Dragi dnevniče,
Sreda je . 1. oktobar, 19. dan kampanje za lokalne izbore.
Danas imam ideju da se, dok i dalje čekamo još neku kandidatkinju da progovori o potrebama žena na Kosovu, podsetimo nekih poražavajućih podataka iz istraživanja koja su dostupna javnosti.
Jedno od njih koje je radio OEBS 2023.godine u Gračanici navodi da su žene zaposlene u lokalnim institucijama, ALI DA SU RETKO NA VODEĆIM POZICIJAMA. Što dalje imlicira da se odnos prema ženi i u zapošljavanju nije značajno promenio. Ona može da radi ali njena vizija, mišljenje, znanje i veštine ne uzimaju se u obzir za vođenje određenih sektora. Njihova prisutnost se svodi na statistički dokaz da “i žene rade”.
Šta to praktično znači:
– Radno mesto postoji, ali bez jasnog opisa posla.
– Žena sedi, potpisuje, prisustvuje — ali ne učestvuje.
Ironija je u tome što se žene često koriste kao „kvota“ za projekte, kao dokaz inkluzije, dok se njihova stvarna moć sistematski potiskuje. Zaposlene su da se vodi da su tu — ne da se pitaju.
A kad žena postane majka, stvari postaju još gore
Drugo istraživanje koje takođe jako važno, nažalost, sprovedeno je samo na severu Kosova od strane ACDC-a isto 2023.godine.
Prema ovom istraživanju majke su najranjivija grupa na tržištu rada. Zaposlene žene koje zatrudne često bivaju premeštene, degradirane ili potpuno isključene iz sistema. Porodiljsko odsustvo se tretira kao smetnja, a povratak na posao kao problem.
Majke neretko ne znaju svoja prava — jer se niko ne bavi time da ih edukuje.
Institucije ih ne štite — jer nemaju mehanizme.
Zajednica ih ne pita — jer se podrazumeva da ćute.
I dok se sever Kosova makar analizira, južno od Ibra majke su “svetinja koja trpi”.
Slična istraživanja o položaju žena i majki u srpskim sredinama južno od Ibra nisu rađena, ili nisu dostupna javnosti.
Ovi podaci su vazni ali još je važnija činjenica da se lokalna samouprava nije potrudila da sprovede ili finansira ovakvo jedno istraživanje, kako bi targetirala najveće probleme i uhvatila se u koštac sa njima. Napomenuću, nerado, da je na čelu opštine bila žena. I dalje je, mada i dalje izgleda samo figurira.
Jer žena koja radi, rađa, brine i ćuti — nije dokaz da sistem funkcioniše.
Već da se održava na njenoj tišini.
A žena koja ima moć i mogućnosti a ne želi da se bavi problemima svojih sugrađanki nije uzor koji treba pratiti.
Do sutra.
Milica Stojanović Kostić
Kandidatkinja za odbornicu u SO Gračanica
ŽENSKI INFO 