Danas je Sveta Petka, jedna od svetiteljki Srpske pravoslavne crkve koja je, kako kaže predanje, pomagala siromašnima i bolesnima, u narodu je poznata i kao zaštitnica žena. Ali, koje još srpske pravoslavne svetiteljke slavimo, kakvi su bili njihovi životi, šta o njima znamo i koliko ih poznajemo?
Sveta Petka ili Prepodobna mati Paraskeva je bila hrišćanska vizantijska podvižnica iz 11. veka. Dan njenog pomena — Petkovdan, obeležava se 27. oktobra, i šesta je slava po broju svečara u Srbiji. Ime „Petka” je direktan prevod njenog grčkog imena „Παρασκευή”.Rodila se u tadašnjem selu Epivatu, na obali Mramornog mora polovinom 10. veka. Poticala je iz imućne i pobožne porodice.Još kao devojčica, dok je sa majkom odlazila u crkvu, ona je bila veoma pobožna.
Nakon smrti svojih roditelja, željna podvižničkog života, ona je otišla u Carigrad gde se zamonašila u crkvi Svete Sofije i dobila ime “Paraskeva”,a zatim se zaputila u Jordansku pustinju gde je živela strogim asketskim životom. U doba pozne starosti vratila se u svoj rodni grad. Vernici su je sahranili po hrišćanskim običajima, ali ne na gradskom groblju već izdvojeno od drugih.
Kneginja Milica Hrebeljanović, rođena Nemanjić bila je vladarka Srbije, žena srpskog kneza Lazara, srednjovekovna spisateljka i pravoslavna svetiteljka. Njen otac bio je knez Vratko, u narodnoj tradiciji poznatiji kao Jug Bogdan. Milica je rođena oko 1335. godine, a oko 1353. udala se za Lazara Hrebeljanovića. Imali su sedmoro dece. Kad joj je muž 1389. poginuo u Kosovskoj bici, Milica je upravljala narodom i državom, jer su joj sinovi bili još deca.
Kneginja Milica se bavila i diplomatskom delatnošću, 1398. išla je kod sultana Bajazita da zastupa interese svoga sina Stefana. Tom prilikom je, uz pomoć tada već uticajne ćerke, Bajazitove supruge Olivere izdejstvovala prenos moštiju Svete Petke iz Vidina u Beograd. Bavila se i književnošću, poznata su njena dela „Molitva matere” i „Udovstvu mojemu ženik”. Smatra se da su književni dar od nje nasledili ćerka Jelena Balšić i sin despot Stefan. Kada je njen stariji sin Stefan odrastao, postao je vladar, a ona je otišla u manastir Ljubostinju, koji je sama osnovala i u njemu se zamonašila i dobila ime Evgenija. Pred smrt primila je monaški zavet velike shime i dobila novo ime Efrosinija. U manastiru Ljubostinji provela je svoje poslednje dane, tu je preminula 11. novembra 1405. godine. U tom manastiru je i sahranjena.
Prepodobna Anastasija, majka Svetog Save, rođena je 1125. godine. Kao mlada, Ana se udala za velikog srpskog župana Stefana Nemanju. U ranim godinama braka dobili su Vukana i Stefana, a kada je imala skoro 50 godina, na svet je donela Rastka, odnosno Svetog Savu. Pored sinova, imali su i ćerke Jefimiju, Elenu i još jednu ćerku čije ime istorija nije zabeležila.
Ana se, kada je imala 71. godinu, zamonašila i povukla u manastir Presvete Bogorodice u Kuršumliji. Umrla je 22. juna 1200. godine, a sahranjena je u priprati manastira Studenice, gde njene mošti počivaju i danas.
Sveta Jelena Dečanska je bila sestra Svetog kralja Stefana Dečanskog i žena bugarskog cara Šišmana drugog. Da bi zaratio sa Srbijom Šišman je svoju ženu na silu oterao u jedan manastir u Bugarskoj. Nakon što je on doživeo poraz u sudaru sa srpskom vojskom, Neda (njeno svetovno ime) je oslobođena i došla je u Srbiju, gde se zamonašila pod imenom Jelena. Sahranjena je u dečanskom hramu, gde joj se i danas nalaze njene svete mošti.
U Metohiji se nalazi jedna njena zadužbina, manastir Budisavci (kod Kline), koji je građen kad i manastir Dečani, samo je znatno manji. Manastir je metoh Pećke Patrijaršije i preživeo je uništavanje po okončanju rata. U Budisavcima Patrijaršija još uvek ima znatno imanje.
Jelena Anđel bila je srpska kraljica u narodu poznata pod imenom Jelena Anžujska.. Osnovala je prvu žensku školu u tadašnjoj Srbiji.
Organizovala je prepisivanje knjiga na dvoru i tako proizvedene knjige je kasnije poklanjala. Takođe, u svom dvoru je imala i čuveno knjigohranilište, to jest biblioteku. Korice su izrađivane kod zlatara u Kotoru. Njen dvor nalazio se u mestu Brnjaci, na severnoj strani planine Mokra gora, četiri kilometra uz Brnjačku reku (oblast gornji Ibar). Tu se nalazila njena čuvena škola gde su siromašnije devojke učile vez i ostale poslove, ali i pismenost i muziku.
Osim dvorca u Brnjaku, Jelena Anžujska imala je i grad Jelač na Rogozni. Kao i drugi Nemanjići zidala je zadužbine. Najpoznatija njena zadužbina je manastir Gradac gde je i sahranjena, kao i crkva svetog Nikole u Skadru gde je zamonašena. Obnavljala je veliki broj svetinja, među njima i manastir Svetih Sergija i Vaha na obalama reke Bojane kod Skadra. Pomagala je puno i katoličke svetinje. (Izvor Wikipedia)
Prepodobna Angelina srpska, poznatija u narodu kao Sveta mati Angelina. Kćerka albanskog kneza Arijanita iz elbasanskog kraja, svastika čuvenog kneza Đurađa Kastriotića – Skenderbega i žena srpskog despota Stefana Brankovića, sina Đurađa Brankovića. Sa svojim mužem delila je svu gorčini njegovog života, kako u Srbiji, tako i u izgnanstvu u Albaniji i Italiji.
Svoje sinove Maksima i Jovana vaspitala je u hrišćanskom duhu. Kada joj se muž upokojio, zamonašila se i posvetila molitvi i delima milosrđa, te opravljanju i zidanju crkava i manastira. Narod je naziva “Majka Angelina“. Njene čudotvorne mošti počivaju sa moštima pravednog joj muža Stefana i posvećenih sinova Maksima i Jovana u manastiru Krušedolu. Sveta mati Angelina predala je svoju dušu Gospodu početkom XVI veka.
Jaglika Adžić, svetiteljka je SPC od 2017. godine.
Sveta velikomučenica Zlata Meglenska je rođena u selu Slatini u Meglenskoj oblasti, od siromašnih seoskih roditelja. Sveta Zlata je prema predanju bila pobožna i mudra devojka, i zlatna ne samo po imenu nego i po srcu.
Tekst preuzet sa sajta Wikipedia, delimično je preuređen.
ŽENSKI INFO 