Day: September 19, 2025

Dan 7 – Petak 19.09.2025

Vratiće se rode, ali Rode ode, a pre nego da ode popričao je malo sa kosovskom verzijom Pika u belom mantilu.

R: Jesi li potpisao?

P: Nisam.

R: Šta nisi?

P: Pa, jesam.

R: Znači, jesi.

P: Ne, ne, nisam… Samo tetki da odnesem lek.

Pik je lik iz filma „Balkan Ekspres“, kojeg tumači Bora Todorović. Replika koju sam modifikovala zapravo je deo njegovog razgovora sa nemačkim oficirom. Evo meni sa ovim današnjim stampedom informacija samo ova replika odzvanja u glavi.

Koliko god da je ozbiljnost situacije u kojoj se nalazimo, neki ipak daju toliko prostora da se i takva situacija relativizuje. Osnovno treba znati, da li se i šta potpisalo u Ohridu treba da obznani onaj koji je potpisao, a ne nemi posmatrači i lojalci i lokalci. Ali slaba vajda, odavno njemu nismo tema, sem kad mu tema treba za neke lične potrebe.

Mislim da je svakoj iole mislećoj osobi na Kosovu jasno dokle smo došli, i da je integracija školstva i zdravstva ,kako reče Kurti, posle izbora neminovna stvar. Jer sve zacrtano do sada je i ostvareno, a Srbi su ćutali. Svi Srbi! Tako da me ne bi čudilo da oćutimo onako kolektivno i na ovakav eventualni budući scenario. Da budem jasna neki NISMO niti ćemo, ali većina jeste i opet će.

Zato nema potrebe da se ovoliko diže galama, jer sve te izjave nemaju nikakvog smisla, sem onog aktuelnog a to je da podignu malo rejting i jednima i drugima, pa malo trećima, pa opet u krug.

Opet isti scenario. Hajde malo da se posvađamo, udarimo po nacionalizmu, ti mobilizuješ tvoje, ja moje i svi zadovoljni.

Nego  da se vratimo na lokal. U Gračanici organizovan neki vašar, muzika, svetla, gužva tu na platou, jer sa ovoliko dece izgleda su shvatili da samo plato mogu i da popune da izgleda kao da ima mnogo ljudi i omladine. Ok, opet neki projekat nekog „zabavnog leta“, al od zabavnog leta vidim omladina ne zna šta će od zabave. Pobegoše od njihovih „zabava“ kud koji, pa mi kažu da je bolje i da konobarišu sa fakultetskom diplomom nego da žive ovde. Poražavajuće! Ali to pravitelje “zabava” ne dotiče. Oni ili neće ili ne znaju kako.  

I nije to sve, zaboga organizuju „kros“, pa ih dočekuju ko da maraton trče. Deca daju izjave onako ravnodušno, bez nekog posebnog uzbuđenja. Da prvi sam, šta ćemo s tim. Evo ti medalja od evro, ti budi ponosan. To što nema igralište gde može da odigra basket ili fudbal, nikakav program koji bi trajao čitave godine, nego „ako me se sete za zabavno leto sete me se, ako ne ništa“.

Parkovi nam zarasli u korov, zapušteni, ljuljaške, tobogani polomljeni, podloge uništene, školske ograde zarđale i polomljene, dvorišta škola neuredna (čast izuzecima, a malo ih je), ali branimo omladinu i školstvo. Pa tako li branite?

Naš narod kaže „dok traje nek laje“, da vam pravo kažem i predugo traje i već je iritantno koliko laje.

Prosto je neverovatno kako gledaju na ovaj narod, kao da niko ništa ne primećuje zato što ćuti i gleda. A sve se zna, vidi, čuje…

Čitamo se i sutra, do tada pogledajte neki dobar film, seriju, odmorite od ovih što vam nude maglu, više ćete koristi imati. I naravno čitajte dnevnik, a nikako ga ne gledajte.

Milica Stojanović Kostić

Kandidatkinja za odbornicu u SO Gračanica

Dan 6 – Četvrtak 19.09.2025

“Kad Srbe pred izbore brojim, ali se trudim da na Kosovu ne postoje” , jesmo li ovo danas čuli od Aljbina Kurtija?  

“Zvanični Beograd zvanično laže. Vlada Kosova i državne institucije će vas braniti i od njih. Vaš mir i sigurnost su naša obaveza“, rekao nam je danas Aljbin Kurti poznati “srboljubac”, “demokrata bez presedana” i par ekselans “premijer svih građana” koji se nadasve zalaže za “opstanak Srba” i “ceni i poštuje” sve temelje identiteta Srba na Kosovu. 

Da ovako nešto nismo mogli da čujemo i ranije verovatno bi bili šokirani količinom licemerja koji na tečnom srpskom jeziku, koju progovara samo jednom do dva puta godišnje, Aljbin Kurti prezentuje Srbima na Kosovu. 

Naravno da nema iskrenosti i istine u većini izrečenog, sem onog da zvanični Beograd laže, jer lažu koliko i zvanična Priština. Kao od iste majke rođeni pa se nadmeću koji ima više šlifa da kaže nešto pompeznije od prethodnog. 

Da je bar malo iskrenosti u njegovom delovanju mi danas međuetnički ne bi bili dvadeset koraka nazad u odnosima nego valjda već u međusobnom blagostanju. 

Obični Srbi i Albanci sem sporadičnih slučajeva koji su donekle normalni NEMAJU ni komunikaciju a kamo li kulturu razumevanja, poštovanja, saradnje. Nije suština da sarađuju samo na tržištu, iako znam priču srpskom preduzetnika iz Gračanice čije proizvode jedan veći trgovinski lanac nije želeo da postavi na svoje rafove iako ih gotovo sve srpske sredine koriste. Ne znam stvarno na koga se ta saradnja odnosi možda baš na kosovske i firme iz centralne Srbije. To mi je jasno. Ali lokalne Srbe mislim da žestoko ignorišu i to baš namerno. 

Rekao je da je moj mir i sigurnost njegova obaveza. E pa nisam mirna, recimo zbog divlje gradnje koja se u mojoj opštini dozvoljava, a u drugim sankcioniše. Nisam mirna zbog duplih standarda. Jer to nije “zakon jednak za sve”, nego kako mi odgovara. 

Nisam mirna kada mi neko u institucijama kaže : nauči albanski, iako je MOJE PRAVO da on zna moj jezik. Moje je pravo i da mi se policajac obraća na srpskom, i da mi kaznu napiše na srpskom. A ne da se pravi lud kada se pozovem na poštovanje zakona. 

Moje je pravo da čitam, knjige koje želim, ali nemam nijednu knjižaru u Gračanici, jer je zabranjeno da Srbi čitaju ono što žele.

Moje je pravo da u Prištini imam predstave pozorišta na srpskom jeziku, da mogu da pogledam crtani film u bioskopu sa decom na svom jeziku, da imam kulturni program koji je deo mog identiteta. Ali ga nemam! 

Nijednom, koliko sam ikada mogla da čujem, Kurti nas nije pozvao da se vratimo u gradove, jer i on zna tu za Srbe nema mesta. I to malo što imamo mesta u selima i to je za njega previše. 

Još mnogo je prava koja imamo a nemamo, bilo bi zaista predugo o svemu pisati, pa neka ostane na ovome ostalo ili znate ili se informišite.

Školstvo, zdravstvo i ujedinjenje

Kurti izgleda mnogo često koristi reč ujedinjenje, možda i sanja ujedinjenje, pa kaže da se ujedine školstvo i zdravstvo, ali sa čim?!?! 

Opet samo poruka vez suštinskih stvari. 

Pitala bih da imam prilike: šta znači ujedinjenje? Da li to znači plan i program onakav kakv je već u kosovskim školama? Da li to znači uvođenje albanskog jezika? Da li to znači uvođenje srpskog jezika u albanske škole? Kad je već ujedinjenje…?

Da li to znači da će učitelji, nastavnici, doktori koji su do sada primali velike plate biti finasirani iz kosovskog sistema gde su one dva do tri pita manje?

Hoćemo li se lečiti u Prištini mi iz Gračanice? Ili u onoj nazovi novoj bolnici koja još nije završena odakle je verovatno jedna stranka s razlogom započela kampanju… 

Svašta smo čuli, a ponovo ništa nismo čuli ni o pomirenju koje je neophodno, a do njega se dolazi kada se iskreno zalaže za drugog i drugačijeg. 

Sa kakvim samo nepoštovanjem treba gledati na duboko diskriminisan narod kada mu se ovako obraćaš? 

Opet floskule opet velike priče opet “ljubav cveta” kao nigde na svetu, a Srbi opet poniženi, spuštaju glavu i kažu : ko je gori? Dal ovi ili oni? Pitamo se gde smo tu mi ? 

Ni na nebu ni na zemlji, čardak polako pluta besciljno dok ne odluta ko zna gde! 

Do sutra,

Milica Stojanović Kostić

Kandidatkinja za odbornicu u SO Gračanica