Danas je 182 dan u godini po gregorijanskom kalendaru. Ovog meseca rođena je Žorž Sand. Za one koji veruju u horoskop ovo je mesec Raka. U julu se obeležavaju svetski dani poljubaca , čokolade i borbe protiv Coca Cole.
Prvog jula 1804. godine rođena je francuska književnica Žorž Sand (George) preteča feminizma, autorka sentimentalnih, socijalnih i seoskih romana i priča (“Indijana”, “Lelija”, “đavolja bara”, “Majstori trubači”, “Povest mog života”). Ostavila je i obimnu prepisku i memoare.
Mesec Juli nazvan je po Juliju Cezaru, jer se rodio toga meseca.
Ovaj mesec karakterišu poleni i cvetanja trava, koprive, bokvice, ambrozije, navodi se na sajtu doktor.rs. Svaki od ovih polena može izazvati pojavu alergijskih reakcija.
U ovom mesecu nastupa pravo leto, padavina bi trebalo biti manje, ali su moguće oluje i grmljavine. Period je visokih temperatura pa radove treba obavljajti ujutro i uveče. “Biljke počinju da pate zbog nedostatka vlage u zemljištu. Neophodno je zalivanje i to vodom koja je odstajala, nikako hladnom i ne vlažite biljke”, upozoravaju iz Agrokluba.
Jul je svakako jedan od toplijih i lepših meseci u toku godine u našem podneblju, zato ga mnogi koriste za odlazak u letovališta na primorju.
Na čelu opštine Gračanica se od izbora održanih u oktobru 2021.godine nalazi žena, profesorka doktorka Ljiljana Šubarić. Na čelu tri od jedanaest odeljenja ove lokalne samouprave nalaze se, takođe, žene. Međutim, na zvaničnom sajtu ove opštine, Ljiljana Šubarić je predsednik, a sve ostalo su direktori.
Ako bi mogli da izdvojimo jednu žensku odrednicu na sajtu to bi bila ona koja se nalazi neposredno pre navođenja biografije predsednice opštine. A šta piše u biografiji?
Šubarićeva je u navedenoj biografiji stomatolog , a ne stomatološkinja, bila je i pripravnik, umesto pripravnica, a povrh svega je i doktor nauka. Docent je, a nikako docentkinja, a i dalje je vanredni profesor, a ne vanredna profesorka.
Opština Gračanica ima 11 odeljenja na čijem su čelu 3 žene i 8 muškaraca. Međutim, prema onome što možemo da pročitamo svi su direktori, nema nijedne direktorice ili direktorke.
Na čelu Odeljenja Inspekcije je direktor Jelena Stojanović, Planiranje, urbanizam i zaštitu životne sredine vodi njen direktor Aleksandra Đekić, dok se na čelu Odeljenja za obrazovanje i kulturu nalazi direktor Brankica Nićić.
Foto: Sajt našagracanica.com – screenshot
I tu nije kraj, jer u odeljku “kabinet” takođe vlada slična situacija. Šef kabineta je izvesna Kristina Slavić, a administrativni asistent Lidija Tokić.
Uredništvo sajta Ženski info uputilo je u ponedeljak, 26. juna pitanja koja takođe možete videti u nastavku ovog teksta, predsednici Opštine Gračanica, međutim do objavljivanja ovog teksta odgovori nisu stigli na mejl naše redakcije.
Mi smo svakako zainteresovani da saznamo stavove prve žene Opštine Gračanica o rodnoj ravnopravnosti zato ćemo ukoliko nam odgovori budu poslati iste podeliti sa našim čitateljkama.
Pitanja poslata predsednici Opštine Gračanica
Opština Gračanica najveća je opština sa većinski srpskim stanovništvom na centralnom Kosovu. Prostire se na površini od 122,25 metara kvadratna, a prema zvaničnim podacima sa istog sajta opštine ima oko 22 000 stanovnika.
U Gračanici je uoči Vidovdana održan još jedan , 31. po redu, izbor za “Najlepšu Kosovku devojku”. Pobedila je Milica Ivanović iz Gračanice.
Uranila Kosovka devojka, Uranila rano u nedelju, U nedelju prije jarka sunca; Zasukala bijele rukave, Zasukala do belih lakata; Na plećima nosi hleba bela, U rukama dva kondira zlatna, U jednome hlađane vodice, U drugome rumenoga vina;
Ona ide na Kosovo ravno, Pa se šeće po razboju mlada, Po razboju čestitoga kneza, Te prevrće po krvi junake: Kog junaka u životu nađe, Umiva ga hlađanom vodicom, Pričešćuje vinom crvenijem I zalaže hlebom bijelijem.
(deo iz narodne epske pesme “Kosovka devojka”)
Milica Ivanović ovogodišnja pobednica
Manifestacija “Izbor za najlepšu Kosovku devojku” izgleda ovako: Kandidatkinje najave voditelji, one se pojave na bini prošetaju, za to vreme čitaju se samo njihova imena i prezimena i mesto odakle dolaze. Kad prodefiluju ide red muzike i igre, pa opet tako i red pesme. Ova manifestacija je sigurno jedna od najposećenijih u okviru Vidovdanskih svečanosti. Posetioci su svih životnih dobi, od penzionera do beba. Održava se u porti manastira Gračanica svakog 26.juna uoči Vidovdana.
Žiri
Zamislite kako bi idealno bilo da kandidatkinje za titulu Kosovke devojke budu sve one devojke koje su recimo doktorke nauka, buduće učiteljice, najbolje matematičarke, recitatorke, retoričarke.
Kada sam u svrhu pisanja ovog teksta svoje pratioce na Instagramu upitala šta za njih predstavlja Kosovska devojka, većina je odgovorila “lepotu”. Iako istraživanja ovog tipa nisu merodavna za doktorske disertacije, sigurno je da će u ovom slučaju većina pomisliti na to, ali i na smernost, požrtvovanje, nežnost, pokornost, uslužnost. Dakle, Kosovka devojka je simbol “idealne” patrijarhalno vaspitane devojke koja traži svog ranjenog nesuđenog verenika i vinom poji i pričešćuje ratnike na bojnom polju.
Izvor: Wikipedia/ETH-Archiv
Jedan od najvećih slikara srpskog realizma Uroš Predić rad na slici (iznad) “Kosovka devojka” započeo je pre Prvog svetskog rata a završio 1919.godine. “Bezimena devojka iz naroda simboliše sačuvanu čast otadžbine i produžetak života“, ovako na sajtu artnit.net objašnjavaju lik Kosovke devojke. Kako se tamo dalje navodi Predić je želeo da na platnu ostavi svoje viđenje dešavanja na Kosovu polju posle boja. “Njome se posmatraču prenose i poruke ne samo vezane za Kosovski boj iz 1389. godine, već za kosovski fenomen.”
Pa da li je i sama Kosovka devojka fenomen po sebi, i jesu li sve devojke na Kosovu danas simboli “sačuvane časti otadžbine”?
Pravo je pitanje, zapravo, kako smo od čuvanja časti otadžbine stigle do “najlepših”?!
Feministkinje širom sveta već se decenijama bore da pokažu da su izbori za “miss” zapravo pijace na kojima se ocenjuje ženska lepota koja se isključivo posmatra spolja.
Miss Univerzuma bar pokazuje i drugu stranu ovih devojaka, a to je čime se bave, šta o nekim temama misle, kako neke teme komentarišu, dakle bar ih u određenom domenu zanima nešto malo više od puke lepote. Što se ovog “našeg miss-a” tiče tu je dovoljno da ste “lepe” (iako je lepota u očima posmatrača) i lepo odevene!
Zamislite kako bi idealno bilo da kandidatkinje za titulu Kosovke devojke budu sve one devojke koje su recimo doktorke nauka, buduće učiteljice, najbolje matematičarke, recitatorke, retoričarke. Kako bi samo bilo lepo da u porti manastira čujemo kako nam govore o nauci, kulturi, stvaralaštvu. Da nam citiraju Andrića i kazuju Šantića. Da nam možda koja od njih odglumi neki lik iz Nušićevog komada, a druga upozori na ekološku katastrofu koja nam predstoji ukoliko nastavimo da se loše ponašamo prema našoj sredini. Kako bi samo idealno bilo da neka od njih ponovo oživi Desanku Maksimović, Darinku Jevrić.
Pa da se u jednoj večeri ujedine sve znamenite srpkinje u liku i delu Kosovke devojke. I Jelisaveta Načić (arhitektkinja) , heroina Milunka Savić sa slikarkom Katarinom Ivanović, Mileva Marić i avijatičarka Danica Tomić. I mnoge mnoge druge tako ujedinjene stvore posebnu noć kojom ćemo se ponositi i kada ćemo još jednom podsetiti da treba da negujemo ravnopravnost jer samo u njoj cveta lepota, ali ne ona spoljašnja već ona umna!
I muka mi je dok sada ovako poniženu posmatram ovu našu Kosovku devojku, u porti manastira, kako joj sinonimom lepota opovrgavaju svaku drugu odrednicu. Žao mi je ove naše Kosovke devojke, nje koja predstavlja i hrabrost, i um i srce i moć. Nju koja se odvažila da dan posle bitke, kako predanje kaže, ode na bojno polje, ne zazirući od toga da tamo možda i dalje ima neki živi ratnik koje je može ubiti. Ona ima jasan cilj, jer ona za ljubav može i da strada, nije joj važno, cilj joj je da pronađe onog koji joj je obećao sebe. Ona sada traži njega, suprotno srpskoj tradicija a tako jasno jakoj srpskoj ženi! Ta njena upornost, vodi je do ranjenih vojnika kojima pomaže jer je plemenita ne pokorna i nemoćna. Lepo je obučena jer se sa poštovanjem ophodi prema činu koji radi ne zato što želi da pokazuje svoju lepotu i raskoš.
Gračanica, jun 2023.
A šta su veliki “muškarci” od nje uradili misleći da “neguju tradiciju”?! Sveli je na lepotu i nošnju!
Kosovka devojka je mnogo više od toga zato je potrebno da joj što pre vratite sve ono što jeste pre nego je potpuno ubijete. Ona koja nije stradala od neprijateljskih ratnika ovakvim ophođenjem strada od svog naroda!
Ako se dete često budi, proverite da ga niste previše obukli pa ga raskomotite, ili pak probajte sa malo više hrane pre spavanja.
Dragana, Beograd
Ukoliko imate mogućnost odvojite jedan zid u stanu ili kući gde dete sme da crta, tako možete da izbegnete neželjene fleke na svim zidovima. U najboljem slučaju 🙂
Dragana, Beograd
Ljubite ih, mnooogo ih ljubite. I naučno je utvrđeno da poljubac čini čuda. Nosite ih, razmazite – u smislu ljubavi i nežnosti. Faliće to i njima, a i vama ako se dovoljno ne ispolji.
Ivana, Niš
Voda, voda, voda. U ovim toplim mesecima decu, a posebno bebe češće nudite vodom, čak i u toku noći.
Marija, Laplje Selo
Ukoliko i vi imate da sa mamama podelite koji savet pišite nam, mi ćemo ga rado objaviti. Na taj način majke sa iskustvom podržavaju “novopečene” mame.
Na dnevnom nivou donosimo različite odluke koje su nekada manje važne ali potrebne, a nekada zaista bitne i prekretničke. Žene kao da stalno vagaju i razmišljaju o svojim daljim koracima, mnogo više nego muškarci, jer osim osnovnih životnih odluka moraju da paze i na svoje ja koje konstantno ugroženo. Ali zapitajte se drage moje, šta ste uradile za sebe prethodnih meseci, godina? Malo toga ne uključuje porodicu ili partnera o kojem brinete. Šta bi se dogodilo da pogledate u ogledalo i počnete da više vodite računa o toj osobi kojoj ste preko potrebni? Sigurno je da bi stvari krenule na bolje.
Istraživanjima je utvrđeno da se dobrim raspoloženjem mnogo više postiže u životu u odnosu na sva ona negativna koja u nekom trenutku prevladaju. Zato fokus uvek treba da bude na dobrom. Neko je jednom rekao “Lako je pozitivno misliti kada si lepo raspoložen, probaj da pozitivno misliš kada to nisi”. Jeste li probale. Zašto ne sada?
Počni odmah, isplaniraj, organizuj i kreni da rušiš zidove koje društvo generacijama postavlja oko žena.
Pre nekoliko dana i kalendarski nam je stiglo leto. Zvanično je otvorena i sezona „kuknjave“ od prevelikih vrućina, tako da je to idealno vreme da u debeloj hladovini, uz limunadu sa puno leda ili ice coffie, zapitate sebe šta je potrebno menjati.
Ne govorim ovo napamet. U E-sanduče ovih dana stiglo mi je mnogo predloga na čemu bih mogla da radim ovog leta. Posebno sam bila oduševljena sa dva. Jedan je briga o telu a drugi o duhu, zar to nije idealna kombinacija?
Ne znam da li ste čuli za sestre Budimir, dve super devojke, sada je jedna postala i mama, dakle Milica i Janka.
Ovo je treći put da ćemo se „družiti“ u treninzima i zaista jedva čekam. Više informacija možete naći na njihovom sajtu. Naravno, vi možete da odaberete ko vam god odgovara, ali meni su one proverene pa ih ne menjam, posebno zato što me strašno dobro motivišu.
Slavica Squire i ovog leta svim zainteresovanim klijentima daruje besplatni letnji izazov pod nazivom -Pokreni se. Rad na sebi krucijalan je u kontekstu odluka i izazova zato je ovaj program idealan način da sebe zaista pokrenete.
Donesite odluku, ali je donesite onako iskreno jer sve ostalo neće biti odluka već samo pokušaj da nešto promenite. Neka vam je uvek na pameti da sve možete i da je potrebno da mnogo i podrobno radite na sebi. Ne gledajte i ne slušajte one koji vas sputavaju, sprečavaju, koji se rado podsmehnu ovakvim predlozima, njihovo neznanje će ih pre ili kasnije koštati uspeha. Ne rasipajte snagu, podelite je samo sa onima koji streme istim ciljevima. Tako ćete uvećati svoje znanje i veštine.
Počni odmah, isplaniraj, organizuj i kreni da rušiš zidove koje društvo generacijama postavlja oko žena.
Umetnost je teška gospodarica, a nijedna nije teška kao umetnost da budeš supruga.
Blanš Ebit, Šta supruge ne treba da rade (1913)
Naslov ove knjige svakoj će osvešćenoj ženi uliti bar malo sumnje u ono što ona može da ponudi, dok već na prvoj oceni Asošijejted presa ne shvati da se radi o svemu a najmanje o receptu za savršenost. Brinem za one koje su se ove knjige latile kako bi zaista saznale kako da budu savršene svojim nezadovoljnim muževima.
Priča prati živote dve žene, u dva različita vremenska okvira, Alis u 2018. godini i Neli u 1955. Kada se Alis sa svojim suprugom Nejtom iz stana na Menhetnu preseli u mirno i udaljeno naselje u kući u kojoj je nekada živela Elinor pronalazi stari kuvar, kao i pisma koje je ova hrabra žena pisala svojoj majci.
“Uzbudljiv roma o dve snažne, nezavisne žene koje se bore za svoje mesto u muškom svetu.
Associated Press
Roman prepun poruka ženama koje se bore sa nasiljem, silovanjem u braku, ličnim tragedijama, o ženama koje su jake i ako žive u različitim vremenima. Realnost će vas tako jako udariti u jednom trenutku, podsetivši vas da se nije mnogo promenilo od “onih vremena” koja se bar decenijski čine daleko. Odnos muškarca prema ženi, ali i odnos nje same prema sebi je nešto što zapravo prepliće teskobu, nemir i očaj sa primamljivim receptima koje ćete pronaći u knjizi, a svaki od njih ima razlog, poruku i cilj.
Neli ima mnogo više da nauči Alis o tome kako da bude savršena supruga i žena nego kako se peče pita. Najvažnije od svega ovaj roman govori o tome kako da sve ono što mislite da može da vas zarobi – kuvanje, briga o kući, rađanje dece – prigrlite, zavolite i po potrebi iskoristite kao svoje oružje.
New York Times Book Review
I pored velikog broja jasnih i skrivenih poruka knjige ovu preporuku završićemo citirajući Neli:
„Naučila sam da ima i gorih stvari od toga da budeš sama.“
Tatjana Macura, predsednica Udruženja “Mame su zakon” govorila nam je o novim izmenama Zakona koje donose benefite mamama preduzetnicama, ali i o položaju žena.
Pratite nas i dalje, jer ćemo vam i narednog meseca donositi inspirativne, ohrabrujuće i priče koje vredi pročitati a bave se ženama, njihovim uspesima, pobedama, izvojevanim slobodama.
Od onog momenta kada vam doktor/ka ili babica na porođajnom stolu izdeklamuju da je “zdravo, muško/žensko” pa do toga kolika je težina, dužina i koliko ima prstića, počinje “mama ludilo” zvano briga.
Od trenutka rođenja deteta pa do kraja života mame najviše brinu o zdravlju. Prema istraživanju koje je još 2019.godine objavio bebac.com čak 58 posto majki najviše brine o zdravlju deteta, 52 odsto brine da li dete jede dovoljno, a 47 odsto majki brine napreduje li dete “kako treba”.
Pa stigne period za podizanje, pa prohodavanje, kada se sve oštre ivice ovog sveta ujedine sa svim utičnicama monofaznim i trofaznim, samo da bi mami stvarale glavobolje.
Ni same ne možete poverovati oko čega se sve mame brinu i “stresiraju”. Samo u prvom mesecu života, mame brinu zbog bljuckanja, štucanja, disanja, boje i konstitucije bebeće stolice, načina spavanja… Taj se spisak vremenom samo povećava, neke će stavke vremenom ispariti ali će se na njihovom mestu naći nekoliko novih. Kako dete raste i počinje da pravi prve pokrete mama brine hoće li se mnogo jako udariti o pod, ako ga na isti stavi potrbuške, pa podiže li glavu dovoljno, kakvi su pokreti, da li rezonuje svet oko sebe, kako čuje, da li vidi… O padanju sa kreveta da i ne govorim. Trauma svoje vrste.
E a onda se uvode namirnice, ajde što se boje davljenja, već su mame bombardovane sa svih strana o pravilnom uvođenju namirnica. Tu imate dva stava jedan koji podržava to što detetu “knjiški” uvodite namirnice i drugi “šta je nama falilo” koji se ne bavi time, nego “kako su naše majke” daj sve pa kako bude. To dodatno stresira majku jer zna da je njena majka nju podigla bez knjiga, ali i dobro je razumela reči pedijatra da se drži protokola.
Pa stigne period za podizanje, pa prohodavanje, kada se sve oštre ivice ovog sveta ujedine sa svim utičnicama monofaznim i trofaznim, samo da bi mami stvarale glavobolje. Mama zapravo nije ni svesna koliko ima rizičnih predmeta u sobama dok dete ne prohoda. A onda govorimo o “pražnjenju” nižih polica, i podizanju svega onoga što je previše “na dohvat malih ruku”.
I to je tek prva godina.
A gde su sve one temperature, prehlade, virusi, neprospavane noći, grčevi, zubići, kontrole kukova, padanja, oguljena kolena, razbijene glave i ogrebane ručice, navikavanja i privikavanja na ljude, gužvu, buku. Jednom rečju -Stres, i to namerno sa velikim S.
I to je tek prva godina. A gde su sve one druge, treće, pa sve tako do ihaha. Pa problemi postanu malo drugačijeg oblika, pa umesto noše, dobijemo bacakanje po podu na privatnom i javnom mestu, udaranja i kako se sada zovu “tantrume”. Sve te kritike i poglede drugih koji nam govore da nešto nismo uradili kako treba,a mi smo sigurni da smo dali sto posto sebe i više od toga. Traje taj haos do polaska u školu, domaćih zadataka, telefona, televizora, video igrica. Koliko je dovoljno, a koliko previše?! Hiljadu pitanja, a isto toliko instant internet odgovora. Mama i dalje brine. Brine ona i kada je škola super, ocene odlične, primereno dete, jer društvo je ubedi “da mu nešto fali” čim je takav. Pedijatri iz jutarnjih programa samo viču: “Ne valja kad ne pričaš”, “Nemoj ni toliko nežno”, “Razgovaraj”, “Daj mu slobodu, ne davi ga pitanjima”, “Voli ga ne kažnjavaj”, “Kazni, to je dobro za disciplinu”… Pa onda sama odlučuje koga da posluša. Na kraju uvek samo sebe. Jer ako pogreši opet će biti kriva ona, ne oni. Jer znate ono mama je uvek kriva za sve.
Ako ne uči “ima li majku?”, ako je bezobrazno”vaspitavali ga majka”, ako je ćutljivo “priča li majka sa njim”?! Ako je po PS-u e onda je “isti otac”. Takvo je društvo spremno da uvek upre prstom u majku, zaboravljajući da mama brine čak i kada spava, jer u stvari ne spava, ona je u polusnu od kad se porodi do kraja života.
Maj je mesec posvećen mentalnom zdravlju majki, i ovim tekstom kao i pređašnjim pokušavamo da vas podsetimo da cenite, poštujete i vrednujete svoje majke, iako ne sumnjamo da to već činite. A najbolji način da joj pomognete jeste da joj omogućite da ima vreme za sebe i svoje snove. Jer mašta, ljubav i sreća umanjuju stres i brane organizam od mnogih bolesti.
U mesecu mentalnog zdravlja majki pitale smo naše teenage sagovornice sa centralnog Kosova na koji način pomažu svojim majkama kako bi one mogle da se posvete sebi, svom psihičkom i fizičkom zdravlju. One navode da dobro znaju koliko su mame opterećene svakodnevnim obavezama te im rado pomažu, svesne su vrlina koje njihove majke poseduju a i zahvalnosti im ne manjka.
Možda je najbolju definiciju mame dao Mošo Odalović, pesnik rodom sa Kosova, iz Starog Gracka. Mošo kaže: “Mama je glagol od glagola raditi”. Pročitala sam skoro, a verovatno je istina, da se mame više umore razmišljajući o svemu što je potrebno uraditi nego od samog rada. Zato je mamama preko potreban ne samo fizički već i psihički odmor, a najbolja adresa za to su starija deca koja mogu da uskoče oko obaveza.
Dina (16) je mišljenja da je pre svega neophodno probuditi svest o važnosti ove teme.
Naša je dužnost da pomognemo našim majkama koliko god možemo jer naše majke nisu domaćice, niti spremačice ili kuvarice… One su naše majke i zaslužuju isto slobodno vreme za brigu o sebi ili druge hobije kao i mi. Zato je veoma važno da im u tome pomognemo na najbolji mogući način .
Dina
Mame nemaju vremena da brinu o svom izgledu. Iako to nije nužno ni presudno, ali ukoliko mami znači bilo bi lepo da za to ima vremena. Ivana (17) I Jovana (16) svojim mamama pomažu i u tome.
Dajem joj da koristi moje prozivode za skincare, šminkam je za svaki događaj, teram je da kupuje odeću, trazim da šetalo zajedno i jos mnogo toga.
Ivana
Trudim se da je motivišem da treniramo zajedno, tu sam uvek da joj pomognem kako bi imala više vremena za sebe.
Jovana
Naše sagovornice ne kriju ni zahvalnost prema svojim majkama.
“Ona je moj idol i ugledam se na nju i njenu hrabrost i plemenitost, sve žrtve koje je podnela da nam obezbedi najbolji život i zahvalana sam joj na tome”, kaže Dina.
“Zahvalna sam na svim kritikama i savetima jer znam da je to iz ljubavi. I zahvalna sam sto postoji”, priča nam Mila (17).
“Zahvalna sam na tome sto mi je podjednako posvećena i dalje iako sam sada samostalnija”, kaže Mina (18).
Za kraj ovog teksta ostavila sam ono “najslađe”. Naše sagovornice pitali smo i da nam opišu svoje majke. Zato mame, ako je neki dan počeo loše, ukoliko se nekada osetite premoreno i tužno, pročitajte ove odgovore i sigurni smo da će vam dan “promeniti boje”.
Njena lepota je van ovog sveta, ona je vredna žena, uvek tu za mene čak i ako ima mnogo posla, uvek odgovorna za potrebe svoje dece, može da završi svaki posao na najbolji mogući način, sve u svemu najbolji za moju mamu je Wonder woman!
Dina
Ona je hrabra i jaka žena, ima svoj stav i zna kako da nam ulepša dan. Po meni je ona najlepša i najbolja na svetu .
Mila
Мислим да је најбоља особа на свету, и да игра све улоге ради свог детета. Има зелене очи, плаву косу и најлепши осмех.
Vanja (16)
Mislim da je veliki borac, meni je uzor kako se izboriti sa problemima i ostati pozitivan uprkos svemu. Brižna je, staložena, puna razumevanja, pozitivna, posvećena svemu što radi…
Mina
Moja majka je jedna divna i velikodusna osoba, iskrena, puna ljubavi, nezavisna, poverljiva…
Novim izmenama i dopunama Zakonao finansijskoj podršci porodici sa decom preduzetnice će moći nakon trećeg meseca bebinog života da prenesu odsustvo sa posla na svoje partnere, zbog čega će moći da se vrate poslu koji vode. Ova vest obradovala je mnoge mame preduzetnice u Srbiji zahvaljujući inicijativi i dugoj borbi Udruženja “Mame su zakon” i njene predsednice Tatjane Macure. Macura za portal Ženski info navodi da žene danas, bez obzira da li su majke ili to nisu, trpe užasan pritisak da u svemu što rade moraju biti savršene. Ona ističe da žene sebe lišavaju odmora da bi sve postigle što se odražava na njihovo mentalno zdravlje. “Moramo se baviti promenom kulture koja će aktivno zagovarati podelu obaveza tako da jedan član domaćinstva ne izgara do krajnjih granica i ne puca po šavovima”, ističe ona. A ko je Tatjana Macura?
Tatjana Macura
Tatjana Macura rođena je u Beogradu 1981. godine, živi u Zemunu, udata je i majka dvoje dece. Strukovna je ekonomistkinja, a u periodu od 2016. do 2020. bila je i narodna poslanica. Članica više skupštinskih odbora,a radila je na izmenama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, tzv. Zakona o nestalim bebama, Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, Zakona o radu, kao i na drugim zakonima koji se odnose na položaj trudnica i porodilja preduzetnica. Inicijativu Mame su zakon pokrenula u decembru 2017. godine. Predsednica udruženja Mame su zakon od 2019. godine.
Udruženje “Mame su zakon” izvojevalo je veoma značajnu pobedu novim izmenama i dopunama Zakona. Ove izmene pre svega omogućavaju da partneri preduzetnica mogu da, kao i ostali, na sebe preuzmu odgovornost nege deteta nakon što beba navrši 3 meseca života. Na taj način, mame preduzetnice ne moraju da odustaju od svog biznisa, da odbijaju ili gube klijente, i da smanjuju poslovanje. Na ovaj način država im daje mogućnost da nastave sa poslom kojim se bave ali i da planiraju proširenje porodice. Kako navodi Macura, ženama koje vode privatne biznise važno je i da biznis opstane u trenutku kada se odlučuju za to da postanu majke.
“Takođe, ukoliko rode treće i svako sledeće dete moći će da računaju na naknade i odsustvo sa posla u trajanju od 2 godine, što je pravo koje inače imaju žene koje imaju ugovor o radu potpisan sa poslodavcem. Ova se odluka odnosi i na žene koje su angažovane na privremenim i povremenim poslovima, a ne samo preduzetnice. Pored ovih dobrih vesti, mi ne odustajemo od još jednog zahteva i želimo da podstaknemo izmenu Zakona o zdravstvenom osiguranju koja bi trudnicama preduzetnicama omogućila da dobiju punu nadoknadu, a ne samo 50 odsto kao sad ukoliko moraju da održavaju trudnoću, a žele da posao ostane aktivan.”
Očevima u Srbiji Zakonom je garantovano da mogu da koriste odsustvo , ali se to odnosilo samo na mame koje su radnom odnosu. Međutim , kako navodi Macura, ovo pravo u konzervativnom društvu kakvo je ovdašnje koristilo je svega 350 očeva godišnje. Ni sada, kako kaže, ne očekuje “vrtoglavi skok” međutim “ovo otvara prostor preduzetnicama da u dogovoru sa svojim partnerom iskoriste priliku da im biznis ostane aktivan i da prošire porodicu”.
Živimo u društvu koje deklarativno “neguje porodične vrednosti”, duboko poštuje “ulogu majke”, ali kako to zaista izgleda u praksi?
Mnogi koji zaista prate naš rad znaju da Mame su zakon čini jedan skromni, vredan i, veoma je važno istaći, volonterski tim izuzetno posvećen temama koje obrađujemo. Izazovi nisu mali jer nam je vidljivost velika upravo zbog činjenice da neposredno komuniciramo sa građankama i građanima, ali i zbog velikog broja uspešno realizovanih kampanja. Od prvog trenutka smo visoko transparentni u našem radu, te upravo na taj način svako ko to želi može da se upozna sa tim kako u praksi izgleda usklađivanje očekivanja i mogućnosti. Naša misija je da odgovorima potrebama porodice koja živi sada i ovde i razmišlja o budućnosti. Sam pojma “tradicionalnog” toliko je danas nejasan, pa i neutemeljen jer gotovo svako ko ovaj termin upotrebljava nažalost ne objasni da li misli na porodicu iz doba Nemanjića, porodicu iz XX veka, kominizma, itd. Jasno je da mi ne možemo da gradimo budućnost, modernu porodicu i razvijamo se kao društvo ukoliko smo stalno zarobljeni u prošlosti. Zato mi pričamo o budućnosti i to je verovatno i jedan od razloga zašto nam ove borbe “idu od ruke”.
A najveći izazovi u radu svakako su izmene i dopune zakona. Sve to iziskuje mnogo truda, navodi dalje Macura, koja ističe da je potrebno i dosta strpljenja u razgovorima sa domaćim i stranim činiocima. “Dakle, najveći izazov je dijalog”, zaključuje naša sagovornica. Ali i pored toga izvojevane su velike pobede.
Osim pobede koja se odnosi na preduzetnice, ponosni smo veoma na odluke Ustavnog suda koje smo inicirali. Ovde ne mogu da zaboravim i ne pomenem ogroman doprinos Poverenice za zaštitu ravnopravnosti. Na osnovu odluka Ustavnog suda danas majke koje su rodile decu sa invaliditetom ne biraju između naknade zarade i naknade koja se kolokvijano naziva “tuđa nega i pomoć”, a namenjena je detetu. Zatim, obezbedile smo garantovanu naknadu u visini republičkog minimalca ženama koje imaju ugovor o radu i poboljšale položaj poljoprivrednih osiguranica koje žele da postanu majke. Uz odluke Ustavnog suda tu s i druge izmene koje se odnose na podizanje gornje granice za isplatu naknade zarade sa tri na pet prosečnih plata, izmena Uredbe koja se odnosi na lakšu kupovinu prve nekretnine, pa podizanje granice za VTO plaćenu o trošku budžeta i mnogo toga još…
Ženu u Srbiji, Macura opisuje kao “potrebu za slobodom i pravo da se razvija u pravcu u kom to želi. “
Žena danas ne želi da bude samo majka iako je to i dalje jako izražena potreba, što je naravno dobro.
Mislim da žene danas, bez obzira da li su majke ili to nisu, trpe užasan pritisak da u svemu što rade moraju biti savršene. Mislim da o tom pritisku ne razgovarano dovoljno. Podsećam da su se obaveze žena, u odnosu na period kada su recimo živele naše bake, udvostručile. Danas većina žena radi ili želi da radi. Obaveze oko održavanja domaćinstva se nisu u dovoljnoj meri rasporedile na sve članove domaćinstva, te i dalje su žene te koje rade najveći deo neplaćanih poslova. Dan ima 24 sata i veoma često žene sebe lišavaju odmora da bi sve postigle što se odražava na njihovo mentalno zdravlje. Moramo se baviti promenom kulture koja će aktivno zagovarati podelu obaveza tako da jedan član domaćinstva ne izgara do krajnjih granica i ne puca po šavovima.
Do sada se njenom Udruženju nisu javljale žene sa Kosova, pa navodi da nema dodatnih informacija o tome postoje li neki posebni problemi koje “tište” žene sa ovog prostora.
“Ono što možemo i same da vidimo odavde jeste ogromna zabrinutost za bezbednost i sigurnu budućnost. Verujemo i da nema razlike u potrebama koje se odnose na podizanje životnog standarda. Ono što možemo je da uspostavimo saradnju sa sličnim organizacijama sa kojima možemo zajedno da radimo na osnaživanju žena i razumevanju specifičnih potreba.”
Ne zaboravite na sebe. Kada vas pitaju kako ste odgovorite im. Borite se. Gradite svoju sreću i čuvajte svoje mentalno i fizičko zdravlje
Tatjana Macura – poruka mamama
Macura: Da reformišemo aktivizam
Sa Tatjanom Macurom pričale smo i o rodno osetljivom jeziku, za koji kaže da ne samo da podržava već i koristi.
“Postoji potreba da žene budu prepoznate kroz svoja zanimanja i aktivnosti u punom smislu, a za pun smisao je potreban i jezik koji koristimo.”, navodi Macura.
Femicid je ove godine u porastu, a čini se da se po ovom pitanju ne radi dovoljno.
Država čak i ne prati broj femicida, već ovo za potrebe države i našeg društva čine organizacije civilnog društva. Do ovog trenutka u ovoj godini u Srbiji je ubijeno 18 žena. Vreme je da država, ali druge moćne organizacije i institucije, kakve su recimo verske zajednice, kod nas pre svih SPC, da više i češće dignu glas protiv nasilja. To su veliki, ali nažalost neiskorišćeni resursi koji mogu biti dobri saveznici u borbi protiv nasilja.
A radimo li mi dovoljno kada je rodna ravnopravnost u pitanju ?
Mislim da i aktivizam mora da doživi neku svoju reformu. Odavno nije dovoljno ili je prevaziđeno da u krugu istomišljenica ogovaramo probleme. Potreban nam je drugačiji pristup koji će imati širi domet i pristup, koji će biti okrenut ka građankama, a posebno prema mladim ženama i devojčicama. Primer jedne takve organizacije koja se sjajno adaptirala na potrebe ženske zajednice u XXI veku jeste Ženska solidarnost koja ne preza da izađe na ulicu, prisutni su u medijima i imaju odlične kampanje na društvenim mrežama.
ŽENSKI INFO 