Dan 13- Četvrtak, 25.09.2025
Dragi dnevniče,
Još jednom smo svedoci da su pojedini kandidati veoma zbunjeni zbog dvosistemskih institucija, te više ni sami ne znaju na koje izbore i za koje opštine izlaze, pa ni ko te opštine finansira.
Tako čujem da glasanjem na ovim izvorima “osiguravaju dalje ulaganje države Srbije”, pa da glasanje na ovim kosovskim izborima znači “očuvanje srpskih plata”, te da će “Srbija davati još više” i to sve ako jedna partija osvoji vlast u opštini koja se finansira iz budžeta Kosova.
Ako sam dobro razumela po ovoj “logici” srpske institucije će finansirati kosovske opštine, a srpske plate isplaćivati u kosovskim institucijama?!
Stani, stani, ajmo ponovo.
Dakle, poruka je:
“glasate za konekciju srpskog naroda i Beograda”,”glasate za srpsku platu”, a onda i “imamo jednu majku, Srbiju koja će ulagati još više” ako glasate kako vam kažemo!
Red je onda i da se zapitamo:
Otkad je termin “konekcija” postao politička valuta?
Zvuči kao da se glasa za Wi-Fi, a ne za budućnost.
Konekcija sa Beogradom, konekcija sa platom, konekcija sa majkom.
A gde je konekcija sa razumom?
U ovom političkom “domenu”, kandidati se sapliću o sopstvene parole.
Jedan obećava srpsku platu u kosovskoj opštini, drugi srpski budžet za kosovski sistem, treći — konekciju sa majkom.
Majkom Srbijom, naravno.
Možda je vreme za novi slogan:
“Glasam za konekciju sa zdravim razumom.”
Kakvi ste vi danas, jeste li se konektovali sa WI-FI kandidatima ili ste shvatili koliko im je slab domet?
Pazite na protok.
Ne mislim na internet.
Mislim na protok smisla, odgovornosti, dostojanstva.
Jer dok se konekcije obećavaju kao da su paketi mobilne mreže, narod se gubi u roamingu između dva sistema, dve istine, dva budžeta.
A kad se izgubi protok poverenja — , ni jedna plata, ni jedan slogan ne može da ga vrati.
Zato, dragi dnevniče, večeras ne gasim svetlo.
Ostavljam ga da gori — da neko, negde, možda ipak vidi signal.
Do sutra.
Milica Stojanović Kostić
Kandidatkinja za odbornicu u SO Gračanica
ŽENSKI INFO 