Author: https://zenski.info/

Sajt namenjen ženama u cilju podizanja svesti o značaju ravnopravnosti i njenoj neophodnosti u društvu.

Gračanica: Political-Propaganda Violence on the Day for the Elimination of Violence Against Women

Milica Stojanović Kostić

I still cannot reconcile with everything that happened today. The words of Mayor Ljiljana Šubarić still ring in my ears—unclear at times, especially when she forgets to use the feminine instead of the masculine form. Yet, her words resonate as if today were the happiest day of the year, not one of the saddest for women—the International Day for the Elimination of Violence Against Women. In Gračanica, a political party founded a Women’s Union today. The president of this union arrived at the Cultural Center with an entourage of male decision-makers to tell me that I am very important to them as a woman, mother, and guardian of Kosovo.

A certain Mrs. Rašić spoke about preserving Obilić and Gračanica. Fine, the narrative was clearly political and nationalistic, but let’s be honest—others, including men, also contribute to preserving these things. What she should have said, considering today’s emphasis on glorifying women like never before, is this: Where do we raise these ‘guardians’? How do we feed them? Who heals them, and with what resources? But no, the narrative lacked substance regarding real problems women face. Instead, it was reduced to shallow interethnic squabbling, where once again Albanians were blamed for everything. Serbian women in Kosovo, according to this narrative, are primarily harassed by Albanians, while Serbian men are portrayed as a celestial people who deeply respect their wives and mothers.

This would all be lovely—if it were true. I would be the proudest. But the mayor’s speech conveniently omitted the fact that Marija from Gušterica was killed in her own home this August by her husband—a Serbian man. She also failed to mention the near-daily reports to police stations from women being abused and beaten by their Serbian husbands. Of course, these things couldn’t be mentioned because they don’t fit into the framework of political propaganda. It is undeniable that our compatriots in the north face challenges with Albanians, police, and negligent officials. But, you know what? We’ve been dealing with problems here in central Kosovo since the war ended, yet you never thought to address them publicly until now.

Why didn’t you mention workplace harassment or bullying, issues women face constantly? Oh, right, that doesn’t suit your narrative, as your party oversees many of these institutions.

Why not discuss how there are municipal mechanisms for protecting women but they remain underfunded and underutilized because, as one commission member put it, it’s not important? Of course, this doesn’t align with your political campaign goals.

Lastly, why not openly admit that quotas and numbers mean nothing if women are not truly making decisions themselves but are instead dependent on a male-dominated political elite that stamps decisions on their behalf?

Today, Elek also addressed me. He said Kosovo cannot survive without me. Well, he addressed all women and mothers of Kosovo, so maybe I was inadvertently included.

Thank you, Elek.

Like every woman in Kosovo, regardless of faith, ethnicity, or orientation, I already know we are important. I know your male-dominated world wouldn’t even exist without us. You wouldn’t have careers if we didn’t raise your children, maintain your homes, and make sure you are fed and presentable. But the story of women doesn’t end there; it begins there.

Elek, educate your voter base to understand that women are more than housekeepers, caretakers, or targets for abuse and ridicule. Women are equal members of society, deserving of respect and appreciation in all spheres—not just when you need a political point or two before elections.

And the most important thing: today is the International Day for the Elimination of Violence Against Women, yet after this event in Gračanica, I feel worse than I ever imagined possible. Once again, a group of men used this day to mock the victims of violence—on this very day.

I had hoped for something entirely different today, perhaps an event to honor Marija from Gušterica and others like her. Instead, what we got was a slap in the face, a mockery from the front rows of the Cultural Center.

Oh, Marija, if there were justice, you would be here with us in Gračanica today, happy and smiling. Perhaps then this day would have more meaning. But as it stands, because of all the Marijas who were murdered, beaten, and abused, this day remains one of the saddest in Gračanica. At least for those of us who still have some dignity.

Gračanica: Političko-propagandno nasilje na Dan borbe protiv nasilja nad ženama

Autorka tekst: Milice Stojanović Kostić

Još ne mogu da prihvatim da se sve ovo danas dogodilo, još mi u ušima odzvanjaju reči gradonačelnice Ljiljane Šubarić, istina dosta nejasne, u trenucima kada ne zna da treba da iskoristi ženski a ne muški rod, ipak odzvanjaju kao da je danas najlepši dan u godini, a ne možda i najtužniji za ženski rod – Dan borbe protiv nasilja nad ženama.

U Gračanici je danas jedna poltička partija osnovala Uniju žena. Predsednica te Unije je danas sa celom svitom muških donosioca odluka, došla u Dom kulture da MI kažu da sam IM MNOGO VAŽNA, kao ŽENA, MAJKA, ČUVARKA KOSOVA.

Reče izvesna gospodja Rašić da čuvamo Obilića i Gračanicu, nije sporno, narativ je jasno politički i nacionalistički, ali čuvaju ga i ostali, pa i muškarci. Ono što je trebalo da kaže, pošto su već odlučili da danas veličaju žene kao nikad u godini,ali i od svog postojanja, je to gde rađamo te “čuvare”, kako ih prehranjujemo, ko ih leči i čime?

Ali ne, narativ je bio štur u kontekstu realnih problema žena, površno međuetničko prepucavanje, koje rezultira da su ponovo za sve Albanci krivi, da Srpkinje na Kosovu najviše oni maltretiraju i da su Srbi nebeski narod koji duboko poštuje svoje supruge, majke.

I sve bi to bilo lepo da je istina, ja bih bila najponosnija, ali sakrila je i gradonačelnica u svom govoru da je Mariju u Gušterici u avgustu ove godine, u svom domu ubio njen muž – ni manje ni više nego Srbin. Nije pomenula ni da se gotovo svakodnevno policijskoj stanici javljaju žene koje maltretiraju njihovi muževi, tuku ih i zlostavljaju, takođe Srbi. Ali to nije smelo da se pomene, jer ne može se iskoristiti u cilju političke propagande .

Neosporno je da naše sugrađanke sa severa imaju problema sa Albancima, policijom i nesavesnim službenicima, ali znate šta, imamo ih na centralnom Kosovu od završetka rata do danas, pa se niste setili da o tome javno govorite do sada.

Zašto ne pomenuste ni uznemiravanje na poslu, mobing, žene su konstantno izložene istom? Ne odgovara vam, jer ste za većinu institucija zaduženi vi!

Zašto ne govorite o tome da postoje opštinski mehanizmi za zaštitu žena, a da ih ne koristite, ne povećavate im budžet, jer to nije važno, kako reče jedan član komisije. Ali ne, to ne ide u domen poltičke kampanje!

Na kraju krajeva, zašto javno ne kažete da brojke i kvote ne predstavljaju ništa, ako žene zaista ne donose odluke same, već zavise od muške političko-partijske “elite” koja umesto njih stavlja pečat na odluku.

I Elek mi se danas obratio. Reče mi da BEZ MENE NE MOŽE DA OPSTANE KOSOVO, mislim rekao je sve žene, majke na Kosovu pa me je možda nesmotreno uračunao.

Hvala Eleče.

Ja kao i svaka žena na Kosovu, bilo koje vere, nacionalnosti i opredeljnja, znamo da smo važne, znamo da bez nas vaš muško-dominantni svet ne bi ni postojao, da ne bi mogli da pravite karijere, bez da vam mi odgajamo decu, da vam držimo stubove domova, da ste opeglani i nahranjeni, ali tu se priča o ženama ne završava. Ona tek tu počinje. Eleče, edukujte svoje biračko telo, da je žena više od domaćice i spremačice, vreće za udaranje, ponižavanje i podsmeh. Žena je ravnopravni član ovog društva, Eleče, i kao takva mora biti visoko poštovana i cenjena u svim sferama društva, a nikako iskorišćavana po potrebi kada vam zafali poen ili dva pred nekakve izbore.

I ono najvažnije, danas je Dan borbe protiv nasilja nad ženama, a ja se posle ovakvog događaja u Gračanici osećam gore od onoga što sam ikako mogla, jer ponovo je došla grupa muškaraca da se podsmehne žrtvama nasilja, i na ovaj dan!

Danas sam imala da vam kažem nešto potpuno drugačije, nadala sam se da će neko napraviti nekakav prigodan dogadjaj, na kojem će još jednom odati poštu stradaloj Mariji iz Gušterice, međutim dobile smo šamarčinu u lice u podsmeh iz prvih redova Doma kulture.

E moja Marija, da je bilo pravde pa da danas budeš medju nama, ovde u Gračanici, i da budeš srećna i nasmejana, možda bi ovaj dan imao više smisla. Ovako zbog svih Marija koje su ubijene, prebijane, maltretirane, ovaj dan je jedan od najtužnijih u Gračanici. Bar je tako sa nama koji imamo bar malo digniteta.

Kada me tata “smiruje”

Autorksi tekst: Milica Stojanović Kostić

“Tata, izgubila sam. Ne umem to da procesuiram u svom i dalje jako mladom dečijem mozgu. Pomozi mi”.

Tata: Šamarčina!

Ovo nije proizvod dramaturgije, reč je o realnoj situaciji koja se dogodila na Tekvondo prvenstvu u Albaniji. Da ova priča ne bi skrenula tokom nacionalizma i daljih podela zadržavam pravo da me ne zanima kako se zovu i prezivaju akteri ove priče već samo ljudska briga i želja da se ovom stane na put.

Da, otac, trener tekvondo borkinje, devojčice koja je poražena na prvenstvu, da bi je kako je naveo za pojedine medije “smirio”, ošamario je jer je, kako dalje kaže ” bila jako isfrustrirana porazom”.

Ova priča nažalost previše mi je poznata, kao da je”deja vu” (već viđeno) bilo u pitanju, jer realno znam porodilje čije su ispovesti bile u tom smeru: ” Znate mnogo sam se uplašila na porođaju, pogubila sam sve koce, i onda me je lekar ili babica ošamario/la, pa su mi rekli da je to da me povrate u stanje normalne svesti”.

Takođe, priče kao što su one ispovesti žena koje je suprug nasilnik godinama zlostavljao “Znao je da mi udari šamar kada bi se svađali recimo oko njegovih postupaka, kako bi me smirio”.

Samo u patrijarhalnom konceptu, smirivanje je jednako batinanje.

Foto – ilutracija preuzeta sa sajta N1

E sada zamislite situacija, da se vratimo na priču o devojčici sa tekvondoa, da se ona nekada uda, i da ima problema sa mužem. I da je nakon svađe ošamari, da bi je smirio. Ona će to prihvatiti, iako može da se odbarni različitim tehnikama. Ali ne, ona će prateći model iz detinjstva, po kojem je onaj koji ju je najviše voleo šamarao da bi je smirivao, i sada to prihvatiti kao vrhunsku ljubav.

Ako se to i ne dogodi, imaće strašne posledice po mentalno zdravlje kada odraste pa će možda preći u agresiju, kojom će opravdavati svoje šamaranje drugih, kako bi ih “smirivala”.

Uloga oca i ovom slučaju i trenera, veoma je velika za devojčice u razvoju. On je obrazac po kojem sutra biramo svoje muške prijatelje, donosimo odluke, biramo životne saputnike, odgajamo svoju mušku decu. Šta mislite šta se desilo njoj koja je ovo doživela sada javno.

Moj je veliki strah šta se dešava iza zatvorenih vrata nekog kluba, njihovog doma. Šta na sve ovo kaže mama. Sme li uopšte da išta kaže.

Taj beskrupulozno-nasilnički gest u trenutku psihički i emotivno devastiranog deteta predstavlja pravi primer kako patrijarhat funkcioniše.

Još jedno se pitanje nameće u mojoj glavi, a to je zašto je devojčica njenih godina bila toliko isfrustrirana, da se bacala po podu, zbog poraza. Realno ona je vicešampionka. Koliki je pritisak na nju činjen da “mora” da pobedi, i ko je taj pritisak vršio?

To je već visok nivo očekivanja koji utiče na njen mentalni sklop.

Ali na kraju svega, ta “odlučnost” oca da javno kaže ovakav stav, to je ono što najviše plaši. Još više plaši možda to što će ga verovatno veći deo muške populacije podržati.

Moje nije da sudim, niti ovim tekstom to želim da radim, moje je da ne budem na strani mase koja će da ćuti, prećuti i okrene glavu od onoga što je “tuđa stvar”.

Ne, naša je stvar! Jer sve smo na kraju dana devojčice, devojke, žene, majke.

I znate šta, zagrljaj ima jači efekat od bilo čega na svetu.

Tata, razumi, šamari su za one koji me napadnu, ne za mene. Branite svoje devojčice nemojte ih navikavati na bol, strah, stres i pokornost!

Koštaće i njih a i vas!

Opština obaveštava: Besplatni prevetivni pregledi dojki u subotu

Oktobar je mesec borbe protiv raka dojki, te će tim povodom i u Gračanici biti moguće obaviti beplatan preventivni pregled u subotu 19. oktobra u Dijagnostičkom centru, saopštila je na zvaničnoj Fejsbuk stranici Opština Gračanica.

Foto: Screenshot sa zvaničnog Fejsbuk profila Opštine Gračanica

” Odeljenje za zdravstvo Opštine Gračanica obaveštava zaineteresovane žene da će besplatni preventivni pregledi dojki početi u subotu od 9 časova, a obavljaće ih dr radiologije Mirjana Todorović”, navodi se u obaveštenju na Fejsbuk profilu opštine.

O važnosti preventivnog pregleda dojki ranije je za Ženski info pisala Iva Boričić, studentkinja medicine, te tekst pronađite u nastavku.

Neophodna edukacija o važnosti preventivnih pregleda dojki

Piše: Iva Boričić, studentkinja medicine Započećemo i ovu temu rečenicom: “Zdrava žena je zdravo društvo”, s toga danas pričamo o važnosti preventivnih pregleda dojki, ranom otkrivanju potencijalnih maligniteta, samim tim i većom šansom za izlečenjem i smanjenjem smrtnih ishoda. Redovan pregled dojki vodeći je u aktivnoj preventivi tumora. Prema podacima Instituta za javno zdravlje “Batut”,…

https://zenski.info/'s avatar by https://zenski.info/

Devojčice žive u svetu punom boja, mašte i radosti

Piše: Isidora Stojanović

Danas je svetski dan devojčica pa smo tim povodom posvetili posebnu pažnju njima. Pričala sam sa devojčicama u okolini i pitala ih: “Šta za njih znači biti devojčica?” Evo odgovara koji sam dobila:

Biti devojčica za mene znači živeti u svetu punom boja, igara i snova. Devojčice su pune mašte i uvek pronalaze radost u malim stvarima. Ja volim da sanjarim o budućnosti, zamišljajući šta ću biti kad porastem i kakve ću sve avanture doživeti.

Biti devojčica znači imati nežnu i radoznalu dušu, uvek željnu da otkrije nove stvari. Volim da učim i saznajem više o svetu oko sebe, postavljam pitanja i tražim odgovore. Devojčice mogu biti i hrabre i odvažne, spremne da se suoče sa izazovima i pokažu svoju snagu. Iako me ponekad plaše neki izazovi, trudim se da ih prevaziđem, jer znam da svaka prepreka donosi novu lekciju.

Takođe, biti devojčica znači biti pažljiva prema drugima. Učim da slušam, da pomažem i brinem o onima koje volim. Ponekad je važno biti nežan i pažljiv, jer na taj način pokazujem koliko mi je stalo do prijatelja i porodice. Na kraju, biti devojčica za mene znači biti slobodna da budem ono što jesam, da istražujem svet i da se radujem svakoj novoj pustolovini.

IVA (14) – Laplje Selo

Naša druga sagovornica kaže:

Za mene je devojčica biti nešto prelepo. Biti bezbrižan i ne misliti o važnim i bitnim stvarima. Mastati o svemu i svačemu i nadati se da će to jednom da se ostvari.

Jana (15)- Laplje Selo

Drage moje devojčice, za koju godinu tinejdžerke, a nakon toga hrabre, odvažne i samostalne žene, ne dozvolite da neko stane izmedju vas i vaših ciljeva. Ponosno koračajte na svom putu do njihovog ostvarenja i nemojte se bojati velikih snova.

Kada se lokalni funkcioneri oglušuju o kabinet predsednika i Kancelariju za KiM

Predsednica opštine Gračanica Ljiljana Šubarić podelila je danas ključeve dobitnicima stanova u Gračanici i Lapljem Selu, izgrađenih finansijama kosovskog sistema. Problem koji je nastao još prilikom objavljivanja dobitnika jeste nezadovoljstvo onih koji se nisu našli na toj listi. Njih 20-tak smatralo je tada da komisija nije uradila posao kako treba i protestovalo je u ovom mestu, a onda i podnelo žalbe Opštini Gračanica. Medju njima u oktobru prošle godine bila je i Suzana Kučaj, majka maloletne devojčice koja se nakon razvoda od bivšeg supruga vratila svojoj majci. 

O Suzani smo na Ženskom infou pisali još tada, kada je ona iznela zbog čega bi trebalo da je na listi dobitnika. U proteklih godinu dana ona se prvo žalila Opštini Gračanica odakle joj je stigao ovakav odgovor :

“Nadležno odeljenje Vas obaveštava da nije nadležno da razmatra žalbu i da će vaša žalba … biti prosleđena nadležnom ministarstvu na dalje razmatranje”, piše između ostalog u dokumentu koji joj je dostavljen iz lokalne samouprave, a koji možete videti na slici ispod.

Odgovor Opštine Gračanica na žalbu Suzane Kučaj

“ Iskreno, od sve muke, na odgovor iz Opštine sam se nasmejala: služba za stanovanje kaže da nije nadležna da razmatra moju žalbu za stan”, kaže Suzana. 

Ona ipak i pored toga nije odustala, nastavila je dalje , i obratila se nadležnom ministarstvu u Prištini. Međutim:

“Kad sam nazvala Ministarstvo lično nisu imali ni blagu predstavu o žalbama, jer im nijedan papir nije stigao iz Gračanice i zamolili me da im prosledim na mail i žalbu i odgovor iz Opštine”, što je Suzana i uradila, ali odgovora ni odande nije bilo. Još nekoliko puta pokušala je da sazna šta se dešava sa njenom žalbom, međutim zbog neznanja albanskog jezika nije uspela da išta sazna.

Tu se put do pravde u kosovskom sistemu za nju zatvorio.

Nakon toga odlučila je da se obrati i srpskom sistemu. Uputila je molbu za pomoć kabinetu predsednika Srbije Aleksadra Vučića i Kancelariji za Kosovo i Metohiju. I odande stiže “dopis” Privremenom organu grada Prištine da se angažuje u pomoći Kučajevoj:

“Imajući u vidu navode i sadržinu molbe, istu vam u prilogu dostavljamo kako bi podnosioca molbe kontaktirali i obavestili o svim pravima i vrstama pomoći koje može da ostvari preko Vašeg organa”.

Odogovor Kancelarije za KiM

Ipak, od ovoga nije bilo previše zalaganja da se njena situacija reši. Naime ona nijednom nije ni kontaktirana od strane Privremenog organa.

U dopisu Kancelarije za KiM dalje se navodi:

“U vezi sa navedenim potrebno je da podnosioca molbe, između ostalog, bliže uputite o načinima i mogućnostima ostvarivanja prava na rešavanje stambenog pitanja, pre svega stanove koje Kancelarija za KiM gradi na teritoriji vaše opštine, kao i pomoć u građevinskom materijalu koju Kancelarija pruža socijalno ugroženom stanovništvu. Potrebno je da Kancelariju za KiM obavestite o načinu postupanja po ptredmetnom zahtevu.”

Do danas nije zaposlena, već je jedina ponuda koju je dobila da obavlja praksu u lokalnom vrtiću za naknadu od 24 000 dinara, a pozvana je od strane Biroa rada, kako kaže. Na šta je pristala. Ali to svakako nije rešilo njeno finansijsko i stambeno pitanje. Stalni posao za koji ima neophodne kvalifikacije i rešavanje stambenog pitanja, građevinski materijal ili bar savet kome da se obrati nije dobila za prethodnih godinu dana od Privremenog organa grada Prištine. 

“ Iskreno veoma sam zahvalna kabinetu predsednika i Kancelariji za KiM na izdvojenom vremenu i pozitivnom odgovoru. Ali sve sam sigurnija da je moje prezime pre svega problem na lokalu, ali i nedostatak veza i novca”, kaže Kučajeva. 

Još jedan je put za Suzanu Kučaj bio zatvoren, sada onaj po srpskom sistemu.

“Pokušala sam da u oba sistema pronađem pravdu i pomoć, u tome nisam uspela. Sa svojim detetom ću posle deobe očeve kuće verovatno ostati na ulici, jer je toliko mala da mi neće pripasti ni toliko da imam sobu”, priča kroz suze ova majka, koja dodaje “Možda je i najbolja opcija da odemo, odeslimo se, pa da možda pronađemo pravdu negde drugde”.

Dr Biljana Kostić Inić: Preventivni pregledi štitaste žlezde neophodni, posebno prilikom planiranja trudnoće

Intervju radila: Milica Stojanović Kostić

Bolesti tiroidne ili štitaste žlezde zastupljenije su kod žena nego kod muškaraca, potvrđuje zvanična statistika, a razlozi za ova oboljenja su mnogi, među kojima i stres. Danas se često govori o tome da se ova bolest zove i “bolest neizgovorenih reči”. O svemu ovome razgovarali smo sa specijalistkinjom endokrinologije doktorkom Biljanom Kostić Inić.

Zvanična statistika kaže da oko 200 miliona ljudi širom sveta ima problema sa tiroidnom žlezdom, a na osnovu pilot studije, koje je rađena u Srbiji došlo se do rezultata da svaka druga osoba ima problem sa tiroidnom žlezdom.

Biljana Kostić Inić rođena je 1968.godine u Prištini. Sa porodicom čitavog života, pa i danas živi Gračanici. Medicinski fakultet završila je u Prištini 1993.godine, gde je i magistrirala, specijalizirala internu medicinu, doktorirala.U Beogradu je završila užu specijalizaciju iz Endokrinologije.Ima zvanje Primarijus. Autorka je i koautorka više od 100 naučnih radova. Bila je potpredsednica Srpskog lekarskog društva, podružnice KiM. Zaposlena je u Kliničko-bolničkom centru Priština sa sedištem u Gračanici. Supruga je i majka dvoje dece.

Dr Biljana Kostić Inić

U KBC-u Priština sa sedištem u Gračanici, prema ličnoj statistici doktorke Biljane izvrši se oko 300 ovakvih pregleda mesečno, 50 ultrazvučnih neračunajući ležeće pacijente.

“U većini procenata postoji genetska predispozicija za bolest tiroidne žlezde i akutni stres koji aktivira gen. Dakle, ekstremni stres dovodi do aktivacije gena. Naravno to može da bude i hronični stres kojem su posebno žene u našem podneblju i te kako izložene”, objašnjava doktorka Biljana.

Veoma je važno da se na pregled endokirnologu jave i žene koje planiraju trudnoću, naglašava Kostić Inić, jer se često dešava da osobe koje imaju problema sa infertilitetom ne znaju da imaju  tiroidnu disfunkciju.

“Dakle postoji veliki broj problema koji zbog ovoga mogu nastati, problem sa infertilitetom, poremećaji menstrualnog ciklusa, menometroragije, obilna produžena menstrualna krvarenja, skraćen period između menstrualnih krvarenja. Kod svake se osobe to različito manifestuje”, navodi doktorka Biljana.

Kliničko- bolničkom centru javljaju se pacijent različitih uzrasnih grupa, počevši od adolescentskog doba pa sve do 7 ili 8 decenije života  , sa različitim dijagnozama. Kod nekih pacijenata simptomi su vidljiviji, kao što je slučaj sa hipertirozom, koju prati tahikardija, ali i drugi poremećaji srčanog ritma.

“Posebno sam primetila da su starije osobe koje dolaze iz Kosovskog pomoravlja jako medicinski zapuštene, kod njih se razvije klinička slika miksedema, neprepoznatljivo klinički, a javlja se u sklopu srčane insuficijencije ili srčanog popuštanja ”, navodi Kostić Inić.

Mlađe osobe, na osnovu njenog iskustva, jesu odgovornije što se tiče ovih oboljenja, ali starije su manje odgovorne prema svom zdravlju.

Demencija, prema njenim rečima, često prati hipotirozu, kao i poremećaj koncentracije, gubitak pamćenja, pa veliku ulogu u prepoznavanju ovih problema imaju i psihijatri koji upućuju na pregled endokrinologa.

Značaj preventivnih pregleda je i u ovom slučaju ogroman, navodi ona.

“Osoba koja nema nikakve kliničke simptome treba da  provere tiroidni status, jer nekada može da uopšte ne poostoji klinička simptomatologija, a da postoje promene u morfologiji tiroidne žlezde, koje se verifikuju ultrazvukom. Dešava se da određeni virusi ozlede tkivo štitaste žlezde i da se započne autoimuna reakcija. To se često javlja u doba adolescencije”, rekla je Inićeva.

Specijalistkinja endokrinologije doktorka Biljana Kostić Inić za Ženski info govorila je opširnije, a celu emisiju možete poslušati u nastavku.

Diskriminacija novorođene dece zbog otpusnih lista na Kosovu

Kažu da je trudnoća, ukoliko je bez komplikacija, zapravo jedno od najlepših iskustava koje žena može da doživi. Stručnjaci nam preporučuju da se ne izlažemo stresu kada smo u “drugom stanju”, već da uživamo u ovom posebnom i važnom periodu. Međutim, ako ste u ovom trenutku trudnica ili porodilja na Kosovu brinete i o onome što bi sistem sam po sebi trebalo da reši, a ovdašnji isključivo komplikuje.

Ne znam da li ste upoznate ali porodilje u srpskim sredinama na Kosovu decu na svet u većini slučajeva donose u Kliničko- bolničkim centrima odnosno porodilištima koja funkcionišu u sistemu Republike Srbije i nalaze se u Gračanici, Pasjanu i Severnoj Mitrovici. Nakon zatvaranja pojedinih institucija na severu Kosova, prijava novorođene dece postaje komplikovana procedura, koja će se vršiti van Kosova, tačnije u najbližem gradu centralne Srbije, kako bi dete dobilo srpsko državljanstvo i ostvarilo dalja prava koje kao takvo ima.

Ono što je još jedna veoma komplikovana situacija, a za koju sam čula od naših sunarodnika sa severa, jeste da osim što ne mogu normalno da prijave dete u svojoj opštini, takođe ga ne mogu, gle čuda, prijaviti ni u kosovski sistem. Pitate se kako? Kako mi je objašnjeno ukoliko želite da prijavite dete u taj sistem morate na uvid da donesete “srpski” izvod, koji ne možete da izvadite jer više nema Privremenog organa (opštine po srpskom sistemu). Tako da vam dete ostaje van sistema dok god traju nepotrebni i komplikovani procesi, koje vlasti u Prištini ne prepoznaju, kao što ne vide ni Srbe ovde, a vlasti u Beogradu ostaju uzdržane i nedorečene.

Kod nas, na jugu, u Gračanici za sada nema tih problema, jer Privremeni organ Priština i dalje funkcioniše, ako tako možemo uopšte da kažemo. Ali nećemo sada ulaziti u njihov rad ili nerad, nego pre svega u trenutne okolnosti. Zbog toga je novorođenčad lakše prijaviti odmah u ovoj Opštini. Međutim, ukoliko se dogodi da i on bude zatvoren, po izvode i matične brojeve moraćemo, pretpostavljam kao i za sve ostalo ovih više od 25 godina do Niške Banje.

Ovde ipak postoji još jedna, veća opasnost. Kliničko – bolnički centar Priština koji funkcioniše u Gračanici u srpskom sistemu, ima neki vid saradnje sa KBC-om Priština koji funkcioniše u kosovskom sistemu, te pacijente koje ne mogu da zbrinu jedni šalju kod ovih drugih. Ova saradnja apsolutno je za pohvalu, ali! Ukoliko vas kao porodilju hitno pošalju za Prištinu, tamo se porodite, sve prođe kako treba, dobijate otpusnu listu Kosova, koju srpski sistem opet ne prepoznaje. Dakle, možete se uzdati samo u Boga ili višu silu, univerzum ili šta god drugo u šta verujete da za tim neće biti potrebe. Na taj način vaše dete ne dobija pravo da bude državljanka ili državljanin Srbije, iako je deklarativno za srpske vlasti “Kosovo deo Srbije” a tako je i po Ustavu . Dete rođeno u Prištini, sa kosovskom otpusnom listom nekim čudnim spletnom okolnosti i kosovske stvarnosti, to nije!

Sličan problem imaju i mame koje odluče da se porode u stranim bolnicama na Kosovu, sa boljim uslovima i tretmanom, ali i osiguranjem koje im pružaju medjunarodne institucije za koje rade. I u tom slučaju otpusna lista pred srpskim institucijama ne važi.

A sada praktično možete da uvidite na šta liči život jedne trudnice, porodilje, majke na Kosovu. O njima iskreno ne brine nijedan sistem. Mislim da bi prilikom sledeće posete ili sastanka sa “čelnicima Srba” vlasti u Beogradu trebalo da reše ovu situaciju, što je pre moguće, te objasne dok se slikaju sa “srpskim bebama” u porodilištima, kako to odjednom nisu deca koja imaju pravo na srpsko državljanstvno i to ne svojom krivicom.

Prijavite nasilje i neprofesionalne policijske službenike

U Gračanici je danas održan sastanak predsednice NVO Pravo na pravo Milice Stojanović Kostić sa komandirom policijske stanice u ovom mestu Bratislavom Trajkovićem.

Povod za sastanak bili su zahtevi koje je ova organizacija predala policiji nakon protesta “Za zdravu porodicu bez nasilja” koji je održan 9.avgusta u Gračanici. 

Stojanović Kostić je na ovom sastanku posebno istakla potrebu da policijski službenici u domenu svog delovanja pokažu dodatnu spremnost i profesionalnost u slučajevima nasilja nad ženama. 

“Policija je u pogledu borbe protiv nasilja nad ženama veoma važan faktor, posebno u trenutku kada se nasilje prijavi, zato nam je važno da imamo spremne, edukovane i profesionalne policajce koji će reagovati u skladu sa pravilnicima koji već postoje”, navela je ona.

Komandir Bratislav Trajković je rekao da je policija spremna da reaguje u svakom od prijavljenih slučajeva i ohrabruje žene da ne trpe nasilje već da isto prijave. 

“Apelujem na građane da prijavljuju slučajeve nasilja ali da i ukoliko žrtve nasilja smatraju da se policijski službenici nisu pravilno ophodili prema njima, takođe i to prijave Policijskom inspektoratu ili policijskoj stanici”, naveo je on.

Trajković je pokazao spremnost za saradnju sa predstavnicima organizacija i institucija u borbi sa ovim velikim problemom.

O Mariji žene sa Kosova pišu poeziju

Jelena Popović iz Štrpca i Ivana Živić iz Gračanice napisale su pesme kojima izražavaju duboku tugu i žalost zbog smrti Marije Živković koju je ubio suprug u Donjoj Gušterici.

Ne pominji Mariju!!

Ako te pitaju za Mariju, pogni glavu
Nema je više a želela je da živi
Njen se košmar pretvorio u javu
Nisi se mešao “jer tvoje nije” -zato te krivim!

A mogo si samo da pridješ i njene muke shvatiš
Da deci njenoj sacuvaš majku
Mogao si -da pitaš da do nje svratiš
Znao si ,ali si nemo gledao si u prikrajku.

Ako te pitaju za Mariju, nemaš prava da zboriš
Nisi prišao kada je bilo vreme
Nema je više, kasno je sada da govoriš
Kada si mogao “nisi hteo probleme”.

Ne pominji Mariju, jer nisi ẓ̌eleo da je spasiš
Ne pominji majku čije jauke nisi hteo da čuješ
Nisi dostojan ni na večni počinak da je pratiš
Ne dolazi, kasno je sada da tuguješ.

Oprosti Marija, ne dam tvoje ime
Ne dam tvoju skromnost i tihovanje
Sigurno bi i ti i ona rekla: „Ne pominji me“
Kada si mogao nisi i nemaš zato opravdanje!!

Jelena Stojan Popović

“Po struci diplomirana novinarka, iako dugo(ne svojom voljom) nije prisutna u sredstvima
javnog informisanja.
Autorka sam dve zbirke pesama “Svedočenje duše” izdate 2013.godine i zbrike
“Lutanja” 2015.
Takodje još brojnih pesama na teme- Prava i osnaživanje i integraciju žena sa
margine u društvu i eseja i osvrta na različite socijalne teme.”

J. Popović

Dvanaest godina radila sam kao profesorka srpskog jezika i književnosti. Majka sam jedne
divne devojčice koja je najveći pokretač u borbi za egzistenciju i stvaranje na Kosovu
gde živim.”

Mariji, koje više nema

Iz vidjenja sam te poznavala Marija,

mada,to sada i bitno nije,

mnogo je pitanja u mojoj glavi,

a malo odgovora, koje samo tvoja istina krije.

Žao mi je ,

iskreno saosećam sa tobom,

žao mi je zbog svega što si doživela

I iskreno mi je žao Marija što nisi preživela.

Možda, da si nekom rekla,

možda, da si potražila spas ,

možda,bi neko imao rešenje za tebe,

možda, da si nekom pustila glas…

Ti si sada na sigurnom mestu, bezbedna si,

Gospod je s tobom i pružiće ti utehu,

kao što na ovom svetu na žalost niko nije!

I o deci ti razmižljam Marija, da li su prisutna bila,

da li su gledali šta ti otac njihov radi

ili su skrivali poglede,

dok tebi pretpostavljam dusa ,,civil,,!

Bolje da nisu Marija,

da im ne ostane trauma,

ali pitam se šta će im iko reći kada pitaju :,,Gde nam je mama,,?!

Tebe je deci ,,uzeo,,,

svekrvi snahu,

sebi je sam presudio,

a nekome sestru i ćerku!

Ivana Živić

“Ja se zovem Ivana, prezivam Živić. Rođena sam 26.08.1983. godine u Pristini. Poreklom sam iz Gornje Gušterice,a trenutno živim u Gračanici.

Ja sam majka dvoje dece.Po zanimanju sam medicinska sestra,master psiholog i master učiteljica razredne nastave.”

Ivana Živić

“Uče nas da je porodica svetinja ,jeste, ali i naši zivoti jesu  i naše zdravlje!”

Redakcija Ženskog infoa poziva sve žene, devojke, ali i ostale sugrađane da ukoliko su na ovaj način ili u drugom formatu, prozi ili slici predstavili emocije o ovoj strašnoj tragediji koja je zadesila Mariju, da budu slobodni i svoja dela sa fotografijom i biografijom pošalju na adresu zenskiinfo@gmail.com .