Dnevnik jedne kandidatkinje: Dan 11

Dan 11 – Utorak 23.09.2025

Dragi dnevniče,
iz današnje edicije dešavanja u predizbornoj kampanji izdvajamo: kako doći do posla ili isti sačuvati na Kosovu.

Naime, ovde je već odavno postala praksa da se ne zapošljava zbog kvalifikacija kandidata, nego podobnosti radi.

Istitnitost ovih tvrdni najvidljivija je upravo u predizbornom perodu, kada je pritisak na glasačko telo i najveći.

O tome svedoči i slučaj dvojice kandidata iz Raniluga, opštine u Pomoravlju. Oni su danas započeli štrajk gladju. Jedan od njih kandidat je za gradonačelnika stranke na čijoj sam i ja listi. Otvoreno je o ovom problemu pričao na konferenciji u Gračanici, međutim veći deo javnosti ostao je imun na njegove reči.

Njegova jedina alternativa bila je da započne štrajk glađu kako bi upravo ta javnost shvatila ozbiljnost situacije u kojoj se svi mi nalazimo. Pa čak i vi koji mislite da ste nekako “bezbedni” u ovom nakaradnom sistemu. Jer tu nema bezbednih, samo trenutno potrebnih.

Ovaj princip “kažnjavanja svih koji nisu sa njima” nije novina, traje dugo, toliko dugo da je ljudima postalo “normalno” da ako ne mislite kao vladajući za to budete sankcionisani, pa čak i poslom koji ste dobili diplomom, a ne partijskom knjožicom.

Postalo je nevažno koliko znate, šta ste završili, jeste li obrazovani ili ste prekvalifikovani. Važno je samo da ste uz “partiju” i to samo jednu, “Bogom danu”!

U tom slučaju možete da birate gde biste da radite, koliko dugo i kojim intenzitetom.

A onda džaba pričamo o urušavanju obrazovanja, o tome da nam deca sve manje znanja nose iz škola (čast savesnim profesorima i učiteljima koji još ne podležu pritiscima). Ali ako se ovako nastavi, deca će zaista ispravljati one koji ih uče.

Potpuno urušavanje sistema kao da se radi planski, ali ja i dalje mislim da samo nema dovoljno pameti i perspektive u mišljenju onih koji donose odluke o tome ko će, gde i kako biti zaposlen.

Zato je Ivanov štrajk možda zaista jedina opcija, iako je nekada izgledala kao poslednja , sada alternative nema.

Beskrupulozne kabadahije savremene enklavsko-kosovske istorije moraju biti upamćene kao najveća sramota srpskog naroda, tako da se niko nikada više ne usudi da sudi Srbinu sa Kosova koji govori istinu kako bi ostao da živi tu gde se i rodio!

Dosta je za danas. Možda i previše.

Milica Stojanović Kostić

Kandidatkinja za odbornicu u SO Gračanica