Ovo su prvi izbori na kojima sam se kandidovala i to za lokalni parlament u Gračanici, te sam odlučila da vodim javni dnevnik o tome kako izgleda ovaj proces na koji se svojevoljno odluči žena na Kosovu.
Drugi dan predizborne kampanje za lokalne izbore protiče mirno, ali se oseća napetost, što bi rekle kolege novinari. Po društvenim mrežama počele su da se dele slike sa brojevima kandidata. Vidljivo je da se u Gračanici malo uložilo u kandidate nekih stranaka, fotošop im je poražavajući, dok se na severu to ipak radi mnogo profesionalnije. Ali navikli smo i na to, tako da ništa novo.
Ono što se lokalno može primetiti po tim istim slikama koje se dele, je neki vid podeljenosti u samim listama, a posebno onima gde je jedinstvo neki vid slogana. Govorka se tamo amo da na toj listi čak postoji i po nekoliko “tabora”, pa ovaj ima svoje onaj svoje, na kraju procesa logično je da ni sami ne znaju čiji su. No dobro, samo primećujem.
Hrastovi, bukve i balvani
Ponoviću još jednom da se nastavlja ista praksa kao i u prethodnim predizbornim procesima. Dakle, samo su jedni “odabrani”. E, a ovi odabrani su danas postali i hrastovi. Ne, ne šalim se, stvarno ih je jedan “lik” iz Beograda tako nazvao. Ne znam da li je idejni tvorac ove mudrosti mislio na to da su hrastovi statični, nepomični, da čekaju da drugi brinu o njima i da im je to veliki plus kod ovog mudraca.
Možda je mislio na to da što je hrastovina starija (misli se na vinsku burad) to je vino ukusnije. Ne znam šta da vam kažem nekima ne treba 12 godina da odleže da bi nešto vredeli.
Ima još jedna stvar koju možda znate o hrastu, kažu majstor kad vidi hrast zna da će se namučiti. Šta ćeš kad se majstor živ namuči sa teškom hrastovinom, mada ima tu i po koja bukva, iskreno govoreći, ali se kažu ne koristi za finije radove, više je da dobro gori. Što će reći lakše ju je pripaliti, sve bukti. Sve u svemu nije mu lako sa tolikim balvanima. Mislim na majstora, logično!
Iz Prištine nam poručuju da budemo fer u kampanji. Kakva fer kampanja kad ne mogu samo da izbrojim koliko su me puta u danu isprozivali, a da mi ime nisu pomenuli. Izgleda nisam navikla, i neću nikada. Mada sigurna sam da se i vokabular koji koriste protiv nas verovatno negde beleži. To da mi nismo “legitimni Srbi”! Evo neka mi kaže neko gde se taj sertifikat vadi. Jel to na Merdaru kod srpske pošte ili u Privremenim organima tamo negde isto, naravno, van Kosova.
Primetila sam još jednu zanimljivu stvar. Sećam se pre mnogo godina kada su neke opozicione partije ovde koristile frazu “autentični Srbi”, “autentična politika”. Tada su se javljali ovi “vladajući” da ukažu kako ti nazivi nisu dobri, kako su “secesionistički”. Pa vidite došlo se do toga da “vladajući” sada koriste ovu frazu! To nam možda može reći malo o razvoju “vladajućih” i njihovih ideja.
Sve u svemu, nedelja kako to nalaže tradicija, dan je za odmor i nimalo nije bila zanimljiva u pogledu dešavanja, iako se i dalje pomalo zbunjeno smejem sa ovim hrastovima, ali šta je tu je, osmeh je na ceni pa neću da cepidlačim. Želim da se i vi malo nasmejete, pa nek ide život.
Danas je zvanično počela predizborna kampanja za lokalne izbore na Kosovu. Ovo su prvi izbori na kojima sam se kandidovala i to za lokalni parlament. Zato sam odlučila da vodim javni dnevnik o tome kako izgleda ovaj proces na koji se svojevoljno odluči žena na Kosovu.
Ovaj dnevnik nastaje iz potrebe da ostane pisani, javni trag o tretiranju žena u predizbornoj kampanji, ali i trenutnim dešavanjima, koja ću vam predstavljati iz ličnog iskustva.
Kao borkinja za prava žena, a posebno majki u Gračanici, ali i generalno, imam potrebu da sa javnošću podelim svoja zapažanja i razvoj događaja koji nam sledi u narednih mesec dana.
Prvo, logično pitanje koje će postaviti svako od vas ko ovo čita su razlozi zbog kojih sam se ja odlučila na ovaj korak. Potreba da se uđe u “politički proces”ovde na Kosovu pre svega dolazi iz želje da pomognem ženama, majkama, devojkama. Dakle predstavlja nastavak onoga što sam zastupala i kao aktivistkinja u prethodnih par godina.
Boreći se da društvo ozbiljnije shvati majke i žene uopšte uvidela sam da nas sistem potpuno ignoriše. Sem kada im zatrebamo za slikanje u porodilištima, nekim statistikama ili kad u medijima treba prikazati “jadnu srpsku majku-heroja”. Posle parade, ponovo ostajemo da se same borimo sa svim izazovima, strahovima, životnim nedaćama.
Kada sam postala mama i lično sam osetila koliko smo kao stubovi porodica i društva zapostavljene od strane sistema, koliko smo nepoštovane, necenjene i koliko malo ili gotovo uopšte nemamo institucionalnu podršku.
Osim poteškoća koje to može da izazove, kod mene je pokrenulo lavinu misli o mogućnostima kako bi sve to moglo da se promeni, i kako bi konkretno moglo da se pomogne majkama da u novonastalim okolnostima budu rasterećenije, srećnije i finansijski nezavisnije.
Zato sam odlučila da probam da udjem u sistem kako bi ga promenili iznutra kad već ne možemo spolja. Uloga aktivistkinja je veoma važna, često sam zbog svog delovanja mogla da primetim da se politka prema podršci ženama žrtvama nasilja menja, kada dovoljno istrajno i drugo vršite pritisak. Ali ako želimo da ne zavisimo od nečijeg buđenja svesti, koje može i ne mora da se dogodi, opcija je da same iznutra menjamo sve ono što ne valja i uvodimo ono što nam je neophodno.
Takav vid politike nisam mogla da pronađem ni u jednom programu stranaka koje su nam tražile poverenje na izborima. Samo je jedna stranka pokazala istinsko interesovanje za ovo pitanje, zato sam na njihovoj listi.
Prvi dan kampanje: Javno mi je dat rok do kad mogu da ostanem na Kosovu
Eto, baš prvog dana kampanje kao majka dva mala dečaka, saznala sam da mi je rok koji imam za ostanak na Kosovu svega 2 godine. Zbunjeni ste? Evo objasniću. Dakle, danas sam od nekih političkih aktera saznala, mislim javno su to izneli, da se uveliko radi na tome da se “zdravstvo i školstvo” inegrišu ali što je “bezbolnije moguće za ljude koji tamo rade”. Ču za one koji rade, a šta je sa decom? Šta je sa pacijentima? Dakle, nije bilo dodatnih pojašnjena, prosto nonšarlantno “znate mi bi to već analizirali, ali institucionalna je blokada”. Čoveče! Realno, izjavitelj je ispao iskren te je odmah rekao javno i jasno za šta se zalaže i “na čemu radi”, ali mare li obični ljudi za to da će uskoro decu morati da sele da bi se školovali na srpkom jeziku, da bi učili gradivo u skladu sa svojim uverenjima.. Ostalo je mnogo ali, mnogo nedorečenosti u ovoj izjavi. A znate šta je još strašnije – TIŠINA. Čak i onih što su jedine “patriJote” ovde kod nas, čak i oni ćute. Nije li to nešto što svima odgovara? Sem narodu – logično. Ali stani i narod ćuti. Ok, ništa idemo dalje. Što se mene tiče, starije dete mi tek za dve godine kreće u prvi razred, pa ću imati vremena da se snađemo. Lečićemo se privatno… Šta drugo da vam kažem ako vam nije važno? Idemo dalje…
Dakle, prvi predizborni dan je protekao veoma intrigantno. Stani, ali kampanje su počele ranije. Jer napad na “sve ostale” krenuo je još pre desetak dana. Bio je tu neki mladić, koji je iz Beograda meni objašnjavao kako sam “podobna” nekome. Nije mi istina rekao ime, ali je rekao svi oni koji nisu jedna politička opcija, logično je da je mislio na sve ostale koji nismo, pa eto i na mene. Ne lezi beda, mlad čovek, čini se obrazovan, ali slab analitičar a jak etiketičar, a pored svega i istoričar. Mislim da treba povesti računa o tome koga stavljate u kakav “koš”, jer ne idu svi u isti ni tamo ni vamo, baš suprotno. Dragi momče, mani se posla koji ne znaš, probaj da nam objsaniš koju ćemo istoriju da učimo kada ovi tvoji završe sa ćutanjem, a ovaj iskreni nađe rešenje. Mislim da će nam dobro doći jedna takva anliza. Nemoj da meni iz Gračanice držiš lekcije o tome ko sam, gde sam, “čija sam” itd. Hvala na pažnji.
Zašto sam vam ovaj primer predočila? Jer se generalno stvara atmosfera apsolutnog izbora, ideje i planovi uopšte kao da nisu važni. Neki bi rekli – ništa novo. Stranke koje i imaju planove ne pobedjuju na izborima, takva je do sada bila praksa. I dalje se duboko “gaji” nacionalizam, stereotipi, revanšizam, senzacinalizam i naravno igra bez pravila i osnovnog dostojanstva.
Važno mi je da se glas žena čuje!
I pored svega toga, za mene je bilo veoma važno da se glas žena čuje u Gračanici, da neko javno kaže šta je to što nedostaje i šta je to što može da se uradi. Da im pokažem da u Gračanici ima hrabrih žena koje smeju da javno progovore o tome šta sve za njih nije urađeno a moralo bi da bude!
Mudrih glava je jako malo, povukli su se pod naletom neukih, ali opet te mudre glave sada su nam potrebnije nego ikada. Ovde je političko delovanje toliko ozbiljna stvar, a od njega je napravljen vašar svakojakih koji misle da “ako može onaj mogu i ja”. Vremena su teška, krug delovanja sve uži, to zahteva i budjenje onih “neutralnih” koje “ne zanima politika”, a već sutra će im od iste zavisiti egzistencija.
Još jedno je vrlo lako uočljivo, sebičnost. Ta potreba za “JA, MENI, MOJE” koja je jača od one univerzalne “MI, DRUGI, SVI”. Dakle potreba da se pomogne drugome, da se nešto uradi za dobrobit svih, kao da je ostala tek u nagoveštaju, tek u nekoliko stotina onih koji se neće dati za par cigala, stiropola, obećanja za ugovore na određeno vreme.
Retki su ti koji vide širu sliku, a ja se iskreno u takve, pre svega, žene, uzdam. Da znaju da smo većina, da ukoliko ujedinjene delujemo možemo mnogo toga da promenimo.
Jer ovi do sada izgleda nisu previše marili za to kolika je snaga žena ako se ujedine. Vreme je da im pokažemo da smo svesne svoje snage i da imamo rešenja, imamo ideje koje se mogu realizovati, i da konačno ne zavisimo od samovolje polusveta.
Direktorka NVO Pravo na pravo Milica Stojanović Kostić u javnoj izjavi o transparentnosti navodi da će ova organizacija za vreme tranjaja izbornog procesa privremeno obustaviti sve aktivnosti. Izjavu prenosimo u celosti:
Javna izjava o transparentnosti i razdvajanju uloga
Kao direktorka nevladine organizacije posvećene unapređenju prava žena i kandidatkinja za odbornicu u lokalnoj skupštini Gračanice, želim da javno i odgovorno podelim sledeće:
Milica Stojanović Kostić
Moja kandidatura je lična odluka, proistekla iz prethodnog rada sa ženama, majkama i građanima koji žele konkretnu promenu. Ne predstavlja stav ili aktivnost organizacije koju vodim.
Tokom trajanja izbornog procesa, organizacija će privremeno obustaviti sve javne aktivnosti, kako bi se očuvala njena neutralnost i integritet.
Ukoliko budem izabrana za odbornicu, Skupština NVO Pravo na pravo izabraće novu direktorku organizacije, koja će preuzeti vođenje u skladu sa statutom i vrednostima koje organizacija zastupa. Time želim da obezbedim jasno razdvajanje između javne funkcije i civilnog sektora.
Moja vizija odbornice temelji se na vrednostima koje već živim — etičko liderstvo, podrška ženama, inkluzivnost i odgovornost prema zajednici. Ako budem izabrana, nastaviću da se zalažem za sistemske promene koje će poboljšati život svih građana, posebno žena, majki i porodica.
Ova izjava je moj lični zalog javnosti — da politika može biti čista, iskrena i vođena iskustvom iz stvarnog života.
Milica Stojanović Kostić Kandidatkinja za odbornicu u lokalnoj skupštini Gračanice Direktorka NVO Pravo na pravo
U tradicionalno patrijarhalnim porodicama žene obavljaju gotovo sve poslove u kući, ali i van nje. Primese moderne porodice donele su joj nove uloge, obaveze i očekivanja, a tradicionalne uloge su se zadržale, te je tranzitni period dodatno opteretio savremene žene.
Nevidljivi i neplaćeni poslovi koje žena svakodnevno obavlja, predstavljaju nešto što se podrazumeva, bez čega se ne može održati domaćinstvo a opet počiva u većini slučajeva, čak i danas, na ledjima isključivo žena. Potpuno licemerno, ali i kao utešno provlačilo se vekovima da žena , majka to treba da radi jer “voli svoju porodicu”, a za uzvrat ne treba da traži ništa sem zdravlja i dobrostanja svojih najbližih. Ovaj koncept duboko je pogrešan, jer opterećenje koja žena nosi na svim nivoima godinama se samo uvećavalo. Postavlja se logično pitanje: gde je tu ona! To pitanje u patrijarhalnim porodicama predstavljalo se kao sebično i “grešno”, ali nije važilo za ostalo članove domaćinstva.
Koncept uloga koji i danas postoji zasniva se na svemu onome što je ženama nametnuto kao obaveza iako mnoge od tih uloga jednako dobro mogu da obavljaju i muškarci. Ipak, retki su primeri kada porodice funkcionišu kao tim, a ne kao pružaoci usluga i “svi drugi”.
Ako samo postavimo stvari drugačije, te zamislimo da je na pozicijama moći jednako bila i žena u istoriji sveta, verovatno bi sve bilo oblikovano uključujući i njene potrebe, te hajde da vidimo kako bi izgledao život žene, majke u domaćinstvu da se njen trud i rad jednako ceni kao da je muški.
Koji su poslovi koje žena svakodnevno obavlja i koliko bi koštalo da je sistem napravljen da ceni i vrednuje njihov rad u domaćinstvu:
Cena usluge kuvarice ili keteringa po satu: 5 € – 7 €
Vreme dnevno: 2 sata
Mesečno: 60 sati
Vrednost mesečno:
Niže: 300 €
Više: 420 €
Briga o deci (0–7 godina)
Uključuje: hranjenje, presvlačenje, uspavljivanje, igranje, obrazovno vođenje, lekarske kontrole itd.
Cena dadilje po satu u Prištini (prosek): 3 € – 6 €
Vreme dnevno: 4 sata (mada realno ide i do 6+)
Mesečno: 120 sati
Vrednost mesečno:
Niže: 360 €
Više: 720 €
Kupovina, logistika, administracija
Uključuje: odlazak u prodavnicu, apoteku, plaćanje računa, komunikacija sa institucijama, zakazivanja, pisma, dokumenti.
Cena asistentskih usluga ili „personal assistant“: ~5 € – 10 €/h
Vreme dnevno: 1 sat
Mesečno: 30 sati
Vrednost mesečno:
Niže: 150 €
Više: 300 €
Emocionalni rad i porodična podrška
Uključuje: posredovanje u konfliktima, slušanje, briga o raspoloženju članova porodice, vođenje porodičnih odnosa.
Ovo tržište uglavnom ne prepoznaje direktno, ali po analogiji sa psihoterapeutima / savetnicima (40 € – 80 €/h), ovaj rad bi bio najskuplji da se naplaćuje.
Vrednovanje simbolično: 1 sat dnevno × 30 dana = 30 sati
Mesečna vrednost (ako se simbolično uzme 10 €/h): 300 €
Uzimajući u obzir samo ove parametre, a na osnovu cena koje se mogu naći na tržištu, tačnije vodjeni cenama za usluge u Prištini dolazimo do sledeće računice:
Godišnje:
Niža procena: ~16.884 €
Viša procena: ~26.280 €
ŠTA NAM OVO GOVORI
Iako mnogo poslova nije uzeto u obzir, posebno ukoliko se žena brine i o starijim članovima porodice, zdravstvene usluge koje pruža svojoj deci i ostalima kada o njima brine kada su trenutno ili trajno bolesni, ukoliko doji, ali i radi van kuće, u bašti, polju ako je u pitanju žena sa sela, priprema zimnice, i još nebrojeno puno poslova, ovo nam pokazuje koliko se sav teret koji žena u domaćinstvu nosi, ne ceni.
Primarni cilj ove računice je da bude upozorenje muškarcima, da prvo: većina njih ne bi mogla da plati za ovaj dobrotvorni rad koji žena obavlja u kući, a drugo većina njih zaradjuje duplo ili mnogo manje na poslu kojim se bavi.
Zato je jako važno osvestiti koliko je velika i značajna uloga žena u društvu, a koliko je malo društvo ceni, pa čak i kada obavlja “samo” kućne poslove.
Ukoliko na sve to dodamo da žena ima i posao van kuće jasno je da žena svojim finansijskim doprinosom nadmašuje svakog prosečnog muškarca posebno u ovom delu Balkana.
TIMSKI RAD
Koncept savremene porodice protiv kojeg se najviše bore oni koji ga verovatno najmanje razumeju ili se boje odgovornosti, zasniva se na timskom radu. To podrazumeva da svi članovi porodice jednako gledaju na domaćinstvo, te jednako obavljaju kućne poslove. Taj koncept pre svega podrazumeva da je svim članovima porodice jednako stalo da oni drugi budu dobro, a ne kao ranije da svi budu dobro sem NJE.
Drage žene, sledeći put kad se neko usudi da umanjuje vaš doprinos društvu, a posebno ako se radi o suprugu, dostavi te mu račun za obavljene poslova u kući, koje bi, da nije vas, ili morao da plati ili da sam uradi. Javite mi reakcije!
U cilju informativne kampanje koju sprovodi Ženski inkluzivni centar iz Novog Brda počeo je sa radom sajt koji pruža informacije o Prihvatilištu za žene i decu žrtve nasilja (Sigurne kuće) u ovom mestu. Medju važnim informacijama koje tu možete pronaći nalaze se i saveti kako da pomognete ukoliko primetite da žena u vašoj okolini trpi nasilje.
Kada sumnjamo ili znamo da žena iz naše okoline trpi nasilje, najgore što možemo da uradimo je – ništa, da okrenemo ledja i pomislimo to je „privatna stvar“. Ipak, razumljivo je da se često možemo naći u nezgodnoj situaciji jer ne znamo kako da pristupimo žrtvi nasilja, i kako joj pomoći, a da ne ugrozimo nju ili sebe.
Zato vam predstavljamo neke od smernica koje vam na ovom putu mogu pomoći, kako bi ste vi pomogli njoj.
VERUJ JOJ
Ako ti se poveri da trpi neki vid nasilja jako je važno da joj veruješ- Često nasilnici van kuće izgledaju kao sasvim normalni ljudi, čak se predstavljaju i kao oni koji bi ženama u javnosti rado pomogli, poneli kese, otvorili vrata, propustili u redu u prodavnici. Ali u kući, gde smatraju da se ništa neće čuti i videte i da je njihova reputacija sigurna, oni će se potpuno drugačije ponašati prema najbližim srodnicama, suprugama, majkama, ćerkama.
Zato kada žena smogne snage da vam prizna i poveri se da trpi nasilje, najgore što možete da učinite jeste da negirate , da joj kažete da je to “njihov problem” ili da “preteruje”.
Znaj, tvoje poverenje daće joj snagu koja joj je neophodna.
BEZ OSUDE
Često, kada se ne nalazimo u ovakvom vidu odnosa, u kojem žena trpi nasilje, ne možemo da shvatimo zašto žena ostaje sa nasilnikom. Uvek imaj na umu da je u njoj hiljadu strahova, za koje je zaslužno vaspitanje, društvo koje će je odmah osuditi, ekonomska zavisnost, manipulacija.
Odlazak iz nasilne veze je veoma komplikovan proces zato nemoj da osuđuješ, pokušaj da razumeš.
Umesto pitanja “Zašto ga trpiš”, reci joj :”tu sam za tebe, šta god ti zatreba”.
NJEN TEMPO JE VAŽAN, PRATI GA
Žena sama mora da donese ovu odluku. Ukoliko je ti previše guraš možeš da napraviš pogrešnu procenu. Ona najbolje zna kada je i kako vreme da ode. Ono što možeš da učiniš je da joj budeš svetlo na mračnom putu, da joj pružiš informacije o njenim pravima, broj sigurne kuće, kontakte za pomoć.
Ti ćeš joj time pomoći da vidi da postoji izlaz, na njoj je da prelomi kada će da izadje.
KONKRETNA POMOĆ
Nekada je dovoljno i da joj pomogneš tako što ćeš pričuvati decu dok ona ode na razgovor, ili joj ponuditi smeštaj za jednu noć, otići sa njom do lekara, pozajmiti telefon.
Zato je pitaj: “Šta konkretno mogu da uradim za tebe?”
ČUVAJ NJENU PRIVATNOST
Ovakve ispovesti su veoma intimne, zato je na tebi velika odgovornost da ih sačuvaš samo za sebe.
Budi sigurna osoba u njenom životu.
I NA KRAJU VAŽNO JE DA ZNAŠ:
Ne moraš da budeš nikakav stručnjak, psihijatar, psiholog ili socijalni radnik. Često je dovoljno da si samo tu, prisutna, strpljiva i veoma nežna.
Na ovaj način pokušavamo da napravimo da svet bude sigurnije mesto za sve žene, dok se ne odvaže I skupe snage da kažu – DOSTA!
AKO SI TI ILI TVOJA PRIJATELJICA U OPSANOSTI – POZOVI PRIHVATILIŠTE ZA ŽENE ŽRTVE NASILJA:
Iako svakih deset minuta u svetu biva ubijena jedna žena ili devojčica mnogi sistemi, pa tako i kosovski i dalje ne prepoznaje femicid kao posebno krivično kažnjivu kategoriju. Dok čekamo najvaljivani Nacrt zakona o femicidu , Srpkinje i Albanke iz civilnog sektora su uz podršku NVO Casa, na dva Foruma održana u Barabar centru u Prištini, došle do zajeničkih preporuka institucijam u cilju sprečavanja femicida.
Svaka se ženska osoba svuda na svetu i dalje rađa sa jednim jedinim identitetom, nezavisno od toga kako se zove i preziva, da li se krsti, klanja ili je ateista, kojim jezikom govori i kako god da je opredeljena. Taj identitet i dalje je najviše određuje, a to je pol, ženski pol. Zato ovo pitanje, kao i sva druga vezana za prava žena jednako dotiču pripadnice svih naroda i konfesija. Čini se i da se upravo zbog toga veliki broj žena i odazvao pozivu za učešće na Forumu o mehanizmima u sprečavanju femicida.
Prvi Forum održan je 20.marta, a prisustvovalo mu je oko 30 predstavnica i predstavnika nevladinih organizacija, ali i institucija. Cilj je bio prepoznati i predstaviti sve insitucijalne i društvene poteškoće u sprečavanju femicida. Nakon dvočasovnog razgovora, prestavljanja problema, prepreka, traženja rešenja, atmosfera na Forumu odisala je potrebom da se stvari menjaju na bolje, i da se udruženo deluje. Snaga prisutnih žena ogledala se u njihovoj ozbiljnosti, podrobnosti i preciznosti sa kojom su iznosile konkretne probleme prilikom prijave nasilja, do najgorih ishoda.
Sa prvog Foruma o mehanizmima u sprečavanju femicida / Foto NVO Casa
Nakon Foruma, pristupilo se pisanju preporuka, na osnovu prethodno dobijenih informacija i mišljenja. Harmonizovani set preporuka predstavljen je na srpkom i albanskom jeziku, a dostupan je i na engleskom jeziku.
Ključne preporuke
1. Obrazovanje žena – Pravno osnaživanje
Na forumu je posebno istaknuta potreba za obrazovanjem žena, naročito žena iz srpske zajednice, o pravima koja im zakonski pripadaju. Mnoge žene se suočavaju sa teškoćama u razumevanju zakonskih odredbi, budući da su zakoni često loše prevedeni, a javni mediji retko, ako ikada, pružaju informacije o njihovim pravima na jeziku koji razumeju. Zbog toga je neophodno uložiti dodatne napore u organizovanje edukativnih programa na terenu u svim opštinama. Direktan pristup ženama predstavlja jedini način za postizanje opipljivih rezultata i stvaranje sigurnijeg društva za njih.Pravno osnaživanje žena mora biti prioritet kako za centralne, tako i za lokalne institucije i mora biti obavezno predviđeno u njihovim budžetima.
2. Objavljivanje presuda i transparentna suđenja
Za javnost je od ključne važnosti da ima uvid u tok i ishod sudskih postupaka u slučajevima femicida. Takva praksa prvenstveno pokazuje posvećenost sudova obezbeđivanju pravde, a istovremeno omogućava medijima da prate slučajeve, što značajno utiče na podizanje kolektivne svesti u društvu.
3. Obuka policijskih službenika
Na forumu su izneti različiti stavovi u vezi sa postupanjem policijskih službenika u slučajevima porodičnog i rodno zasnovanog nasilja. Iako se može reći da policijski službenici postupaju u skladu sa Zakonom o policiji, Ministarstvo unutrašnjih poslova trebalo bi da uloži dodatne napore u organizovanje obuka o pravilnom postupanju sa žrtvama nasilja.
4. Veće uključivanje centara za socijalni rad
Neophodno je obezbediti veće uključivanje centara za socijalni rad, kako bi se obavezno sprovodili razgovori sa žrtvama nasilja u prostorijama policije odmah nakon prijavljivanja incidenta.
5. Lokalne kancelarije unutar opština
Koordinaciona tela pri opštinama treba da donose jasne odluke i razmatraju konkretne slučajeve, uz obavezno vođenje zapisnika sa sednica i evidentiranje prisutnih potpisima nakon svakog sastanka. Ova tela ne bi trebalo da se zadrže samo na identifikovanju problema, već moraju preduzimati i konkretne mere. Povećanje budžeta ovih kancelarija neophodno je kako bi mogle efikasno da reaguju i pruže podršku žrtvama nasilja. Veće angažovanje, bolji nadzor rada i dodatna finansijska podrška ključni su za njihovo uspešno funkcionisanje.
6. Opštinski odbori za bezbednost – Uključivanje aktivista i nevladinih organizacija
Ovo pitanje može biti rešeno donošenjem propisa koji uspostavljaju pravni osnov za njihovo uključivanje, ali je takođe moguće omogućiti njihovo učešće prostom većinom glasova postojećih članova opštinskog odbora za bezbednost.
7. Ekonomsko osnaživanje žena
Finansijska nezavisnost žena je od ključne važnosti, posebno u uslovima u kojima i dalje postoje izražene rodne nejednakosti na tržištu rada. Programi koji se fokusiraju na ekonomsko osnaživanje žena kroz obrazovanje, preduzetništvo i pristup mogućnostima zapošljavanja mogu pomoći ženama da izađu iz zavisničkih odnosa sa muškim partnerima, što ih često zadržava u nasilnim vezama. Podrška ženskom preduzetništvu i inicijativama koje promovišu finansijsku pismenost i pristup kreditima biće od suštinskog značaja za prekidanje ciklusa ekonomske zavisnosti i jačanje autonomije žena.
8. Promovisanje prava žena na nasledstvo
Na Kosovu se prava žena na nasledstvo često zanemaruju, posebno u ruralnim sredinama gde i dalje preovlađuju tradicionalne rodne uloge. Jačanje zakona koji garantuju pravo žena na nasleđivanje imovine, zemljišta i drugih dobara od suštinskog je značaja za postizanje rodne ravnopravnosti. To se može postići sprovođenjem kampanja za podizanje pravne svesti i pružanjem pravne pomoći ženama u ostvarivanju njihovih naslednih prava. Osnaživanje žena kroz ostvarivanje prava na vlasništvo predstavlja ključni korak ka njihovoj finansijskoj nezavisnosti i većoj sigurnosti.
9. Intenziviranje dijaloga između žena i bezbednosnih institucija
Ovaj dijalog je ključan za kreiranje mera bezbednosti koje zaista odgovaraju potrebama žena i obezbeđuju njihovu zaštitu od nasilja. Izgradnja poverenja i dijaloga između žena i bezbednosnih institucija, kao što su policija, tužilaštvo i sudstvo, od suštinskog je značaja.
10. Proaktivan pristup bezbednosnih institucija zajednici u oblasti rodno zasnovanog nasilja
Bezbednosne institucije moraju uspostaviti proaktivniji pristup u radu sa zajednicama kako bi se rodno zasnovano nasilje pravovremeno prepoznavalo, prijavljivalo i efikasno procesuiralo. Ovo može uključivati strategije policijskog delovanja u zajednici, programe terenskog rada i partnerstva sa lokalnim nevladinim organizacijama radi edukacije građana o rodno zasnovanom nasilju i dostupnim mehanizmima podrške za preživele.
11. Promovisanje Zakona o prevenciji i zaštiti od porodičnog nasilja, nasilja nad ženama i rodno zasnovanog nasilja
Kosovo je nedavno usvojilo novi Zakon o rodno zasnovanom nasilju, ali je neophodno uložiti dodatne napore kako bi ovaj zakon postao vidljiviji i kako bi ga bolje razumeli kako predstavnici institucija, tako i građani. Sprovođenje kampanja podizanja svesti, usmerenih na urbana i ruralna područja, doprinelo bi tome da zakon bude poznat i dostupan svim sektorima društva, a naročito preživelima nasilja koji često nisu informisani o svojim pravima.
12. Rodna i međuetnička solidarnost
Rodno zasnovano nasilje na Kosovu pogađa sve žene, bez obzira na njihovu etničku pripadnost, ali međuetnička solidarnost može igrati ključnu ulogu u izgradnji ujedinjenog fronta protiv nasilja. Žene iz različitih etničkih zajednica, među kojima su Albanke, Srpkinje, Romkinje, Egipćanke, Bošnjakinje i druge, moraju se udružiti u zajedničkoj borbi za pravdu i jednakost. Izgradnja solidarnosti među ženama različitih etničkih pripadnosti doprineće stvaranju snažnijeg i ujedinjenijeg pokreta protiv rodno zasnovanog nasilja i podstaći miran suživot i međusobnu podršku.
Ovih 12 preporuka predstavljeno je na drugom Forumu koji je 17. juna održan u Barabar centru u Prištini. Ovog puta osim predstavnica nevladinog sektora i novinarki, bile su pristune i predstavnice tehničke Vlade, kao i Opština Severne Mitrovice i Gračanice, predstavnici policije.
Svi prisutni su se složili da su preporuke jasne i suštinski veoma važne i da će svako u okviru svog delovanja učiniti koliko može kako bi se iste implementirale, a u cilju zaštite žena na Kosovu.
Sa drugog Foruma prilikom predstavljanja preporuka / Foto NVO Casa
U prostorijama NVO “Pravo na pravo” danas su dodeljene zahvalnice ženama iz Gračanice koje su se odazvale humanitarnoj akciji za pomoć Skloništu za žene i decu žrtve nasilja u Novom Brdu.
Direktorica ovog Skloništa kao i NVO “ Ženski inkluzivni centar” Vesna Stajić zahvalila je ovom prilikom ženama koje su donirale garderobu koja će biti od velike pomoći ženama i deci koji u ovom Skloništu pronalaze utočište od nasilnika.
Ona je naglasila da na današnji dan, 8. mart ponovo ukazujemo na prekopotrebnu solidarnost žena, posebno u ovakvim slučajevima.
Ovom prilikom okupljenim ženama zahvalila se i direktorica NVO “Pravo na pravo” Milica Stojanović Kostić koja je sprovela akciju u Opštini Gračanica. Ona je navela da je veoma srećna što se toliko žena odazvalo pozovu i navela da će slične akcije ponovo biti organizovane, a da će javnost blagovremeno biti obaveštena.
Akciji donacije polovne i nove garderobe, obuće,igračaka, nameštaja za decu, odazvalo se 18 žena iz Opštine Gračanica. One koje danas nisu bile u mogućnosti da prisustvuju dodeli zahvalnica iste će moći da preuzmu u Kancelariji NVO “Pravo na pravo” u Gračanici.
Stajićeva je zahvalnicu da doprinos akciji uručila i Stojanovićevoj.
Ženski info danas obeležava dve godine od početka rada. Podizanje svesti javnosti o problemima sa kojima se žene suočavaju ne sme da prestane.
Pre dve godine nekoliko entuzijastkinja iz Gračanice i okoline počele su da potpuno volonterski, kako je i pune dve godine, pišu za sajt Ženski info. Ovaj sajt nastao je kao svojevrsno “sigurno mesto” za sve one priče o ženama koje ne mogu da pronađu put do drugih medija koji su duboko opterećeni svim ostalim dnevno-političkim događajima na Kosovu.
Kao jedini sajt na srpskom jeziku na Kosovu koji se isključivo bavi rodnom ravnopravnošću i pravima žena Ženski info predstavlja veoma važan segment borbe za kojom žene u zatvorenim i strogo patrijarhalnim srpskim sredinama u ovom delu sveta vape. Tako da je Ženski info nastao pre svega iz potrebe da se glas žena čuje jasnije, preciznije i češće.
Započele smo u prethodne dve godine važne teme. Tekstovi o nasilju u porodicu, femicidu, akušerskom nasilju, lošim vaspitnim modelima koje od devojčica stvaraju “idealnu žrtvu” manipulatora i nasilnika, bili su prekretnica u rušenju tabua koji je vođen onom najgorom porukom patrijarhata: “ćuti i trpi”.
Pričama u uspešnim ženama, lokalnim preduzetnicama, solidarnosti i humanosti prikazivale smo i onaj drugi deo realnosti koji želimo da preuzme primat i bude zastupljeniji umesto crnih statistika i loše nasilničke prakse.
Posebnu pažnju posvećujemo mladim ženama, devojkama u jednom od najosetljivijih dobi, teen, gde otkrivamo kako odrastanje u zatvorenim sredinama utiče na tinejdžerke i njihov razvoj.
Zdravlje žena nam je posebno važno te u ovom delu pišemo o svim, nepravedno, zapostavljenim temama koje mogu da pomognu ženama da očuvaju svoje zdravlje.
Veoma nam je važna rubrika “Čitamo ženski” jer promovišemo štivo koje će ženama pomoći da se oslobode, ali i prošire svoje vidike kako bi mogle kvalitetnije i bolje da žive.
Sa velikim ponosom ističemo da su devojke koje pišu za sajt Ženski info vođene isključivo željom da zajedno promenimo bar mali deo sveta čiji smo deo i učinimo da nijedna žena nikada ne bude potlačena, ponižena i zapostavljena samo zato što je žena.
Duboko verujemo da ćemo i u narednoj godini nastaviti da odgovorno, profesionalno i sa velikim zalaganjem prenosimo priče koje su važne za sve nas. To je naš poklon čovečanstvu.
Danas je 8.mart – obeležimo ga dostojanstveno, sa željom da svaki dan u godini slobodno govorimo o onome što ne valja, ali i da imamo dovoljno prostora da čujemo i nadahnjujuće priče o ženama i devojčicama.
Piše: Milica Stojanović Kostić, osnivačica i urednica sajta
Da bi dokazali da je „posao mame“ najteži na svetu ne teba nam bilo kakvo istraživanje, to je jednostavno apsolutna istina. Mame mnogo toga u svom životu žrtvuju da bi se posvetile deci. Zato smo mamama iz Gračanice i Beograda dale priliku da nam kažu čega sve mama mora da se odrekne i kako mama sve stigne?
Jedna od naših sagovornica, Dajana Ivanović mama dvoje dece od 20 meseci i 2 meseca iz Gračanice, kaže da bez partnera ne bi mnogo toga postigla.
“Dobra organizacija je ključ svega, rekla bih ja pre par godina… Imam dvoje dece i organizacija i planiranje je nemoguće, razumeće me svi roditelji, potrebno je pripremanje čak i dan unapred kako bi postigli sve. Ja sam osoba koja sve voli na vreme da organizuje i isplanira, trudim se da budem posvećena oboma ali isto tako bez učestvovanja supruga smatram da bi bilo nemoguće”, kaže nam Dajana.
Dajana (Emini) Ivanović- privatna arhiva
Pitali smo je i čega se ona lično odrekla zbog majčinstva.
“Mama se odrekla svega što je bila pre, bar na kratko, karijere, provoda, ali… sve u svoje vreme, što se kaže. Smatram da su oni najbitnija stavka i da će tako ostati sve dok su mali, mada je i podjednako bitan mamin društveni i socijalni život jer, srećna mama= srećna beba”, zaključuje Ivanovićeva.
Milena Kolić iz Gračanice, trenutno živi u Beogradu, mama je tri devojčice od 4, 3 godine i najmanje od mesec dana. Za Ženski info takođe navodi da učestvovanje partnera čini značajnu razliku.
„Mama stigne sve jer mora da stigne sve. U mom slučaju mama i tata su ravnopravni i nema onoga “pomaže mi suprug” jer smo u svemu zajedno i kupa ih i uspavljuje i sve ostalo, štedim ga za sve kućne poslove jer mnogo radi iskreno, ali oko dece smo skroz ravnopravni”, navodi ona.
Milena Kolić – privatna arhiva
Ipak postoji deo života gde nisu ravnopravni, a to je upravo odricanje, u ovom slučaju od karijere.
“Konkretno meni je posao bio u punom jeku i cvetao mi je biznis kada sam prvi put ostala trudna. Zatim posle 9 meseci opet trudna i opet gasim sve. Vratim se i nikad bolje ne radimo sve strava, ja ostanem trudna 3.put. Moj posao mnogo trpi, a tako i ja što se toga tiče jer obožavam svoj posao i jedva čekam da radim opet. Teško je graditi nešto iznova i iznova, ali zbog dece se sve mora”, objašnjava Kolićeva.
Kako objašnjava još jedna mama iz Gračanice Natalija Prlinčević, pre nego se ostvarila u ovoj ulozi imala je iskrivljenu sliku o roditeljstvu.
“Mislila sam da cu ja to dete voleti i osećati sa prvim dodirom i pogledom, da ćemo se razumeti na prvi plač, ali kada je stigla shvatam da to neće biti tako lak zalogaj ni za supruga, a ni za mene. Od prvog dana majčinstva morate da se odreknete nekih stvari, to mogu biti interesovanja koja su nam bila vazna ali prosto nemate više vremena za to (knjiga, film, serija, sadržajan šoping…), fokus (ne znam za druge mame ali meni je prvo dete bilo opsesija, da li je jelo, pilo, spavalo, kako je raspoloženo), kosu, san…Nesvesno ali onda kreće odricanje jer namećete sebi ili je to društvo nametnulo neka očekivanja da mamama fali samo plašt i čarobni štapić. Jer kuća mora biti pod konac, deca moraju jesti kuvano, zdravo i toplo, moramo biti čisti, oprani, ispeglani, zategnuti, ja našminkana i sređena jer i radim”,priča nam Natalija.
Natalija Prlinčević – privatna arhiva
Kada ste mama dan vam je mnogo kraći, dodaje ona.
“Želim da verujem da nema te mame na svetu koja sve stigne na vreme, a da pritom radi, bude domaćica, supruga, ćerka, snaja, drugarica i posvećena MAMA, jer ako postoje one koje sve stižu i ne odriču se ničega usput, onda želim odmah da znam kako i imaju li super moći. Dan nam je jako kratak, žalim jedino za nekim ljudima jer im nisam dovoljno posvećena, a sve ostalo se da nadoknaditi, jer stvarno brzo rastu, a jako mi je važno da me pamte u svakom segmentu odrastanja. Nisam potpuno izgubila sebe, imam društveni život, nisam poremetila odnos sa porodicom, mužem, na poslu i mislim da je to sasvim dovoljno da budete ispunjeni”,poručuje Natalija.
Naša poslednja sagovornica sa Kosova želela je da ostane anonimna, te redakcija apsolutno poštuje njen zahtev. Ona je sa nama takođe podelila svoja iskustva. Ona je mama dvoje dece.
„Pre svega htela bih da naglasim da je sa jednim detetom mnogo lakše, nego sa dvoje, posebno kada je razlika mala kao u mom slucaju, od svega 16 meseci. S tim što sa drugim detetom postupamo mnogo sigurnije i opuštenije, jer već imamo neko iskustvo. Kako sve postignemo, verovatno da nijedna od nas ne zna kako, ali verovatno tako što postavimo prioritete. Definitivno kuća ne može da bude čista kao onda kada niste imali dece, ručak može da bude spreman, ali može i da pričeka, jer su bebe najvažnija stvar. Mislim da kod većine mama izaziva frustracije to što ne može sve da bude na svom mestu kao nekad ali vremenom se pomirimo sa tim.”
Naša sagovornica navodi da je pomoć ključna u majčinstvu.
“Nezaobilazne su bake, koje pomažu kad god treba, jer jednostavno nekad nešto mora i mama da završi a da nije vezano za decu.”
Ona takođe naglašava jednu veoma važnu stavku koju nismo pomenule u ovom tekstu do sada, a to je da je najvažnije da je mama zdrava.
“Moram da naglasim da je sve lako kad je mama zdrava, meni se desilo da sam polomila nogu, imala operaciju i tek onda shvatite koliko je sve teško i kolika vas deca trebaju. Tek tada mi je bila potrebna pomoć svih, od supruga, baki, prijateljica, sestara i tako dalje.”
Ona ističe da je spisak svih odricanja dugačak.
“Život žene pre i posle rodjenja deteta nije isti. Više nikad ne spavate bez prekida, nikad ne idete sami negde, uglavnom je jedno dete sa vama. Telo se menja, um se menja, jednostavno više niste na prvom mestu sebi. Ja sam to shvatila i nemam problem sa tim. Biti majka je najlepši osećaj na svetu.”
Ipak, ako ste zaposlena mama na Kosovu to vam nije prednost ako ste na porodiljskom odsustvu, o čemu je i Ženski info ranije izveštavao, a naša sagovornica takođe ukazuje na isti problem.
“Veoma je zahtevno, jer u kosovskom sistemu žene imaju svega 6 meseci plaćenog odsustva i to ne 100 %, nakon toga još tri meseca plaćenog od strane Vlade minimalnu kosovsku platu, a to jednostavno nije dovoljno za potrebe posebno kada imate bebu. U drugim sistemima je to drugačije uredjeno i žene imaju uglavnom godinu dana plaćenog odsustva. “
I pored velikih odricanja, nestizanja, zapostavljanja sebe ili nekih drugih osoba koje mame vole, sve do jedne slažu se da je koliko god bio težak majčinski poziv jedan od najlepših na svetu, te zato uspeju da prebrode sve one fizičke, psihičke i emotivne krahove koji ih svakodnevno očekuju sa njihovim mališanima.
“Nasilje nad ženama univerzalno je i staro koliko i sama civilizacija. Kada se govori o ljudskim pravima, u suštini se govori o pravima muškaraca. Ako je neki muškarac pretučen i lišen slobode, to se naziva mučenjem. Ako isto to trpi jedna žena, to se naziva porodičnim nasiljem i u većini sveta smatra se privatnom stvari….”
Ovo je samo mali deo iz knjige Isabel Aljende ” Žene srca mog”.
Ova fantastična žena, čileansko-američka književnica rođena je 1942. godine u Peruu.
U centru opusa Isabel Aljende nalazi se tema ženske sudbine, različitih mikroistorija u kojima se literarnim sredstvima istražuje uticaj velikih događaja i mitova na pojedinačne, intimne sudbine.
Isabel još piše:
” Biti žena znači živeti u strahu. Svaka žena u svom DNK nosi utisnut strah od muškaraca.”
Takođe se pita:
” Odakle potiče ta eksplozivna mešavina željenu mržnje prema ženama? Zašto se ta agresija i nasilje ne smatraju pitanjem narušivanja građanskih i ljudskih prava? Zašto svi o tome ćute? “
Čitajte ovu knjigu i svakog dana zagrlite tu ženu u sebi, negujte je i volite je!
ŽENSKI INFO 