Mnogo je neshvatljivih situacija, reči i ponašanja u kampanjama, pa i u ovoj aktuelnoj. Ali ono što mi je najdegutantnije, što prevazilazi svaku političku razliku, jeste vređanje kandidatkinja mizoginim komentarima na društvenim mrežama. Komentari koji se ne prijavljuju, ne sankcionišu, ostaju da vise u virtuelnom prostoru kao poruka da je ponižavanje žena dozvoljeno.
Kakav god bio moj stav prema politici koju propagiraju stranke u ovoj izbornoj trci, imam moralnu, etičku i ljudsku — žensku obavezu da se jasno usprotivim pokušajima da se kandidatkinje javno ponižavaju pogrdnim rečima. To nije pitanje političkih preferencija, već pitanje dostojanstva.
„Kuja“, „striptizeta“, psovke — samo su neki od komentara zbog kojih bih lično otišla u policiju istog trena i pokrenula proces protiv uglavnom lažnih profila. A znamo da, kada je vređanje žena u pitanju, ima i onih koji se kriju iza pravih imena, hrabrih u mržnji.
Žene na koje se komentari odnose nisu samo kandidatkinje one su građanke koje imaju pravo da učestvuju u političkom životu bez straha da će biti izložene javnom linču. Svaka uvreda upućena njima zapravo je poruka svim ženama: „Ne ulazite u politiku, jer vas čeka poniženje.“
Ali ono što dodatno zabrinjava jeste ćutanje njihovih muških kolega. Dok mizogini komentari pljušte po mrežama, oni ostaju nemi. Ni reč osude, ni znak solidarnosti. Kao da je normalno da se žene u politici vređaju, a muškarci ostaju muškarci —ostaju po strani sve dok se ne udari na “bratstvo” do tada borite se same. To ćutanje govori o nivou na kom se nalazi naše društvo: ne samo da se mizoginija toleriše, već se prećutno prihvata kao deo političke igre.
Zato je važno da se ovakvi napadi ne relativizuju, ne ignorišu i ne prećutkuju. Ćutanje je saučesništvo. Ako društvo ne reaguje, ako institucije ne sankcionišu, onda se šalje signal da mizoginija ima dozvolu. A to je poraz ne samo za žene, već i za demokratiju.
Politička kampanja može biti arena ideja, vizija i programa. Ali kada postane arena uvreda, mizoginije i ponižavanja, onda gubi smisao. Borba protiv mizoginije nije borba za jednu stranku ili jednog kandidata — to je borba za pravo žena da budu ravnopravne učesnice u javnom životu. A to pravo ne sme da zavisi od toga koliko su spremne da trpe uvrede, niti od toga da li će njihovi muški kolege imati hrabrosti da progovore.
Milica Stojanović Kostić
Novinarka, majka, feministkinja, aktivistkinja
ŽENSKI INFO 