Petak je, 03.oktobar, 21.dan kampanje za lokalne izbore na Kosovu.
Evociranje uspomena ume da bude jako prijatna navika, jer se uglavnom prisećamo onih lepih. Skloni smo da zaboravljamo na one manje lepe stvari koje su nam se dešavale u prošlosti. U borbi za normalno funkcionisanje sam mozak bira da obriše ili zamagli neke događaje kako bi nam život bio malo lepši i lakši.
Tako je i kada se radi o privatnim dešavanjima ali i onima oko nas.
Danas sam odlučila da se prisetimo svih onih ne tako lepih dešavanja koja smo potisnuli ili prosto zaboravili zbog životnih izazova pred kojima se svakodnevno nalazimo.
Kad se setim samo svih onih protesta protiv stranačkog zapošljavanja. U prethodne četiri godine bilo ih je nekoliko. Uglavnom se radilo o zapošljavanju u zdravstvenim ustanovama. Proces je izgledao ovako. Konkurs-tišina, pozivi, obećanja, nadanje – tišina, lista dobitnika- protest. Protest – tišina.
Tako je završen i poslednji, s početka godine, ljudi su prosto zaćutali. Imali su konkretne zahteve, konkretne zamerke, a onda odjednom NIŠTA. Danas primećujem protestanti postaju kandidati na listi onih protiv kojih su protestovali.
Onda da se sećam svih onih slučajeva nelegalne gradnje. Saopštenja, pisanja medija, pa opet saopštenja, pa ne odgovaranje na pitanja, pa – pogađate – tišina. Iz opstine , mediji i dalje pišu o ovom problemu.
Poklanjanje opštinskog zemljišta , odluka koja je povučena posle javnog poziva da se narod usprotivi.
Obećanja su posebna kategorija, ono za novu bolnicu posebno. Kupljeno zenljište, uskoro gradnja, nisu ovi krivi, oni drugi, treći, četvrti su krivi. Na kraju opet – tišina. Nove bolnice i dalje nema.
Mnogo je još sumnjivih poslova koji su ostali samo tišina.
Nije da volim da pamtim ovakve događaje, ali ako zaboravim plašim se “pristajanja na sve to” jer tako “većina radi”. A nije većina. Samo nam se tako plasira.
Do sutra.
Milica Stojanović Kostić
Kandidatkinja za odbornicu u SO Gračanica
ŽENSKI INFO 