Prošla je još jedna kampanja. Sutra su još jedni izbori. Muka vam je? Naravno da jeste. Jedva čekate da se završe, jel da? Pa da. I meni je muka — ali ne od onoga što smo slušali, nego od onoga što nikada nećemo čuti.
Šta je sa sprovođenjem zakona?
Šta je sa demokratskom voljom?
Šta je sa pomirenjem?
Šta je sa poštovanjem?
Plan za razvoj? Jasan? Konkretan? Ma dajte, pa ovde se sve svodi na “daj šta daš” i “dok traje nek laje”. Politika kao kafanska pesma na ripitu.
A ti, ženo? Jesi li se pomirila da trpiš i dalje, jer su ti uvalili bajku o tradiciji koja ti nalaže pokornost i patnju? Jesi li pristala da budeš dekor, da te tapšu po ramenu i zovu “velika srpska majko”? Bravo, aplauz, a na kraju dana — ništa. Samo smeh iza leđa, jer znaju da bez tvoje žrtve ne mogu ništa, ali su te opet spakovali u ram i okačili na zid.
Pristale ste žene na sve ono što vam sledi — zarad ničega. Vi koje nosite porodice, gradite društvo, oblikujete sutrašnje odnose, vi ste spustile glave i poslušno slušate gospodare. Čuvarke patrijarhata, gladne muške validacije, vi ste pristale na sve. Jer niste rekle ni reč.
Ja nisam. Niti ću. Zato ovog poslednjeg dana kampanje ne kritikujem njih — oni su uvek isti, kao loš repertoar. Kritikujem vas, jer ste i dalje samo oružje u njihovim rukama.
Sutra su još jedni izbori. Još jedan krug istih obećanja, istih parola, istih tapšanja po ramenu. Još jedan katalog iluzija. Još jedan festival patetike gde se žene proglašavaju majkama nacije, a zapravo se guraju u ćošak da ćute.
I zato — muka vam je? Treba da vam je. Jer muka je jedini iskren osećaj u ovom cirkusu. Ako vas ne zaboli, znači da ste pristali. A kad pristaneš na ništa, dobiješ baš to — ništa.
Milica Stojanović Kostić
ŽENSKI INFO 