu, a posebno onih ćerki koje nemaju brata, tačnije “muškog naslednika”.
Nebrojeno puta sam do sada čula kako očevi, ali posebno majke žensku decu oslovljavaju sa “sine”, imenicom muškog roda kojoj je pandan u ženskom rodu imenica ćerka. Ovo se često dešava potpuno spontano i podsvesno, ali se imenica “sin” i oblik “sine” koristi kao izraz kojim se iskazuje ljubav, kao “srećo”, “ljubavi”… Na pitanje: zašto je sin postao sinonim za nešto uzvišeno, odgovara patrijarhat, zbog produžetka loze! Zato su i očevi koji imaju “samo ćerke” u ovom primitivnom društvenom shvatanju sažaljevani. Iako je očeva ljubav prema ćerki na više nivoa drugačija nego prema muškom detetu, retki su očevi koji mogu da se odupru nametanju da “moraju da imaju muško dete” inače su manje vredni!
Ne mogu ni da zamislim na koliko nivoa ovo loše utiče na ćerke u porodici koja nema “muškog potomka”. Beskrupulozno se pred njima govori da se želi muško dete, samo jer je muško. Roditelji često jasno pred ženskom decom iskazuju nezadovoljstvo njihovim polom, ostavljajući trajne posledice na njihov mentalni sklop, ali pre svega na emotivni razvoj. Poznati su mi slučajevi porodica u kojima se deca rađaju “dok se ne dobije muško”, pa se takav narativ često upotrebljava ispred devojčica koje već u najranijem periodu dobijaju impuls da su manje važne od muškaraca! Već u najranijem periodu nauče je da je ona tu slučajno, ali je muški potomak neophodan! Ona može, ali i ne mora da postoji. Ružno, zar ne?
Neretko, ovakvu (ne) kulturu u ponašanju često čujemo u pesmama na kojima su neke ranije generacije odrastale, neke od tih pesama i danas se izvode na veseljima povodom rođenja deteta, krštenja ili drugih. Jedna od njih je i ona “Ti si ćerko tatin sin”. Ova pesma je pogrešna na nebrojeno nivoa! Pre svega , toliko sam sigurna da čak mogu i da tvrdim, da je ova pesma nastala kao “uteha” onim očevima koji nemaju sinove! Što je pri samoj pomisli odvratno. U pesmi postoji pokušaj da se ćerka uzdigne iznad sina, što je ponovo jako loše, ali hajde da vidimo kako. Tako što je lepa i fina i što će “zavesti svakog njihovog sina”. Pa bravo Nino, genijalcu! To vam već na početku govori o tome koliko je patrijarhalno vaspitanje usađeno u svaki segment našeg društva. Onda sledi taj famozni refren i sva glupost ove pesme dolazi do potpunog izražaja.
Nije ovo jedina pesma kojom se pokazuje čar društva u kojem živimo, njome se bavim jer je i dalje aktuelna u našoj sredini koja će se, nadam se , pre ili kasnije probuditi.
Zato bi očevi, a posebno majke trebalo da obrate pažnju na to kako se ophode prema devojčicama i kakvu sliku sveta stvaraju u njihovim mladim očima. To da li će vaše prezime imati naslednika apsolutno ništa neće značiti svetu, već, potpuno sebično, samo i isključivo vama. Kada budete shvatili ovo možda će vam jednog dana i ćerke biti zahvalne što ste im bili vetar u leđa a ne kamen na koji će se ceo život spoticati.
ŽENSKI INFO 