5.oktobar, 23.dan kampanje za lokalne izbore na Kosovu.
Pitam se, gori li nekome pod nogama pa pred izbore opet nudi radna mesta i skupove podrške?
Reklo bi se da je ispostava na Kosovu dobro utemeljena, ali postoji tu još jedan novi momenat, a to je ona preporuka iz “Bukvara za nove političare”, “kako da mi veruju dok ih potpuno izdajem?”
“Aha, ponovo ću da im dam malo ugovora na određeno vreme, to je konkretno – a malo i po emocijama jedan skup podrške “napaćenom narodu na KiM”.
Ih, ponovo sam uspeo. “
Samo ove preporuke iz Bukvara odavno nisu lako svarive, jer ljudi počinju da sumnjaju.
Više puta izigrani, iznevereni, ne mogu više da žive od obećanja.
Niču nove table “kuća na prodaju”, jer kako reče čovek iz Gušterice – imam zemlju ali ona se ne jede, deca ne pitaju ima li, mora da ima, a odakle?
Obećavali supruzi, obećavali njemu. Džaba!
Kad izbledi tabla on je zameni.
Kad izbledi ucena, 400 radnih mesta.
Kad izbledi obećanje odlazak.
Na najavu integracije, najava novih radnih mesta. Narod u zabludi. Ko koga ovde prevodi žednog preko vode?
Sve crvene granice su odavno pređene. Sada je ostalo da se pređu i prelazi, zauvek.
Kome je to cilj?
Neka bude plata, lečićemo se obećanjima i verom!
Dok ne zatvore i crkve, onda kako ko zna.
Brod tone. Odavno.
Ostali su najuporniji.
Veruju da vodu mogu da iskoriste da se odmore pre zatvaranja rupa u kobilici.
Još ima nade, samo je dosta nasedanja na prevare.
Do sutra.
Milica Stojanović Kostić
Kandidatkinja za odbornicu u SO Gračanica
ŽENSKI INFO 