Dan 4 – Utorak 16.09.2025
Vatromet, vatromet, skoro svake večeri odjekuje Gračanicom vatromet. To je možda još jedna zanimljivost na Kosovu, da u kampanji, kako koja stranka stigne pusti koji vatromet, eto da nas pomalo i uplaši pucnjava u sred noći, kao onih groznih godina. Ne mare oni za naše osećaje, posebno majki koje podilazi jeza na te zvukove koji se prolamaju tihim seoskim večerima. Verujem da će novije generacije misliti da sam čudna što mi vatromet nije „wau“, ali za mene a i većinu nas koji živimo na Kosovu i koji imamo silom nametnutu strepnju, svaki jači zvuk te vrste stvara trenutnu teskobu, dok nekoliko sekundi kasnije ne shvatimo šta je pa odahnemo. Onako duboko izdahnem i pitam se kolika je cena koju plaćam da bih i dalje živela na Kosovu, u Gračanici. A to pitanje u proseku postavljam sebi 15 puta dnevno!
A cena je velika, ovo je samo par sekundi naših života, strepnji, straha. Ožiljaka preživljenih strahota, nepravdi, patnje. I tako pokušavamo da idemo dalje, da normalno odgajamo decu, pokušavamo da se smejemo i radujemo životu, da se čuvamo čak i u dvorištu, i da njih čuvamo i od svojih zebnji. Pa opet nigde nije lepše nego ovde, a taj paradoks ima i dijagnozu, rekla mi je jednom jedna psihološkinja. Rekla mi je i koju, ali zaboravila sam bilo je davno.
I na sve ovo što se dešava, na emotivne i mentalne rolerkostere koji nisu specifični za normalna, neopterećena prošlošću i bezbedna područja, mi i imamo još mnogo toga što nam dolazi ako se usudimo da kažemo da stvari u našim sredinama ne valjaju.
Danas je na predstavljanju kandidata SNP-a kandidat za gradonačelnika Raniluga obznanio javnosti da je zbog svog učešća na izborima kažnjen od strane lokalnih vlastodržaca, tačnije da mu je uručeno rešenje da je zbog nazovimo to „tehnološkog viška“ njemu plata smanjena za 85 odsto. On je zaposlen u Privremenom organu Opštine Kamenica gde radi više od decenije kao pravnik. I to tako beskompromisno, bezobrazno, bezobzirno. Samo zato što se drznuo da ne bude deo “njihove” priče.
Dok smo sa jedne strane imali gradonačelnike kosovskih opština koji su u isto vreme bili i predsednici Privremenih organa, jer zaboga tu nema sukoba interesa, sistemi se ne prepoznaju, ovde imamo navodni višak iako je taj organ prethodno zaposlio oko 100 novih radnika, kaže Ivan.
Jasno nam je zašto je on i kako kaže još dvojica njegovih kolega gotovo dobilo otkaze. To nije neka nova praksa, ali je jednako bedna kao i onaj koji je sprovodi. Važno da ostane zapisana sramota, kako srpske instutice proteruju Srbe sa Kosova. Ovo vam je još jedan primer kako se to radi na terenu.
Ceo snimak možete pronaći na lokalnim gračaničkim medijima koji su danas pratili ovo izlaganje.
Turnir, sudije, kandidat
A sada da se osvrnemo i na ostatak dešavanja. Onaj gaf – kandidat iz Gračanice iz jučerašnjeg Dnevnika, posle one istorijske izjave, igrao je i fudbal. Nije šala, pošalica ni izmišljena priča, zaista je igrao. U Lapljem selu na turiru u malom fudbalu kandidat je predstavio svoje umeće. Nažalost umeće i nije bilo neko jer kandidatov tim nije prošao dalje, ali je zato njegov „bivši tim“ Privremenog organa koji se zove“Grad Priština“ odneo prvo mesto u večeras održanom finalu. I sam kandidat se slikao sa njima. Nameće se logično pitanje: da je ostao u tom timu da li bi i on bio pobednik, ili bi tim pak izgubio.
Ipak, nije sve bilo tako sjajno na turniru. Iako je večeras izgledalo kao da igraju reprezentacije, sa sve himnom „Bože pravde“ i narodnim nošnjama , decom koja su pratila igrače na teren, postoje govorkanja da su sudije bile malo naklonjene nekim timovima. I to nije samo bezazleno mišljenje, nego je opšte uverenje da sušenje nimalo nije bilo profesionalno i pravično.
Eto, jedan maleni turnir u jednom od sela Opštine Gračanica jasno nam je preslikao opšte stanje kao i ono s početka priče. A to je da ko ima vlast ima i moć da donese odluku koja iako nije pravno osnovana, u interesu je onog ko ima vlast i moć. A sve to „fino našminkano“ himnom, nošnjom i grbom.
Ja sam sigurna da će Ivan iz Raniluga s početka priče „izviždati svoje lokalne sudije“ kada za to dođe vreme, a što se turnira tiče: hleba i igara pa kom opanci kom obojci, kom kopačke kom praporci.
Ministarstvo, stranka i kancelarija
Verovatno ste do sada već videli vest da je otvorena Kancelarija Ministarstva za zajednice i povratak u Gračanici. Da danas, u sred kampanje, onako transparentno otvoreno, bez ikakve dileme.
To ne bi bilo ništa spektakularno da se konstano ne pozivaju građani da učestvuju u dodeli subvencija – nekakvih Lotova (sada je Lot 1). I nije u pitanju Loto, ali u selu se već trljaju ruke ko da je neko dobio pravu kombinaciju brojeva. Kombinaciju brojeva, ako me razumete.
Ono što me i dalje zbunjuje je kako je moguće da se ministar snima u prostorijama Ministarstva i da na kraju videa stavi slogan i sliku svoje stranke. Ok možda ja ne znam da to nije sukob interesa.
Do sutrašnjeg čitanja.
Milica Stojanović Kostić
Kandidatkinja za odbornicu za SO Gračanica
ŽENSKI INFO 