DAN 3 – PONEDELJAK, 14.09.2025.
Zvanično je počela predizborna kampanja za lokalne izbore na Kosovu. Moj prvi izlazak na izbore, prvi susret sa političkom scenom iznutra — i odmah odlučujem da vodim javni dnevnik. Jer ako već ulazim u arenu, neka se zna kako izgleda kad žena na Kosovu svojevoljno uđe u političku borbu. Bez štita— samo sa idejom i iskustvom.
Počelo je da se zahuktava. Danas smo čuli izjavu bivšeg predsednika Privremenog organa, sada kandidata za gradonačelnika. Dakle, Privremeni organ je prestao da bude privremen. Zatvoren je, a uskoro će ga, kako stvari stoje, „krstiti“ u Proterani. I to sve bez ceremonije, bez sveće, bez slavskog kolača.
Taj bivši predsednik, sada kandidat, poručuje da će Srbija nastaviti da brine o Srbima kao do sada. Znate onu iz Žikine Dinastije — „Nemoj, prijatelju, k’o Boga te molim“ — postala je univerzalna molitva za izbegavanje nevolje. E pa, evo i ja je koristim: nemojte više da nas brinete tako. Brinuli ste o Privremenom organu dok mu nisu stavili traku. Brinuli ste o Pošti Srbije dok nije promenila tablu. Ako je to briga, možda je vreme da se zabrinemo.
Možda će se tako brinuti i o školstvu. I o zdravstvu. Realno, više brige čujemo iz Nemačke — makar i kroz saopštenje — nego iz Beograda. Na terenu, briga se ne meri u obećanjima, već u uslovima u porodilištima,bolnicama, školama, broju prvaka, broju ljudi koji ne moraju da mole za posao.
Ali stranka mu je ukazala poverenje. Verovatno misle da je on najbolje što imaju u Gračanici. Ako je to vrh ponude, da li da se zabrinemo za ostatak menija?
Da je on žena, verovatno bismo već komentarisali frizuru, stajling, boju sakoa. Ali pošto je muškarac — ništa. Kampanja je, za sada, bez seksističkih komentara. Pohvalno. Bar nešto da funkcioniše kako treba.
U govoru je napravio par gafova. Rekao je „da izađu na izborima“ umesto „na izbore“. Rekao je da će ojačati „mali biznisi koji će biti održani“, pa se brzo ispravio — „održivi“. Gafovi se dešavaju, pa čak i najboljima. Samo što ovde još nismo sigurni ko su ti najbolji.
Glas za njih, kažu, znači „vera, tradicija, kultura, opstanak i ostanak“. Zvuči kao slogan muzeja nematerijalne kulturne baštine. A narod ne traži muzejske eksponate — traži konkretne mere, dostojanstven život, posao koji ne zavisi od stranačke knjižice.
Poruke su floskule. Čute i ranije. Prepisane iz prethodnih kampanja, kao da se niko nije setio da proveri da li su još aktuelne. O položaju žena, majki — ništa. Iako su žene vidljive na listi, još nijedna nije rekla za šta se zalaže. Pomno pratim. I jedva čekam da čujem koleginice kandidatkinje. Da vidim da li će govoriti kao žene — ili kao eho svojih šefova.
Toliko za danas, čitamo se i sutra.
Milica Stojanović Kostić
Kanidatkinja za odbornicu u SO Gračanica
ŽENSKI INFO 