Dnevnik jedne kandidatkinje: Dan 9

Dan 9 – Nedelja 21.09.2025

Dragi dnevniče,
evo kampanja ulazi u deseti dan i polako se broj lajkova na objavama smanjuje, a broj pregleda i emotikona na “pričama” i sajtu povećava. To je provereni signal da sam kao opoziciona kandidatkinja ušla u drugu fazu predizborne trke.

Prateći prethodne izborne procese zaključila sam da je, što se tiče društvenih mreža, faza ukupno četiri.

Prva je ona u kojoj građanke i građani još nisu upoznati “ko je čiji”. To vam traje upravo negde do osmog, devetog dana. Ljudi se normalno ponašaju, neki i ne znaju da je kampanja počela, vode svoje živote van cele te “ujdurme”.

Tada počinje druga faza, “pazi ona nije kod ovih nego je kod onog”. Što znači početak cenzure ili samocenzure, novinarskim rečnikom rečeno. Ljudi prestaju da iznose mišljenje naučeni prethodnim iskustvom da “lajk bot patrola” nikada ne spava. A i “šta da se zamerim, možda me zaposle” ili “ neću se zameram ide zima treba materijal za kuću”. Dakle, lajk znači da si se najviše zamerio, tu ti nazad nema, ostaje screenshot kao dokaz i etiketa zanavek!

Treća faza: “Tiha podrška i šapat iza leđa.”
Ne lajkuju. Ne komentarišu. Ali ti u prodavnici kažu: “Samo nastavi, gledamo sve.” Ili ti stigne poruka u ponoć: “Ne mogu javno, ali uz tebe sam.” Kampanja se seli iz javnog u privatno. Iz komentara u mig. Iz lajka u pogled. To je faza u kojoj se ne meri brojkom, nego tišinom. I ta tišina toliko snažno odvazanja!

Poslednja, četvrta faza uglavnom je ona najružnija “aktiviraju se lažnjaci”. Kad već postanu nervozni, ne zbog drugih nego zbog mogućnosti da izgube privilegije koje već poseduju, postaju agresivni, ali sa tudjim licem, na fejk profilima. Pokušavaju da umanje i ponize nečiji lik i delo. Služe se uličnim rečnikom i plitkim “mišljenjem”.

Svega toga smo se nagledali u prethodnim procesima, ostaje nada da se u ovom neće ponoviti, ali “ne laje pas sela radi, nego sebe radi”.

Danas sam se uključila uživo, javnih pitanja nije bilo, kao ni javne podrške, ali zato logično u inbox kao i inače. Volim što uvek nađemo način da pritisak pretvorimo u jednu dobru šalu i podsmeh. Valjda smo takve , mi kosovke.

Čitamo se i sutra,

Milica Stojanović Kostić

Kandidatkinja za odbornicu u SO Gračanica