Utorak je 30.septembar, 18. dan kampanje za lokalne izbore na Kosovu.
Da li se ikada iko pitao kako izgleda unutrašnji monolog jedne žene u srpskim sredinama na Kosovu, kada dodje do glasačke kutije? Verovantno niste razmišljali u tom smeru, ne čudi me, misli i očekivanja žena nisu prioritet mnogih , potvrđeno je i u ovom predizbornom ciklusu.
Ta unutrašnja borba ogleda se u sukobu između one koja je naučena da trpi i one koja se budi. Uvek su se lomile dve, ona koja mora i ona koja zna da postoji više. Nekada je ova prva preovladavala, vreme je da se drugoj, onoj pravoj da primat.
- Zašto uopšte gubim vreme na ovo?
- Jer mi je važno da se moj glas čuje.
- Ma ko će ga čuti, vidiš na me uopšte i ne vide, ne obraćaju mi se, samo me pišu kao „siguran glas“ jer je on rekao da ima 4 iz kuće.
- Ne mora da ima 4, neće nam viriti u listić, neka ima tri, tvoj je samo tvoj.
- Saznaće da nisam poslušala, šta ću onda.
- Ne može da sazna.
- Ma može, on sve zna, čak i ono što nije, pa opet ja kriva.
- Kome je uopšte obećavao u naše ime.
- Kome, eh kome, nekome ko mu je obećao da ne mora da ide na posao, dao mu više vremena za dangubu i učmalost.
- A šta je taj tebi obećao.
- Ništa, ja se ne vidim. Moj glas je samo broj, kojim on rukovodi kada mu zatreba.
- Zašto pristaješ na to?
- Ne znam kako drugačije, ovako sam naučena, od malena. Žensko je da sluša, da ćuti i radi kako joj se kaže.
- Nije tako, tvoj izbor se računa, tvoj život je jednako važan.
- Ne znam. Nisam sigurna da je tako.
- Hajde zamisli da se pitaš, šta bi uradila?
- Pomogla bih sebi, da ponovo dišem.
- Kako?
- Tako što mogu slobodno da kažem, uradim, da odlučim.
- SAD JE TRENUTAK, ODLUČI SAMA!
Kada se u ženama koje godinama trpe pritiske a ne nude im se predlozi i bolji život, probudi iskonska snaga koju vekovima zakopavaju zbog učenja, onda možda i ovaj svet, baziran na odlukama žena bude i bolje mesto za život i rad.
Jer žene uvek traže više, jer daju najviše. Žene uvek podržavaju stvaranje, a ne razaranje. Žene drugačije gledaju na probleme, imaju praktičnija rešenja.
Zašto većina žena sa gnušanjem ili ravnodušno posmatra izborne procese?
Ženama se od početka političkih dešavanja do danas servira priča da je politika, zbog delovanja muškaraca na istu, gruba, militarizovana i zato rezervisana isključivo za takve aktere. Primeri koji obeshrabruju i dalje, da se kandidatkinje u kampanjama napadaju na najmizerniji način, često nedostojanstvenim metodama, samo dodatno obeshrabruje žene da se uključe u ovakve procese. U takvim uslovima, dodatno opterećene svim ulogama koje moraju da ispune, žene se isključuju iz procesa odlučivanja, prateći obrazac koji imaju kod kuće. Biraju da ne biraju po svom ubeđenju, već po ubeđenju onog kojeg moraju da slušaju.
I tako se generacijama stvara nezainteresovanost i otklon prema učešću na izborima. Bilo kao kandidatkinje ili biračice.
Ipak, postoje jasne naznake o buđenju žena u enklavama, posebno u Gračanici. Taj broj nije impozantan, ali je relevantan u pogledu jačanja svesti žena o njihovoj važnosti i uticaju.
Ne želim da i dalje pristajemo na tišinu. Vreme je da donosimo ODLUKE, a ne da činimo USLUGE. Nismo tu da služimo, tu smo da se pitamo!
Do sutra.
Milica Stojanović Kostić
Kandidatkinja za odbornicu u SO Gračanica
ŽENSKI INFO 