6.oktobar, 24.dan kampanje za lokalne izbore na Kosovu.
Ne volim kada se ljudi svedu na procenat, broj, matematički proračun nepismenih, a nadobudnih političara koji vape za pozicijom i zarad nje sve bi sveli pod nekakvu excel tabelu. Sve same budžetske linije a o liniji života niko ni da bekne.
Otvaraju se u ovoj kampanji veoma diskutabilna finansiranja sa lokalnog, ali i centralnog nivoa. Sve sami projekti koji se dele “šakom i kapom”, a novac “pravda” kažu “transparentno i jasno”.
Ja se kao kandidatkinja SNP nalazim između takva dva sistema upravljanja. Kada ih pogledate sa strane oni imaju iste metode, isti finansijski džep iz kojeg uzimaju koliko žele bez trunke odgovornosti prema onima koji taj budžet “pune”.
Kakva samouverenost u njihovim nastupima, kao da zaista rade najhumaniju stvar na svetu.
Ni stida ni obraza za procente i nepostojeće konkurse, projekte i radna mesta, ugovore i dogovore.
Ja ne mogu da pristanem na to da sam broj u njihovoj računici. Ne želim da sam ime koje ništa ne znači na nečijim “sigurnim spiskovima”. Odbijam da prihvatim da “tako mora”.
Ne mora! Može mnogo dostojanstvenije, a kako?
Tako što počneš da ceniš sebe, svoje znanje, iskustvo, trud i rad. Tada se budi snaga i tada nestaju strah, nemoć i neizvesnost.
Kada sebi kažeš da ćeš se svojim potencijalima uvek dočekati na noge, ne trebaju ti nekakvi spoljni dokazi da ti to možeš.
Nadasve, tada stiže i sloboda. Da promeniš svoj život, da skineš tablu “na prodaju”, da sa podignutom glavom hodaš ulicama znajući da si ti ti, a ne nečiji “sigurni” u davno neaužuriranoj excel tabeli.
Do sutra.
Milica Stojanović Kostić
Kandidatkinja za odbornicu u SO Gračanica
ŽENSKI INFO 