11.oktobar, 29. dnevnički zapis – poslednji dan kampanje za lokalne izbore na Kosovu.
Dragi dnevniče,
danas ti poslednji put pišem jer su sutra izbori.
Delila sam sa tobom, u ovih 28 dana kampanje, najiskrenije i najneverovatnije trenutke naše realnosti obojene sarkazmom, ironijom, parodijom.
Od svih figura apsurd nas najbolje opisuje i to bez stilizacije.
Pisala sam kada svi spavaju, umorna od onoga što sam slušala u toku dana, od ćutanja onih koji bi trebalo da su glasni, od svakodnevnih poslova i uloga, ali nikada toliko umorna da ne mogu da se posvetim ovim stranicama.
Bio si mi način da sa osmehom i bez stresa prođem kroz ovu kampanju, jer da nije bilo ovakvog izražavanja verovatno bih se osećala loše sto ne mogu da se suprotstavim ljudskoj gluposti, nadmenosti i bezobrazluku koji se u velikoj meri “nudio” u ovom procesu.
Malo mi je i žao dok pišem ove poslednje redove. Nekako osećam da će mi faliti sve ono što smo delili ovde. Faliće mi i kada mi pošalju “čitam Dnevnik, pametnom dosta”, “samo nastavi,pratim”, “slažem se”…možda taj osećaj da mnogo nas misli isto, a opet mnogo je neslobodnih da izađu iz ralja moćnih skorojevića kojima je vlast jedina vrednost koju poseduju. A bez nje opet bi bili ono što su, a taj odraz u ogledalu verovatno ume da uplaši mnoge.
Dragi dnevniče, ako sutra odluka građanki i građana bude takva da mi ukazu poverenje, zasluga je i tvoja.
A ako epilog bude malo drugačiji – znaj da smo uspeli, jer smo probudili makar jednu ili dve osobe i započeli revoluciju.
U 7 ujutru završavam tišinom koja više nije prazna.
Završavam rečima koje više nisu samo moje.
Završavam, da bi počelo.
Milica Stojanović Kostić
Kandidatkinja za odbornicu u SO Gračanica
ŽENSKI INFO 