Mesto radnje Boston, vreme 1967. godina, glavna junakinja Ketrin Švicer.
Ketrin Švicer, tada studentkinja novinarstva, ušetala je ili bolje rečeno utrčala na Bostonski maraton i pored zabrane koja nije dozvoljavala ženama da budu deo ove trke.
Na četvrtom kilometru trke Ketrin je bila primećena te je direktor maratona izašao sa svog mesta u publici, otrčao do nje i gurao je vičući: “Izađi dođavola sa moje trke!” Kanije je Švicerova u svojim izjavama potvrdila da je sa tim čovekom, po imenu Đžek Sempl postala prijatelj.
“To je čovek koji je, bez obzira na to kako gledate, promenio moj život. Kada sada pogledate, promenio ga je na bolje. Tada, pre 50 godina, bilo je to neprijatno za mene, ali sada kada se osvrnem na taj događaj – to je bilo nešto najbolje što je moglo da mi se dogodi.”
Ketrin je i pored ovakvog incidenta nastavila dalje sa trkom, a usled te pometnje nastala je i fotografija koja je jedna vrsta ikone za pokrete koji se bave pravima žena.
Bostonu je trebalo još pet godina da dozvoli ženama da budu deo maratona, pa ih je tako 1972. bilo svega 9 u trci, a muškaraca je tada bilo 1210. Ipak, Ketrin Švicer postala i simbol ženske snage u sportu.
Foto: Kevin Winter/Getty Images for The Billies
Pola veka kasnije, 2017.godine Ketrin Švicer ponovo se pojavila na Bostonskom maratonu i tom prilikom za CBS izjavila:
„Završila sam trku, kao i pre 50 godina. Mi smo ovde da promenimo položaj žena u društvu. Zamislite šta bi moglo da se dogodi u narednih 50 godina.“
Ova priča samo je potvrda dugotrajne borbe za prava koja ženama isključivo osporava “muško društvo”. Setimo se samo da je Bečka filharmonija tek 1997. godine prihvatila prvog ženskog člana orkestra.
Čemu nas uči Švicerova: Nikada ne odustajte od “trke” samo zato što vam muškarci kažu da “ne možete”! I neka vam onaj koji vas “gura” sa trke postane prijatelj jer bez njega ne biste pronašle prirodnu snagu koju posedujete a koju je bilo potrebno probuditi!
Na ljubljenje prosečno potrošimo 15 dana tokom života, a najduži poljubac na svetu prema Ginisovoj knjizi rekorda trajao je 58 sati, 35 minuta i 58 sekundi.
Ovaj dan počeo je da se obeležava u Velikoj Britaniji, a sada ga ceo svet slavi kao dan rezervisan za poljupce. Na ovaj dan se možemo prisetiti i zanimljivih činjenica o poljupcima.
Ono što većina vas verovatno zna jeste da se tokom poljupca otpušta hormon sreće – oksitocin koji vas čini poletnim i lepo raspoloženim. Ali da li ste znali da na ljubljene potrošimo oko 15 dana života, a istraživanja su pokazala da se ovom “aktivnošću” produžava životni vek, pa tako ako muškarac poljubi svoju partnerku bar jednom dnevnom svoj život produžuje za 5 godina.
Jedine životinje koje se ljube u usta su šimpanze, orangutani i mačke, a strah od poljubaca i ljubljenja zove se filematofobija.
Danas probudite sreću poljupcima kojima ćete obasuti voljene osobe.
Danas je 182 dan u godini po gregorijanskom kalendaru. Ovog meseca rođena je Žorž Sand. Za one koji veruju u horoskop ovo je mesec Raka. U julu se obeležavaju svetski dani poljubaca , čokolade i borbe protiv Coca Cole.
Prvog jula 1804. godine rođena je francuska književnica Žorž Sand (George) preteča feminizma, autorka sentimentalnih, socijalnih i seoskih romana i priča (“Indijana”, “Lelija”, “đavolja bara”, “Majstori trubači”, “Povest mog života”). Ostavila je i obimnu prepisku i memoare.
Mesec Juli nazvan je po Juliju Cezaru, jer se rodio toga meseca.
Ovaj mesec karakterišu poleni i cvetanja trava, koprive, bokvice, ambrozije, navodi se na sajtu doktor.rs. Svaki od ovih polena može izazvati pojavu alergijskih reakcija.
U ovom mesecu nastupa pravo leto, padavina bi trebalo biti manje, ali su moguće oluje i grmljavine. Period je visokih temperatura pa radove treba obavljajti ujutro i uveče. “Biljke počinju da pate zbog nedostatka vlage u zemljištu. Neophodno je zalivanje i to vodom koja je odstajala, nikako hladnom i ne vlažite biljke”, upozoravaju iz Agrokluba.
Jul je svakako jedan od toplijih i lepših meseci u toku godine u našem podneblju, zato ga mnogi koriste za odlazak u letovališta na primorju.
Na čelu opštine Gračanica se od izbora održanih u oktobru 2021.godine nalazi žena, profesorka doktorka Ljiljana Šubarić. Na čelu tri od jedanaest odeljenja ove lokalne samouprave nalaze se, takođe, žene. Međutim, na zvaničnom sajtu ove opštine, Ljiljana Šubarić je predsednik, a sve ostalo su direktori.
Ako bi mogli da izdvojimo jednu žensku odrednicu na sajtu to bi bila ona koja se nalazi neposredno pre navođenja biografije predsednice opštine. A šta piše u biografiji?
Šubarićeva je u navedenoj biografiji stomatolog , a ne stomatološkinja, bila je i pripravnik, umesto pripravnica, a povrh svega je i doktor nauka. Docent je, a nikako docentkinja, a i dalje je vanredni profesor, a ne vanredna profesorka.
Opština Gračanica ima 11 odeljenja na čijem su čelu 3 žene i 8 muškaraca. Međutim, prema onome što možemo da pročitamo svi su direktori, nema nijedne direktorice ili direktorke.
Na čelu Odeljenja Inspekcije je direktor Jelena Stojanović, Planiranje, urbanizam i zaštitu životne sredine vodi njen direktor Aleksandra Đekić, dok se na čelu Odeljenja za obrazovanje i kulturu nalazi direktor Brankica Nićić.
Foto: Sajt našagracanica.com – screenshot
I tu nije kraj, jer u odeljku “kabinet” takođe vlada slična situacija. Šef kabineta je izvesna Kristina Slavić, a administrativni asistent Lidija Tokić.
Uredništvo sajta Ženski info uputilo je u ponedeljak, 26. juna pitanja koja takođe možete videti u nastavku ovog teksta, predsednici Opštine Gračanica, međutim do objavljivanja ovog teksta odgovori nisu stigli na mejl naše redakcije.
Mi smo svakako zainteresovani da saznamo stavove prve žene Opštine Gračanica o rodnoj ravnopravnosti zato ćemo ukoliko nam odgovori budu poslati iste podeliti sa našim čitateljkama.
Pitanja poslata predsednici Opštine Gračanica
Opština Gračanica najveća je opština sa većinski srpskim stanovništvom na centralnom Kosovu. Prostire se na površini od 122,25 metara kvadratna, a prema zvaničnim podacima sa istog sajta opštine ima oko 22 000 stanovnika.
U Gračanici je uoči Vidovdana održan još jedan , 31. po redu, izbor za “Najlepšu Kosovku devojku”. Pobedila je Milica Ivanović iz Gračanice.
Uranila Kosovka devojka, Uranila rano u nedelju, U nedelju prije jarka sunca; Zasukala bijele rukave, Zasukala do belih lakata; Na plećima nosi hleba bela, U rukama dva kondira zlatna, U jednome hlađane vodice, U drugome rumenoga vina;
Ona ide na Kosovo ravno, Pa se šeće po razboju mlada, Po razboju čestitoga kneza, Te prevrće po krvi junake: Kog junaka u životu nađe, Umiva ga hlađanom vodicom, Pričešćuje vinom crvenijem I zalaže hlebom bijelijem.
(deo iz narodne epske pesme “Kosovka devojka”)
Milica Ivanović ovogodišnja pobednica
Manifestacija “Izbor za najlepšu Kosovku devojku” izgleda ovako: Kandidatkinje najave voditelji, one se pojave na bini prošetaju, za to vreme čitaju se samo njihova imena i prezimena i mesto odakle dolaze. Kad prodefiluju ide red muzike i igre, pa opet tako i red pesme. Ova manifestacija je sigurno jedna od najposećenijih u okviru Vidovdanskih svečanosti. Posetioci su svih životnih dobi, od penzionera do beba. Održava se u porti manastira Gračanica svakog 26.juna uoči Vidovdana.
Žiri
Zamislite kako bi idealno bilo da kandidatkinje za titulu Kosovke devojke budu sve one devojke koje su recimo doktorke nauka, buduće učiteljice, najbolje matematičarke, recitatorke, retoričarke.
Kada sam u svrhu pisanja ovog teksta svoje pratioce na Instagramu upitala šta za njih predstavlja Kosovska devojka, većina je odgovorila “lepotu”. Iako istraživanja ovog tipa nisu merodavna za doktorske disertacije, sigurno je da će u ovom slučaju većina pomisliti na to, ali i na smernost, požrtvovanje, nežnost, pokornost, uslužnost. Dakle, Kosovka devojka je simbol “idealne” patrijarhalno vaspitane devojke koja traži svog ranjenog nesuđenog verenika i vinom poji i pričešćuje ratnike na bojnom polju.
Izvor: Wikipedia/ETH-Archiv
Jedan od najvećih slikara srpskog realizma Uroš Predić rad na slici (iznad) “Kosovka devojka” započeo je pre Prvog svetskog rata a završio 1919.godine. “Bezimena devojka iz naroda simboliše sačuvanu čast otadžbine i produžetak života“, ovako na sajtu artnit.net objašnjavaju lik Kosovke devojke. Kako se tamo dalje navodi Predić je želeo da na platnu ostavi svoje viđenje dešavanja na Kosovu polju posle boja. “Njome se posmatraču prenose i poruke ne samo vezane za Kosovski boj iz 1389. godine, već za kosovski fenomen.”
Pa da li je i sama Kosovka devojka fenomen po sebi, i jesu li sve devojke na Kosovu danas simboli “sačuvane časti otadžbine”?
Pravo je pitanje, zapravo, kako smo od čuvanja časti otadžbine stigle do “najlepših”?!
Feministkinje širom sveta već se decenijama bore da pokažu da su izbori za “miss” zapravo pijace na kojima se ocenjuje ženska lepota koja se isključivo posmatra spolja.
Miss Univerzuma bar pokazuje i drugu stranu ovih devojaka, a to je čime se bave, šta o nekim temama misle, kako neke teme komentarišu, dakle bar ih u određenom domenu zanima nešto malo više od puke lepote. Što se ovog “našeg miss-a” tiče tu je dovoljno da ste “lepe” (iako je lepota u očima posmatrača) i lepo odevene!
Zamislite kako bi idealno bilo da kandidatkinje za titulu Kosovke devojke budu sve one devojke koje su recimo doktorke nauka, buduće učiteljice, najbolje matematičarke, recitatorke, retoričarke. Kako bi samo bilo lepo da u porti manastira čujemo kako nam govore o nauci, kulturi, stvaralaštvu. Da nam citiraju Andrića i kazuju Šantića. Da nam možda koja od njih odglumi neki lik iz Nušićevog komada, a druga upozori na ekološku katastrofu koja nam predstoji ukoliko nastavimo da se loše ponašamo prema našoj sredini. Kako bi samo idealno bilo da neka od njih ponovo oživi Desanku Maksimović, Darinku Jevrić.
Pa da se u jednoj večeri ujedine sve znamenite srpkinje u liku i delu Kosovke devojke. I Jelisaveta Načić (arhitektkinja) , heroina Milunka Savić sa slikarkom Katarinom Ivanović, Mileva Marić i avijatičarka Danica Tomić. I mnoge mnoge druge tako ujedinjene stvore posebnu noć kojom ćemo se ponositi i kada ćemo još jednom podsetiti da treba da negujemo ravnopravnost jer samo u njoj cveta lepota, ali ne ona spoljašnja već ona umna!
I muka mi je dok sada ovako poniženu posmatram ovu našu Kosovku devojku, u porti manastira, kako joj sinonimom lepota opovrgavaju svaku drugu odrednicu. Žao mi je ove naše Kosovke devojke, nje koja predstavlja i hrabrost, i um i srce i moć. Nju koja se odvažila da dan posle bitke, kako predanje kaže, ode na bojno polje, ne zazirući od toga da tamo možda i dalje ima neki živi ratnik koje je može ubiti. Ona ima jasan cilj, jer ona za ljubav može i da strada, nije joj važno, cilj joj je da pronađe onog koji joj je obećao sebe. Ona sada traži njega, suprotno srpskoj tradicija a tako jasno jakoj srpskoj ženi! Ta njena upornost, vodi je do ranjenih vojnika kojima pomaže jer je plemenita ne pokorna i nemoćna. Lepo je obučena jer se sa poštovanjem ophodi prema činu koji radi ne zato što želi da pokazuje svoju lepotu i raskoš.
Gračanica, jun 2023.
A šta su veliki “muškarci” od nje uradili misleći da “neguju tradiciju”?! Sveli je na lepotu i nošnju!
Kosovka devojka je mnogo više od toga zato je potrebno da joj što pre vratite sve ono što jeste pre nego je potpuno ubijete. Ona koja nije stradala od neprijateljskih ratnika ovakvim ophođenjem strada od svog naroda!
Ako se dete često budi, proverite da ga niste previše obukli pa ga raskomotite, ili pak probajte sa malo više hrane pre spavanja.
Dragana, Beograd
Ukoliko imate mogućnost odvojite jedan zid u stanu ili kući gde dete sme da crta, tako možete da izbegnete neželjene fleke na svim zidovima. U najboljem slučaju 🙂
Dragana, Beograd
Ljubite ih, mnooogo ih ljubite. I naučno je utvrđeno da poljubac čini čuda. Nosite ih, razmazite – u smislu ljubavi i nežnosti. Faliće to i njima, a i vama ako se dovoljno ne ispolji.
Ivana, Niš
Voda, voda, voda. U ovim toplim mesecima decu, a posebno bebe češće nudite vodom, čak i u toku noći.
Marija, Laplje Selo
Ukoliko i vi imate da sa mamama podelite koji savet pišite nam, mi ćemo ga rado objaviti. Na taj način majke sa iskustvom podržavaju “novopečene” mame.
Na dnevnom nivou donosimo različite odluke koje su nekada manje važne ali potrebne, a nekada zaista bitne i prekretničke. Žene kao da stalno vagaju i razmišljaju o svojim daljim koracima, mnogo više nego muškarci, jer osim osnovnih životnih odluka moraju da paze i na svoje ja koje konstantno ugroženo. Ali zapitajte se drage moje, šta ste uradile za sebe prethodnih meseci, godina? Malo toga ne uključuje porodicu ili partnera o kojem brinete. Šta bi se dogodilo da pogledate u ogledalo i počnete da više vodite računa o toj osobi kojoj ste preko potrebni? Sigurno je da bi stvari krenule na bolje.
Istraživanjima je utvrđeno da se dobrim raspoloženjem mnogo više postiže u životu u odnosu na sva ona negativna koja u nekom trenutku prevladaju. Zato fokus uvek treba da bude na dobrom. Neko je jednom rekao “Lako je pozitivno misliti kada si lepo raspoložen, probaj da pozitivno misliš kada to nisi”. Jeste li probale. Zašto ne sada?
Počni odmah, isplaniraj, organizuj i kreni da rušiš zidove koje društvo generacijama postavlja oko žena.
Pre nekoliko dana i kalendarski nam je stiglo leto. Zvanično je otvorena i sezona „kuknjave“ od prevelikih vrućina, tako da je to idealno vreme da u debeloj hladovini, uz limunadu sa puno leda ili ice coffie, zapitate sebe šta je potrebno menjati.
Ne govorim ovo napamet. U E-sanduče ovih dana stiglo mi je mnogo predloga na čemu bih mogla da radim ovog leta. Posebno sam bila oduševljena sa dva. Jedan je briga o telu a drugi o duhu, zar to nije idealna kombinacija?
Ne znam da li ste čuli za sestre Budimir, dve super devojke, sada je jedna postala i mama, dakle Milica i Janka.
Ovo je treći put da ćemo se „družiti“ u treninzima i zaista jedva čekam. Više informacija možete naći na njihovom sajtu. Naravno, vi možete da odaberete ko vam god odgovara, ali meni su one proverene pa ih ne menjam, posebno zato što me strašno dobro motivišu.
Slavica Squire i ovog leta svim zainteresovanim klijentima daruje besplatni letnji izazov pod nazivom -Pokreni se. Rad na sebi krucijalan je u kontekstu odluka i izazova zato je ovaj program idealan način da sebe zaista pokrenete.
Donesite odluku, ali je donesite onako iskreno jer sve ostalo neće biti odluka već samo pokušaj da nešto promenite. Neka vam je uvek na pameti da sve možete i da je potrebno da mnogo i podrobno radite na sebi. Ne gledajte i ne slušajte one koji vas sputavaju, sprečavaju, koji se rado podsmehnu ovakvim predlozima, njihovo neznanje će ih pre ili kasnije koštati uspeha. Ne rasipajte snagu, podelite je samo sa onima koji streme istim ciljevima. Tako ćete uvećati svoje znanje i veštine.
Počni odmah, isplaniraj, organizuj i kreni da rušiš zidove koje društvo generacijama postavlja oko žena.
Umetnost je teška gospodarica, a nijedna nije teška kao umetnost da budeš supruga.
Blanš Ebit, Šta supruge ne treba da rade (1913)
Naslov ove knjige svakoj će osvešćenoj ženi uliti bar malo sumnje u ono što ona može da ponudi, dok već na prvoj oceni Asošijejted presa ne shvati da se radi o svemu a najmanje o receptu za savršenost. Brinem za one koje su se ove knjige latile kako bi zaista saznale kako da budu savršene svojim nezadovoljnim muževima.
Priča prati živote dve žene, u dva različita vremenska okvira, Alis u 2018. godini i Neli u 1955. Kada se Alis sa svojim suprugom Nejtom iz stana na Menhetnu preseli u mirno i udaljeno naselje u kući u kojoj je nekada živela Elinor pronalazi stari kuvar, kao i pisma koje je ova hrabra žena pisala svojoj majci.
“Uzbudljiv roma o dve snažne, nezavisne žene koje se bore za svoje mesto u muškom svetu.
Associated Press
Roman prepun poruka ženama koje se bore sa nasiljem, silovanjem u braku, ličnim tragedijama, o ženama koje su jake i ako žive u različitim vremenima. Realnost će vas tako jako udariti u jednom trenutku, podsetivši vas da se nije mnogo promenilo od “onih vremena” koja se bar decenijski čine daleko. Odnos muškarca prema ženi, ali i odnos nje same prema sebi je nešto što zapravo prepliće teskobu, nemir i očaj sa primamljivim receptima koje ćete pronaći u knjizi, a svaki od njih ima razlog, poruku i cilj.
Neli ima mnogo više da nauči Alis o tome kako da bude savršena supruga i žena nego kako se peče pita. Najvažnije od svega ovaj roman govori o tome kako da sve ono što mislite da može da vas zarobi – kuvanje, briga o kući, rađanje dece – prigrlite, zavolite i po potrebi iskoristite kao svoje oružje.
New York Times Book Review
I pored velikog broja jasnih i skrivenih poruka knjige ovu preporuku završićemo citirajući Neli:
„Naučila sam da ima i gorih stvari od toga da budeš sama.“
Tatjana Macura, predsednica Udruženja “Mame su zakon” govorila nam je o novim izmenama Zakona koje donose benefite mamama preduzetnicama, ali i o položaju žena.
Pratite nas i dalje, jer ćemo vam i narednog meseca donositi inspirativne, ohrabrujuće i priče koje vredi pročitati a bave se ženama, njihovim uspesima, pobedama, izvojevanim slobodama.
Od onog momenta kada vam doktor/ka ili babica na porođajnom stolu izdeklamuju da je “zdravo, muško/žensko” pa do toga kolika je težina, dužina i koliko ima prstića, počinje “mama ludilo” zvano briga.
Od trenutka rođenja deteta pa do kraja života mame najviše brinu o zdravlju. Prema istraživanju koje je još 2019.godine objavio bebac.com čak 58 posto majki najviše brine o zdravlju deteta, 52 odsto brine da li dete jede dovoljno, a 47 odsto majki brine napreduje li dete “kako treba”.
Pa stigne period za podizanje, pa prohodavanje, kada se sve oštre ivice ovog sveta ujedine sa svim utičnicama monofaznim i trofaznim, samo da bi mami stvarale glavobolje.
Ni same ne možete poverovati oko čega se sve mame brinu i “stresiraju”. Samo u prvom mesecu života, mame brinu zbog bljuckanja, štucanja, disanja, boje i konstitucije bebeće stolice, načina spavanja… Taj se spisak vremenom samo povećava, neke će stavke vremenom ispariti ali će se na njihovom mestu naći nekoliko novih. Kako dete raste i počinje da pravi prve pokrete mama brine hoće li se mnogo jako udariti o pod, ako ga na isti stavi potrbuške, pa podiže li glavu dovoljno, kakvi su pokreti, da li rezonuje svet oko sebe, kako čuje, da li vidi… O padanju sa kreveta da i ne govorim. Trauma svoje vrste.
E a onda se uvode namirnice, ajde što se boje davljenja, već su mame bombardovane sa svih strana o pravilnom uvođenju namirnica. Tu imate dva stava jedan koji podržava to što detetu “knjiški” uvodite namirnice i drugi “šta je nama falilo” koji se ne bavi time, nego “kako su naše majke” daj sve pa kako bude. To dodatno stresira majku jer zna da je njena majka nju podigla bez knjiga, ali i dobro je razumela reči pedijatra da se drži protokola.
Pa stigne period za podizanje, pa prohodavanje, kada se sve oštre ivice ovog sveta ujedine sa svim utičnicama monofaznim i trofaznim, samo da bi mami stvarale glavobolje. Mama zapravo nije ni svesna koliko ima rizičnih predmeta u sobama dok dete ne prohoda. A onda govorimo o “pražnjenju” nižih polica, i podizanju svega onoga što je previše “na dohvat malih ruku”.
I to je tek prva godina.
A gde su sve one temperature, prehlade, virusi, neprospavane noći, grčevi, zubići, kontrole kukova, padanja, oguljena kolena, razbijene glave i ogrebane ručice, navikavanja i privikavanja na ljude, gužvu, buku. Jednom rečju -Stres, i to namerno sa velikim S.
I to je tek prva godina. A gde su sve one druge, treće, pa sve tako do ihaha. Pa problemi postanu malo drugačijeg oblika, pa umesto noše, dobijemo bacakanje po podu na privatnom i javnom mestu, udaranja i kako se sada zovu “tantrume”. Sve te kritike i poglede drugih koji nam govore da nešto nismo uradili kako treba,a mi smo sigurni da smo dali sto posto sebe i više od toga. Traje taj haos do polaska u školu, domaćih zadataka, telefona, televizora, video igrica. Koliko je dovoljno, a koliko previše?! Hiljadu pitanja, a isto toliko instant internet odgovora. Mama i dalje brine. Brine ona i kada je škola super, ocene odlične, primereno dete, jer društvo je ubedi “da mu nešto fali” čim je takav. Pedijatri iz jutarnjih programa samo viču: “Ne valja kad ne pričaš”, “Nemoj ni toliko nežno”, “Razgovaraj”, “Daj mu slobodu, ne davi ga pitanjima”, “Voli ga ne kažnjavaj”, “Kazni, to je dobro za disciplinu”… Pa onda sama odlučuje koga da posluša. Na kraju uvek samo sebe. Jer ako pogreši opet će biti kriva ona, ne oni. Jer znate ono mama je uvek kriva za sve.
Ako ne uči “ima li majku?”, ako je bezobrazno”vaspitavali ga majka”, ako je ćutljivo “priča li majka sa njim”?! Ako je po PS-u e onda je “isti otac”. Takvo je društvo spremno da uvek upre prstom u majku, zaboravljajući da mama brine čak i kada spava, jer u stvari ne spava, ona je u polusnu od kad se porodi do kraja života.
Maj je mesec posvećen mentalnom zdravlju majki, i ovim tekstom kao i pređašnjim pokušavamo da vas podsetimo da cenite, poštujete i vrednujete svoje majke, iako ne sumnjamo da to već činite. A najbolji način da joj pomognete jeste da joj omogućite da ima vreme za sebe i svoje snove. Jer mašta, ljubav i sreća umanjuju stres i brane organizam od mnogih bolesti.
ŽENSKI INFO 