Month: December 2023

Da bi ste mogle da dođete do vrha u društvu u kojem je pravilo da vam je jedina obaveza “da rađate i čuvate potomke, prezimena i ostalo nasleđe muškarca”, morate da naučite određene veštine. Naša sagovornica je nesebično sa nama podelila koje su najneophodnije da znate, takođe nam je otkrila kako se u životu nosila sa različitim preprekama. “Radim u sektoru koj je, nažalost, i dalje oblikovan patrijarhalnim normama, što otežava ženama da postignu uspeh i da se istaknu. Borba protiv stereotipa koji sugerišu da žene ne mogu adekvatno nositi se s ozbiljnim temama, da im nedostaje kompetentnosti ili autoriteta, bila je ključna, “piše za Ženski info Jovana Radosavljević. A ko je Jovana?

Ovim intervjuom zatvaramo 2023. godinu, te smo Jovanu na početku zamolile da nam od 1 do 5 oceni 2023. na određenim poljima.

Koje su osnovne veštine koje bi žene morale da usavrše kako bi mogle da se izbore za jednak tretman u ovom duboko patrijarhalnom društvu?

Borba za jednak tretman žena u društvu zahteva određene ključne veštine, a lično bih želela da istaknem neke koje su mi se pokazale izuzetno korisnim. Prvo, obrazovanje, zajedno s kontinuiranim usavršavanjem, igra ključnu ulogu u izgradnji znanja i veština žena, pružajući im osnovu za samostalnost i jačanje samopouzdanja.Pored razvoja samopouzdanja, komunikacione veštine su od suštinskog značaja za efikasno izražavanje stavova, ideja i potreba.Dalje, formiranje razlličitih mreža podrške nije samo izvor ohrabrenja već i platforma za prevazilaženje različitih izazova. Važno je naglasiti da podrška od strane bliskih ljudi, bilo da se radi o porodici ili prijateljima, igra ključnu ulogu u stvaranju okruženja u kojem se žene osećaju podržano i sposobno da ostvare svoj puni potencijal.Kroz ove veštine i podršku zajednice, žene stvaraju put ka ostvarivanju ravnopravnosti u društvu, podstičući inkluzivnu kulturu koja poštuje i ceni doprinos svakog pojedinca, bez obzira na pol.

Da li su  na tvom putu ka uspehu muškarci bili ti koji nisu mogli da se pomire sa činjenicom da žena napreduje? Da li je bilo problema koji su postojali samo zato što si žena?

Imala sreću da odrastem u okruženju u kojem sam imala podršku za svoje životne odluke, posebno u okviru porodice, iako se neretko nisu slagali sa mojim izborima. Međutim, kad je reč o mom profesionalnom putu, suočila sam se s izazovima zbog toga što sam žena. Radim u sektoru koj je, nažalost, i dalje oblikovan patrijarhalnim normama, što otežava ženama da postignu uspeh i da se istaknu.

Borba protiv stereotipa koji sugerišu da žene ne mogu adekvatno nositi se s ozbiljnim temama, da im nedostaje kompetentnosti ili autoriteta, bila je ključna. Da bih dokazala svoje sposobnosti, bilo je potrebno uložiti dodatne napore i prevazići prepreke koje proizlaze iz predrasuda. U takvom okruženju, postizanje uspeha kao žena zahtevalo je više od samog profesionalnog znanja; zahtevalo je hrabrosti, istrajnosti i konstantnog dokazivanja svoje vrednosti.

Iako su se neki muškarci možda teško mirili s idejom da žena može napredovati na isti način kao i oni, osećam se privilegovano što imam podršku i odlučnost da se izborim protiv nejednakosti i doprinesem stvaranju inkluzivnijeg radnog okruženja.

Jesi li bila osuđivana za nešto što muškarac ne bi bio? Da li ti je “suđeno “ posebni kriterijumima samo jer si žena?

Da, tokom svog profesionalnog puta sam doživela osuđivanje i suočavala se s posebnim kriterijumima zato što sam žena. Očigledno je da su mi postavljani drugačiji standardi nego muškim kolegama u istim situacijama. Nažalost, stereotipi i predrasude prema ženama još uvek igraju značajnu ulogu u društvu i poslovnim okruženjima.

Primetila sam da su moji postupci i odluke pažljivije analizirani, a zahtevi su postavljani na višem nivou kritike nego što bi to bio slučaj da sam bila muškarac. Često sam se nalazila u situacijama gde je bilo potrebno dodatno dokazivanje svoje stručnosti i sposobnosti, dok bi muški kolege možda bile automatski prihvaćene.

Kako se nositi sa neravnopravnošću u društvu i biti uspešna?

“Ovakvi izazovi predstavljaju samo dodatni podstrek za moju odlučnost da postignem uspeh uprkos preprekama. Umesto da dozvolim da me obeshrabre, ovi izazovi su me podstakli da angažujem svoje resurse na inovativan način, osmišljam kreativna rešenja i neprestano se usavršavam kako bih prevazišla barijere koje proizlaze iz predrasuda prema mom polu.

Posebno ističem važnost izgradnje mreže podrške i okruživanje ljudima koji su igrali ulogu mentora u mom profesionalnom putu. To je bilo ključno u mom ličnom i profesionalnom rastu. Sada, kao odgovorna članica zajednice, aktivno radim na pružanju prilika za zaposlenje i usavršavanje mladim ljudima, a posebno mladim ženama. Nastojim im pomoći da ostvare svoj puni potencijal, prenoseći im podršku koju sam i sama dobila. Na taj način, postajem zagovaračica rodne ravnopravnosti u svakodnevnim situacijama, težim stvaranju inkluzivnog okruženja i aktivno doprinosim promenama koje su nužne za postizanje veće jednakosti u društvu.”

Nastavi rečenicu…

Feminizam je… “teži ostvarivanju ravnopravnosti polova kroz prepoznavanje, suočavanje i borbu protiv sistema nejednakosti i predrasuda koje žene doživljavaju u društvu. Feminizam je borba za mogućnost izbora.”

Žena ženi je…. “može biti i najveća podrška, ali i najveća prepreka.”

Prirodno je da žene zagovaraju rodnu ravnopravnost, ali…

Kao neko ko je dugi niz godina u NVO sektoru, kakva su tvoja iskustva o učešću žena u donošenju važnih odluka?

Nova društvena inicijativa, organizacija civilnog društva koju sam pokrenula i koju vodim, se ne bavi direktno rodnim pitanjima, ali kroz svoje delovanje utičemo na razbijanje rodnih stereotipa i podizanje svesti o položaju žena, posebno u procesima donošenja odluka. Kroz naš rad, uočili smo niz obrazaca koji ženama otežavaju da dođu do položaja donosioca odluka, posebno u politici. Žene nemaju iste uslove, a ovakvi pozivi zahtevaju veću žrtvu, ali i podršku kako bi one uspele u ovom sektoru.

Da li žene na pozicijma dovoljno rade kako bi promovisale i borile se za rodnu ravnopravnost? Da li bi prirodno bilo da je to tako?

“Nažalost, smatram da trenutno nije u dovoljnoj meri slučaj da žene na visokim pozicijama aktivno rade na promociji i borbi za rodnu ravnopravnost. Ova neaktivnost, posebno na političkom nivou, često proizlazi iz brojnih prepreka s kojima se žene suočavaju u našem regionu. Ove prepreke, koje uključuju patrijarhalne strukture, rodne stereotipe i ograničavajuće društvene norme, često čine izazovnim zagovaranje za rodnu ravnopravnost i jaču uključenost žena, posebno na pozicijama donošenja odluka.

Prirodno bi bilo da žene aktivno podržavaju i zastupaju rodnu ravnopravnost, no stvarnost pokazuje da je neophodno prevazići niz prepreka kako bi se postigao taj cilj. Ključno je osigurati da žene na pozicijama donošenja odluka dobiju podršku, stvorenu infrastrukturu i resurse kako bi efikasno radile na unapređenju rodne ravnopravnosti u društvu.”

Šta smo mogle bolje, a šta ćemo dalje?

Šta smo mogle bolje u prethodnoj godini na polju zalaganja za naša prava?

Ocenjujući proteklu godinu u kontekstu našeg zalaganja za ženska prava, uviđam da je uvek postojala mogućnost za poboljšanja. Godina koja je iza nas donela je značajne izazove srpskoj zajednici na Kosovu, naročito u političkom i bezbednosnom smislu, što je često zasenilo postojeće, ali  i novonastale probleme proistekle iz patrijarhalnog društva i slabih (ili čak nepostojećih) institucija.

Kada se osvrnem unazad, verujem da smo mogli biti bolje koordinisane, upornije i izraženije u zalaganju za ženska prava.

Šta , kao žene, moramo da uradimo u Novoj?

U narednoj godini, kao žene, važno je da aktivno radimo na jačanju solidarnosti i međusobne podrške. Potrebno je da se uključimo u dijaloge o rodnoj ravnopravnosti, radimo na sebi, te pružimo podršku ženama u različitim sektorima. Takođe, ključno je kontinuirano se boriti protiv predrasuda i rodno uslovljenih ograničenja, te sarađivati s muškarcima koji podržavaju rodnu ravnopravnost. Aktivno učešće u društvenim inicijativama i političkim procesima doprineće stvaranju inkluzivnijeg društva koje ceni doprinos svih njegovih članova, bez obzira na rod.

Šta bi promenila u Novoj godini kada bi jednim pokretom ruke to moglo da se reši?

“U narednoj godini, želim videti kraj političke nestabilnosti i nepravde, kao i eliminaciju selektivnog pristupa kosovske vlade vlastitom ustavu i zakonima, naročito kada je reč o pravima nevećinskih zajednica. Razumevanje da je teško postići napredak i raditi na unapređenju situacije kada su egzistencijalna pitanja i osnovna prava određene zajednice u opasnosti je ključno. Smatram da će stvaranje inkluzivnijeg okruženja za sve zajednice na Kosovu biti od suštinskog značaja za ostvarivanje napretka uopšte, kao i u polju rodne ravnopravnosti.”

Šta želiš da se nikada ne ponovi iz stare godine?

Ono što ne bih želela da se ponovi iz prošle godine je osećaj nemoći. Bez obzira na intenzivan napor koji smo, moje kolege iz Nove društvene inicijative, uložili, uključujući učešće na preko 160 sastanaka s visokim zvaničnicima iz međunarodne zajednice i davanje preko 300 izjava za medije o položaju srpske zajednice na Kosovu, krizi na severu Kosova, dijalogu u Briselu, i drugim važnim temama, imam utisak da nismo postigli dovoljno, bez obzira na platformu koju smo imali. Verujem da je bilo više sluha za potrebe i razloge za zabrinutost srpskog stanovništva na Kosovu, ne bi smo bili u situaciji u kojoj se nalazimo danas.

Podrži, osnaži, motiviši

Kako osnažiti žene da streme svojim ciljevima?

Ključno je pružiti ženama podršku kroz edukaciju, mentorstvo i stvaranje inkluzivnog okruženja. Ohrabrivanje žena da se angažuju u raznolikim sektorima, podsticanje samopouzdanja i promovisanje modela ženskih lidera igraju ključnu ulogu. Dodatno, važno je raditi na razbijanju rodnih stereotipa i stvaranju ravnoteže između poslovnog i privatnog života, kako bi žene mogle neometano težiti i postizati svoje ciljeve. Ipak, za ovo je neophodno ostvariti važne preduslove a to su osećaj bezbednosti i izvesnosti, kao i jake institucije koje rade svoj posao.

Kako ih podržati?

“Podrška ženama zahteva sveobuhvatan pristup koji uključuje edukaciju o rodnoj ravnopravnosti, stvaranje sigurnih i inkluzivnih radnih okruženja, promovisanje mentorstva i mreža podrške, kao i aktivno uklanjanje prepreka za napredak žena. Takođe je važno osnažiti žene kroz podsticanje njihovog aktivnog učešća u javnom životu, prepoznavanje njihovih dostignuća i priznavanje njihovih uloga u društvu, kako bi se postigla prava rodna ravnoteža.”

Tvoja poruka ženama?

Moja poruka ženama bi bila da ne dozvole da stereotipi i predrasude ograničavaju njihove ambicije. Samo zato što se nešto tradicionalno smatra muškim poslom ne znači da žene ne mogu biti uspešne u tome.

Tvoja motivaciona poruka za narednu godinu?

Naučite da postavite granice i odlučno kažete “ne” kada osećate da nešto ne želite ili kada to nije u skladu s vašim vrednostima i prioritetima.

Intervju uredila: Milica Stojanović Kostić

Ova godina, koju će kao i njene prethodnice ovih dana svi zvati “starom, lošom, i da se nikada ne ponovi”, za sobom je ostavila veliki trag na svim poljima, a posebno na polju Kosovu. Ova godina koja odlazi ostavila je i dubok trag na društvo u našoj maloj Gračanici jer je svest žena o potrebi za feminizomom počela da se budi.

Ova 2023.godina počela je optimistično, društveno odgovorno, obećavajuće, jer smo već u martu, tačnije na Dan žena, ženama poklonile Ženski info. Mesto na kojem mogu da kažu baš sve što su godinama želele, mesto na kojem mogu da podele brige i nedoumice, da podele srećne trenutke i uspehe. Da budu dostojanstvene i svoje. Možda bi bilo prihvatljivije kada bih napisala da je bilo “teško, kao svaki početak”, ali ne bilo je lepo i nimalo teško. Bilo je zadovoljstvo i ispunjenje krenuti u ovakav poduhvat.

Veliku zahvalnost dugujemo Brani Antović, ženi koja nas je svesrdno podržala, i pozvala svoje pratioce da nam pruže vetar u leđa. Hvala ti, Brano!

U ovoj godini smo započinjali važne teme, otvarali debate o tabuima, rušile barijere, a što je najvažnije o nama se govori svuda. Tema smo svakakvih okupljanja, bilo porodičnih ili društvenih uopšte. Ljudi reaguju na naše priče, čitaju nas i žene ali i muškarci. Oni se uglavnom bune, protive stavovima koje zastupamo, ali sve to znači da smo uspele u misiji koju imamo, tačnije u njenom prvom koraku, da utičemo!

U ovoj godini podsećali smo one čiji je posao da rade, da nije vreme da odmaraju, a one koje previše rade da malo i odmore. Sve ovo vreme borimo se za bolje uslove rada, za ravnopravni tretman, za jednakost u kućnim poslovima.

Nije lako voditi ovu borbu bez podrške političkih predstavnika, nije lako kada se lokalna samouprava ismejava žrtvama time što na Dan borbe protiv nasilja nad ženama upravo žene vodi u lečičišta, a da gradonačelnica nijednom rečju ne osudi ovu društvenu anomaliju. Mi smo ipak i pored ovakvih prepreka uspele da edukacijom o tome šta je sve nasilje ohrabrimo dobar deo žena da ne trpi nasilje i da prijavi isto.

Borile smo se i protiv nejednakih plata a istog radnog mesta, protiv patrijarhata i negativnih učenja. Ali smo u isto vreme pozivale na razumevanje, toleranciju i suživot. Nagrađene smo već u devetom mesecu svog postojanja.

Hvala vam na poverenju i podršci! 2024. će biti još važnija za sve nas!

Piše: Milica Stojanović Kostić

Zamenica premijera Kosova Emilija Redžepi i Sanija Murati ispred NVO “Lady” dodelile su priznanje “Zlatna žena Kosova – Kruna uspeha” urednici portala Ženski info Milici Stojanović Kostić za poseban doprinos u oblasti promovisanja rodne ravnopravnosti, feminizma i zalaganja na polju borbe za prava žena.

Ceremonija dodele organizovana je u Kljan Areni, a prisustvovao je veliki broj žena. Ova tradicija nastavlja se i ove godine, a kako je rečeno, sve u cilju osnaživanja žena i afirmaciji u borbi za jednak tretman.

“Naša žena je jaka, hrabra, uspravna. Predstavlja stub svake naše porodice, stiže i postiže sve da ostvari tokom 24 sata – da ide na posao, da pospremi kuću, da kuva, da odgaja decu, da vodi računa o supružniku, ali i  da vodi računa o užoj i široj rodbini. Naša žena je jednostavno stub i toplina svakog našeg doma”, navela je u obraćanju Emilija Redžepi.

View this post on Instagram

A post shared by Milica Stojanovic (@lady_stojanovic_kostic)

Urednica našeg portala ističe da je veoma važno da se prepozna zalaganje aktivistkinja za prava žena, jer se većina tradicionalno opredeljenih institucija ponaša kao da one uopšte i ne postoje i umesto da ih institucije podržavaju, one čak i ne dozvoljavaju ženama da se izbore za svoja prava.

“Važno je da žene osnažimo da pre svega zahtevaju poštovanje prava koja su im garantovana najvišim pravnim aktima, a onda da tako osnažene mogu da rade sa drugim ženama. Važno je da se trudimo da svaki dan ukazujemo na to da se žene ubijaju samo zbog pola, i da je nasilje nad ženama prisutno u velikoj meri, ali da žene žive u strahu da to nasilje prijave. Moramo svakodnevno da podsećamo institucije da moraju da nas zaštite onako kako je to već predviđeno zakonom. Žene moraju da se oslobode okova patrijarhata i slobodno misle, govore i žive”, ističe Stojanović Kostić.

Fotografija preuzeta sa sajta Medija Centar Čaglavica

Na značaj dojenja sve nas češće podsećaju stručnjaci,ali prekid dojenja je i dalje tema koja spada u domen „ženskih saveta“ koji se prenose s kolena na koleno. Međutim, kao i svaki drugi proces kroz koji žena prolazi prekid dojenja predstavlja veliki izazov za majku i bebu, te ukoliko mu se ne da dovoljno vremena može imati posledice po oboje. Mnoge mlade mame nalaze se pred ovakvim izazovom a jedna sa kojom smo mi razgovarali dojila je bebu više od dve godine kada je odlučila da je vreme da prestane. Ona je na Instagramu poznata kao Fotkalica, a u stvarnom životu je Milica Karan.

Paralelno sa radom u filmskoj industriji, od 2016. je i preduzetnica u oblasti produkcije audio-vizuelnog sadržaja, sa fokusom na sadržaj za digitalne medije. Posle 10 godina rada na filmu ostvarila se i kao majka, što je bio jedan od razloga da se povuče iz filmskog sveta. Danas se, nakon porodiljskog odustva, vraća kreativnom radu kroz sopstvenu produkciju, nudeći podršku ženama preduzetnicima da u snimanju video kurseva i online edukacija uživaju, budu efikasne, opuštene pred kamerom, izgledaju autentično, samouvereno i stručno na video snimcima kakve i jesu uživo u direktnom kontaktu sa klijentima.

Milice, dojenje je izazovno samo po sebi, ali šta je sa prekidom dojenja, koliko je ova tema zastupljena?

Rekla bih, makar u mom okruženju, da se o prekidu dojenja ne govori dovoljno niti u velikoj meri kao o uspostavljanju laktacije, edukaciji o pravilnom dojenju, dojenju u javnosti i dr. O prekidu dojenja se najčešće govori u kontekstu ‘’Dojenje traje dok mami i bebi to prija.’’ i ‘’Kad misliš da prekineš dojenje? On je već veliki’’. Jedni ti ‘’daju blagoslov’’ majkama da to traje dokle god, dok drugi stavljaju pritisak na majku da je već kriva jer odavno je trebalo da prekine. Niko skoro ne stavlja fokus na to kako prekid dojenja izgleda, na to da nije reč o jednoj tački u vremenu nego o procesu koji traje neko vreme, ima uspone, padove, emotivne i fizičke izazove, pomešana osećanja, suprotne i suprostavljene potrebe.

Čemu nas uče, ko nas uči, koliko je to ispravno i u skladu sa našom majčinskom prirodom?

Mene odavno niko ne uči. Odgovornost da nešto naučim je na meni, kao i
odgovornost čije znanje, savete i sugestije slušam. Ja sam ta koja uči od ljudi koje odaberem. Ono što sve vreme radim, jeste da osluškujem sebe, svoje telo, proveravam kako reagujem na svaku informaciju koja do mene dođe, proveravam kako moje dete reaguje. Mislim i da nismo svi na istom stepenu bliskosti sa majčinskom prirodom. Ja sam na nivou koji mi nalaže da slušam svoje telo i telo mog deteta ispred svake tehnike, metode i alata. Ne verujem u univerzalna rešenja. Ne verujem u postojanje jednog načina koji odgovara svima kao najbolji način. Npr. ako postoji nekoliko načina da se prekine dojenje, za mene su to samo smernice, putokazi, ka čemu krenuti prvo, na šta obratiti pažnju, ali u svemu tome imam potrebu da pronađem svoj način,
naš način, ono što za mene i moje dete najbolje radi. I to najbolje radi svako za sebe treba da definiše. Za nekoga je najbolje ono što je najbrže, za nekoga ono sa najmanje plakanja, za nekoga nešto treće.

Koliko je podrška partnera važna i šta ako partner nije prisutan? Na koliko je to dodatnih nivoa teže?

Podrška je u životu jako važna, za bilo šta što radimo. U vremenu u kome su razvodi tretiraju kao normalna društvena pojava koliko i samo sklapanje braka, možemo se praviti da je biti samohrani roditelj nešto što funkcioniše, ali ne možemo da se ne zapitamo kako funkcioniše. Nemati partnersku podršku je na svim nivoima teže, od toga kad treba iz auta do stana izneti 3 pune kese namirnica i dete bez lifta, pa do prekida dojenja, ako se držimo te teme. Takođe, prisustvo partnera ne garantuje nam i prisustvo partnerske podrške. Postoji ta siva zona u kojoj su vidim mnoge mame u mom okruženju. Imati partnera formalno ne znači imati podršku, kao i što ne znači da je podrška koju nam partner pruža upravo ona koja nam je potrebna. Konkretno, kod prekida dojenja, za neku mamu je podrška da njen partner uveče uspava dete umesto nje
kako bi se ukinuo noćni podoj, dok za drugu mamu u istoj situaciji dok ona mazi dete u krevetu, ne daje dojku, nudi detetu drugu vrstu nežnosti i razmene koja će postati njihov nov način uspavljivanja, podrška može biti da partner leži tu u mraku sa njima i mazi nju po leđima, grli je, drži za ruku i bude tu za nju, dok je ona tu za dete.

Šta je sa ženom u mami?

Kako pomiriti u sebi mamu, preduzetnicu i maštalicu? Da li se snovi prekidaju radjanjem ili postoji ponovno radjanje žene nakon što postane majka? Da li je to neka nova snaga?

Rađanjem se nije rodila nova žena. Rodila se majka. Majka, to je samo jedna od uloga koje u meni žive. Kad kažem uloga, ne mislim da se pretvaram da sam nešto. Svi mi u sebi imamo svoje uloge, svoje identitete koje puštamo da žive svaki u svom okruženju, situaciji, životnoj dobi i dr. Moj identitet
majke je od mene zahtevao da ga negujem, osluškujem, gradim baš kao i moju bebu. To je značilo da moji drugi identiteti idu na malu pauzu, da im neću svima biti posvećena svakodnevno, da nekima možda neću moći da se posvetim ni jednom mesečno, ni jednom u prvih 6 meseci ili ni jednom dok moje dete ne krene u vrtić. Identitet majke sa sobom nosi i novu dimenziju umora (fizičkog, psihičkog, emotivnog) i novu dimenziju snage. Kako je to rekla Nataša Kovačević (Njezvanova) ‘Gde se puniš i prazniš na istu utičnicu – to je majka’. Kako dete raste, postaje samostalnije, tako i moj identitet majke raste, sazreva, manje se prazni, više se puni, drugačije balansira energiju, menjaju se prioriteti i gle čuda: otvaraju se vrata i za one druge identitete, snove, maštanja. Preduzetnica može da se vrati, lagano, svojim tempom. Ima mesta i za malu Milicu koja voli da slika, radi DIY projekte. Eto i one mene koja voli folklor, način da se uposle um i telo, a da sve ostane zabavno.

U kom smeru će vaš profil ići? Čime ste se do sad bavili a šta ćete dalje?

Fokus stavljam na podršku preduzetnicama priliko kreiranja video kurseva i edukacija. Cilj mi je da im olakšam prezentovanje pred kamerom i pomognem im da na svim svojim snimacima izgledaju autentično, opušteno, sigurne u sebe i to što rade, što najčešće jeste slučaj kada sa njima imam kontakt uživo, ali ne i prilikom gledanja njihovog digitalnog proizvoda. Za sada ne planiram da se vratim radu u filmskoj industriji gde sam provela 10 godina, radeći u sektoru kamere. To više nije radno okruženje koje mi prija, koje me hrani, gde cvetam, a i time što sam postala majka jasno mi je da moji kapaciteti nisu takvi da mogu da radim na filmu i da ujedno budem majka na način koji to od sebe očekujem i smatram da je mom detetu potreban. Sa filmskom scenom ću ostati u kontaktu kroz moj podcast Ne tako crveni tepih, koji će krenuti da se emituje u januaru 2024. na mom youtube kanalu i audio podcast platformama. Za početak, kroz dve epizode nedeljno, publici ću kroz priče iz svog iskustva da približim kako zaista izgleda raditi u filmskoj industriji, šta sve prethodi toj šetnji po crvenom tepihu i zašto je taj svet mnogo više (i mnogo teže) od glamura koji ljudi vide u medijima. Publici je crveni tepih plasiran kao simbol slave, a ja ću kroz ovaj
podcast da donesem sve ono što se ispod tog tepiha nalazi.

Biti preduzetnica u Srbiji veoma je izazovan posao, šta je neophodno na samom
početku?

Neophodna je svest o tome da je to posao, a ne hobi. U drugom slučaju, svest i spremnost da se ima skup hobi. Jedan od glavnih potrepština je rezilijentnost na neuspeh. Pored toga, dobro je znati pre samog početka koje je tvoje ZAŠTO? Zašto to hoćeš da radiš, zašto ti je to važno, šta ti to donosi, koliko to tebi vredi? Na početku preduzetništva je važno da je žena spremna da bude svoj direktor i svoj zaposleni, najčešće na nekoliko pozicija. Važna je edukacija i/ili mentor koji će te pratiti na tvom putu, ukazati ti unapred na moguće greške, uštedeti ti vreme i novac da savladaš lekciju koji bi naučila tom prvom ili nekoliko puta
ponovljenom greškom.

Intervju radila: Milica Stojanović Kostić