Piše: Milica Stojanović Kostić
Ovih dana sve mi je češće na pameti jedan mit, ne Kosovski, već onaj iz grče mitologije, a sigurna sam da ga se većina seća iz školske nastave. Mit o Narcisu. Bio je lako pamtljiv, jer je bio specifičan i prosto objašnjen- lep mladić koji se zaljubljuje u svoj odraz u vodi. Ipak, komleksnost Narcisa se i dalje izučava, a ovaj mitološki lik imao je sudbinu da postane važan deo psihologije ličnosti, te danas zahvaljući psihologu Sigmundu Frojdu imamo psihološki fenomen narcizam.
Psihologija se kao jedna od najmlađih nauka veoma brzo razvija, jer prati različita stanja i ponašanja ljudi, te je posebno zanimljiva i inspirativna, za mene lično. Rekla bih da se možda se i dalje malo kajem što nisam upisala i taj fakultet, mada ko zna, ima vremena. Da se vratimo na temu, dakle, narcisi i narcizam.
Narcisodni poremećaj ličnosti je mentalna bolest i mislim da je na početku ove priče treba nazvati pravim imenom. To je jako važno kako bi smo na samom startu jasno odredili i osobe koje imaju ovaj poremećaj. Sada se verovatno već pitate odakle ova tema, zašto je meni u fokusu. Rećiću vam. Primetila sam dok sam je i sama izučavala, već godinama, da je narcisodna ličnost vrlo povezana sa patrijarhalnim normama. I da se dobro razumemo to nije bazirano na istraživanju, podacima, već na mom ličnom životnom zapažanju. Znate šta sam još mogla da primetim, da je upravo oko nas toliko narcisoidnih ličnosti da kada jednom uvidite kakve su vrlo brzo će vam pred očima biti mnogo takvih. Zato da krenemo.
Kako “nastaje” narcis?
Ono na šta struka ukazuje je da ovakav vid ličnosti ne nastaje preko noći, već da je to kombinacija genetskih predispozicija i iskustava iz detinjstva. O da, detinjstvo – u glavi mi je čuvena “pa šta fali vašoj generaciji”. Možda manje narcisa za početak? Ok, idemo dalje.
A šta je to što u detinjstvu može da radi “u korist” stvaranja ovakve ličnosti? Previše kritike, dakle dete koje “nikada nije dovoljno dobro” ili potpuno druga krajnost previše hvale “da je posebno i da zaslužuje više od drugih”. Ali veoma važan faktor je nedostatak emocionalne sigurnosti. E tu sam vas čekala! Dakle, kada dete od roditelja ne dobija doslednu ljubav onda razvija potrebu da stalno traži potvrdu spolja.
Šta nam to govori? Možda da je narcizam odbrambeni mehanizam koji se pretvara u obrazac ličnosti? Razmislite o tome sledeći put kada detetu uskraćujete ljubav, pažnju i zagrljaj, ili kada savetujete mame “ne vezuj ga za sebe”, “ nemoj toliko da ga grliš i ljubiš omekšaćeš ga”, “dete se ljubi dok spava jer će inače da te manipuliše ako oseti koliko ti je stalo”. Već mi se povraća od svega što sam mogla da čujem o “roditeljstvu” do sada.
Sada kada smo shvatili kako nastaju, da vidimo i kako se ponašaju.
Dakle, ako se vratimo na mit, Narcis je bio zaljubljen u svoju lepotu, ali narcis nije neko ko samo voli sebe (što je potpuno legitimno, čak i poželjno). Narcistična ličnost je neko ko ima stalnu potrebu za divljenjem, odlikuje se grandioznošću ali i nedostatkom empatije. Crvena zastava ko kuća. Uveren je da poseban i superioran, stalno je “gladan pažnje” i nesposoban da razume tuđa osećanja. Ono što je jako važno, prepoznavanje narcistične ličnosti je veoma teško, jer se u javnosti prikrivaju, kulturni su, predusretljivi, fini, nežni, jer to dolazi iz potrebe da budu hvaljeni i priznati. Zato će na početku, ukoliko ga upoznate, biti veoma šartamntan i privlačan, bombardovaće vas ljubavlju, lepim rečima i gestovima. Iza svega toga leži potreba za manipulacijom i kontorlom. On se hrani time da vas toliko sludi, da se žene godinama pitaju ko je bio čovek s početka priče.
Odnos sa partnerom
Mnoge žene širom sveta, zahvaljujući psihološkim istraživanjima, psihoterapiji i drugim relevantnim metodama, sve više govore o partnerima sa kojima su živele a koji su bili ovakve ličnosti. Zahvaljujući internetu i socijalnim mrežama sve ostale žene sada mogu da čuju iskustva iz prve ruke o tome šta stoji iza narcističnog poremećaja ličnosti i kakav je on bračni partner. Ono što većina žena ističe jeste da su oni konstatno u potrebi da stvaraju “emocionalni tobogan”. To znači da je prvi korak idealizacija – obasipanje pažnjom, ili “love bombing”. Sve se češće u javnosti govori i o “gaslighting-u”ili sludjivanju o čemu je i u ŽensCastu govorila i psihološkinja Jasmina Denić Vasilov pa ako želite više o tome možete pogledati i poslušati celu emisiju. Tu je naravno i kontrola jer imaju jaku potrebu da o svemu odlučuju sami.
Sve ovo može da ostavi značajno velike emotivne i psihološke posledice po ženu koja se nalazi u takvom odnosu. Pre svega tu je pad samopouzdanja, zatim izolacija i veliki psihički stres koji konstanto trpi. Često se dešava i da žene ne govore otvoreno o ovoj temi jer se boje osude javnosti koja o narcisu ima idealno mišljenje, jer se on zaista u javnosti predstavlja kao “savršen muškarac” sa izuzetnim manirima.
Osoba koja će pre poneti kese nekome na ulici, nego uraditi bilo šta što bi partnerki olakšalo dan. To su osobe koje vam sa osmehom otvaraju vrata od prodavnice, ili puštaju da vi prvi nešto “završite” na šalteru jer ste trudni ili sa detotom, dok će bez trunke krivice ili potrebe da uskoči gledati svoju trudnu suprugu kako nosi starije dete dok drugom rukom pere suđe. Jer to niko ne vidi. Takođe i kada su u javnosti zajedno dok god ima ko da se “divi” praviće se kao najidealniji otac i suprug , pa se onda sve vrati na staro kada se vrata od stana zatvore. Jel vam poznato? To je kao da živite sa dve različite osobe, ili kao da jedna osoba ima šizofrena cepanja… Zar ne?
U takvoj situaciji neke , možda i većina žena kako bi preživele pristaju da budu kontolisane, ponižavane, omalovažavane, stresirane i nesigurne. Ali tu ne žrtvuju samo sebe, pa je red da vidimo i kakve posledice narcis ostavlja deci u nasleđe.
Deca narcisa, trofeji bez ljubavi
U partnerskim, bračnim odonosima sa decom gde postoji narcis (i zamislite ova bolest uglanom pogađa mušarce), ljubav ako uopšte i postoji prema deci je uslovljena “voleću te samo ako si savršen/a i na mojoj strani”. Tu takođe postoji i više stvari recimo ignorisanje dece ukoliko se narcis posvađa sa njihovom majkom. Ali nije to kraj, postoje i primeri instrumentalizacije odnosno koristi decu kao oružje protiv partnera, i možda najprepoznatljivije je podeljena lojalnost teranje dece da biraju stranu.
Žene koje su “preživele” narcise u svojim iskustvima otkrivaju da ljubav prema deci uopšte i ne postoji, te da potreba za brakom i decom zapravo predstavlja potrebu za spoljnom validacijom “oženjen, ima dece, posao, auto”. Jer jedino tako u patrijarhatu muškarac može da izgleda ostvareno, u suprotnom nešto nije u redu s njim, a narcis to ne može da podnese. Da bi stekao spoljnu potvrdu svoje “savršenosti” on pribegava svim sredstvima koje su ranije nabrojana, ali kontrola mu je jedno od omiljenih.
Kako protiv narcisa?
Ako ste već ovde shvatile da negde u okolini imate narcisa, sigurna sam da ste verovatno sve već probale kako bi održale “mir u kući” ali i sačuvale svoje dostojanstvo.
Probale ste da se raspravljate, uvek je rasprava išla tokom svadje u kojoj se on oseća na svom terenu.
Sažaljenje i razumevanje, popuštanje koje vas je dovelo do izolacije.
Odustajanje od zajedničkog donošenja odluka, jer on mora da odluči, sto vas je dovelo do zdravstvenih dijagnoza.
Pa šta onda da uradite?!
Nemojte misliti da ne postoji rešenje. Ali o tome ćemo u sledećem tekstu. A do tada pročitajte ponovo, pa se dobro zapitajte moje mlade žene sa kim gradite odnos, a one koje već vape za pravdom, ako razmišljate o odlasku to je dobar početak, a ja vam uskoro pišem savete kako da ponovo pomognete sebi i izadjete iz “survival mode”-a.
ŽENSKI INFO 