Dan 7 – Petak 19.09.2025
Vratiće se rode, ali Rode ode, a pre nego da ode popričao je malo sa kosovskom verzijom Pika u belom mantilu.
R: Jesi li potpisao?
P: Nisam.
R: Šta nisi?
P: Pa, jesam.
R: Znači, jesi.
P: Ne, ne, nisam… Samo tetki da odnesem lek.
Pik je lik iz filma „Balkan Ekspres“, kojeg tumači Bora Todorović. Replika koju sam modifikovala zapravo je deo njegovog razgovora sa nemačkim oficirom. Evo meni sa ovim današnjim stampedom informacija samo ova replika odzvanja u glavi.
Koliko god da je ozbiljnost situacije u kojoj se nalazimo, neki ipak daju toliko prostora da se i takva situacija relativizuje. Osnovno treba znati, da li se i šta potpisalo u Ohridu treba da obznani onaj koji je potpisao, a ne nemi posmatrači i lojalci i lokalci. Ali slaba vajda, odavno njemu nismo tema, sem kad mu tema treba za neke lične potrebe.
Mislim da je svakoj iole mislećoj osobi na Kosovu jasno dokle smo došli, i da je integracija školstva i zdravstva ,kako reče Kurti, posle izbora neminovna stvar. Jer sve zacrtano do sada je i ostvareno, a Srbi su ćutali. Svi Srbi! Tako da me ne bi čudilo da oćutimo onako kolektivno i na ovakav eventualni budući scenario. Da budem jasna neki NISMO niti ćemo, ali većina jeste i opet će.
Zato nema potrebe da se ovoliko diže galama, jer sve te izjave nemaju nikakvog smisla, sem onog aktuelnog a to je da podignu malo rejting i jednima i drugima, pa malo trećima, pa opet u krug.
Opet isti scenario. Hajde malo da se posvađamo, udarimo po nacionalizmu, ti mobilizuješ tvoje, ja moje i svi zadovoljni.
Nego da se vratimo na lokal. U Gračanici organizovan neki vašar, muzika, svetla, gužva tu na platou, jer sa ovoliko dece izgleda su shvatili da samo plato mogu i da popune da izgleda kao da ima mnogo ljudi i omladine. Ok, opet neki projekat nekog „zabavnog leta“, al od zabavnog leta vidim omladina ne zna šta će od zabave. Pobegoše od njihovih „zabava“ kud koji, pa mi kažu da je bolje i da konobarišu sa fakultetskom diplomom nego da žive ovde. Poražavajuće! Ali to pravitelje “zabava” ne dotiče. Oni ili neće ili ne znaju kako.
I nije to sve, zaboga organizuju „kros“, pa ih dočekuju ko da maraton trče. Deca daju izjave onako ravnodušno, bez nekog posebnog uzbuđenja. Da prvi sam, šta ćemo s tim. Evo ti medalja od evro, ti budi ponosan. To što nema igralište gde može da odigra basket ili fudbal, nikakav program koji bi trajao čitave godine, nego „ako me se sete za zabavno leto sete me se, ako ne ništa“.
Parkovi nam zarasli u korov, zapušteni, ljuljaške, tobogani polomljeni, podloge uništene, školske ograde zarđale i polomljene, dvorišta škola neuredna (čast izuzecima, a malo ih je), ali branimo omladinu i školstvo. Pa tako li branite?
Naš narod kaže „dok traje nek laje“, da vam pravo kažem i predugo traje i već je iritantno koliko laje.
Prosto je neverovatno kako gledaju na ovaj narod, kao da niko ništa ne primećuje zato što ćuti i gleda. A sve se zna, vidi, čuje…
Čitamo se i sutra, do tada pogledajte neki dobar film, seriju, odmorite od ovih što vam nude maglu, više ćete koristi imati. I naravno čitajte dnevnik, a nikako ga ne gledajte.
Milica Stojanović Kostić
Kandidatkinja za odbornicu u SO Gračanica
ŽENSKI INFO 