Month: May 2026

Juče Zadušnice, danas Duhovi — Srpska pravoslavna crkva neumorno obeležava praznike, dok po grobljima i dalje štrče polomljene ploče. U crkvama liturgije i molitve, a prosečan čovek se nada zdravlju i svemu ostalom, jer se samo još u Boga nije stigao razočarati.

Ne remeti to kampanju, našli su način da i ovo iskoriste.

Hleba i igara nikada nije falilo, pa ni danas: pogače će sutra žirirati, umetnička društva već večeras zaigrati. Naravno, sve pod okriljem Srpske liste, jer svaki kandidat mora da ima bar po jednu funkciju i u srpskom sistemu koji visi o koncu. Bez dve plate u dva sistema — nisi političar, nisi ni “listaš”, samo običan smrtnik bez renomea.

Ženski deo ekipe poslat u Orahovac i Veliku Hoču da priča o lepoti opstanka. A onda izjava žene koja ih je dočekala: „U nekim situacijama bude zaista teško živeti ovde, naročito što se tiče dece… ali za sada je dobro, imamo vrtić i školu.“ Dakle, uslovi su vrtić i škola! U savremenom kazamatu to je luksuz, a i taj luksuz stoji na klimavim nogama.

Najbitnija vest: Verske zajednice na Kosovu potpisale deklaraciju: traže fer kampanju, bez vređanja, a posebno zaštitu žena. Obradovala me ta “posebna” tačka — kao da je otkrivena nova planeta. Pitam se samo da li je deklaracija pravno obavezujuća, ili je to još jedna od onih fotografija gde ambasador Velike Britanije stoji rame uz rame sa verskim predstavnicima, koja će završiti u nekom albumu. Baš nekako kao zakoni na Kosovu na papiru odlični u praksi ne implementirani.

E, a Rašić ga nešto nema — ni u medijima, a slabo i u javnoj kampanji. Kažu bolje informisani da se bavi onom metodom “od vrata do vrata”, pa se pitam: čuo li je ko šta? Ili je i to postalo nova forma političke tišine — kampanja za “ćutljive”, iza zatvorenih vrata.

Za to vreme Kurti prima albanske političare, grli se i smeje: poruku šalje svojim biračima — “najveći sam Albanac od svih, samo još da zatvorim koju srpsku ambulantu i eto mi 60 posto”. Dakle, recept je jednostavan: osmeh, zagrljaj i malo administrativnog zatvaranja — politički koktel za instant većinu.

Dakle, dok jedni obeležavaju praznike i mole se za zdravlje, drugi obezbeđuju duple plate, treći šapuću od vrata do vrata, a četvrti zatvaraju ambulante uz osmeh i zagrljaj. Sve liči na predstavu dok publika aplaudira i skandira — već modra i bez vazduha jer nikako da se završi. Pauze nema, ljudi u zanosu padaju na kolena pred novom‑starom postavom, koja je željna njihovog rajanskog mentaliteta i drži ih na sceni iznova i iznova. Dok begovi konačno ponovo ne zalegnu na svilene jastuke raji mira nema.

Milica Stojanović Kostić

novinarka, majka, feministkinja, aktivistkinja

Dnevnik kampanje – serijal 2

Kampanja se polako zahuktava, pravo je vreme da analiziramo šta koja politička opcija nudi. Pošto imamo svega dve (srpske) na ovim izborima, njima ću se i pozabaviti. 

Nema izbora na Kosovu a da prosečni sunarodnik ne kaže: “nikada mi niko ništa nije dao” ili da zapreti: “ako mi neko dođe pred izbore, može loše da se završi”. Drugi pak mudro zaključuju: “glasam za jednog, uzimam od drugog, samo da se ne zna”! A najzanimljiviji su oni koji izbore čekaju kao akciju u hipermarketu — da ispune neki cilj, pa da se posle hvale kako su “kupili” budućnost na popustu.

Akcija do isteka zaliha

Prvi politički subjekt nudi katalog koji važi samo do 7. juna: za 50 glasova dobijate posao i po gratis. Ako uložite 100, dobijate još onaj “i po” — jer šta je kampanja bez poklona? 

U ponudi su i druge sitnice: da posao koji već imate ostane vaš, neka socijala, jednokratno davanje, naknada za nezaposlene, transferčić za grad ako planirate da se posle izbora odselite, pa možda i neka platica bez poslića. 

Sve u svemu, podseća na letak iz supermarketa — samo što se na kasi ne plaća dinarima (odavno), već glasačkim listićima. Slogan: “Glasajte danas, poklon odmah!”

Građevinska firma snova

Drugi politički subjekt deluje kao građevinska firma i rent-a-mehanizacija. 

Možda vam fali još jedna kuća pored dve ili tri koje već posedujete? Nema problema, tu smo za vas! 

Ili nemate zemlju za obradu, ali vam se baš sviđa motokultivator ili traktor kao dekor za dvorište? Pa naravno da može! Tu smo da ulepšamo vaše domaćinstvo. 

Cene nisu poznate, ali slobodna pretpostavka: mnogo niže od prethodnog subjekta. Slogan: “Kuća, traktor, dvorište — sve na rate, samo da glas ostavite!”

Glas kao poklon

Ako se kampanja pretvorila u katalog akcija, onda su glasači kupci, a politika — pijaca. 

Na jednoj strani imate supermarket obećanja, na drugoj građevinsku firmu snova. A između njih stoji narod, koji bira ne viziju, ne program, ne budućnost, već — najbolju cenu. I dok se obe strane utrkuju ko će ponuditi jeftiniji poklon, jasno je da je najskuplja stvar u celoj priči upravo ono što se olako daje: glas.

Milica Stojanović Kostić

novinarka, majka, feministkinja, aktivistkinja

Dnevnik o kampanji – serijal 2

Juče je, verovali ili ne, počela još jedna predizborna kampanja na Kosovu. Da, još jedna. Zvuči kao repriza reprize, ali nije – ovo je potpuno nova epizoda iste sapunice. Kampanja je „zvanično“ startovala, mada je nezvanično u punom jeku već mesecima. Isti glumci, iste replike, ista demagogija – samo se menjaju posledice, koje su sve teže i grotesknije.

Na trenutak sam pomislila da će ova kampanja biti zabavna, možda čak i komična. Ali, naravno, politika ovde ne zna za komediju bez tragedije. Ljudi ostaju bez posla, direktori završavaju u pritvoru – i eto ti „humora“ na kosovski način u kom ponovo nikome ništa nije smešno.

Transferi godine: politika kao fudbal

Prvi „transfer godine“ – Jovana Radosavljavić, iz nevladinog sektora pravo u Srpsku listu. Kaže da je nestranački pristupila, jer su nacionalni interesi iznad politike. Divno zvuči, ali hajde da sačekamo da vidimo koliko će se ti interesi uklopiti u listu poznatu po partijskim disciplinama. Ja ću strpljivo čekati da čujem bar jednu rečenicu o ženama i njihovom položaju.

Drugi transfer – Igor Aritonović, nekadašnji funkcioner Srpske liste, sada podržava Nenada Rašića. Po kuloarima kruže priče: špijun, ili jednostavno čovek bez opcija. Istina? Verovatno negde između, ali svakako dovoljno da začini ovu političku sapunicu.

Još jedna kampanja, još jedno dno

A onda – otkazi ženama u školama i zdravstvenim ustanovama. Jer, naravno, najlakše je udariti po onima koji nemaju nikakve veze sa politikom, osim što su udate za „pogrešne“ ljude. Genijalna logika: kazni ženu i decu zbog muževljevih političkih stavova. Bravo, majstori!

Da se podsetimo – i ja sam imala svoj „mali primer“. Kritikovala sam komunalno preduzeće, dokumentovala nerad fotografijama i snimcima. Direktor tada rekao mom suprugu: „Pa muž si joj – zabrani joj.“ Sjajna ideja, zar ne? Kao da se mišljenja i javni nastupi regulišu bračnim ugovorom. Naravno da nisam prestala. I upravo zato znam da žene ne može da zaustavi ni muž, ni rođak, ni partija.

Ali eto, na Kosovu su navodno odlučili da žene ipak mogu da se kazne – otkazima. U društvu gde se femicid i dalje vodi kao „tema dana“, gde žene jedva dolaze do posla i gde su manje plaćene od muških kolega, neko je mislio da će ovakvim potezom „pokazati moć“. U stvarnosti, pokazao je samo glupost.

Kao šlag na tortu, pritvoreni su direktori škola i zdravstvenih ustanova. Tužilac, kažu, nije pribavio ni otkazna rešenja. Jer ako bi kosovski sud uzeo u obzir dokumente srpskih institucija, to bi značilo da ih priznaje možda i legalizuje. Dakle, ljudi sede u pritvoru – bez papira, bez dokaza, ali sa jasnom porukom: „Možemo da radimo šta hoćemo.“

„Babo” deli novac, a mi plaćamo račun

I dok Srbi među sobom “boj biju prljavim oružjem”, Kurti se bavi finansijskim „poklonima“. Deli novac kao da mu je „babo“ ostavio nasledstvo: penzionerima, deci, privatnom sektoru, porodiljama, dijaspori. Sve zvuči kao bajka, ali osećaj je da će račun stići – i to papren.

Novinari otvaraju ove teme, političare to naravno boli pa postaju „kvazi“ – tobože novinari, zapravo vreće za udaranje. Ipak o jednom snimku vlada zavera ćutanja: predsednik Srbije psuje Vladiku Teodosija i oca Savu Janjića. Da li je snimak autentičan ili AI montaža? Ne zna se. Ali zna se da niko nije demantovao. Ćuti Popović, ćuti predsednik, Vladika, ćute čak mediji da ne postanu “tobože”. Ćutanje je, izgleda, nova politička strategija.

Dragi čitaoče jasno ti je do sada da je nama sa ovakvima odavno otišao voz za nadu u bolji život na Kosovu. A sada je otišla i ćirilična železnička stanica. Nemamo ni gde da čekamo, onaj isti voz koji neće doći. Potpuno sumanuto ali karte su odavno u prodaji i to jednom pravcu.

Autorka teksta:

Milica Stojanović Kostić, novinarka, majka, feministkinja, aktivistkinja.

Napomena: Ilustracija je generisana pomoću AI alata